Transcript OPSTA PSIHOLOGIJA IV

INDIVIDUALNA PSIHOLOGIJA
ALFREDA ADLERA
INDIVIDUALNA PSIHOLOGIJA ALFREDA
ADLERA
• Rođen u Beču, u siromašnoj jevrejskoj porodici
• Kao dete, bolovao je od zapaljenja pluća, rahitisa i
kratkovidosti
• Adler je bio pripadnik Frojdovog psihoanalitičkog kruga
• Ispoljavao je naklonost ka siromašnim i zapostavljenim
pripadnicima tzv. nižih društvenih slojeva
• Individua je nedeljiva celina, slobodna,
usmerena, odgovorna za svoje ponašanje
• Stil života, životni ciljevi i borba za
ostvarenje su određuju ljudski razvoj
ka
cilju
njihovo
INDIVIDUALNA PSIHOLOGIJA ALFREDA
ADLERA
• Osnovno čovekovo osećanje je osećanje inferiornosti,
a osnov celokupne motivacije je težnja da se to
osećanje inferiornosti prevaziđe
1. Organska inferiornost – drugi organi pokazuju
tendenciju da kompenzuju inferiornost uzrokovanu
hendikepom oštećenog organa – kod slepih osoba, neka
druga čula razvijena su u većoj meri nego kod drugih
osoba
2. Inferiornost složenih psihičkih funkcija Inferiornost
jedne sposobnosti nadoknađuje se intenzivnijim razvojem
drugih sposobnosti – loš crtač postaje dobar matematičar i
time nadoknađuje narušeno samopoštovanje
3. Inferiornost na dečijem uzrastu
Dete je samim svojim položajem inferiorno, zbog
bespomoćnosti i zavisnosti od starijih. Ukoliko je ono još i
lišeno nežnosti, zanemarivano i ismevano, osećanje
inferiornost se pojačava
OSEĆANJE INFERIORNOSTI
• Na koji način/kojim postupcima mogu roditelji uticati na
razvoj inferiornosti kod dece?
• Kojim repertoarima ponašanja mogu reagovati deca kod
kojih je izraženo osećanje inferiornosti?
• Na koji način deca mogu ostvariti nezavisnost u odnosu
na roditelje?
INDIVIDUALNA PSIHOLOGIJA ALFREDA
ADLERA
• Dete je prisiljeno da pronalazi puteve kojima će
povećati svoju nezavisnost u odnosu na odrasle
• Uticaj mnoštva faktora: ličnost roditelja, godine
roditelja, veličina porodice, odnos među
članovima u porodici, prisustvo i godine braće i
sestara itd
• Uspešni obrasci ponašanja usmereni ka
rešavanju problema inferiornosti, ponavljaju se i
stabilizuju u trajni repertoar ponašanja –stil
života
• Izbegavanje osobe da se suoči sa problemom
inferiornosti stvara pasivnu, zavisnu ličnost
INDIVIDUALNA PSIHOLOGIJA
ALFREDA ADLERA
• Ako osećanje inferiornosti duže potraje iz njega može da
se razvije kompleks manje/niže vrednosti
• Ako osoba u borbi sa teškoćama razvije životni stil u
kome je važno uspeti i po svaku cenu uspeti i u kojem se
sopstvenim potrebama daje primat i ne vodi računa o
potrebama drugih, nastaje određeni sklop ličnosti –
kompleks superiornosti
INDIVIDUALNA PSIHOLOGIJA ALFREDA
ADLERA
• Adler i pedagoška praksa; razlikuje dve
kategorije dece:
• Pretežno pasivna deca – neradna, apatična,
nemarna..
• Pretežno aktivna deca – sklona dominaciji nad
vršnjacima, nestrpljiva, razdražljiva, nemirna,
bućna... rizik za poremećaje ponašanja
INDIVIDUALNA PSIHOLOGIJA ALFREDA
ADLERA
• Životni stil – kreativna funkcija individue
• Čovek nije pasivni produkt fizičkih i socijalnih uslova,
represije...vrlo je odgovoran za svoj razvoj, svoj posebni
pravac u težnji za savršenstvom tj prevladavanjem
osećanja inferiornosti
• Seksualnost je značajna za razvoj ličnosti, ali joj Adler
daje drugačiji smisao u odnosu na Frojda
• Ako dete razvije životni stil u kom preovlađuje spremnost
za saradnju, stil u kome su davanje i primanje
uravnoteženi, velika je verovatnoća da će taj stil ispoljiti i
u odnosu sa partnerom suprotnog pola
• Seksualnost može biti prirodan izraz ljubavi partnera, ali
može biti i sredstvo u borbi za moć
INDIVIDUALNA PSIHOLOGIJA
ALFREDA ADLERA
• Napravio je korak napred u razumevanju ljudske
prirode
• Značajno je
njegovo nastojanje da shvati
socijalne razloge problema koje ima čovek
• Prvi ukazivao na potčinjen položaj žena u
društvu
• Među prvima shvatio da mnoge organske bolesti
imaju poreklo u psihičkim tegobama – temelj za
psihosomatsku medicinu
Adler
Versus
Freud
Za Freuda, čovekova primarna motivacija je seksualno zadovoljstvo; ljudi sliče
životinjama i mašinama, vođeni su prirodnim silama koji se teško odupiru
Za Adlera, primarna motivacija je samo-perfekcija i jednakost čoveka sa ostalim;
ukazuje da su ljudi drugačiji od životinja i mašina jer imaju vrednosti, ciljeve,
slobodnu volju...
SOCIJALNA REVIZIJA
PSIHOANALIZE
KAREN HORNAJ I ERIK FROM
SOCIJALNO ANALITIČKA TEORIJA
KAREN HORNAJ
• Njena najranija interesovanja vezana su za
položaj žene u društvu i izvor ženinih mentalnih
teškoća
• Žena je zavisna od ljubavi muškarca i njen
osnovni strah vezan je za gubitak te ljubavi
• Muškarci takođe imaju strepnju, samo je ona
maskirana prividnom socijalnom sigurnošću
• Osnovna strepnja je univerzalno ljudsko
osećanje
SOCIJALNO ANALITIČKA TEORIJA
KAREN HORNAJ
• Izvor strepnje je u dečijoj nesigurnosti koja se
naročito pojačava u nesređenim porodičnim okolnostima
i odnosima
• Roditelji koji se ponašaju dominantno, nedosledni su u
odnosu prema detetu, postavljaju neodgovarajuće
zahteve, hladni su itd – daju krajnji ishod u vidu dečije
nesigurnosti
• Dete se strepnji prilagođava uglavnom iracionalnim
postupcima, ako strepnja potraje, prilagođavanje se
javlja u vidu “neurotičarskih potreba”: ka ljudima, od ljudi
i protiv ljudi
SOCIJALNO ANALITIČKA TEORIJA
KAREN HORNAJ
• Značaj seksualnosti u nastanku neuroze: prvo se javljaju
promene u ličnosti koje posle, imaju uticaja na promene
u seksualnoj sferi
• Izvori konflikata vezani su za međuljudske odnose, pri
čemu moralne vrednosti imaju presudan značaj
SOCIJALNO ANALITIČKA TEORIJA
KAREN HORNAJ
• Holistički terapijski model: treba ispitati celokupnu
ličnost pacijenta, uzeti u obzir i zdravi deo ličnosti, i
oštećene funkcije, fizičke i psihičke osobine, socijalni i
materijalni položaj
• Mogućnost za oslobađanje od destruktivnih snaga
ličnosti vidi se u stalnom povećanju svesnosti o samom
sebi
• Teorija neuroza: neurotični razvoj nastaje usled
udaljavanja od realnog JA – samoidealizacija (ličnost se
brani od nepovoljne slike o sebi time što izbegava
realnost)
UPOREĐENJE
psihoanalitički i psihoanalizi srodni terapijski
modeli
• Frojdov terapijski model: i pacijent i terapeut su pasivni i
dozvoljavaju nesvesnom da se ispolji, dajući mu tek po
neki podsticaj
• Adlerov terapijski model: naglasak je na aktivitetu
pacijenta, terapeut ga samo sledi i pomaže mu da se
pravilno usmeri
• Hornaj: aktivni su i terapeut i pacijent u rešavanju
problema koji ima pacijent/osoba koja traži pomoć
ERIH FROM
ERIH FROM
• Rođen u Nemačkoj, u religioznoj jevrejskoj porodici
• Njegova porodica doživela brojne izlive mržnje prema
jevrejskom stanovništvu
• Fromovi duhovni učitelji bili su Frojd i Marks
• From: čovek se oseća usamljeno i izolovano jer je
odvojen od prirode i drugih ljudi
• Osnovno obeležje čovekove egzistencije je paradoks –
čovek je kroz istoriju sticao sve veću slobodu, a u isto
vreme je postajao sve usamljeniji
• Svoj teorijski pristup From naziva dijalektički
humanizam
ERIH FROM
• Čovekovo ponašanje - uzajamno delovanje njegovog
socijalnog iskustva, zahteva kulture i bioloških tendencija
određenih nasleđem i konstitucijom
• Biološki faktori određuju ili ograničavaju tipove odnosa
koje je moguće uspostaviti sa drugim ljudima
• Tipovi karaktera - rezultat socijalnih, političkih
ekonomskih snaga koje deluju na pojedinca
i
ERIH FROM
• Dete kroz razvoj postaje samostalnije u odnosu na
roditelje, ali i izolovano i nesigurno.
• To stanje neravnoteže aktivira impuls čiji je smer
napuštanje svoje individualnosti i uklapanje u svet oko
sebe – potčinjavanje spoljnim silama koje samo prividno
daju čoveku osećaj sigurnosti
• Drugi put – konstruktivno rešenje izgubljene
individualnosti - uspostavljanje spontanog odnosa sa
drugim ljudima i prirodom, bez žrtvovanja svoje
individualnosti
ERIH FROM
• Ukoliko čovek prihvati put “bekstva od slobode”,
umanjuje, privremeno osećanje usamljenosti, ali potpuno
gubi svoju slobodu
• Ovaj proces je pogodna psihološka osnova za stvaranje,
učvršćivanje i trajanje diktature
• Ličnost je moguće razumeti samo ako poznajemo
određeni društveni sistem jer svaki tip organizacije
društva postavlja pred pojedinca specifične zahteve,
ističe određene norme i vrednosti i formira određeni
tip ličnosti
• Ni jedan društveni sistem do sada nije omogućavao
čoveku da zadovolji osnovne potrebe
ERIH FROM
• Koncept autoritarnog karaktera – izgubljena primarna
veza sa svetom pokušava se nadoknaditi dominacijom
nad drugim čovekom ili potčinjavanjem drugom čoveku.
• Nedostatak ličnog integriteta nadoknađuje se stapanjem
sa objektom dominacije ili potčinjavanja
BIHEJVIORIZAM
BIHEJVIORIZAM
• Psihološki pravac u kom se ističe zahtev za
objektivnošću saznanja
• Očiglednost, proverljivost, merenje – osnovni principi
sa kojima se pristupa psihološkim problemima
• Šta se može objektivno meriti i utvrditi?
• Ponašanje koje nastaje kao rezultat podsticanja iz
sredine
BIHEJVIORIZAM
• Preteče bihejviorizma:
• Sečenov – psihičko ne postoji kao poseban
entitet, o njemu se može zaključiti samo na
osnovu ponašanja
• Pavlov – osnivač škole više nervne delatnosti –
opis objektivnih fizioloških fenomena
• Behtjerev – razvio psihološki sistem u kome se
kao osnovna jedinica za analizu ponašanja
uzima refleksni odgovor
BIHEJVIORIZAM
• Klasični bihejviorizam – od pojave
Votsonovog članka 1913. do 1930.godine
• Neobihejviorizam – 1930-1950
• Neo- neobihejviorizam – od 1950 do
današnjih dana
(Sigmund Koh, 1968)
KLASIČNI BIHEJVIORIZAM
•
Votson: psihologija ne sme da se bavi nemerljivim i
nepristupačnim mentalnim procesima, već konkretnim
činjenicama, poput ponašanja jedinke
1.
Pojam svesti se odbacuje i zamenjuje ponašanjem
kao osnovom psihološkog proučavanja
Subjektivni introspektivni metod zamenjuje se
objektivnim metodama posmatranja
Modifikacije u ponašanju nastaju kao rezultat draži
iz sredine, S-R šema (stimulus-reakcija) kao
osnovna jedinica za psihološku analizu
2.
3.
KLASIČNI BIHEJVIORIZAM
• Mišljenje – unutrašnji govor, sastoji se u implicitnim,
spolja nevidljivim reakcijama govornih organa; senzomotorno ponašanje govornih organa
• Emocije – telesne
organizma u celini
reakcije,
značajne
promene
KLASIČNI BIHEJVIORIZAM
S–R
S- stimulus, draž, najčešće fizička energija koja deluje na
nervne završetke u senzornim organima.
Uslov: energija mora biti u granicama mogućnosti
prijema određene vrste energije – raspon prihvatljivih
vrednosti, i podešenost čulnog organa za tu vrstu
energije
R – odgovor organizma, elementarna jedinica ponašanja
(kontrakcije mišića, lučenje žlezda) ili celovita radnja ili
aktivnost
KLASIČNI BIHEJVIORIZAM
• Interesovanje za “periferiju organizma” – prijemnike
koji su raspoređeni na površini organizma i za
lokomotorni aparat (mišići, žlezde, zglobovi, tetive..) koji
omogućuje reakciju organizma i najvećim delom se
nalazi takođe na površini organizma
• Osnovna jedinica ponašanja je refleksnog tipa –
bezuslovni i uslovni refleks; složeniji oblici ponašanja
svode se na kombinaciju ovih jednostavnijih jedinica
SKINEROVA TEORIJA POTKREPLJIVANJA
OPERANATA
• Ličnost nije ništa drugo nego sistem ponašanja
• Ljudska priroda je strogo determinisana spoljašnjim
okolnostima
• Skinera interesuju veze između ponašanja i sredine koje
su jednostavne i zakonite – respodenti i operanti
• Ljudska priroda
• determinisana spoljnim okolnostim
• 1. Čovek je hedonista- teži zadovoljstvu i izbegavanju bola
• 2. Ponašanje je određeno uticajima sredine
• 3. Ponašanje je naučeno i čini ga skup asocijacija
SKINEROVA TEORIJA POTKREPLJIVNJA
OPERANATA
• Struktura ličnosti- naučeni oblici respodentnog i
operantnog ponašanja
• respodentna – izazvana, pasivna reakcija
• operantna - emitovana, neizazvana- pod
uticajem svog ishoda, potkrepljivača
• Doslednost ponašanja u različitim situacijama rezultat sličnih uslova koji izazivaju slične
reakcije- umesto pojma crte
Skinnerova teorija
“All we need to know in order to
describe and explain behavior is this:
actions followed by good outcomes
are likely to recur , and actions
followed by bad outcomes are less
likely to recur.” (Skinner, 1953)
SKINEROVA TEORIJA POTKREPLJIVANJA
OPERANATA
• Zamerka: krajnje uprošćen pristup,
eksperimenti koje je izvodio bili su daleko
od stvarnosti u kojoj se odvija ljudsko
ponašanje
NEOBIHEJVIORIZAM
1. Šema S-R prelazi u S – O – R
2. Strogo operacionalizovano definisanje svih
naučnih pojmova
3. Pojmovi koji se odnose na unutrašnje stanje
imaju status intervenišućih varijabli
4. Ne upotrebljavaju mentalne pojmove
5. Naglasak na oblasti učenja ostaje dominantan
6. Zadržava se Votsonov kriterijum naučne
objektivnosti
NEOBIHEJVIORIZAM
Osnovna jedinica ponašanja nije uslovni refleks;
Pristupa se otkrivanju ponašanja zasnovanim na mnogo
složenijim pojmovima:
• jačina navike,
• potkrepljenje,
• nagon,
• nagonske draži,
• reakcioni potencijal
NEO - NEOBIHEJVIORIZAM
• Posle 1950. godine, i bihejvioristi počinju da koriste
termine poput: percepcije, mišljenja, emocija..
• Nov način određivanja pojmova draži i odgovora
• Miler:
“funkcionalna bihejvioralna definicija”: odgovor je bilo
kakva aktivnost individue ili u individui koja se učenjem
može funkcionalno povezati sa nekim prethodnim
događajem
• Temelji klasičnog bihejviorizma su značajno uzdrmani
GEŠTALT PSIHOLOGIJA
GEŠTALT PSIHOLOGIJA
• Geštalt - nemačka reč, oblik ili forma
• Pojam geštalt označava jedinstvenu celinu, koja ima
karakteristike koje su drugačije od njenih sastavnih
delova i koja se ne može svesti na jednostavan zbir
elemenata ili delova od kojih je sastavljena.
• Karakteristike te celine
karakteristikama pojedinih
jednostavnim sumiranjem.
nije moguće
elemenata ili
objasniti
njihovim
GEŠTALT
• Rečenica je primer geštalta jer ima karekteristiku
značenja koju ni jedna pojedina reč ili slovo u njoj
nemaju.
• Neka muzička kompozicija je primer geštalta jer njene
karakteristike su zvuk i melodija koju ni jedna pojedina
nota nema.
• Wertheimer: primetio je da brzo ponavljanje sleda čulnih
podražaja koji miruju, npr nizovi svetlosnih podražaja,
stvaraju iluziju pokreta
• Percepcija pokreta predmeta koji miruju poznata je kao
fi-fenomen (optička iluzija).
• Ukoliko se podražaji ponavljaju određenim prostornim i
vremenskim sledom dobiće se utisak prividnog kretanja,
jer podražaji prelaze prag kada mogu biti percipirani
odvojeno
• Dve sijalice jedna pored druge koje se naizmenično pale
i gase određenom brzinom. Dobija se utisak prividnog
gibanja, odnosno kretanja svetlosti, iako sijalice miruju.
Lampice na božićnoj jelki, čini nam se da se svetlost
kreće u krug oko jelke iako se lampice ustvari
pojedinačno pale jedna za drugom.
Na fi fenomenu zasniva se i doživljaj kretanja na filmu!
• Na temelju ovih nalaza, javilo se pitanje šta mi ustvari
vidimo, ako ne vidimo ono što u stvari postoji?
• Wertheimer: kada gledamo, mi ne vidimo svaki element
zasebno, već vidimo celinu a ona ne sadrži samo
elemente već i odnose među njima
• Objekti koji imaju značenje, kao što su drvo, knjige, sto,
pas ...vide se kao takvi, ne doživljavaju se odvojeno kao
tačke, linije, boje i drugi elementi od kojih su sastavljeni.
• Sami nadopunjujemo praznine kako bi dobili celovit i
smislen lik
GEŠTALT PSIHOLOGIJA
• Gestalt psihologija dolazi do punog izražaja u okviru
gestalt terapije.
• Polazi se od stava da je ukupni doživljaj struktura
kvaliteta za sebe, te da postoji dinamičko jedinstvo polje
ličnosti-okolina
• Osnovni cilj gestalt terapije je da se postigne puna svest
pacijenta o sebi, svojim sposobnostima i svojim
problemima. Osnovni je oblik gestalt terapije grupna
psihoterapija
GEŠTALT PSIHOLOGIJA
• Celina je važnija od delova
• Doživljaji se ne sastoje od perceptivnih elemenata, koji
se struktuiraju u određene sadržaje, ponašanje se ne
može svesti na puku kombinaciju refleksa ili uslovljenih
reakcija
• Psihičke fenomene možemo razumeti samo ako ih
posmatramo kao organizovane, struktuirane celine
KONCEPT ZAVRŠAVANJA POSLOVA
Zdrava osoba ce kompletirati najveci broj svojih
životnih situacija kojima je obuhvaćena i u kojima je
učestvovala
Manje zdrava licnost će verovatno vući kroz život
“kuglu
i lanac”
čitavog mnoštva “nezavršenih
poslova”
To moze biti bilo šta, što je ličnost ostavila
nekompletirano na svesnom ili nesvesnom nivou
(nezavršene situacije iz detinjstva,sa prethodnim
partner/kom itd)
Faktorske teorije ličnosti
Faktorska analiza - svrha
• FA je statistički postupak kojim otkrivamo obrasce
povezanosti između većeg broja varijabli. Objašnjavamo ih
pomoću manjeg broja latentnih varijabli – faktora
• Pomoću FA nastojimo da utvrdimo najmanji broj faktora
koji je dovoljan da objasni povezanosti manifestnih
varijabli
• Nastojimo da dobijemo faktore koji međusobno što manje
koreliraju.
• Ukoliko korelacija postoji, možemo izvršiti FA na izolovanim
faktorima (faktori prvog reda) i tako dobiti tzv. faktore drugog
reda, koji su širi i opštiji
FA - primena
• FA je “rođena” u okviru psihologije
• Početak korištenja vezan za potragu za opštim faktorom
inteligencije
• Omogućava proveru tzv. konstrukt validnosti
instrumenata (upitnika, skala, tekstova)
FA – primena: struktura ličnosti
• Teoretičari ličnosti:
• Koliko je najmanje različitih dimenzija potrebno da bismo
mogli dobro opisati individualne razlike u strukturi
ličnosti?
Primena FA - Modeli ličnosti
• Katelov model: 16 faktora
• Ajzenkov model: 3 faktora
• Petofaktorski model: 5 faktora
Petofaktorski model (FFM)
• Big Five model
• Elaboracija: Kosta i MekKrae, instrument NEO-PI
FFM – domeni i aspekti
Neuroticizam
Ekstraverzija
Otvorenost
Saradljivost
Savesnost
anksioznost
toplina
fantazija
poverenje
kompetencija
hostilnost
druželjubiv.
estetika
iskrenost
red
depresiv.
asertivnost
osećanja
altruizam
dužnost
soc. nelagod.
aktivitet
akcija
popustljivost
postignuće
impulsivnost
potraga za uzbuđ.
ideje
skromnost
samo-discip.
vulnerabil.
poz. emocije
vrednosti
blaga narav
Društvenost
i aktivnost
Radoznalost,
otvorenost,
fleksibilnost
Kapacitet za
formiranje
bliskih,
iskrenih
odnosa
Opšta
tendencija da
se dožive
negativni
afekti
promišljenost
Sposobnost
samokontrole i
discipl.
stremljenja
ciljevima
Ajzenkov model: PEN
• Takođe hijerarhijski model organizacije crta ličnosti:
dimenzije – crte – navike - reakcije
• Na vrhu hijerarhije su tri široke dimenzije:
Neuroticizam, Ekstraverzija i Psihoticizam
– Neuroticizam: ekscitabilnost autonomnog nervnog
sistema
– Ekstraverzija:
dominacija
ekscitacije/inhibicije
korteksa
– Psihoticizam: uticaj nasleđa – učestalost među
srodnicima
• Instrument: EPQ
Katelov model: 16 PF
• FA drugog reda na 16 faktora, zavisno od vrste podataka
(L, Q ili T), daje od četiri do sedam faktora drugog reda,
od kojih barem neki mogu lako da se uklope u
petofaktorski model
• Za razliku od NEO-PI-R, koji je nedovoljno
diskriminativan za kliničku populaciju, Katelov 16PF i, u
manjoj meri, Ajzenkov EPQ još uvek se koriste i u
dijagnostičke svrhe
Rezime
• Faktorska analiza služi za utvrđivanje bazične strukture
velikog broja varijabli, analizom obrazaca njihovog
međusobnog variranja
• FA se široko primenjuje u oblasti psihologije ličnosti i
psihologije sposobnosti. Rezultat: modeli bazične
strukture ličnosti i modeli osnovnih sposobnosti
• Tri najuticajnija faktorska modela ličnosti su:
Katelov, Ajzenkov i petofaktorski model.
VEŽBA
ADLER: aktivna i pasivna deca
Rad u grupama
I GRUPA -Kako biste organizovali slobodno
vreme i edukativni rad sa tzv aktivnom decom?
Kako cete formulisati povratnu informaciju za
roditelje?
II GRUPA -Kako biste organizovali slobodno
vreme i edukativni rad sa tzv pasivnom decom?
Kako cete formulisati povratnu informaciju za
roditelje?
HORNAJ: detetova nesigurnost
Kako podstaći stabilnost i sigurnost kod deteta?
Šta znači doslednost u roditeljstvu?
Kako kod roditelja izgraditi doslednost u
ponašanju I ophođenju prema detetu?
GEŠTALT PSIHOLOGIJA
• Setite se poslova/stvari koje niste dovršili
– na ličnom, porodičnom ili poslovnom
planu
Hvala na pažnji