Transcript SPECIFIČNOSTI RADA SA MLAĐIM UZRASNIM KATEGORIJAMA

SEMINAR ZA TRENERE
KARATAŠ 2011.
Milan Marić, prof.




Pod selekcijom se podrazumeva odabiranje, usmeravanje i usavršavanje
potencijalnog sportiste u određenoj sportskoj grani. Dosta bitna osobina kod
mladih je TALENAT. Talenat je baziran na pretežno na urođenim osobinama,
sposobnostima i karakteristikama ličnosti za neki sport.
Na treneru je da otkriva talente i vrši selekciju. To je dosta složen proces u
kojem uzimanje u obzir samo jednog elementa nije dovoljno. Ima sportista
čiji se talenat uočava a rezultati brzo poboljšavaju. Nasuprot njima, ima i
takvih koji u početku ne pokazuju mnogo, ali vremenom postižu vrlo visoka
ostvarenja, koja često prelaze i očekivane rezultate kod „talentovanijeg“
sportiste. Prema tome talenat se aktivira samo u procesu konkretne praktične
aktivnosti, uz prisustvo urođenih (endogenih) sposobnosti i stečenih
(egzogenih) uslova, izrazitog interesa i velike marljivosti.
Na početku svakog sistematskog rada neophodno je izvršiti testiranje
motoričkih sposobnosti i obaviti osnovno antropometrijsko merenje.
Broj polaznika treba da bude 20-30 jer usled osipanja dolazimo do idealnog
optimalnog broja (15-20).




Usmeravanje potencijalnih sportista prema onim
sportskim aktivnostima koje su najprikladnije
njihovim interesima, sklonostima i sposobnostima,
Izbora onih koji mogu sa velikom verovatnoćom
postići vrhunske sportske rezultate,
Kontrole i praćenja sposobnosti i karakteristika
sportiste koji su odabrani,
Korekcije i modifikacije – pod uticajem specifično
programiranih trenažnih aktivnosti u toku
višegodišnje pripreme sportista.



Pripremna etapa – pronalaženje kandidata za pojedine grane
sporta (obratiti pažnju na stanje zdravlja i razvoj morfoloških
karakteristika, funkcionalnih i motoričkih sposobnosti.
Osnovna etapa – se sastoji u produbljenom proveravanju
odgovarajućih segmenata koji su neophodni u određenoj sportskoj
grani ili disciplini. Najbolje je počinjati u jesen tako da se ona
produžava tokom cele trenažne godine (do kraja aprila). Broj
kandidata koji su odabrani u pripremnoj grupi treba da bude
najmanje dvostruko veći jer praksa pokazuje da osipanje dostiže
čak 40-60%. U procesu trenažnog rada potrebno je obraćati pažnju
na izučavanje individualnih osobenosti mladih (shvatanje suštine
kretne strukture, tempo razvoja brzinsko-snažnih sposobnosti,
motivaciju, interes prema radu...), kako bi se odabrali
najsposobniji sportisti.
Završna etapa – (maj – jun) sastoji se u konačnom kompletiranju
trenažnih grupa.





Eksplozivna snaga – skok u dalj iz mesta, trčanje
na 60 m
Koordinacija i alternativni pokreti – poligon
natraške, taping rukom
Repetativna i statička snaga – podizanje trupa za
60 sek.,ispravljanje trupa, sunožno podizanje nogu,
izdržaj u zgibu
Izdržljivost u submaksimalnom naprezanju –
trčanje na 800 m
Gipkost – pretklon trupa




Najbolja baza za bilo koji sport je gimnastika i
plivanje, tako da deca u periodu pre škole
najbolje da se bave bazom. Sa decom 4-6
godina može se raditi na razvoju motorički
sposobnosti.
U tom periodu treba što više kroz igru razvijati
određene motoričke sposobnosti.
Ne treba ih puno opterećivati sa sportom.
Treba da imaju najviše 2 treninga nedeljno u
trajanju do najviše 60 minuta.





Moguće napraviti samo u sredinama koje imaju odgovarajuće uslove
(sala, strunjače, trenera...).
Ako trener nije adekvatno plaćen trebali bi roditelji da budu spremni
da plate za rad sa njihovom decom u vidu članarina.
Ne sme se preuraniti sa treniranjem takmičarskih rvačkih tehnika i
učestvovati na pravim rvačkim takmičenjima (ako deca počnu da rvu
sa 7 godina dolazi do zasićenja nakon 8 godina rada-period puberteta i
najčešće u tom periodu većina dece odustane od daljeg treniranja).
U ovom periodu rvanje bi bilo u drugom planu (radilo bi se više na
razvoju osnovnih motoričkih sposobnosti putem gimnastike, atletike,
plivanja, elementarnih igara i na razvoju kardio-vaskularnog i plućnog
sistema.
Takmičenje ne treba izbaciti u ovom periodu, ali ona moraju biti
dozirana i prilagođena uzrastu dece (turniri koje mi pravimo). Na ovaj
način deca stiču određena samopouzdanja, privikavaju se na to da nisu
najbolja – da ima i boljih (ne treba davati veliku pažnju pobednicima,
na takmičenjima u ovom uzrastu mora se posvetiti veća pažnja
poraženima – moraju se bodriti i hrabriti da istraju i da će samo
redovnim i upornim radom i oni jednog dana moći da pobeđuju).






Talenat i genetika u ovim godinama igraju izuzetno veliku ulogu
(pitanje da li će oni najbolji u ovom periodu biti i najbolji u uzrastu
juniora odnosno seniora).
Prerano stvaranje šampiona u ovom periodu je opasno i
kontraproduktivno (moguće da deca koja su uspeli upornim i
marljivim radom da prevaziđu te male šampione u kasnijem
periodu). Ti šampioni koji nisu naučili da gube kada počnu znaju da
napuštaju rvanje u periodu kadeta.
Problem velikih šampiona je kada talenat više ne igra ulogu (kada
dolazi do akcenta na radu) i kada počnu da gube napuštaju sport.
Treneri ne treba da zapostavljaju druge, manje sposobne jer usled
zapostavljanja takvih oni mogu da odustanu, a možda bi u kasnijem
periodu postali bolji od tih velikih šampiona (hronološka i biološka
starost deteta – neka deca mnogo brže sazrevaju od drugih i
postižu i ranije bolje rezultate).
Treninge treba održavati 2-3 puta nedeljno (trening treba da traje
oko 60 min).
Bitna je i selekcija.







Gimnastika – parterna (kolutovi i padovi)
Plivanje –zbog razvoja srčanog i plućnog sistema
Atletika- trčanje deonice 20 – 500 m (skakanje,
preskakanje, bacanje...)
Sportske igre - fudbal, odbojka sa prilagođenom
loptom, ragbi zbog borbe za loptom
Elementarne igre – razvoj motoričkih sposobnosti
Borilačke igre – rvačka borba na kolenima, borba
za ruku, izguravanje iz kruga, prevlačenje hvatom
za jednu, obe ruke, borba za medicinku, borba
petlova...
Rvanje – učenje najjednostavnije tehnike (ključ,
prase,polunelzon, dolasci za leđa, obaranje)



U ovom uzrastu nastaju razlike među pojedincima
u broju, vrsti i načinu ispoljavanja kretanja, a ona
su rezultat fizičkog rasta i razvoja, genetskog
potencijala, psihičkih karakteristika, bavljenja
fizičkim vežbanjem, uslova života i rada.
Diferenciranje motoričkih sposobnosti uslovljeno je
brzinom sazrevanja CNS, individualnim razlikama
u broju i vrsti naučenih kretanja, pa je veoma teško
pratiti zajedničko motoričko ponašanje u uzrastu
pre puberteta i u samom pubertetu.
Najbolji treneri treba da rade u ovom periodu zbog
pogrešnog automatizma (teško ga je posle
ispraviti).






Program rada nije nešto obiman jer veliki broj pionira prođe
kroz naše klubove tokom godine, ali se relativno mali broj i
zadržava duži niz godina.
Osnovni zadatak u radu sa pionirima da se prepoznaju
najkvalitetniji pionori u koje bi bilo neophodno ulagati
(najbolje u vidu zajedničkih kampova).
Dominirali bi elemnti gimnastike, elementarnih igara,
atletike i borilačkih igara.
Idealno bi bilo kada bi oformili grupu 20-30 dece istog
godišta koji bi zajedno trenirali.
Bez obzira da li su ovladali datim tehnikama i dalje treba da
ponavljaju jer u tom periodu dolazi do značajnih promena u
koordinaciji zbog rasta.
Ako bi nam se javili novi članovi (početnici koji nisu prošli
pripremnu školu rvanja) treba ga obučiti i kasnije priključiti
njegovoj generaciji.








Osipanje polaznika – može se sprečiti adekvatnim individualnim
pristupom (mnogo priče i objašnjenja kako bi deca razumela
probleme sa kojima se susreću tokom treninga i borbi).
Deca u ovom periodu da bi usvojili neku tehniku moraju uporno da
vežbaju i treneri moraju napraviti takav trening da im nije dosadan.
Trener treba da vodi računa o sparivanju dece gde je velika razlika u
godinama i u kg.
Održavati 3 treninga nedeljno (60-90 minuta)
Za vreme zimskog i letnjeg raspusta obavezno dati deci odmor (što se
tiče rvačkog treninga).
Raditi vežbe snage ali bez tegova (opterećenje samo vlastita težina):
jačanje trbušne i leđne muskulature, izdržljivosti u snazi (zgibovi ili
izdržaj...). Obratiti pažnju na disanje i primenu vežbi istezanja nakon
završetka vežbi snage.
Trener mora da ima stalni kontakt sa školom (ocene, ponašanje..).
Moraju redovno da ispunjavaju i školske obaveze.
Dobra saradnja sa porodicom.




Naziva se još i predadolescentni period ili pretpubertet
U tom periodu odvija se harmoničan razvoj svih
organskih sistema, a raznovrsni pokreti i kretanja
opšterazvojnog tipa pozitivni utiču na motorički
razvoj.
Učenje bacanja tehnika i napadačke i i tehnike odbrane
i protivnapada.
U ovom periodu možemo i planirati 2-3 međunarodna
pionirska turnira koji se održavaju u zemlji i
okruženju.





U ovom periodu više imamo takmičenja.
U ovom periodu decu zahvata pubertet (polno
sazrevanje). Dobijaju jače mišiće, pojava gojaznosti i
deca u ovom periodu gube na lepoti pokreta i
koordinaciji.
Zato trebamo i u ovom periodu dosta raditi na
ponavljanju ovladanim tehnikama, jer se desi da
pokvare tehniku u ovom periodu.
Što se tiče psihičkih promena deca u ovom periodu
postaju razdražljiva (često menjaju raspoloženje)
imaju potrebu da se suprostavljaju naročito prema
starijim (roditeljima, trenerima, nastavnicima...).
Deca teže da se ponašaju zrelije nego što jesu.




Zovemo ga rana adolescencija ili početak puberteta.
Taj period karakterišu burne anatomsko-fiziološkohormonalne promene koje utiču na vrlo intenzivan
rast i razvoj organizma, pri čemu kosti rastu brže
nego mišići, koji se time zatežu i nastaje povećanje
tonusa muskulature celog tela.
Nastupaju novi odnosi između CNS i muskulature,
što se odražuje na pogoršanje koordinacije pokreta i
gipkosti.
U ovom periodu treba kanalisati energiju i njen
utrošak na opšterazvojne vežbe, a u pogledu
bavljenja sportom opredeliti se za konkretan sport jer
je to period posebne osetljivosti za pojedine sportske
aktivnosti.





Najbitnije je naći pravi odabir kandidata koji će ući u
program rada RSS.
U ovom uzrastu već možemo da radimo takmičarsko
rvanje i da radimo na taktici vođenja borbe.
U ovom periodu rvači su srednjoškolci tako da i
pripreme u toku nastave se dosta teško izvode
(trebaju da se odluče da ne mogu da prate kompletnu
nastavu).
Tu trener dolazi do izražaja jer on u tom periodu je
više uključen u proces školstva i pravdanja časova
nego roditelj.
MOTORIKA: Promene vezane za pokret i kretanja se
uglavnom završavaju, a posebno se poboljšava
koordinacija, jer ona dolazi do izražaja sa zrelošću
kompletne ličnosti.






U ovom periodu imamo već gotovog rvača i tu treba da radimo na
„brušenju forme“.
Rvač u ovom periodu, koji želi da uspe u svojoj sportskoj karijeri treba
da uloži celog sebe.
Današnji izazovi koji su prisutni u životu mlade generacije (noćni
izlasci, alkohol, cigarete, droga, stereoidi, anabolici...) predstavljaju
veliki izazov za mlade ljude.
Ko se bude odrekao većine tih poroka ima šanse da uspe u svojoj
karijeri.
Jasno je da se ne treba odreći izlaska i druženja sa svojom generacijom
u večernjim časovima, ali ti izlasci moraju biti strogo kontrolisani i
zavisni od perioda treninga koji se provodi (npr. ostat do 4-5 h ujutro i
raditi prepodnevni trening, ne da nije dobro, nego je često i
kontraproduktivno i čini se zločin nad vlastitim telom).
To sve zavisi od sportiste koji treba da zna šta želi u svom životu
(pravog sportistu treba da nagradimo i motivišemo financijski).




U grupu reprezentativata teško mogu ući rvači
koji su redovni studenti na fakultetima i koji
imaju 7-8 časova predavanja i vežbi, kao i rvači
koji imaju radno vreme od 8 časova dnevno.
Na svakom od selektovanih rvača je da prilagodi
svoj način života obavezama prema treningu, jer
samo na taj način će se moći doći do rezultata na
međunarodnoj sceni.
Vrhunski sportista mora biti jako disciplinovan u
svakodnevnom životu.
Paralelno sa uvežbavanjem tehnike rvanja ne sme
se
zanemariti
razvoj
osnovnih
fizičkih
sposobnosti.




RVANJE JE VRLO SLOŽENA I TEŠKA
SPORTSKA
AKTIVNOST
U
KOJOJ
SE
KRETANJA
IZVODE
U
VARIJABILNIM
USLOVIMA OKO SVIH OSI I RAVNINA I U
SVIM PRAVCIMA
PREMA
KRITERIJUMU
STRUKTURALNE
SLOŽENOSTI SPADA U POLISTRUKTURALNE
ACIKLIČNE AKTIVNOSTI
U RVANJU NA PRVO MESTO SE POSTAVLJA
SNAGA,
PA
BRZINA,
KOORDINACIJA,
IZDRŽLJIVOST I GIPKOST
OBRADIT ĆEMO BAZIČKE MOTORIČKE
SPOSOBNOSTI.

1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
Na bazi mnoštva istraživanja prihvata se sledeća
struktura bazičkih motoričkih sposobnosti:
Koordinacija
Snaga
Brzina
Izdržljivost
Gipkost
Ravnoteža
Preciznost



Snaga je bazička sposobnost koja privlači pažnju
stručnjaka i naučnika više nego ijedna druga motorička
sposobnost.
Najviše zbog toga što se nijedan pokret ne može izvesti
bez udela nekog od oblika snage, zatim snaga je u
čovekovoj evoluciji odigrala odlučujuću ulogu u
njegovom opstanku, jer se snagom čovek mogao odupreti
opasnostima koje su vrebale (divlje zveri, neprijateljski
odnosi sa drugim ljudima…).
Snaga je sposobnost od koje u dobroj meri zavise i
sportski rezultati u mnogim sportovima, a najviše u
borilačkim.





Brzinska snaga – mora se raditi od početka
trenažnog procesa (od 11 godina pa nadalje)
Izdržljivost u snazi – mora biti strogo dozirana
i zavisi od uzrasta dece i dužine treniranja
Čista snaga – rad se ne preporučuje pre
perioda kadeta dok se ne završi ubrzani rast i
razvoj skeleta, mišića, kardiovaskularnog i
respiratornog sistema.
Što se tiče povečanje snage početnike ne treba
opterećivati maksimalnim naprezanjima, a
izbegavati velika napinjanja kod dece u
pubertetu.
Treba obratit pažnju i na pravilno disanje.
Mišićno naprezanje se ostvaruju pomoću mišićnim
kontrakcijama koje mogu biti:
 Koncentrične (miometriski režim rada) – ostvaruje
se kretanje odnosno pokret u jednom ili više
zglobova
 Ekscentrične (pliometriski režim rada) - ostvaruje
se kretanje odnosno pokret u jednom ili više
zglobova
 Statičke (izometriski režim rada) – kretanje se ne
izvodi, ali dolazi do mišičnog naprezanja i pritom
se isto troši energija kao i kod prethodne dve vrste
kontrakcije.



Apsolutna snaga – snaga koju čovek ispoljava
u bilo kojoj aktivnosti bez obzira na njegovu
telesnu masu.
Relativna snaga – odnos između apsolutne
snage i sopstvene telesne mase. U sportovima u
kojima svoje telo treba pomati u prostoru (
gimnastika, borilački sportovi…) je ova snaga
značajnija.
Senzitivni periodi maksimalne snage su kod
dečaka od 13 do 14 i naročito od 16 do 17
godina.

1.
2.
3.
Prema akcionom kriterijumu deli se na:
Statička snaga – je sposobnost zadržavanja veće izometrijske
kontrakcije mišića kojom se telo održava u određenom položaju
(izdržaj u zgibu). Mišić ne menja svoju dužinu već samo oblik. Ona je
pod uticajem 50 % genetskih faktora tako da se može dosta uticati na
nju. Senzitivni periodi za statiču snagu su 14-15 i 16-17 god. U periodu
od 4 do 10 godine nije potrebno obračati posebnu pažnju na statičku
snagu jer biološki period i nije pogodan za razvoj ove sposobnosti.
Repetitivna snaga ili dinamička snaga – za vreme naprezanja mišićno
telo se grči, tetivni pripoji se približavaju centru mišića, mišić se
skraćuje. Ona je pod uticajem 50 % genetskih faktora tako da se može
dosta uticati na nju. Senzitivni periodi za repetitivnu snagu su 11-12,
12 -13 i 15-16 god.
Eksplozivna snaga – sposobnost kratkotrajne maksimalne mobilizacije
mišićnih sila radi ubrzanja kretanja tela. Ona je oko 80 % pod uticajem
naslednih faktora, a aktivnim fizičkim vežbanjem se može poboljšati
samo za oko 20 % . Na razvoju ove snage treba početi odmalena još u
predškolskom period deteta (5-7 god.)



Brzina je sposobnost ili osobina čoveka da
izvrši motoričku aktivnost u minimalnom
vremenu u datim uslovima.
Koeficijent urođenosti je 95 % genetika, a
tek 5 % se može povečati treningom.
Značajan uticaj na ovu sposobnost moguć je
u ranijim godinama deteta (oko 5-6 godine).



Latentno vreme motorne reakcije ( start u trčanju ili
plivanju, breakcija na zvučni signal, vizuelna motorna
reakcija, reakcija izbora…). Treningom se veoma malo
može uticati pa ne treba mnogo vremena posvećivati
radu na poboljšanju brzine reagovanja.
Brzina pojedinačnog pokreta – zapaža se u mnogim
sportovima. Na povećanje može se uticati vežbanjem
u određenoj maloj meri, prvenstveno na osnovu
povećanja snage, koordinacije i gipkosti.
Frekvencija pokreta (sprintersko trčanje, plivanje na
50-100 m…) podrazumeva se njeno ispoljavanje u
frekvetnim
cikličnim
kretanjima.
Razvijanje
frekventnih pokreta podrazumeva pokrete izvedene
maksimalnom brzinom u toku 10-20 s.




Metoda olakšanih uslova – ponavljanje tehnike se
izvodi sa lakšim sparing partnerom, trčanje niz
brdo…
Metoda otežanih uslova - ponavljanje tehnike se
izvodi sa težim sparing partnerom, trčanje uz
brdo…
Metoda normalnih uslova – kontrolne borbe
Metode neočekivanih signala – trener daje
određen signal rukama a takmičar da što brže
uradi određenu tehniku.






Motorička sposobnost koja je uslovljena motoričkim
ponašanjem, pri čemu je bitno da se određena motorička
aktivnost obavlja u relativno dugom vremenu
odupiranjem zamoru u kojem čovek učestvuje kao celovito
biće.
Koeficijent urođenosti kod izdržljivosti kreće se između
70 – 80 %.
Uloga trenera je da svakodnevno planira i programira
opterćenje koje će podići nivo izdržljivosti.
Trener može da planira u toku uvodnog i pripremnog dela
treninga kao i na glavnom delu treninga sadržaje za
razvoj opšte (trčanja, igre…) tako i posebne rvačke
izdržljivosti.
Trener mora da void računa o tri bitne komponente:
veličina intenziteta, trajanju i oporavku.
Odlučujuću ulogu u izdržljivosti ima voljna komponenta.



Aerobna – kod koje se potrebe za kiseonikom
zadovoljava u toku samog rada (trčanje na duge
staze laganim tempom)
Anaerobna – kod koje se potreba za kiseonikom
ne zadovoljava u toku samog rada, nego se javlja
deficit kiseonika (kiseonočki dug), koji se
otplaćuje nakon završenog rada ili smanjenjem
intenziteta rada u toku.
Postoji i specifična izdržljivost – radi se o
izdržljivosti u određenom sportu npr. u
borilačkim sportovima.


Ona bi se mogla definisati kao
sposobnost rvača da brzo uoči i da se
dobro snalazi u svim neočekivanim
situacijama u borbi.
Koeficijent urođenosti je 80 % tako da
sa razvojem ove sposobnosti treba
otpočeti u najranijem detinjstvu (od 5-7
godine).






Kognitivnog faktora (inteligencije) – utiče na brzinu učenja
novih motoričkih zadataka.
Uzrast je faktor od kojeg zavisi koordinacija. Ona se intenzivnije
razvija sa 6-7 godina (sa sazrevanjem nervnog sistema), a posle
puberteta se na nju vežbanjem može veoma malo uticati.
Prethodno motoričko iskustvo je značajan faktor jer bogatstvo
pokreta i kretanja stečeno kroz edukaciju vežbačima omogućava
da lakše i brže nauče nove koordinacijske structure. Treba deci
davati raznovrsne pokrete i kretanja .
Emotivno stanje – stres može negativno da utiče na izvođenje
složenih pokreta, jer može doći do inhibicije pokreta. To može
da se desi i kod reagovanja publike.
Koncentracija je veoma važan faktor koordinacije jer se pažnja
usredsređuje na određeno kretanje.
Motivacija može da podstakne vežbača da kao nikad do sada
izvede neko koordinaciono složeno kretanje.




Preciznost je sposobnost koju karakteriše
izvođenje tačno usmerenih i doziranih pokreta.
U našem sportu ona kao bazička motorička
sposobnost i nije jako bitna tako da se nećemo
puno zadržavati.
U osnovnoj školi rvanja je bitna prilikom
ulaska u izvođenje pojedinih tehnika.
Koeficijent urođenosti je prilično velik
(oko 80 %)



Spososbnost rvača da se nakon
gubljenja ravnoteže što pre vrati u
stabilnu poziciju odnosno uspostavi
ravnotežu.
Što je uzrast stariji i ravnoteža je
bolja.
Senzitivni period za ravnotežu je
9-10, 14-15 i 16-17 godina.




Gipkost je motorička sposobnost kojom se lako
ostvaruju velike amplitude pokreta tj. da se izvede
pokret sa lakoćom sa maksimalnom amplitudom.
U rvanju je od izuzetnog značaja da se postigne
maksimalna
amplitude
pokreta
u
svim
zglobovima.
Primenjuje se kako u pripremnom tako i u
završnom delu treninga.
Završni deo treninga je izuzetno pogodan za
poboljšanje jer su mišići, ligamenti i tetive u tom
trenutku maksimalno zagrejani (teško dolazi do
povrede).


Aktivna (dinamička) gipkost – ostvaruje se snagom
svojih mišića.
Pasivna (statička) gipkost – ostvaruje se delovanjem
neke spoljašnje sile (partner).
Najveći biološki razvoj dostiže u uzrasnom period 8 – 10
godina.
Genotip u minimalnoj meri utiče na razvoj gipkosti ona
se u znatnoj meri može poboljšati pomoću različitih
metoda fizičkog vežbanja (zibanje, izdržaji, strečing i
joga).
Gipkost je najmanja ujutro i elastičnost muskulature
povećava se na povišenoj spoljašnjoj temperature.





Dosta bitan faktor leži u potrebi da se rešavaju socijalna
pitanja vrhunskih sportista.
Socijalni položaj spostiste ima veliki uticaj na veću ili
manju sportsku radnu sposobnost.
U današnje vreme, oni koji ulažu velike napore i daju
toliko slobodnog vremena na treningu i takmičenju, treba
pružiti pomoć od strane društvene zajednice (marketing,
sponzorstvo...).
Važno je da se utvrde kriterijumi o tome što predstavlja
vrhunsko sportsko dostignuće i minimalni materijalni i
tehnički uslovi za razvoj vrhunskog sporta.
Treba stvoriti uslove za odgovarajuće društveno i
materijalno vrednovanje i stimulisanje takvog stvaralaštva,
za školovanje, socijalnu i zdravstvenu zaštitu sportista.
Savremeni trener mora raspolagati sa veoma širokim
repertoarom teorijskog i praktičnog znanja, mora biti
sposoban da se snalazi u novim (nepoznatim)
situacijama, da rešava nastale trenutne probleme i da
ima osećaj za uočavanje i rešavanje problema, kako u
odnosu na trenažni rad, tako i u odnosu na lične
životne potrebe svojih sportista.
Savremeni zahtevi sportskog treninga uslovljavaju da:
 Da trener stiče što veću kvalifikaciju;
 Da se neprekidno usavršava
(licence,seminari,savetovanja,simpozijumi,naučni
skupovi) ;
 Da sarađuje sa što širim krugom saradnika različitih
specijalnosti (fiziologom,lekarom sportske
medicine,fizioterapeutom...)
Do usavršavanja samog procesa treninga, procesa oporavka
sportiste i procesa vezanih za sportska takmičenja dolazi
dobrim delom zahvaljujući sve boljim i usavršenijim:
 Sportskim objektima – moraju udovoljiti zadacima treninga
(trening se može sprovoditi u dobro opremljenim halama,
teretanama...), specifičnim potrebama, lokaciji van stambenih
blokova (da budu odvojeni od objekata koji zagađuju vazduh),
klimatskim i drugim specijalnim potrebama, opremljenošću
savremenih uređaja za trening i kontrolu sportiste.
 Sportska oprema – mora biti savremena i funkcionalna.
 Tehnička sredstva – sačinjava ga adekvatna aparatura
(spirometri...).
 Elektronska oprema – kompjuteri (primenjuju se u cilju
dijagnostikovanja, kontrolisanja, registrovanja, grafičkog i
statičkog obrađivanja podataka).
 Sportski trenažeri – najviše se koriste za razvoj snage,
usvajanje automatizovanih pokreta i razvijanje specifičnih
motoričkih sposobnosti (lutke za rvače, bokserski džakovi...).
KRAJ