Юклаб олиш

Download Report

Transcript Юклаб олиш

Mavzu:
GEOGRAFIYA TA`LIMI VA TOPONIMIKA
tayyorladi:
SamDU Geografiya bo`limi o`qituvchisi
R.I.Mamajonov
Samarqand -2013
Mavzu:
GEOGRAFIYA TA`LIMI VA TOPONIMIKA
REJA:
1. Geografiya bilan toponimika va atamashunoslikning bog`likligi.
2. Geografik joy nomlarini ma`nosini bilishning ahamiyati.
3. Geografiya darslarida toponimik ma`lumotlardan foydalanish.
Tayanch tushuncha va iboralar: geografik nom, landshaft, etnonim, kasb-hunar, sanoat, ishlab chiqarish,
tarjima, qoidala, oronimlar, gidronimlar, etnonimlar.
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.
11.
12.
Adabiyotlar:
Do'simov Z., Egamov X. Joy nomlarining izohli lug'ati. T., “O'qituvchi”, 1977.
Enazarov T., Nazarov K. Joy nomlarini yig’ish so’roqligi. T., 1995, 32 b.
Nafasov T. O'zbekiston toponimlarining izohli lug'ati. T., “O'qituvchi”. 1988.
Qorayev S. Toshknet toponimlari. T., “Fan”, 1991.
Qоraev S. O’zbekistоn vilоyatlari tоpоnimlari. T., 2006.
Qоraev S. Tоpоnimika. T., 2006.
Hasanov H. O'rta Osiyo joy nomlari tarixidan. T., “Fan”, 1965.
Hasanov H. Geografik nomlar siri. T., “O'qituvchi”, 1985.
G'ulomov P. Geografiyadan qisqacha ruscha - o'zbekcha atamalar va tushunchalar lug'ati. T.,
“Universitet”, 1993.
G'ulomov P. Jo'g'rofiya atamalari va tushunchalari izohli lug'ati. T., “O'qituvchi”, 1994.
www.gwcacena.org
www.Ziyonet.uz
Geografik nomning mazmunini yoritish
Hindixitoyning
shimiliy
qismida
Красная река (Qizil daryo) –
Vetmanda XONGXA deb ataladigan
katta daryo oqadi. U nisbatan uzun
daryo emas (1183 km) amo sersuvligi
jihatidan Amudaryodan ikki baravar
kattadir. Qizil daryo xat yili dengizga
120 km/3 suv quyadi. Daryo nima
uchun qizil deb ataladi?
IZOH
 Yozda musson yomg`irlari vaqtida irmoqlari bo`ylab oqib
keladigan suvlar bilan toshib ketadi:
 Uning havzasidagi qizil rangli tog` jinslari suv bilan yuvilib ketadi:
 Daryo suvi katta miqdordagi loyqa suvi bilan loyqalanadi:
 Loyqalar unga qizil tus beradi.
• Maktab geografiya darslarida, dastur va
darsliklarida joy nomlari salmoqli
o'rinni egallaydi. Geografik xaritalarni
esa joy nomlarisiz tasavvur etib
bo'lmaydi. Shuning uchun maktab
geografiya darslarida toponimlarga
alohida e'tibor berish kerak. Quyi
sinflarda o'quvchilar 50-100 tagacha,
yuqori sinflarda esa bir necha yuzlab
nomlarga duch keladi.
Joy nomlarini
darsdan tashqari fakultativ
mashg'ulotlar, geografik
kechalar, o'yinlar, viktorinalar,
krossvordlar, rebuslar, qiziqarli
savol-javoblar
tariqasida o'rganish mumkin.
NOMLAR O`YINI
(toponimika savol-javob va viktorinalar)
1-savol
1. Shimoliy Amerika oralig`idagi orollar nega
Vest Indiya orollari deb ataladi?
Javob:
Xristofor Kolumb bu oqollarni o`zi
izlab yurgan Hindiston deb
o`ylab, shunday nom bergan.
NOMLAR O`YINI
2-savol
(toponimika savol-javob va viktorinalar )
Elbrus, Elburs va Erebus nomlari qayerda ?
Elbrus –Kavkazda
5642 m
Elburs – Eronda
5604 m
Erebus-Antarktidada
3794 m
NOMLAR O`YINI
(toponimika savol-javob va viktorinalar)
3-savol
Magellan bog`ozi qaysi orol va materik
oralig`ida joylashgan ?
Javob:
Olovli Yer oroli va
Janubiy Amerika
materigi oralig`ida
NOMLAR O`YINI
(toponimika savol-javob va viktorinalar)
4-savol
Nima uchun ba`zi tog`lar Qoratog` deb
ataladi ?
Past bo`lganligi uchun, o`simligi juda siylak toshloq
bol`ganligi, qoramtir slaneslardan tuzilganligi uchun)
NOMLAR O`YINI
(toponimika savol-javob va viktorinalar o`tkazish)
1-savol
Viktoriya nomi bilan paydo bo`lgan toponimlarni
ayting?
Viktoriya
sharsharasi
Afrikada
Viktoriya
ko`li
Afrikada
Viktoriya
Oroli
Sh.Amerikada
Viktoriya
cho`li
Avstraliyada
CHAYNVORDLAR
“HINDISTON
SHAHARLARI”
«GERMANIYA SHAHARLARI»
1
B U R G Duysburg
1
P U R Nagpur
2
B U R G Vyusburg
2
P U R Raypur
3
B U R G Augsburg
3
P U R Kanpur
4
B U R G Frayburg
4
P U R Dispur
5
B U R G Flenburg
5
P U R Jaypur
“Yevrosiyo daryolari ”
1
А
Sena
2
А
Rona
3
А
Neva
4
А
Odra
5
А
Lena
Топонимика фанидан тестлар I вариант
Савол
Орол денгзи Х асрда нима деб номланган.
А
Орол денгизи
Б
Оксиан денгизи
В
Урганч денгизи
Амударё номи кайси тилдан келиб чиккан
Куйидаги топонимнинг ёзилишининг кай бири тугри
Узбекистоннинг найси табиий географик улкасида киш
илик булади
Топонимика сузи кайси тилдан келиб чиккан
Обьектнинг географик холатина боглик булган географик
номни атанг
Рельефга боглик пойда булган географик номни аникланг.
Кайси географик обьектга куйилган номлар узок умр
суради
Одам номига боглик атамаларни аникланг
Грек
*Кизкеткен
Кашкадарё
Араб
Кизкетган
Навоий
*форс
КУз-кеткен
Фаргона
Г
*Хоразм
денгизи
Лотин
Киз-Кеткен
*Сурхондарё
*Грек
*Шаркий Сибирь
денгизи.
Коратов
Одам номига
боглик
Скала Чертово
палец
Караузек
Каттакурган
Базараул
Лотин
Каратау
Араб
Октов
форс
Тяншань тоги
Писком
*Гидронимлар
*Арнасой
Ахоли пунктлар
Мертовое море
Москва
Коржонтов.
Рельефга
боглик
*Вашингтон
Кара-Узек
Ангрен
Кенесаул
*Караозек
Бухоро
Карабайли аул
Караузяк
*Газли
*Кипшак аул
Казакдарёни
Каттагар
Еркиндарёни
Катту-агар
*Амударёни
Катту-Агар
КУзкеткенди
*Каттуагар
2000
Газалкент
Панджикент
Петербург
Хива
Казак чули
Беруний
Мильков
*Аргентина
*Хасанов
3000
Байкал
Ходжант
Сан-Петербург
*Киёт
Узбек чули
Бобур
Берг
Алмалик
Акрамов
*4000
Ашхабад
*Бекобод
*Санкт-Петербург
Урганч
Туркман чули
*Кашгарий
Мурзаев
Анд таглари
Гуломов
4500
*Венеция
Ош
Петроград
Марв
*Турон чули
Ибн Сино
*Хасанов
Хитай
Рафиков
Куйидаги топонимларнинг ёзилишининг кайсиси тугри
Казилма бойликларга боглик атамаларни аникланг 
Куйидаги атамаларнинг кайсиси коракалпок уругларига
боглик 
Махаллий халкимиз катта дарё деб кайси дарёни атаган
Куйидаги топонимларнинг езилишини кайсиси бири тугри

Амударё узининг сувини неча метр баландликдан олади 
Усимликка боглик пойда булган атамани аникланг
Ленинобод шахрининг хозирги номи
Ленинград шахрининг хозирги номини айтинг
Хозирги Беруний шахри илгари нима деб аталган 
Кора кум чули олдин нима деб аталган.
Марказий Осиё топонимикасига катта хисса кушган олим 
Узбекистон топонимикасига катта хисса кушган олим.
Фойдали казилмаларга боглик атамалар 
Марказий Осиё ер атамалари билан шугилланган
олимларни аникланг 
Топонимика фанидан тестлар II вариант
Марказий Осиёга саёхат килиб ер атамалар хакида ёзган олимнинг исми
нима
Тинич океан деб кайси саёхатчи атаган
Кандай дарёларнинг кушилишидан Амударё атамасини алади 
Ер юзида экватор чизигини 2 марта кесиб утадиган дарёни топинг
Шаркнинг буюк олимларидан ким биринчи булиб ерни шар шаклида
эканин айтган 
Антарктидани кайси мамлакат саёхатчиси очди
Карталар масштаби буйича нечага булинади.
Амударёнинг тогли кисми нимага музламайди 
Кашкадарёнинг туйиниш типини аникланг .
Сугормали ерлердан ташлангандик сувлар аркали пайдо булган кулларни
курсатинг.
Узбекистонда тэбиий географик районлаштириш масалалари билан
шуилланган олимларни курсатинг.
Узбекистон территориясидаги колдик куллар кайерда жойлашган
Чоткол тог тизмаси Узбекистон территориясида кайси дарё иккига булиб
туради 
Узбекстанда кайси дарё шимолдан жанубга караб окади 
Борсакелмас олатови устюрнинг кайси булимида жойлашган
1498 йили Африкани айланиб утиб Хиндистонга бориб етган саёхатчи ким

Фаргона водийсини шаркда кайси тог тизмаси ураб туради 
Узбекистоннинг энг катта чули кайси?
Панж дегани беш дарё деганини билдиради, улар кайсилар
Узбекистоннинг кайси табиий географик улкасида киш ойи илик булади
Усимликка боглик пойда булган атамани аникланг
Марказий Осиё ер атамалари билан шугилланган олимни аникланг
Кандай дарёларнинг кушилишидан Амударё уз атамасини олади 
Тинч океан деб кайси саёхатчи атаган
Э.Мурзаев
Е.Поспелов
*Вамберий
Толстов
*Магеллан
Кора дарё хам
Норин
*Конго
*Ал Хоразмий
Колумб
Вогасой хам
Вахш
Нил
А.Р.Беруний
Скотт
Панж хам Норин
Франция
2
Лойли булгани
учун
Муздан
Италия
*3
Тузли булгани
учун
*Кордан
Дж.Кук
*Панж хам
Вахш
Амазонка
А.Самаркан
дий
Германия
4
*Тез оккани
учун
Ёмгирдан
Кук кул
*Судоче
Ан кул
*Россия
5
Сувли булгани
учун
Ер ости
сувларидан
Зайкул
Хасанов,
Корженевский
*Тогларда
Зарафшан
ЧетУркин,
Акрамов
Текисликларда
*Чирчик
Бабушкин,
Когай
Адирларда
Амударё
*Баратов,
Рафиков.
Кумларда
Охангарон
Зарафшан
Арна
Ф.Магеллан
Норин
Нубла
Х.Колумб
Сурхондарё
*ОрайлУн.
Эротосфен
Курама
Карши
Вахан,Пяндж,П
амир,Бартанг,Гу
нта
Кашкадарё
Газалкент
*Хасанов
Корадарё ва
Норин
*Магеллан
Чоткол
*Кизилкум
Аму,Пяндж,Вах
ан,Гунта,Ванча
*Шеробод
БатУс
*Васко да
Гамма
*Фаргана
МУрзачУл
Вахан,Пами
р,Гунта,Барт
анг,Аму
Фаргана
Ашхабад
Гуломов
*Панж ва
Вахш
Дж.Кук
Кизилкум
Байкал
Акрамов
Вагасай хам
Вахш
Колумб
Ганг
Бобур
Туркистан
Малик
*Вахан,Памир,Гун
та,Бартанг,Ванча
*Сурхондарё
*Венеция
Рафиков
Панж хам Норин
Скотт
Tabiiy geografik ta`limda toponimikadan o`tmish landshaftni tiklash
uchun
foydalanish
mumkin.
V.P.Semyonov-Tayanshanskiy
ta`kidlaganidek “Agar geografik manzara (landshaft) bir necha
marta chuqur halokatni o`z boshidan kechirgan joylarni, o`troq xalq
bergan nomlarni e`tibor bilan ko`rib chiqilsa, shu nomlar bo`yicha
ayrim joylarni qadimiy birlamchi manzarasini tiklash mumkin.
Masalan:
Moskvadagi
Kremlni
qarshisida
joylashgan
Moskva
daryosining
qayiri
o`tmishda
botqoqlashgan
bo`lgan.
Hatto
botqoqlik quritilib u yerga imoratlar
qurilgandan keyin ham Bolotnaya
ploshad, Bolotnaya ulitsa degan
nomlar saqlanib qolgan. Bu nomlar
faqatgina 1960 yilda boshqa nom
bilan
kartaga
kiritilgan
(Ye.M.Pospelov, 1981)
O`zbekistonda ham geografik nomlardan foydalanib o`tmish
landshaftni tiklash mumkinligini aks ettiradigan misollar bor.
Masalan: Shimoliy Nurota tog`larini bir tarmog`I o`tmishda pista
ormonlari bilan qoplangan bo`lgab va pista tog` deb atalgan. Hozirgi
vaqtda pista o`rmonlari landshafti ayovsiz kesilib yuborilgan
O`lkani iqtisodiy geografiyasini o`rganishda toponimikadan kishilarni
qadimiy xo`jalik faoliyatini shakllarini, savdo yo`llari geogafiyasini
aniqlashda foydalaish mumkin.
Masalan:
 Gorkiy viloyatida Gidrotorf nomli sihchi manzilgohi bor. Uning
yuzaga kelishi, shu yerga torfni gidravlik usul bilan qazib olinganligi
bilan bog`liq.
 Jizzax vil-ning G`allaorol tumanida Bagarnaya degan qishloq bor. Bu
qishloqni aholisi qadimdan lalmikor dehqonchilik bilan shug`ullanib
kelganligi uchun shunday deb ataladi.
Самарқанд вилоятида тарихий ёдгорликлар номлари,
Амир Темур ва Темурийлар даври бунёдкорлик фаолияти
билан боғлиқ жой номлари жуда кўп.
Сузангарон – Самарқанд шаҳридаги маҳалла номи. Маҳаллий аҳолининг ўтмишдаги асосий касби ёки машғулотигна тайёрлаш бўлган. Тожик тилида Сузангарон сўзи игна
тайёрловчилар, игна усталари деган маънони билдиради.
Регистон – «Қумлоқ жой» деган маънони билдиради.
Самарқанддаги машҳур майдон. Савдо ва
ҳунармандчилик маркази. Майдонда Улуғбек,
Шердор ва Тиллакори мадрасалари жойлашган.
Афросиеб – ҳозирги Самарқанд шаҳри шимолидаги қадимги
шаҳар харобалари. Афросиеб Туроннинг афсонавий подшоси
исми. Фирдавсийнинг «Шоҳнома» асаридаги афсонавий
қаҳрамон ҳам шу ном билан аталган. Унинг енидан Сиеб
ариғи оқиб ўтган.
Омонқўтон – Самарқанд вилояти Ургут туманидаги Чақилкалон
тоғларининг шимолий ёнбағридаги Булбулзор сойида жойлашган
ғор номи. Бу ғор Ўрта Осиёнинг палеолит давридаги ибтидоий
одамларнинг манзилгоҳи бўлгани билан машҳур. Бу топонимнинг
келиб чиқиши ҳақида маҳаллий халқ гувоҳлик беришича,
қуйидагича бўлган. Ўтмишда пастки қишлоқлардаги бойларнинг
қўйлари тоғда боқилган. Бир йил қиш жуда қаттиқ келиб, тоғни
қалин қор қоплайди. Бир неча кун бўрон туради. Тоққа борлмаган
бойлар қўйлар нобуд бўлди, деб ўйлашади. Совуқни заҳри
қайтганда тоққа келишса, қўтондаги қўйлар ҳам, чўпонлар ҳам
омон қолган экан. Шундан кейин бу жой номи Омонқўтон
қишлоғи деб аталган.
Кўк-сарой – Амир Темур қароргоҳи. Бу ерда асосий давлат
идоралари жойлашган эди. Сарой тўрт ошиенали бўлиб, кўк
кошинлар билан қопланган. У ерда Кўк тош бўлиб, йирик
параллелепипед шаклида ишланган, ўйма нақшлар ва гулдор
чизиқлар туширилган кулранг мармардан иборатдир.