Transcript Subjekti međunarodnog prava

Subjekti međunarodnog prava
U Beogradu, 2013.god.
-
-
-
Međunarodna zajednica u širem smislu (države,
međ.organizacije, neke nevladine, pacifističke, humanističke
organizacie...)
U užem smislu podrazumeva subjekte MP-a; precizniji naziv
međunarodnopravna zajednica
sve više država; danas oko njih 200, 193 članice UN-a
Zloupotreba termina od strane velikih sila
Pojam subjekta:
pravna, poslovna, deliktna i procesna sposobnost
Opšta podela pravnih subjekata:
a)
države,
b)
Subjekti u državama,
c)
Subjekti van država (druge države, međ. organizacije...).
Diferentia specifica subjekata međ. prava: nosioci
međunarodnopravnih prava i obaveza, zaključuju ugovore, pravo
učešća na međ. konferencijama...
Elementi međunarodnopravnog subjektiviteta:
1.
Pravna sposobnost
2.
Poslovna sposobnost (npr. sposobnost zaključenja međ. ugovora)
3.
Deliktna sposobnost
4.
Procesna sposobnost
5.
Ostale: aktivno i pasivno pravo poslanstva, sposobnost učešća u
radu međ. konferencija, da bude član međ. organizacija,
sposobnost mirnog rešavanja sporova...)
Ko su subjekti MP-a?
Vrste:
a)
Prema trajnosti: trajni i privremeni,
b)
Prema apstraktnosti: konkretni i apstraktni (čovečanstvo),
c)
Obim subjektiviteta: one sa punim (države) i nepotpunim (ostali
subjekti),
d)
Da li poseduju teritoriju: teritorijalni (države) i neteritorijalni,
e)
Glavni (države i MO) i ostali.
-
Ostali subjekti:
1.
kvazidržave,
2.
Kvazimeđunarodne organizacije,
3.
Subjekti sui generis,
4.
Pojedinci i grupe.
-
Subjekti MP-a uža od subjekata međ. Odnosa (subjekti MP-a,
javno mnjenje, mediji, verski i politički pokreti...)
Države:
-
-
Osnovni subjekt MP-a (sklapaju ugovore i druge pravne poslove,
razmenjuju diplomatske misije, uživaju imunitet od strane
jurisdikcije)
Države stvaraju međ. Organizacije
Konstitutivni elementi države:
1.
Utvrđena državna teritorija,
2.
Stalno stanovništvo,
3.
Suverena vlast.
-
Sposobnost da ulazi u odnose sa drugim državama i međ.
organizacijama kao dodatni uslov
Priznanje države i vlade:
Jednostrani akt nekog subjekta MP-a; poseban značaj ima
priznanje nove države, vlade strane države ili ustanika kao
zaraćenih strana
Podela:
1.
Individualno i kolektivno,
2.
Uslovno i bezuslovno,
3.
Izričito i prećutno (konkludentnim radnjama),
4.
De jure i de facto.
Priznanje s obzirom na subjekte koji se priznaju:
1. Priznanje države
Postojanje tri konstitutivna elementa države
Nastanak nove države i reakcija već postojećih članova
međunarodne zajednice
Konstiitutivna/deklarativna teorija priznanja
Politički interesi; sredstvo političkog pritiska i vid protesta
Sporno i preuranjeno priznanje; često uskraćivano
2. Priznanje vlade:
u slučaju protivustavnog uspostavljanja nove vlade ili kada nema
pravnog kontinuiteta
Odbijanje da se prizna nova vlada
Veliki politički značaj ovog instituta
Estradova doktrina
Kolektivno piznanje nove vlade
Ekonomski, poliički i drugi interesi
3. Priznanje drugih subjekata:
a)
Priznanje nacija,
b)
Priznanje ustanika.
Države kao idealni subjekti MP-a
Posebni slučajevi:
1.
Realna unija,
2.
Federacija,
3.
Zavisna država (vazalna, protektorat, marionetska država),
4.
Nepriznati režimi,
5.
Stalno neutralne države.
-
Realna unija:
Zajednica dve ili više država koje imaju zajedničkog vladara
Danas 40-ak monarhija na čelu sa 30-ak vladara
Svaka država zadržava punu nadležnost u unutrašnjim pitanjima;
spoljni poslovi, odbrana i finansije se poveravaju zajedničkim
organima
Jedinstven subjekat MP-a
Federacija:
Savezna država; podela nadležnosti utvrđuje se Ustavom
Nadležnost: spoljna politika, međ. odnosi, odbrana, platni promet i
privreda...
Subjekt MP-a, federalne jedinice to nisu; mogu da sklapaju
određene ugovore
Konfederacija
Zavisna država:
Pravno i faktički zavisne od drugih subjekata
a) Vazalna država:
Trajno zavisna
Ugovori sizerena je automatski obavezuju; ne zaključuje
samostalno međ. ugovore, ne vodi samostalnu spoljnu politiku, ne
poseduje aktivno i pasivno pravo poslanstva
Česta pojava u doba feudalizma; istorijska kategorija
Npr. Srbija i Bugarska pod Turskom
b) Marionetska država:
- Formalno nezavisna; u jakoj političkoj i vojnoj zavisnosti od neke
jače države
- Marionetska vlada (vlada slabije države); ucene, uslovljavanje,
pretnje...
- Mandžuko,NDH, Višijevska Francuska...
- Marionetska država nije isto što i marionetska vlada
c) Protektorat:
- Slabija država pod pokroviteljstvom jače
- Pravo i dužnost jače da zastupa slabiju na međunarodnom planu
- Ostaje subjekat MP-a, odriče se dela suverenosti
- U prošlosti; Rusija nad Gruzijom, VB nad Indijom, SAD nad
Kubom...
- Udružena država, udruženi član, pridruženi član
Nepriznati režimi:
- Država koja poseduje konstitutivne elemente, ali nije priznata od
strane drugih država
- Često nastaju na teritoriji neke već postojeće države; stvaraju
međudržavne sporove, problem razgraničenja
- Politički i pravni razlozi nepriznavanja (npr. slučaj Kosova; strah od
“domino” efekta)
- Objektivni razlozi:mala teritorija, mali broj stanovnika
- Imaju određene elemente pravne sposobnosti
- Ne mogu biti članice MO, ne mogu da sklapaju ugovore...
- Krnj,nepotpun subjektivitet
- Ulaze u diplomatske odnose sa državama koje ih priznaju, članice
su pojedinih MO, kvazidiplomatski odnosi sa trećim državama,
sklapaju određene međ. ugovore...
Stalno neutralne države:
- Izjava određene države da bude stalno neutralna; neophodna je
potvrda od strane drugih država
- Međunarodnopravni subjektivitet i ugovorni kapacitet ograničeni
- Garantovana ili samo priznata neutralnost
- Ne može biti član vojnih saveza, ni sistema kolektivne bezbednosti
- Nespojiva sa članstvom u OUN
- Neotuđivo pravo na samoodbranu od agresije
Osnovna prava i dužnosti država
-
-
Skup prava i njima odgovarajućih obaveza koje države poseduju
samim činom postojanja
Delimična kodifikacija u okviru UN (Deklaracija o principima međ.
prava o prijateljskim odnosima i saradnji država u skladu sa
Poveljom UN 1970.god. I Povelja o ekonomskim pravima i
dužnostima država 1974.); na regionalnom nivou regulisana
Konvencijom o pravima i dužnostima država iz 1933., kao i čl. 9-31
Povelje Organizacije američkih država 1948.
Pravo na rat (vekovima smatrano jednim od osnovnih obeležja
suverenosti)
Osnovna prava država:
1.
-
Pravo na suverenost
Najviša i nezavisna od svih drugih vlasti na doređenoj teritoriji
Unutrašnja i spoljna
Temelj modernog poimanja koncepta suverenosti od Vestfalskog mira
1648.; prve ideje još u antičkom periodu
Čl. 2/1 Povelje UN garantuje suverenu jednakost
Suverenost nikada nije bila apsolutna
Ograničenja:
Stvaranje međunarodnih običaja i ugovora,
Odricanje dela političke i vojne suverenosti (stupanje u vojno – političke
saveze i blokove),
Članstvo u međunarodnim finansijskim organizacijama (WTO, MMF,
Svetska banka...),
Pristupanje regionalnim integracijama,
U oblasti ljudskih prava,
Iznutra (izvršni, zakonodavni i sudski organi ostvaruju saradnju preko
granica: terorizam, organizovani kriminal, zaštita životne sredine...).
-
Svetsko društvo u fazi nastajanja? Globalna, svetska država,
naddržava
Ipak opstaje (donošenje zakona, obezbeđenje javnog reda i mira,
izdavanje novca, vođenje spoljne politike...)
2. Pravo na samoodržanje:
Pravo države na opstanak:
a)
Samoodbrana (pravo nužne odbrane od protivpravnog napada),
b)
Pravo nužde.
a)
-
Pravo na samoodbranu:
Od protivpravnog napada, uključujući primenu sile kada je
potrebno,
Izuzetak od apsolutne zabrane sile
Moraju biti proporcionalne napadu
Tek nakon otpočinjanja rata i samo dok postoji potreba
Preventivni rat
Čl. 51 Povelje UN (sve države imaju pravo na samoodbranu)
Uloga Saveta bezbednosti UN
Individualna ili kolektivna
b) Nužda:
- Ugroženi vitalni interesi države
- Pravo na određene mere samozaštite koje bi se smatrale
protivpravnim
- Usled elementarnih nepogoda, epidemija... (suspenzija nekog
ugovora, vakcinacija, zatvaranje granica)
- U ratu pozivanje na nuždu nije dozvoljeno
3. Pravo na teritorijalni integritet:
- čl. 2/4 Povelje UN: “Svi članovi se u svojim međunarodnim odnosma
uzdržavaju od pretnje silom ili upotrebe sile protiv teritorijalnog
integriteta ili političke nezavisnosti svake države”
- univerzalno međunarodno običajno pravo; opšte načelo MP-a
- Pripada samo državama
4. Pravo na jednakost:
- Države su suverene, pravno jednake, ravnopravne, nezavisno od
razlika u veličini, ekonomskim, političkim prilikama...
- Jedno od osnovnih prava svake države
- Povezuje se sa pojmom suverenosti
- Ne postoji utvrđen rang država
- Nije uvek obezbeđena potpuna jednakost (npr. 5 stalnih članica SB
imaju veća prava, raspolažu pravom veta...)
- Glasanje po principu jedna članica – jedan glas (danas preovlađuje)
- Pravna jednakost različita od stvarne nejednakosti
5. Pravo na imunitet od strane jurisdikcije:
- Država ne može suditi drugoj (u prošlosti apsolutno pravilo); danas se
pravi razlika između javnopravnih i privatnopravnih delatnosti država
- Apsolutni imunitet od prinudnog izvršenja sudskih odluka
6. Pravo na postovanje:
- Pravo na poštovanje Ustava, državnih organa, zastave, grba,
državnih obeležja...
- Uređena međunarodnim pravom i pravilima kurtoazije
7. Pravo poslanstva:
- Pravo slanja i primanja diplomatskih misija
- U prošlosti rezervisano samo za suverene države
- Danas se ne mogu razdvojiti aktivno i pasivno pravo poslanstva;
priznaje se i nekim međ. organizacijama, Svetoj stolici...
8. Pravo na sklapanje međ. ugovora:
9. Pravo na slobodan saobraćaj i komunikaciju:
- Prava koja uređuju međ. saobraćaj: poštansko, vazduhoplovno,
pravo telekomunikacija
10. Pravo da bude strana u sporu pred međ. sudskim organima:
Osnovne dužnosti država:
- Da se uzdržava od bilo kakvog ugrožavanja druge države, pretnje,
da poštuje druge subjekte, ne ometa slobodan saobraćaj, ne meša
se u unutrašnje poslove drugih, poštuje osnovna ljudska prava...
Zabrana intervencije:
- Posebno značajna
- U najširem smislu (svako mešanje sa strane u poslove neke države
ili MO; ponekad dozvoljena: posredovanje, dobre usluge, mirenje...)
i užem (nedozvoljeno, nasilno mešanje radi promene ili održanja
određenog stanja)
Podela:
- Kolektivna ili individualna,
- Posredna (direktna), neposrena, indirektna,
- Oružana, finansijska, privredna...
Oružana intervencija:
- Najteži oblik
Može biti:
- Direktna ili idirektna,
- Po pozivu (npr. marionetskih režima) ili samovoljna
-
-
Predstavlja agresiju i povlači odgovornost
Zabranjrena pretnja silom, upotreba sile i svaki oblik oružane
intervencije
Čl. 51 Povelje UN dozvoljava neophodne mere samoodbrane, a
Glava VII dopušta primenu kolektivnih mera
Puno je primera raznih oblika mešanja i kršenja MP-a (npr, NATO
bombardovanje SRJ 1999.)
Pokušaj da se nađe opravdanje i argumenti (preventivna odbrana,
nužnost, humanitarna intervencija...)
Nadležnost država
-
-
Nadležnost u unutrašnjem pravu i MP-u (nadležnost nekog
državnog organa, međunarodne organizacije...)
Skup ovlašćenja koje MP priznaje nekoj državi
Nije isto što i suverenitet (pripada samo državama); nadležnost
mogu imati i drugi subjekti
Suverenitet je jedan, nadležnost mogu imati 2 ili više država
Vidovi državne nadležnosti:
1.
Teritorijalna,
2.
Personalna,
3.
Univerzalna.
1.
-
2.
-
-
Teritorijalna:
Isključiva vlast države nad licima i stvarima na svojoj teritoriji
Isključuje svaku drugu stranu vlast
U određenim oblastima ograničena (npr. poštovanje privilegija i
imuniteta diplomatskih predstavnika)
Personalna:
Vlast države nad njenim državljanima, čak i kada su van svoje
državne teritorije
Ograničena teritorijalnom nadležnošću države u kojoj odnosno
lice boravi
Iz nje proističe ustanova diplomatske zaštite (diskreciono pravo
države)
Teorija generalne supstitucije (dolazi do spora javnopravnog
karaktera), nakon što su prethodno iscrpljena sva pravna sredstva
3. Univerzalna nadležnost:
- Nedovoljno precizan termin; u nekim slučajevima država može da
vrši ovu nadležnost u ime cele međ. zajednice
- U užem smislu (postoji kada se radi o delu koje pogađa interese
cele međ. Zajednice, a izvršeno je na mestu koje nije pod
jurisdikcijom nijedne države); gonjenje nože preuzeti svaka država,
deluje u ima čovečanstva
- U širem smislu (nastojanja da sepronađe rešenje po kome države
mogu da gone počinioce teških međunarodnih krivičnih dela); nije
prihvatljiva (počiva na ideji da je suverenitet prevaziđen); mogućnost
zloupotrebe i vršenje pritiska
Međunarodna odgovornost država
Krivična se u savremenom MP-u odnosi isključivo na individualnu
odgovornost pojedinca
države ne mogu biti krivično odgovorne
Tri vida međunarodne odgovornosti država:
1.
Moralno – politička,
2.
Političko – pravna,
3.
Građanska.
-
Moralno – politička:
Kolektivna osuda od strane više država ili međunarodne
organizacije
Razne mere političke prirode, najčešće vanpravne (npr. da se
određena država ne primi u neku međunarodnu organizaciju...)
Političko – pravna:
Kao odgovor na ozbiljno kršenje MP-a
O odgovornosti i sankcijama ne odlučuje sud, već neki politički
organ
Sankcije SB UN-a (suspenzija članskih prava, isključenje iz
članstva, prekid diplomatskih, ekonomskih odnosa...)
Građanska odgovornost:
a)
subjektivna:
Zasniva se na krivici počinioca
Psihički momenat; odluka određenog subjekta da preduzme neku
protivpravnu radnju ili propusti da učini sto bi trebalo (nedovoljna
pažnja)
Danas u drugom planu
b) objektivna:
- Obaveza da se nezavisno od postojanja krivice nadoknadi šteta koja
je pričinjena drugom subjektu određenim protivpravnim radnjama
- Ne traži se krivica; dovoljno je utvrditi postojanje štete
- Države su objektivno odgovorne za sve svoje međunarodno
protivpravne akte
- Ponašanje državnog organa smatra se aktom države (npr.
nezakoniti akti upravnih organa, donošenje presuda koje nisu u
skladu sa MP-om...)
- Direktna (za akte svojih organa) i indirektna odgovornost (akti ili
propusti drugih država)
- Nije odgovorna za akte privatnih lica
c) Apsolutna:
Iz pravno dozvoljenih radnji, bez kršenja MP-a(npr. štete nastale
na osnovu nuklearnih aktivnosti)
Osnov odgovornosti: povišeni rizik i šteta koju trpe drugi subjekti
Nesreća u Černobilu
Obaveza naknade štete:
1.
Naknada moralne štete (zadovoljenje, satisfakcija; svečano
izvinjenje...)
2.
Naknada materijalne štete; ne odgovara za štetu nastalu u
unutrašnjim pobunama (ni ustanika, ni državnih organa); izriče se
u korist države
Sukcesija država
-
-
-
-
Identitet države (skup svih obeležja koja ukazuju da je reč o jednoj
istoj državi): konstitutivni elementi države, ali i naziv države, glavni
grad, kulturno nasleđe...
Putem određenih državnih simbola država izražava svoju
individualnost, državnost i suverenitet; državni znaci i simboli
zaštićeni su međ. pravom
Pojedine promene ne utiču na identitet države
Kontinuitet države (neprekinuto i nepromenjeno postojanje kao
posebnog subjekta MP-a, bez obzira na unutrašnje ili spoljne
promene)
Najčešće zavisi od političkih momenata
Sukcesija:
-
Promena suvereniteta nad celokupnom teritorijom neke države
(potpuna sukcesija) ili nad nekim delom teritorije (delimična)
Prenos prava i obaveza sa prethodne na državu sukcesora
Usled spajanja dve ili više država, raspada države na više njih,
ocepljenja dela teritorije...
Reguliše pravne odnose u vezi sa promenom suvereniteta; pitanje
kontinuiteta odnosi se na međunarodnopravni položaj određene
države (da li opstaje ili ne nakon promena)
Pravni izvori: Bečka konvencija o sukcesiji država u odnosu na
ugovore 1978. i Bečka konvencija o sukcesiji država u oblasti
državne imovine, arhiva i dugova 1983.
- Konkretna i sporna pitanja se najčešće regulišu ugovorom, na bazi
kompromisa
- Pitanja od posebnog značaja:javna dobra i imovina, javni dugovi,
unutrašnji pravni poredak, privatnopravne obaveze, stanovništvo
1.
-
javna dobra i imovina:
U slučaju nestanka cele države, celokupna imovina prelazi na
državu sukcesora ili se deli na više njih ukoliko je više sukcesora
Secesija dela teritorije
Javni fondovi
Posebno je pitanje imovine koja se nalazi izvan teritorije odnosne
države
2. Javni dugovi:
Ako je prethodna država nestala, država/e naslednice preuzimaju
čitav dug
3. Unutrašnji pravni poredak:
Prekida se veza sa ranijom državom i njenim pravnim poretkom
Pojedini prethodni propisi i dalje ostaju na snazi, postepeno se
zamenjuju propisima države sukcesora
4. Privatnopravne obaveze:
- Tri načina da država preuzme obaveze u svom privatnopravnom
kapacitetu: međunarodnim ugovorom, privatnopravnim propisima ili
jednostranim aktom države
- Koncept stečenih prava
5. Stanovništvo:
- U prošlosti je dolazilo do automatske promene državljanstva; u
savremenoj praksi se daje pravo opcije
Kvazidržave
-
Po mnogo čemu liče na države, ali im nešto nedostaje da bi bile
takve u potpunosti
Često se radi o graničnim pojavama
Tipovi:
- Prividne države (personalna unija, konfederacija),
- “krnje”, nepotpune države; “propale” države,
- Zavisne teritorije (kolonije, nesamoupravne teritorije),
- Federalne, autonomne i slične jedinice,
- Vlade u izbeglištvu,
- Ustanici i oslobodilački pokreti,
- Teritorija pod međunarodnom upravom (mandati, teritorije pod
starateljstvom i internacionalizovana područja)
Prividne države:
Personalna unija:
- Isti vladar na čelu dve ili više nezavisnih država
- Najviše primera u Srednjem veku (Litvanija i Poljska, Engleska i
Hanover, Holandija i Luksemburg); danas 16 članica Komonvelta na
čelu sa britanskom kraljicom
- Države spaja samo ličnost vladara; vrši odvojeno svoje funkcije u
svakoj od država unije
- Svaka zadržava svojstvo subjekta MP-a i nezavisnost
- Međusobni odnos se odvija na osnovu MP-a
Konfederacija:
- Državni savez, zajednica dve ili više nezavisnih država (npr.
Švajcarski savez do 1848., Sjedinjene holandske oblasti 1579.1795...)
- Svaka država zadržava međunarodnopravni subjektivitet i zadržava
suverenitet
-
Zasniva se na međ. ugovoru
Osnovni ciljevi povezivanja su pitanja odbrane i zajedničko istupanje
prema drugim državama
Nije nova država, već međunarodnopravna tvorevina
Zajednička skupština (osnovni, često jedini zajednički organ)
Konfederalni ugovor (obim nadležnosti i odosi članica)
Korak ka stvaranju federacije (SAD, Švajcarska...)
“Krnje”, nepotpune države:
- Najčešće država u procesu promene (ili u fazi nastanka ili faktički
više nije država)
Nedovršena država:
- Država u nastajanju” (poseduje određene elemente
međunarodnopravnog subjektiviteta: učestvuju na nekim međ.
skupovima, zaključuju neke sporazume...)
- Neke MO primaju u svoje članstvo tvorevine koje nisu suverene
države
- Mnoge su na prelasku iz zavisnih u suverene države
“Propala” država:
- Isuviše oslabljena država, nije u stanju da vrši svoje uloge
- Kriminal, propast privrede, masovno kršenje ljudskih prava, veliki
broj izbeglica...
- I dalje ostvaruje određene oblike međunarodnopravnog
subjektiviteta
- Nije isto što i zemlja koja se suočava sa prolaznim teškoćama
Zavisne države:
Kolinije:
- Nesamoupravna teritorija podvrgnuta vlasti metropole od koje je
najčešće dosta udaljena
- Domorodački narodi
- Podela kolonija, poslednja velika izvršena na Berlinskoj konferenciji
1855.
- Dekolonizacija nakon II svetskog rata
Nesamoupravne teritorije:
- Termin uveden nakon II sv. rata; teritorije čiji narodi još uvek nisu
postigli punu meru samouprave
- Povelja UN nameće obaveze državama odgovornim za
nesamoupravne teritorije: da obezbede ekonomski, politički,
socijalni napredak; pravično postupanje sa stanovništvom,
dostavljanje izveštaja Generalnom sekretaru UN...
-
Danas se nazivaju prekomorskim teritorijama, prekomorskim
zemljama (neka manja ostrva: Kajmanska, Foklandska, Bermuda...,
Gibraltar)
Federalne, autonomne i slične jedinice:
- republike, pokrajine, kamtoni, države članice...(mogu da sklapaju
određene međ. Sporazume, budu predstavljene na međunarodnom
planu..., ali sve u skladu i zavisno od ovlašćenja koja ima ustav
pripisuje)
- Neka pitanja regulišu međ. ugovori
Federalne i slične jedinice:
- Savezna država je jedinstveni subjekat MP-a
- Međutim, i njene članice poseduju izvesne elemente subjektiviteta
- Ukrajina i Belorusija među osnivačima OUN (iako su tada bile u
sastavu SSSR-a) i članice drugih MO, potpisnice nekih međ.
ugovora
- Ustav SRJ iz 1992. i Ustavna povelja državne zajednice SCG 2003.
- Određeni međunarodnopravni subjektivitet poseduju i entiteti BiH po
Dejtonskom mirovnom sporazumu
Autonomne pokrajine i provincije:
- Mogu da poseduju neke vidove međunarodnopravnog subjektiviteta
(sklapanje međ. ugovora, da primaju strane predstavnike, da imaju
predstavništva u inostranstvu...)
- Hong Kong i Makao; Kanada i Kvebek kao članice Frankofonije
- Neke imaju status pridruženih članova ili stalnih posmatrača u MO
- Pravo na referendum (npr. Grenland)
Ustanici i oslobodilački pokreti:
U svakodnevnim, redovnim prilikama nemaju međunarodnopravni
status
Njihova borba je stvar unutrašnjih odnosa i unutrašnjeg prava
Može da dođe do preuzimanja vlasti i formiranja nove vlade i
države
Ustanici priznati za zaraćenu stranu:
Ova ideja se javlja u XIX veku, danas je opšteprihvaćena
Sa stanovišta MP-a, neophodno je ispuniti određene uslove:
a)
Da ustanici kontrolišu deo nacionalne teritorije,
b)
Da imaju na čelu lokalnu vladu koja vrši suverena prava na
određenoj teritoriji,
c)
Da borbu vode organizovani odredi (potčinjeni vojnoj disciplini, da
poštuju pravila ratnog i humanitarnog prava).
Priznanje od strane trećih država, ali i zakonite vlade protiv koje
se bore
1.
-
-
-
Treće države su u obavezi da ostanu neutralne u odnosu na sukob;
odluka o priznanju najčešće politički motivisana
Priznanjem za ratujuću stranu dobijaju status koji po MP-u pripada
državi koja je u ratu
Međunarodnopravni subjektivitet u ograničenoj meri (vezan za
sukob) i privremen
Ustanici stiču određena prava, obaveze (da poštuju ratno i
humanitarno pravo) i odgovornost (za događaje na teritoriji koju
kontrolišu)
Postaju legitimna ratujuća sila (posledica priznanja)
2. Priznanje ustanika kao takvih:
- Priznanje kao posebnih subjekata MP-a i MO
- Unapred dato priznanje nove vlade ili države
- Države koje daju priznanje nisu neutralne, daju moralnu i političku
podršku ustanicima
- Karakterističan za građanske ratove
3. Priznanje pokreta za nacionalno oslobođenje:
- Priznanje kao vid podrške njihovoj legitimnoj borbi za nacionalno
oslobođenje
- Pravo naroda na samoopredeljenje i nezavisnost potvrđeno je
nizom Rezolucija GS UN-a i drugim međ. ugovorima
- Nije vezano za vođenje borbi i nije privremeno
- Vid unapred datog priznanja države u nastajanju
- Međunarodnopravni subjektivitet sličan onom koji poseduju države
(npr. PLO)
- Borci za slobodu ili teroristi?
Teritorije pod međunarodnom upravom:
- Upravu u ime MZ može da vrši jedna ili više država (mandati i
teritorije pod starateljstvom) ili neko posebno međunarodno telo
(internacionalizovana područja)
Mandati:
Područja pod specijalnom upravom velikih sila ili MO
Mandatni sistem Društva naroda (nad kolonijalnim posedima koji
su oduzeti Turskoj i Nemačkoj)
Upravljanje povereno nekoj od članica DN (država mandatar)
Niz obaveza i ograničenja mandatarima
Tri kategorije:
1.
Mandati A (Irak, Palestina, Sirija, Liban...); položaj sličan
suverenim državama,
2.
Mandati B (posebno u Centralnoj Africi: Kamerun, Togo,
Tanganjika...),
3.
Mandati C (Jugozapadna Afrika i neka ostrva u Tihom okeanu:
Južnoafrička unija, Samoa, Maršalska, Karolinska i Marijanska
ostrva...), mandatar ovlašćen da upravlja po svojim zakonima, kao
delom svoje teritorije.
Prvi korak ka napuštanju kolonijalizma
Teritorije pod starateljstvom:
Umesto mandatnog sistema DN, nakon II svetskog rata, pod
okriljem OUN, radi upravljanja nad određenim zavisnim
teritorijama
Osnovni ciljevi: unapređenje poitičkog, ekonomskog i socijalnog
napretka stanovništva, očuvanje međunarodnog mira i
bezbednosti, progresivni razvoj u pravcu samouprave ili
nezavisnosti, poštovanje osnovnih ljudskih prava i sloboda...
Tri kategorije:
1.
One koje su bile pod mandatom DN, a nisu stekle samostalnost,
2.
Bivše neprijateljske kolonije,
3.
Teritorije koje države odgovorne za njihovo upravljanje
dobrovoljno stave pod sistem starateljstva.
Putem posebnog međ. Ugovora između upravne vlasti (jedna ili
više država) i GS UN-a (ili Saveta bezbednosti ako je reč o
strategijskim područjima)
-
U interesu stanovništva odnosne teritorije, u ime UN
Imaju izvestan međunarodnopravni subjektivitet
Ukupno 11 teritorija koje su u međuvremenu stekle nezavisnost
Istorijska kategorija
Internacionalizovana područja:
- Poseban režim nametnut području koje nije suverena država; nije
odnos jačeg i slabijeg
- Uprava se vrši u ime MZ, od strane nekog međunarodnog tela, a ne
neke države
- Primeri: Slobodna Teritorija Trsta, Slobodna oblast Jerusalima,
Sarska oblast, Dancig...