Transcript 4. potrosnja i investicije

POTROŠNJA I INVESTICIJE
Doc. dr Zoran Mastilo
POTROŠNJA I ŠTEDNJA U NACIONALNOJ
EKONOMIJI
Najvažnija komponenta ukupnih rashoda u okviru makroekonomije je
potrosnja njenog prvog institucionalizovanog sektora, tj. potrošnja
domacinstava ili potrosnja stanovnistva (consumtion-C).
Domaćinstva usmeravaju svoj
kategorija obuhvata kupovinu
frižideri, televizori), potrosnju
usluge (zanatskog karaktera
karaktera - Lekara, profesora
osnovi je odredena:
dohodak ka potrošnji ili ka štednji. Prva
trajnih potrošnih dobara (automobili,
tekućih dobara (hleb, meso, mleko i sl.) i
- mehaničara, farbara ili intelektualnog
itd.) Veličina potrošnje domaćinstva u
1)
ukupnim primanjima iz kojih ono finansira svoju potrošnju i
2)
količinom dobara namenjenim za ovu potrošnju.
Zbog toga se i govori o dva različita toka: robnom i novčanom - koji se
sreću na tržištu kao ponuda potrosne robe od strane njenih proizvođača
(preduzeća) i tražnja za njom od strane domaćinstava, odnosno
stanovništva.
*
Domaćinstva mogu učiniti tri stvari sa svojim dohotkom:

da ga potroše,

da ga štede i

da plate porez.
Kada domaćinstva iz svog dohotka (Y) plate poreze državi,
deo koji ostaje naziva se raspoloživi dohodak (disposable
income - Yd). Svako domaćinstvo svoj raspoloživi
dohodak može usmeriti na potrošnju ili na štednju.
**
Svako domaćinstvo svoj raspoloživi dohodak može
usmeriti na potrošnju ili na štednju.
Ako domaćinstvo trosi manje, a štedi više, ta
ušteđevina će biti potrošena za finansiranje veće
potrošnje u nekom drugom periodu.
Ako domaćinstvo troši više u sadašnjem periodu,
njegova buduća potrošnja će biti redukovana kao
posledica takvog opredeljenja.
***
U
zemljama
razvijenog
tržisnog
načina
privređivanja potrošnja domaćinstava predstavlja
daleko najznačajniju komponentu bruto drustvenog
proizvoda.
Poslednjih godina oko dve trećine ukupne
potrosenje, odnosno ukupnog društvenog proizvoda
u pojedinim nacionilnim ekonomijama odlazi na
ovaj vid potrošnje.
****
Potrošnja i štednja su dve komponente raspoloživog
dohotka, što se može predstaviti u obliku:
Yd = C + S
pri čemu je:
Yd - raspoloživi dohodak,
C - potrošnja i
S - štednja.
*****
Moguće je da se u određenom periodu troši više od
raspoloživog dohotka ukoliko se troši iz ušteđenog
dohotka u ranijem periodu, odnosno, ukoliko se
troši na račun imovine koja je stečena u
predhodnom periodu ili na teret zaduživanja.
U makroekonomskoj literaturi ova pojava se
označava kao negativna štednja (dissaving).
Jednom rečju, u slučaju kada je C > Yd, postoji
negativna štednja.
******
Zbir potrošnje i štednje jednak raspoloživom dohotku
upućuje na zaključak da je svaka promena (∆) u
raspoloživom dohotku ∆Yd jednaka zbiru promena u
potrošnji i štednji. Ova zakonitost izražena leksikom
matematike dobija sledeći izgled:
∆C + ∆S = ∆Yd
Promena u potrošnji (∆C) podeljena sa promenom u
raspoloživom dohotku (∆Yd) naziva se granična sklonost
potrošnji (marginal propensity to consume - MPC). Ona
govori za koliko se promeni potrosnja kada se raspoloživi
dohodak promeni za 1.
*******
Promena u stednji (∆S) podeljena sa promenom u
raspoloživom dohotku (∆Yd) naziva se granicna
sklonost štednji (marginal propensity to save MPS).
Granična sklonost štednji (MPS) govori o veličini
prirasta štednje kada se raspoloživi dohodak poveća
za jedan.
********
Polazeći od jednačine (C + S = Yd ) i deleći njene obe strane sa
veličinom raspoloživog dohotka - Yd, dobija se sledeća jednakost:
C/Yd + S/Yd = Yd/Yd = 1, odnosno
APC+APS=1
Odnos između veličine potrošnje i raspoloživog dohotka predstavlja
kategoriju prosečne sklonosti potrosnji (average propensity to
consume - APC). Ovaj izraz nije ništa drugo do procenat
raspoloživog dohotka koji domaćinstva troše. Analogno ovoj relaciji,
ukoliko se štednja podeli sa veličinom raspoloživog dohotka dobija
se prosečna sklonost štednji (average propensity to save - APS), koja
govori o proporciji raspoloživog dohotka koja se štedi.
*********
Raspoloživi dohodak, potrošnja i štednja domaćinstva
a) Funkcija potrošnje
b) Funkcija štednje
C,I
S
ŠTEDNJA
POTROŠNJA
E2
C
ŠTEDNJA
NEGATIVNA
ŠTEDNJA
S
C=Yd
C=Yd
NEGATIVNA
ŠTEDNJA
45º
RASPOLOŽIVI DOHODAK
Yd
ŠTEDNJA
RASPOLOŽIVI DOHODAK
Yd
**********
Raspoloživi dohodak, potrošnja i štednja domaćinstva
Slika (a) pokazuje da je potrošnja pozitivna funkcija raspoloživog
dohodka: ona raste sa povećanjem raspoloživog dohotka. U slučaju
kada je C=Vd, dobija se prava koja polazi iz koordinatnog počeika
podi ugfom od 45º. Tačka u kojoj linija 45° seče funkciju potrošnje je
tačka u kojoj je potrošnja ekvivalentna raspoloživom dohotku. Za sve
niže nivoe raspoloživog đohotka potrošnja (C) je veća od
raspoloživog dohotka, a za više nivoe potrošnja je manja od
raspoloživog dohotka. Slika (b) pokazuje funkciju štednje. Stednja je
jednaka raspoloživom dohotku umanjenom za potrošnju. Kada je
potrošnja jednaka raspoloživorm dohotku štednja iznosi 0. Kod viših
nivoa raspoloživog dohotka sreće se pozitivna štednja (saving), a kod
nižih, negativna štednja (dissaving).
TEORIJE FUNKCIJE POTROŠNJE
U ekonomskoj nauci kao najpoznatije teorije
funkcije potrošnje navode se sledece:

teorija apsolutnog dohotka,

teorija relativnog dohotka,

teorija permanentnog dohotka i

teorija životnog ciklusa.
*
Teorija apsolutnog dohotka (The Absolut Income Theory)
vezana je za Kejnsa i njegov stav da je bazični psihološki
zakon po kome pojedinac povećava svoju potrošnju u
saglasnosti sa porastom dohotka, ali ne i sa tempom kojim
se taj dohodak uvećava.
Polazeći od jednačine koja označava prosečnu sklonost
štednji APS=S/Yd, proizilazi da se funkcija potrošnje može
napisati u obliku:
C = a+MPC Yd
**
Parametar a predstavlja veličinu autonomne potrošnje. Ona ne
zavisi od Yd i kvantificira uticaj koji na potrošnju imaju
mnogobrojni faktori. Ove faktore Kejns je razvrstao u dve
osnovne grupe: a) objektivne i b) subjektivne.
Grupu objektivnih čine faktori kao što su: raspodela dohotka,
uslovi pod kojima se dobijaju potrošački krediti i njihova
raspoloživost, imovinski status potrošača i kamatna stopa.
Subjektivni faktori su oni koji utiču na visinu potrošnje i odnose
se na preferencije potrošača, a rezultat su najrazličitijih mera
kao što su propaganda, očekivanja u kretanju inflacije,
raspoloživa dobra namenjena potrošnji, itd.
***
U osnovi nastanka teorije relativnog dohotka (The Relative
Income Theory) nalazi se pokušaj relativiziranja divergentnih
rezultata o ponašanju potrošnje u kratkom i dugom roku,
dobijenih na temelju Keinsovog učenja o apsolutnom dohotku.
Njena kljucna premisa je stav po kome deo raspoloživog
dohotka koji domaćinstva izdvajaju za potrošnju ne zavisi
toliko od apsolutnog iznosa koliko od odnosa tog dohotka i
raspoloživog dohotka suseda. U ekonomskoj nauci ovaj efekat
na potrosnju, koji je rezultat ponašanja potrošnje suseda, poznat
je pod nazivom "demonstracioni efekat". Domaćinstva sa nižim
raspoloživim dohotkom imaju manji odnos C/Yd.
****
U modelu potrošnje permanentnog dohotka (The
Permanent Income Theory) umesto tekućeg dohotka (bilo
apsolutnog bilo relativnog, egzogena veličina je kategorija
permanentnog dohotka.
Permanentni dohodak je onaj nivo dohodka koji
domaćinstva dobijaju kada se otklone dugotrajni i prolayni
uticaji kao što su najrazličitije vremenske prilike,
kratkotrajni vremenski ciklus, ili neočekivani gubitak ili
dohodak.
*****
Prema teoriji permanentnog dohodka, potrosnja prvenstveno
reaguje na permanentni dohodak. Ovaj pristup podrazumeva da
potrošači ne reguju na sve promene raspoloživog dohotka.
Ako promena dohotka ima pennanentno trajanje, domaćinstva
će najverovatnije trošiti najveci deo raspoloživog dohotka.
Primera radi, prelazak na bolje plaćen posao može biti
prihvatljiva ilustracija povećanja permanentnog dohotka u
dužem periodu. Međutim. ukoliko je promena dohotka
evidentno kratkotrajnog karaktera (dobra žetva ili jednokratna
premija), značajni deo porasta raspoloživog dohotka će biti
šteđen.
******
Raspoloživi dohodak domaćinstva u određenom vremenskom
intervalu čine dve komponente: permanentni i tranzitorni
(prolazni) dohodak. Tranzitorni deo se razlikuje od
permanentnog i on može biti veći ili manji od permanentnog
dohotka. Razlika između permanentnog i tranzitornog dohotka
naziva se izračunati dohodak.
Yd = Yp + Yt
gde je:
Yd - raspoloživi dohodak,
Yp - permanentni dohodak i
Yt - tranzitorni dohodak.
*******
Potrošnja je proporcionalna samo permanentnom
dohotku Yp, odnosno C = kYp, pri čemu je 0<k< 1.
gde je:
k - faktor proporcionalnosti (definiše promenu
dohotka u zavisnosti od očekivanog prinosa,
kamate, ukusa potrosača i drugo).
********
Teorija životnog cikklusa potrošnje i štednje (The Life-Cycle
Theory) polazi od pretpostavke da je potrošnja koju pojedinac
ostvaruje u toku svog života funkcija dohotka koji potrošač ostvari u
životu. Ona objašnjava ponašanje pojedinaca u smislu optimalne
alokacije potrosnje u toku čitavog trajanja života. Zato polazi od
funkcije potrošnje oblika:
C = aWR + cYL
gde je:
WR - životno bogatstvo (nasleđeno + radom stečeno);
a - granična sklonost potrošnji iz bogatstva;
YL- radni dohodak (ukupan dohodak u jednoj godini rada);
c - granična sklonost potrošnji iz radnog dohotka.
*********
Životno bogastvo i životna potrošnja
WRmax
ŽIVOTNO BOGASTVO
IMOVINA
YL
ŠTEDNJA
C
NEGATIVNA
ŠTEDNJA
0
WL
NL
VREME
U toku trajanja svog radnog veka
od WL godina pojedinac štedi i
time utiče na porast svog
bogatstva. Na kraju radnog veka
pojedinac stvara negativnu štednju
(NL x WL), odnosno on počinje da
živi od imovine. Ta tendencija traje
do kraja života. U modelu se kao
konstantna veličina uzima nivo
potrošnje (C). Šrafirane površine
(YL-C) x WL i C x (NL-Zj) su
identične budući da štednja tokom
radnog
veka
finansira deo
potrošnje
(negativna
štednja)
nakon prestanka rada.
**********
Modiljanijev životni ciklus potrošnje upućuje na sledeće zaključke:
posedovanje bogastva relativizira neophodnost štednje u datom
vremenskom trenutku,

koeficijent granične sklonosti štednji i granične sklonosti potrošnji
zavise ne samo od nivoa dohodka već i od nivoa bogastva,

vrednosti granične sklonosti potrošnji i granične sklonosti stednji
funkcija su trajanja radnog veka i dužine života u penziji.




kod mladih ljudi radni vek i penzijski staž su dugi usled čega se granična
sklonost štednji približava nuli,
steđnja
se
objašnjava neizvesnošću
u
pogledu
penzijskog staža kao i željom da se ostavi nasledstvo,
dužine
ukoliko je odnos bogatstvo/dohodak stalan, nepromenjen će biti i odnos
potrošnja/dohodak.
ŠTEDNJA I INVESTICIJE
Druga komponenta bruto društvenog proizvoda su
investicije.
Investiciona
potrošnja
najčešće
podrazumeva:
1.
kupovinu mašina, opreme i alata za poslove
preduzeća,
2.
građevinske objekte i
3.
promene u poslovnim zalihama robe i materijala.
DETERMINANTE INVESTICIJA
Determinante investicija su:

kamatna stopa,

očekivani profit,

tehnološke promene,

vrednost investicionih dobara i

stopa koriščenja kapaciteta.
*
Kamatna stopa
Kriva investicija
Investicije
Kriva investicija za privredu u
celini je funkcija očekivanog
proifita i visine realne kamatne
stope. Pri tome, uvek treba
imati na umu da investicije
započinju onog momenta kada
visina očekivane stope profita
premašuje visinu kamatne
stope. Kriva investicija ima
opadajući tok i odražava
obrnutu korelacju između
visine kamatne stope i ukupne
veličine traženih investicionih
dobara.
**
Kao najčešće pominjane uzroke zbog kojih đolazi do
pomeranja krive investicione tražnje u makroekonomiji, a
koji nisu povezani neposredno sa visinom kamatne stope i
visinom očekivane profitabilnosti investicionih ulaganja,
moguće je navesti sledece:
1.
troškovi nabavke nove opreme,
2.
porezi,
3.
tehnološke promene,
4.
iskorišćenost proizvodnih kapaciteta
5.
očekivanja.
NESTABILNOST INVESTICIJA
Investicaje su daleko najnestabilnija komponenta
ukupnih rashoda. Faktori ispoljavanja nestabilnosti
investicija su brojni. Najvažniji među njima su sledeci:
1.
mogućnost
sredstava,
produženog
2.
neregularnost inovacija,
3.
promenljivost profita,
4.
izmenljivost očekivanja.
korišćenja
osnovnih
*
1. Stara oprema ili zgrade mogu se u potpunosti
amortizovati i zameniti, a takođe mogu se i
revitalizovati tako da ostanu u funkciji još izvestan
broj godina. Optimistička predviđanja uslova
poslovanja u budučnosti su u funkciji zamene
opreme, tj. modernizacije proizvodnje, što je
povezano sa investicijama. Suprotno, manje
optimistički pogledi mogu dovesti do realitvno
skromnih investicionih zahvata.
**
2. Tehnološke promene su osnovni uzrok
nestabilnosti investicija. Poslovanje savremenih
preduzeća se odvija u uslovima dinamičnih
transformacija okruženja kako u tehnološkom, tako
i u organizacionom smislu. Tehnološke promene
imaju izuzetan, a u novije vreme gotovo
odlučujući uticaj na profilisanje veličine
investicija u pojedinim preduzećima, odnosno
makroekonomijama.
***
3. Poznato je da na očekivanja buduće profitabilnosti u
značajnom stepenu deluje veličina sadašnjeg profita.
Vlasnici i menadžeri preduzeća investiraju samo tada
kada smatraju da će takva aktivnost biti profitabilna.
Tekući profit, međutim, i sam je vrlo nestabilan, što
deluje na karakter i prirodu stimula za investiranje.
Ukratko, rast profita utiče da top menadžment u
preduzećima iskazuje veće sklonosti ka investiranju;
smanjenje profita ima suprotan efekat. Nestabilni
profiti uvećavaju nestabilnost investicija.
****
4. Budući da osnovna sredstva imaju dugi rok
upotrebe, donošenje investicionih odluka se
realizuje na osnovu anticiapcije čistog profita.
Međutim, preduzeća su sklona da predviđaju uslove
poslovanja uračunavajući promene do kojih dolazi
svakodnevno.
Uzroci
ovih
promena
su
najraznovrsniji, počev od naučno-tehnoloških,
zakonodavnih, pohtičkih, državno-ekomskih, pa sve
do kretanja cena akcija na najrazličitijim berzama.
*****
Investicije
Pomeranje krive investicija
I
I
I1
Nacionalni dohodak
Kriva investija se može
pomerati od I1 na I,
nezavisno
od
tekućeg
društvenog
proizvoda.
Faktori koji uslovljavaju ovo
pomeranje
su
troškovi
modernizacije, eksploatacije
i
održavanja
osnovnih
sredstava,
tehnološke
promene,
neiskorišćenosti
proizvodnih kapaciteta i
očekivanja.
INVESTICIJE I ŠTEDNJA: PROBLEM
RAVNOTEŽE – “IS” MODEL
Ravnoteža investicija i štednje u makroekonomiji
r
I
S
r1
r0
r2
E
S0 =I0
S, I
Kriva
I
predstavlja
veličinu investicija; kriva
S reprezentuju kategoriju
štednje. Na ordinati je
označena veličina kamatne
stope, a na apscisi štednja
i investicije. Tačka E je
ravnotežna tačka u kojoj je
vnrinost
investicija
jednaka veličini štednje
(I=S).
*
Uz pretpostavku zatvorene ekonomije i nepostojanja
državnih rashoda, veličina dohotka u makroekonomiji se
može dobiti kada se sabere iznos potrosnje stanovništva i
investicija preduzeća.
Y=C+I
Razumljivo da je potrošnja funkcija dohodka, odnosno da
je C=f(Y). Sa druge strane proizvedeni dohodak se može
predstaviti kao Y=C+S, gdje je štednja – S takođe funkcija
dohodka – S=f(Y). Budući da je C+I=C+S proizilazi da je
I=S, gde su investicije funkcija kamatne stope – r (I=f(r)), a
štednja funkcija visine dohodka, odnosno veličine
proizvodnje – S=f(Y)
**
Kensijanska interpretacija ravnoteže investicija i štednje
S, I
F
S
I
0
E
Nacionalni dohodak
Prava I označava konstantan
iznos investicija, nezavisno od
nivoa dohotka. Drugim rečima,
I je autonomna veličina. Kriva
koja reprezentuje nivo štednje S je rastuća funkcija dohotka.
Tačka ravnteže između ove dve
veličineje je značajno ispred
linije F koja označava punu
zaposlenost
****
Određivanje ravnotežne proizvodnje metodom dohodak-rashodi
C,I
C+I
E2
C
E1
45º
Y1 Y2
Y
Utački E2 linija ukupne
potrošnje
(C+I)
seče
pravac 45º što označava
ravnotežni nivo dohotka,
odnosno proizvodnje.
MULTIPLIKATOR
Multiplikator doslovno znači - množilac. Suština efekta
multiplikatora u tržišnom sistemu privređivanja sastoji se u
sledećem: porast investivija uslovaljava porast dohotka
(proizvodnje) u iznosu koji je veci od inicijanog uvećanja
investicija. Matematički kazano, multiplikator je broj kojim
treba pomnožiti promenu neke nezavisne varijable da bi se
dobio ukupno proizvedeni efekat na kraju beskonačnog
niza perioda.
U makro ekonomskoj teoriji se pravi razlika između dve
vrste Kejnsovog multiplikatora investicija: a) investictja
nezavisnih od dohotka i b) inesticija zavisnih od dohotka.
*
Multiplikator investicija
S, I
F
S
I
30
20
0
E1
E
150 200 250
Nacionalni dohodak
I1
I
Tačka E, je novi ravnotežni
proizvod uz povećanje
proizvoda za 5 za svako
jedinično
povećanje
investicija. Horizontalna
isprekidana strelica koja
pokazuje
povećanje
proizvoda je 5 puta duža
od vertikalne koja ilustruie
porast investicija.
**
Multiplikator investicija u modelu “dohodak – ukupni prihodi”
C,I
C+I1
E2
C
E1
45º
Y1 Y2
Yp
Y
Uvećanje investicija sa I na
I1 uslovljava porast ukupne
potrošnje sa C+I na C+I1.
Razilka I1-I iznosi ∆I i
označava rast investicija.
Kao što se vidi, ovo
uvećanje
investicija
uslovilo je multiplikovani
rast proizodje (sa Y1 na Y2)
***
Inflacioni i deflacioni jaz
AS,AD
AS
Deflacioni jaz
AD
E
Inflacioni
jaz
0
45º
F1
N
F2
Nacionalni dohodak
U delu u kome je veća
agregatna tražnja od
agregatne ponude dolazi
do
ispoljavanja
inflacionog
jaza.
Suprotno, u slučaju kada
je agregatna ponuda
veća
od
agregatne
tražnje makroekonomiju
karakteriše postojanje
deflacionog jaza
PARADOKS ŠTEDLJIVOSTI
Kejns je došao do zakjučka da argumenti klasične Škole
nisu primenljivi u zemljama koje su dostigle visok nivo
privrednog
razvoja.
U
privredno
razvijenim
makroekonomija sklonost štednji će uvek biti izraženija od
sklonosti investicijama. Sledeči su razlozi ovoj pojavi:
sa rastom akumulacije kapitala smanjuje se njegova
granična produktivnost buduci da se sužava krug
altemativnih visokoprofitnih kapitalnih ulaganja.

rast dohotka u industrijski razvijenim zemljama dovodi
do rasta udela štednje.

*
Na nivou nacionalne ekonomije postoji uzajamna povezanost između
investija i proizvodnje. Autonomne investicije u obzir početne
injekcije. zahvaljujući efektu mulitplikatora dbvode do uvećanja
prozvodnje i zaposlenosti. Oživljavanje privredne aktivnosti i rast
zaposlenosti uslovljava rastuću sklonost investicijama kod različitih
grupa preduzetnika Zato je ovaj oblik investicija i dobio naziv
proizvodne investirije. Proizvodne investiije generišu privredni rast,
odnosno ubrzavaju njegov tempo. Zbog toga one i imaju efekat
akceleratora (akcelrator - ubrzivač, generator).
Međutim, valja uek imati u vidu činjenicu da se točak ubrzanja može
pokrenuti u suprotnom pravcu. Tendencija opadanja bruto društvenog
proizvoda može mehanizmom multiplikacije i akceleracije usloviti
opadanje proizvodnje i investicija, što neminovno vodi privredu u
stanje stagnacije.
**
Paradoks štedljivosti
S, I
S1
F
S
E
E1
0
N1
I
E0
N
Nacionalni dohodak
Pomeranje linije S na više, u
položaj S1 označava rast štednje.
Ukoliko je pređašnja tačka
ravnoteže
E
pokazivala
nivonacionalne proizvodnje koji,
je jednak 0N, sada je situacija
izmenjena. Tačka E1 dobijana u
preseku linije I i S1, pokazuje da
novoj štednji i investicijama
odgovara proizvodnja obima ON1.
Ukoliko su ranije investije u
uslovima ravnotežne proizvodnje
bile u obimu EN, sada će nakon
translacije krive štednje investicije
reprezentovati veličine E1N1
HVALA NA PAŽNJI