Transcript Upravljanje rizicima na tržištu osiguranja u Srbiji

XII MEĐUNARODNI SIMPOZIJUM
UPRAVLJANJE RIZICIMA NA TRŽIŠTU OSIGURANJA –
U SUSRET KONCEPTU SOLVENTNOST II
UPRAVLJANJE RIZICIMA NA
TRŽIŠTU OSIGURANJA
Prof. dr Jelena Kočović
Aranđelovac, jun 2014. godine
RIZICI NA TRŽIŠTU OSIGURANJA SRBIJE
• KATASTROFALNI RIZICI
• RIZICI TENDERSKE PRODAJE OSIGURANJA
• RIZICI PRODAJE PREOSTALE TREĆINE
TRŽIŠTA OSIGURANJA
KATASTROFALNI RIZICI
• Katastrofalni rizici, koji se javljaju usled prirodnih
nepogoda i delovanja ljudskog faktora, imaju za
posledicu ogromne materijalne gubitke i ljudske
žrtve.
• Usled njihovog rastućeg intenziteta i frekvencije
u globalnim razmerama, dati rizici predstavljaju
jednu od ključnih pretnji održivom razvoju u
savremenim uslovima.
KATASTROFALNI RIZICI
Štetni događaj se klasifikuje kao katastrofalan:
• ukoliko izazove ukupne štete u iznosu od
najmanje 96 mil. američkih dolara;
• ukoliko ima za posledicu najmanje 20 smrtnih
slučajeva, 50 povređenih lica ili gubitak doma za
najmanje 2.000 ljudi;
• ukoliko ekonomski gubici prevazilaze 1% bruto
domaćeg proizvoda.
KATASTROFALNI RIZICI
Poplave u Srbiji su imale za posledicu:
•
•
•
•
ukupna šteta, prema procenama, oko 2 mlrd. evra;
51 smrtnih slučajeva, 25 se utopilo;
gubitak doma za preko 10.000 ljudi;
ekonomski gubici prevazilaze 6,6% bruto
domaćeg proizvoda.
KATASTROFALNI RIZICI
Katastrofalni rizici imaju za posledicu:
- humanitarne efekte (gubitak ljudskih života, povrede);
- ekonomske efekte (oštećenja i uništenja
infrastrukture,stambenih i komercijalnih objekata i drugih
materijalnih oblika aktive,izgubljena zarada usled prekida
rada poslovnih subjekata);
- ekološke efekte (gubitak obradivog zemljišta i
degradacija ekosistema).
KATASTROFALNI RIZICI
• Od 1970. godine do početka 90-ih godina XX veka,
ekonomski gubici po osnovu katastrofalnih događaja
su povećavani po prosečnoj stopi od 22,3% i iznosili
su 22 mlrd USD prosečno godišnje.
• Prosečna godišnja stopa rasta materijalnih šteta od
90-ih do 2013. godine iznosila је 31,2%, a njihov
prosečni godišnji iznos čak 147 mlrd USD.
KATASTROFALNI RIZICI
Najveći osigurani gubici:
• Uragan Katrina u SAD-u i Meksiku 2005.
(80,3 mlrd. USD),
• Zemljotres u Japanu 2011.
(37,6 mlrd. USD),
• Uragan Sandy u SAD-u 2012.
(36,8 mlrd. USD),
• Uragan Andrew u SAD-u 1992.
(27,5 mlrd. USD).
UPRAVLJANJE KATASTROFALNIM
RIZICIMA
• Prema podacima Narodne banke Srbije, tokom 2013.
godine zaključeno je samo 18.658 ugovora o osiguranju
useva i plodova sa ukupnom premijom osiguranja od
1,5 mlrd. RSD ( što čini svega 2,34% ukupnog tržišta
osiguranja.
• Navedeni podaci upućuju na zaključak da korišćenje
sredstava budžeta predstavlja dominantni način
finansiranja štetnih posledica elementarnih nepogoda u
Srbiji.
UPRAVLJANJE KATASTROFALNIM
RIZICIMA
Ovakva situacija je uslovljena:
• nepovoljnom ekonomskom situacijom;
• niskim nivoom kulture osiguranja;
• osiguravajuće kompanije ne raspolažu dovoljnim
finansijskim kapacitetima da mogu da prihvate
osiguranje katastrofalnih rizika po pristupačnim
uslovima.
UPRAVLJANJE KATASTROFALNIM
RIZICIMA
Ispoljeni problemi manifestuju se kroz:
• veoma mali broj zaklučenih ugovora o osiguranju
ovih rizika;
• neadekvatne preventivne mere:
- zastarelost sistema zaštite od požara,
- nedovoljne kapacitete sistema za navodnjavanje,
- zastarele sisteme protivgradne odbrane, itd.
UPRAVLJANJE KATASTROFALNIM
RIZICIMA
• Katastrofalne poplave koje su zahvatile Srbiju sa
ogromnim materijalnim gubicima i sa ljudskim žrtvama
su razotkrile manjkavost ex-post modela sanacije ovih
šteta.
• Država je, posle nastupanja poplava, uložila
maksimalne napore da se umanje katastrofalne štete.
Međutim, pri visokom budzetskom deficitu, da li je
Srbija u mogućnosti da sanira ove ogromne štete?
• Rešenje su alternativni načini finansiranja otklanjanja
posledica prirodnih katastrofa radi rasterećenja
budžeta.
UPRAVLJANJE KATASTROFALNIM
RIZICIMA
• Neophodno je upravljati katastrofalnim rizicima pre
njihove realizacije, kroz preventivne mere.
• Osiguranje je najbolji način upravljanja katastrofalnim
rizicima. Osiguranje katastrofalnih rizika je nacionalni
interes, budući da oni narušavaju održivi razvoj.
• Očuvanje materijalnih interesa celokupne nacionalne
ekonomije i društvene zajednice nameće potrebu za
aktivnim učešćem države u domenu podsticanja
osiguranja katastrofalnih rizika.
UPRAVLJANJE KATASTROFALNIM
RIZICIMA
• Posle ovakvih katastrofa sa ogromnim štetama koje
su pogodile veliki broj stanovnika, raste svest
građana i države o neophodnosti osiguranja.
• Da bi zaštitila živote građana i njihovu imovinu,
država mora uvesti obavezno osiguranje poplava,
klizišta i zemljotresa.
MODEL UPRAVLJANJA
KATASTROFALNIM RIZICIMA
• Formiranje Pula za osiguranje katastrofalnih rizika,
koji bi činile solventne osiguravajuće kompanije sa
visokim bonitetom, akreditovane od strane države.
• Pul bi funkcionisao kao saosiguranje, a vodeći
osiguravač bi bila državna osiguravajuća kompanija,
budući da je osiguranje od katastrofalnih rizika
nacionalni interes.
• Država bi sa posebnom pažnjom kontrolisala
poslovanje Pula, štiteći na taj način svoje interese.
MODEL UPRAVLJANJA
KATASTROFALNIM RIZICIMA
• Pul bi podnosio deo katastrofalnih rizika u skladu sa
svojim finansijskim kapacitetima, a najveći deo bi
reosiguravao kod domaćih reosiguravajućih
kompanija ili direktno u inostranstvu kod Evropa Re,
ili drugih inostranih reosiguravača.
• Najveći deo posledica katastrofalnih šteta podnosilo
bi osiguranje i državni budžet bi bio na taj način
rasterećen.
MODEL UPRAVLJANJA
KATASTROFALNIM RIZICIMA
• Iz premije osiguranja izdvajalo bi se 10% za
preventivni fond, iz koga bi se finansirali sistemi za
navodnjavanje, izgradnja nasipa i druge preventivne
mere, u cilju sprečavanja i umanjenja rušilačkog
dejstva prirodnih nepogoda.
• U početku bi i država subvencionisala premiju u
iznosu od 40%.
RIZICI TENDERSKE PRODAJE
OSIGURANJA
•
•
•
•
•
•
Mora se zakonom urediti postupak sprovođenja
tenderske prodaje osiguranja u kome će biti
definisani specifični kriterijumi:
visina tehničkih rezervi i njihova pokrivenost;
visina garantnih rezervi;
merodavni tehnički rezultat u vrsti osiguranja za
koju se raspisuje tender;
kombinovani racio itd.
adekvatnost kapitala;
cena.
RIZICI TENDERSKE PRODAJE
OSIGURANJA
• Najniža cena ne sme biti dominatni kriterijum za
izbor najboljeg ponuđača. Osiguravači ne smeju
snižavati cene ispod aktuarski fundiranog nivoa
kako bi se zaštitilo tržište osiguranja.
• Za velike sisteme kao što je EPS, Telekom itd.
država kao vlasnik mora imati neposrednu kontrolu
u postupku sprovođenja tendera, uključujući i
zaključenje ugovora o osiguranju.
RIZICI TENDERSKE PRODAJE
OSIGURANJA
• Zakonska obaveza davanja mišljenja
ovlašćenog aktuara na cenu ponudjača na
tenderu.
• Nezavisnost aktuara mora biti zakonom
zaštićena, odnosno trebalo bi posebnim članom
sankcionisati njeno ugrožavanje.
RIZIK PRODAJE PREOSTALE TREĆINE
TRŽIŠTA OSIGURANJA
• Prodaja kompanije Dunav je, zapravo, prodaja
trećine tržišta osiguranja. Da li uopšte treba
prodavati domaću, državnu osiguravajuću
kompaniju?
• Iskustva razvijenih zemalja EU govore suprotno,
imajući u vidu prisutan trend jačanja domaćih
osiguravača. Zašto nama nude i nameću
drugačija rešenja?
RIZIK PRODAJE PREOSTALE TREĆINE
TRŽIŠTA OSIGURANJA
• Brz dolazak do keša samo bi delimično rešio problem
punjenja budžeta, a koje su ekonomske posledice?
• U Mađarskoj, koja je prodala domaće osiguravajuće
kompanije, na sceni je suprotan trend, jača udeo
domaće osiguravajuće kompanije Post Insurer.
• Osiguranje od katastrofalnih rizika u velikom broju
zemalja povereno je državnim osiguravačima, imajući
u vidu da je ono nacionalni interes.
HVALA NA PAŽNJI!