Transcript Opsta psihologija I

OPŠTA PSIHOLOGIJA
Predmet i metode psihologije
Predavač:
Ma Jasmina Knežević, specijalista
poslovne psihologije
[email protected]
Osnovni podaci o predmetu
1.
2.
Jednosemestralni (2+1, 12 nedelja)
Obavezna literatura:
Hrnjica, S. (2003). Opšta psihologija sa
psihologijom ličnosti (6. izdanje).
Beograd: Naučna knjiga
Slajdovi i beleške sa predavanja
Raspodela poena za ispit
Redovnost pohađanja nastave
I Kolokvijum
II Kolokvijum
Seminarski rad – prikaz jednog
naučnog rada iz psihologije
Dodatne aktivnosti
Max broj
bodova
5
20
20
20
5
DOGOVOR O RADU
• Komunikacija se odvija putem maila i
tokom termina za konsultacije
• Mail: [email protected]
• Termini za konsultacije:
• ponedeljak 13h-14 h
• utorak 14h – 15 h (Dejana)
• I KOLOKVIJUM
• II KOLOKVIJUM
• ROK ZA PREDAJU SEMINARSKIH
RADOVA
• DRUGI ROK – umanjeno za 5 bodova
DOGOVOR O RADU
• Mailing lista studenata
DOGOVOR O RADU
• Procena znanja studenta/kinje vrši se
putem dva kolokvijuma u toku semestra
• Student/kinja koji na kraju semestra nema
položena oba kolokvijuma pristupa
integralnom pismenom ispitu
• Uslov za izlazak na pismeni ispit je predat
i odbranjen seminarski rad
• Radovi se predaju asistentkinji i sa njom
se dogovaraju termini za prezentaciju
UPOZNAVANJE
• Predstavljanje
• Iskustvo sa psihologijom
• Motivacija za upis Visoke škole
• Mesto psihologije i psiholoških znanja u
vašem budućem pozivu /radu
Osnovna pitanja na koje tražimo odgovore
• Šta je psihologija i čime se bavi?
• Kojim se metodama koristi psihologija pri
proučavanju svog predmeta?
• Kako se grana savremena psihologija?
Zadatak:
• Zamisli da si novinar koji piše članak o
psihologiji čitaocima koji nikada nisu čuli za nju
Ključna pitanja:
Šta? Ko? Zašto? Čemu to? Gde?
Šta je to psihologija?
Šta od napisanog u članku pripada psihologiji?
?
?
PSIHologijA
?
?
Mozak, mišljenje, logika, emocije, um,
psihički problemi, opažanje, savetovanje,
intervju, kauč, projektivni testovi,
slobodne asocijacije…Freud,
?
Psihologija....
• Čitanje misli?
• Predviđanje budućnosti?
• Mistično.... čudno?
Ne
nego...
o psihičkim
2
3
procesima i ponašanju
ljudi
1
nauka
(prevod grčke reči psyche (dah, duša) + logos (nauka)
(ali to nije i definicija psihologije!)
bilo bi Nauka o duši – što nije adekvatan izraz)
Psihički procesi i ponašanje imaju:
• svoje uslove (koji utiču na njihovo javljanje)
• svoje delovanje/učinke (posledice koje izazivaju)
• Uslovi i učinci mogu biti:
»Fizikalni/fizički
»Biološki
»Socijalni
• Npr. emocija ljutnje/agresivno ponašanje
Rastavimo definiciju...
1. Nauka
da bi nešto bilo nauka, mora imati:
 predmet koji proučava
 naučne metode
kojima dolazi do saznanja, spoznaje tj. dokaza o
svom predmetu
( primena metoda je u suprotnosti sa intuitivnim
nagađanjem, spekulisanjem, verovanjem, uzimanju
pretpostavki kao istine itd.)
Rastavimo definiciju...
1. Nauka
mora biti:
• objektivna
•merljiva,
zatim:
•Saznanja treba da temelji na rezultatima naučnih
istraživanja (dokazima)
• mora imati mogućnost provere rezultata
Rastavimo definiciju...
2. Psihički procesi
unutrašnji, subjektivni procesi
pojedincu se manifestuju kao lično doživljavanje
nisu direktno vidljivi, tek u ponašanju ili snimcima aktivnosti
mozga (EEG,CT, PET) postaju opipljivi/vidljivi i merljivi
 odvijaju se putem aktivnosti mozga
 Psihički procesi su:
1.Kognitivni ili saznajni - percepcija, pažnja, učenje,
pamćenje, mišljenje, inteligencija...
2.Konativni ili voljni: motivacija
3.Emocionalni: emocije, raspoloženja
Rastavimo definiciju...
3. Ponašanje
 aktivnosti, radnje, reakcije – izraz lica,
pokreti
 vidljivo je drugima, može se opažati i meriti
U počecima nastajanja naučne psihologije smatralo se da
bi jedino ponašanje trebalo da bude predmet bavljenja
psihologije kao nauke, jer je merljivo i objektivnije nego
psihički procesi
Psihički procesi dovode do ponašanja
• opažanjem ponašanja možemo zaključivati o
procesima unutar nas
*ali, nemaju uvek psihički procesi spoljašnji znak u
ponašanju
Psihički procesi i ponašanje su povezani,
jedno utiče na drugo!!!
Ponašanje
Psihički
procesi
 PREDMET
Psihologija se bavi proučavanjem psihičkog života.
PSIHIČKI ŽIVOT
Psihički procesi
Psihičke osobine
Manifestacije
u ponašanju
Psihički život čine:
• psihički procesi – opažanje, učenje, mišljenje, osećanja, motivacija...
• psihičke osobine – navike, sposobnosti, interesovanja...
• manifestacije u ponašanju – u postupcima i reagovanjima...
Struktura psihičkog života
• Psihički procesi:
• intelektualni (kognitivni) – preko njih saznajemo objektivnu
stvarnost. Tu spadaju: oseti i opažaji, učenje, pamćenje i mišljenje
• emocionalni – preko njih vrednujemo objektivnu stvarnost u odnosu
na ličnost koja tu stvarnost doživljava (procenjujemo da li je nešto
lepo, opasno, tužno itd.)
• voljno-motivacioni (konativni) – uključuju procese koji daju snagu i
istrajnost svim našim aktivnostima i ponašanju
Organizacija psihičkih procesa/funkcija sastoji se iz tri kruga koji se
međusobno poklapaju
Organizacija kognicije, konacije i emocija zajedno predstavljaju naš
duhovni prostor (psiha)
Struktura psihičkog života
• Psihičke osobine su relativno trajne odlike ličnosti koje se
ispoljavaju u ponašanju
• Za intelektualno ponašanje najvažnije su intelektualne sposobnosti;
za emocionalno ponašanje najvažniji je temperament, za socijalno
ponašanje karakter, a za motivaciono ponašanje potrebe, stavovi i
vrednosti
• Kriterijumi prema kojima se procenjuju psihičke osobine:
• - intenzitet, (da pojedinac vidljivo ispoljava tu osobinu u odnosu na
prosek),
• -učestalost (da se ta osobina ispoljava češće u ponašanju) i
• - doslednost (da se ispoljava i u relativno različitim situacijama)
Struktura psihičkog života
• Treba pomenuti i psihička stanja - odnose se na određene promene
u našoj psihi i organizmu, kao rezultat uticaja spoljašnjih ili
unutrašnjih faktora
• Tipična stanja su stanja zamora, budnosti, raspoloženja, depresije,
stanje afekta, panike
• Sve navedene komponente psihičkog života su međusobno
povezane i čine jedinstvenu organizaciju koja se označava kao
integritet ličnosti
Zadaci psihologije
• OPISATI –>
• OBJASNITI –>
• PREDVIDETI ->
• MENJATI / PRIMENITI /SPREČITI
ponašanje i psihičke procese ljudi
Tj. otkriti zakonitosti ljudskog ponašanja za ličnu dobrobit i
dobrobit čovečanstva
- npr: nasilno ponašanje
ISTORIJSKI RAZVOJ PSIHOLOGIJE
1. PREDNAUČNI PERIOD
U okviru antičke
filozofije  predmet postoji, ali nema
naučnih metoda (nego: promišljanje, rasprave…) = pogrešni zaključci!
(-)
• Aristotel – pogrešno smatra da mozak samo hladi krv
• odbacuju se mistična i prihvataju se razumska objašnjenja ponašanja
ljudi (+)
17.vek – Descartes – dualizam – otvara mesto psihologiji!
2. NAUČNI PERIOD
• u 19 veku psihologija postaje posebna nauka  Vilhelm Vunt
1879.g u Leipcigu otvara prvu laboratoriju za eksperimetalnu
psihologiju
• Tako je psihologija postala nauka dobivši metode (po uzoru na
prirodne nauke – EKSPERIMENT!)
Psihologija je mlada nauka sa dugom prošlosti

ISTORIJAT
Vunt kao osnivač psihologije
Psihologija se sredinom XIX veka
izdvojila iz filozofije zahvaljujući
Vuntu.
Wilhelm Wundt
(1832-1920)
Vilhelm Vunt, nemački filozof i
psiholog, je 1874, objavio svoju
knjigu „Principi fiziološke
psihologije” kojom je psihologija
odvojena od medicine i filozofije.
Godine 1879. Vunt je osnovao prvu
psihološku laboratoriju (u Lajpcigu).
Laboratorija u Lajpcigu
Tu je ispitivao osećaje i opažaje, a pre svega prag
osetljivosti, vreme reakcije i dr.
 GRANE PSIHOLOGIJE
I Teorijske discipline:
• Opšta psihologija – proučava osnovne psihičke pojave (opažanje, učenje, mišljenje, emocije)
• Fiziološka psihologija – proučava organsku osnovu psihičkog života
• Razvojna psihologija – proučava razvitak psihičkog života od rođenja do smrt.
• Socijalna psihologija – proučava društveno ponašanje ljudi
• Psihologija ličnosti – proučava psihološka obeležja pojedinca
II Praktične discipline
• Pedagoška psihologija – proučava psihološku stranu vaspitanja i obrazovanja
• Psihologija rada – proučava vezu između čoveka, posla kojim se bavi i uslova rada
• Mentalna higijena – bavi se očuvanjem duševnog zdravlja
• Klinička psihologija – bavi se razumevanjem i rešavanjem problema pojedinca
ISTRAŽIVANJE U
PSIHOLOGIJI
Objektivne i subjektivne pojave
• Objektivne ili fizičke pojave:
postoje i dešavaju se nezavisno o
nama kao osobama koje ih mogu
ali i ne moraju primećivati tj.
doživljavati
Slika:
=
≠
~
• Subjektivne ili psihičke pojave:
neposredno zavise od osobe koja
ih doživljava; nastaju u čoveku i
čine njegov psihički život;
Reakcija
Stimulus
Vrste istraživanja po različitim kriterijumima
I.Na osnovu opšteg pristupa:
- kvalitativna
- kvantitativna
- mešovita
II. Prema strukturi i strategiji istraživanja:
- eksperimentalna
- neeksperimentalna
Vrste istraživanja
III U odnosu na vremensku dimenziju:
- Transferzalna
- Longitudinalna
Kvantitativna istraživanja
• Ideje, teorije, pretpostavke
(eksperimentalno)
se
testiraju
empirijski
• Traže se zakonitosti i pravilnosti koje važe za sve
slučajeve a ne samo za pojedinca (opšte zakonitosti)
• Istraživanja se planiraju i sprovode sistematski i precizno
• Istraživanja se ponavljaju da bi se izgradila teorija
• Dobro kontrolisana, javna,
precizna, mogu da se
generalizuju, jasna, pregledna, sa jasnom i preciznom
metodologijom
Kvalitativna istraživanja
• Ovom pristupu su strani pojmovi merenja, statističke
obrade, eksperiment, analitičko raščlanjivanje pojava
• Bliski pojmovi su: lično
posmatranje i opisivanje
iskustvo,
introspekcija,
• Sprovode se na terenu (tamo gde su ispitanici) a ne u
laboratorijama
• Kvalitativna istraživanja su EKSPLORATIVNA – koriste
se za istraživanje pojava o kojima nemamo dovoljno
znanja ili kada je pojava izuzetak od svih postojećih
znanja
Mešovita istraživanja
• Oslanja se na pragmatizam – “koristićemo sve što će
nam dati rezultate”
• Centralni
pojam
istraživanja
je
PROBLEM
ISTRAŽIVANJA, a ne METOD koji ćemo koristiti ili
teorijski okvir u kome ćemo se kretati
• Istraživanje počinjemo od definisanja problema i ciljeva,
a zatim tragamo i biramo opšti pristup i teorijski okvir koji
bi mogao dovesti do ostvarenja tih ciljeva
• Koristimo i kvantitativne metode (merenje) i kvalitativne
(eksploraciju, opisivanje)
METODE PSIHOLOGIJE
Metode kojima se koristi savremena psihologija
• A) Samoopažanje – Introspekcija
•
posebno obučeni subjekti pod kontrolisanim uslovima sistematski i
neposredno prate svoje doživljavanje raznih psihičkih stanja i procesa
•
Introspektivna metoda – u originalnoj formi,deo istorije psihologije
• Teškoće:
1. mnogi psihički procesi menjaju se kada se na njih obrati posebna pažnja,
2. retki su pojedinci koji su u stanju da objektivno izveštavaju o toku vlastitih
mentalnih zbivanja
3. postoje psihički doživljaji koje ne možemo u celini introspektivno zahvatiti
4. subjektivnost samoprocene
• B) Metoda (kontrolisanog) posmatranja/opažanja
• značajno je jasno definisati cilj i plan sprovođenja
- ŠTA će biti predmet opažanja; GDE će se opažanje
sprovesti; KADA će se sprovesti; ČIME tj. kojim
sredstvima će se opažati i KAKO će se beležiti podaci
VEŽBA
• Zadatak da u parovima osmislite šta bi i na koji način mogli pratiti
posmatranjem u okviru svog budućeg poziva. Pri tome se rukovodite
pitanjima koja čine plan opažanja.
• Za rad imate 5 minuta.
• Budite što kreativniji u osmišljavanju situacija koje bi bile zanimljive
za posmatranje u cilju upotrebe rezultata u unapređenju poslovanja
• Primer: posmatranje studenata dok zauzimaju mesta u učionici
c) Metoda eksperimenta
• Inicijalno stanje: način komunikacije osobe A i osobe B
• Eksperiment:
Prošao kroz kurs psihologije

Nije prošao kroz kurs psihologije
Da li se osoba A i B razlikuju u odnosu na način
komunikacije?
Eksperimentalni metod
• 1.Eksperimentator menja jedan ili skup uslova za koje veruje- na
osnovu teorijskih indikacija ili istraživanja drugih, da su od značaja
za javljanje pojave koju ispituje i čije dejstvo želi da utvrdi
• 2.kontroliše jedan ili skup uslova koji su od značaja za javljanje
pojave koju ispituje, ali koji nisu predmet njegovog ispitivanja
• 3.sistematski registruje i analizira posledice delovanja ispitivanih
faktora na posmatranu pojavu
• Uslovi koji se namerno menjaju u istraživanju –nezavisne varijable
• Promene u ponašanju ili mentalnom funkcionisanju – zavisne
varijable
Eksperimentalni metod
• Utvrđivanje dejstva nekog leka na broj podataka koje
ispitanik može da zapamti posle jedne prezentacije:
• poređenje broja podataka koje ispitanik može da zapamti
kada je pod dejstvom leka i kada lek ne deluje ili,
• jednoj grupi ispitanika damo lek, drugoj ne damo, a onda
ispitujemo sposobnost neposrednog pamćenja u obe
grupe
• Šta kontrolišemo kada kod istih ispitanika primenjujemo
oba uslova – sa i bez leka?
- vreme ispitivanja (isto doba dana)
- umor
- raspoloženje
- zdravstveno stanje ispitanika
• Šta je bitno kod drugog slučaja gde imamo dve grupe
ispitanika – sa i bez davanja leka?
• -neophodno je ujednačiti grupe ispitanika prema
sposobnosti neposrednog pamćenja
• Uticaj motivacije i sugestije? –organizujemo eksperiment
tako da obe grupe ispitanika dobiju neko sredstvo –
jedna lek, druga neko farmakološki neutralno sredstvo
(placebo)
• Prednosti eksperimentalnog metoda
• Ograničenja eksperimentalnog metoda
Eksperimentalna istraživanja – ograničenja
• Eksperimentalni metod primenjivati samo u slučajevima kada pojava
koja nas interesuje može biti izazvana u laboratoriji, korektno
kontrolisana i korektno merena
• Nije pogodan za ispitivanje složenijih pojava – npr. promene stavova
• Eksperimenti na ljudima često imaju neku moralnu kontraindikaciju –
uznemirenost, strah..
• Artificijelnost uslova u kojima se ispituje neka pojava –veselost
izazvana ubrizgavanjem adrenalina i spontana veselost
• Sugestivni uticaj učešća u eksperimentalnoj situaciji – povećanje
motivacije?
• Terenski eksperiment – eksperiment koji se izvodi u prirodnim
uslovima, pokušaj da se pojava ispituje u uslovima koji su slični ili
isti onima u kojima se pojava prirodno javlja
Klinički metod
• Za razliku od eksperimentalnog metoda i metoda
kontrolisanog posmatranja koji su usmereni na
istraživanje neke psihičke pojave, klinički metod je
usmeren na ispitivanje pojedinačnog problema koji ima
neka osoba i na napor da toj osobi bude pružena pomoć
kako bi rešila problem
• Obuhvata: prikupljanje podataka, dijagnostički postupak,
terapiju i praćenje efekata terapije
• Za prikupljanje podataka koriste se: tehnike slobodnih i
kontrolisanih asocijacija, intervjui, upitnici, različiti testovi
itd
50
TEHNIKE PRIKUPLJANJA
PODATAKA
TEHNIKE ZA PRIKUPLJANJE PODATAKA
• UPITNIK – skup pitanja sastavljen prema određenim prinicipima
namenjen ispitivanju jednog ili više svojstava ličnosti ili za ispitivanje
jednog ili više tipičnih problema
• Sa ili bez ponuđenih odgovora
• Pitanja otvorenog i zatvorenog tipa
• INVENTARI LIČNOSTI – upitnici namenjeni proceni osobina ličnosti;
jednodimenzionalni – procenjuju jednu osobinu ličnosti,
višedimenzionalni – procenjuju više svojstava
• INTERVJU – razgovor koga vodi ispitivač sa ispitanikom u cilju
dobijanja informacija o određenom problemu i/ili određenoj pojavi
TEHNIKE ZA PRIKUPLJANJE PODATAKA
• SKALE PROCENE – učestalost javljanja ili intenzitet nekog oblika
ponašanja iskazuje se na skali grafičkog ili numeričkog tipa
• SOCIOMETRIJSKI POSTUPAK – primenjuje se za ispitivanje
odnosa u malim grupama. Od članova grupe traži se da odrede sa
kim bi želeli da obavljaju neku aktivnost, koga bi birali za vođu, koga
vole ili ne vole. Dobijeni odgovori se obrađuju posebnim postupcima
(prikazanim grafički ili se unose u matricu).
• Moguće je utvrditi koje osobe u grupi imaju najveći uticaj na kolektiv,
kao i one koje nisu omiljene i kojima je neophodna pomoć
• PROJEKTIVNE TEHNIKE – zasnovane su na pretpostavci da će
ispitanici na neodređeni materija (likovni ili verbalni) reagovati u
skladu sa nesvesnim sadržajima mentalnog života, koji će na taj
način da ispolje i da omoguće ispitivaču da razume suštinu
problema koji ovaj ima da bi mu pomogao. Sadržaji nesvesnog
ispoljavaju se u projektivnim tehnikama indirektno pa je potrebno
razviti posebne sisteme tumačenja tako dobijenih podataka
Rorschach Inkblot Test
(Roršahov test)
• Hermann Rorschach
• (1884-1922)
Rorschach
Inkblot
Test
TEST TEMATSKE APERCEPCIJE
Thematic Apperception Test (TAT)
• Razvio ga je Marej (Henry Murray) na Harvardskoj psihološkoj klinici
• 31 TAT karta koja predstavlja ljude u mnoštvu različitih dvosmislenih
situacija
Psihološki testovi
• PSIHOLOŠKI TESTOVI - tehnika procene raznih mentalnih funkcija
• Skup standardizovanih zadataka/tvrdnji za koje se pretpostavlja da
će aktivirati funkciju čijem merenju su namenjeni
• Standardizovani postupak primene testa i ocenjivanja rezultata –
numerički učinak ispitanika koji se poredi sa normama za grupu
kojoj pripada
• Testovi se dele prema funkciji koju mere: testovi sposobnosti, testovi
znanja, testovi motorike i testovi ličnosti
• Zadaju se pojedinačno i grupno
MERENJE U PSIHOLOGIJI
• Merenje može biti direktno (merenje visine) i indirektno (merenje
temperature preko promene u visini živinog stuba)
• Merenje u psihologiji je isključivo indirektno – o razvijenosti
neke funkcije zaključujemo na osnovu ispoljavanja te funkcije u
rešavanju različitih zadataka namenjenih merenju te funkcije
• Na ispoljavanje neke dispozicije za obavljanje neke fukcije u
ponašanju deluju brojni kontrolisani i nekontrolisani faktori, pa su
dobijene vrednosti uglavnom približne vrednosti
VEŽBE
VEŽBE
• ANALIZA TESTOVA – rad u malim grupama, analiza
testova – 15 minuta
• Prezentacija testa ostalim studentima – 3 minuta
• Odredite sta test ispituje
• Koliko je obiman, da li ima podtestova kako se
popunjava
VEŽBA
• UPITNIK I INTERVJU – SLIČNOSTI I RAZLIKE
• SPONTANO POSMATRANJE-KONTROLISANO POSMATRANJE
• HVALA NA PAŽNJI