Transcript Genski polimorfizmi i poligenske bolesti

Genski polimorfizmi i
poligenske bolesti
Poligenske bolesti
Genetička
osnova
fenotip
(više parova gena)
Faktori sredine
Genetički-DNK polimorfizam

Varijacije u naslednoj osnovi čoveka

Humani genom:
3x109 parova
nukleotida

svaki 1000. nukleotid
je polimorfan
Razlike u nukleotidnom sastavu tj. gradji DNK
koje se sreću u populaciji zdravih ljudi


f alela > 1%, hetrozigoti > 2%
predispozicija za bolest ???
Tipovi DNK polimorfizma

Polimorfizam pojedinačnih nukleotida (SNP)
AAGGT

C ili T
GTTC
Različiti broj uzastopnih
ponovaka (VNTR)
(CA)25 = ALEL 5
(CA)20 = ALEL 4
(CA)15 = ALEL 3
(CA)10 = ALEL 2
(CA)5 = ALEL 1

Deleciono/insercione varijante
Studije asocijacije
Udruženost genskih polimorfizama sa
nekom od poligenskih bolesti.
Sklonost tj.
podložnost!
Pristupi u izučavanju genetičke
osnove poligenskih bolesti

Studije asocijacije
Učestalost polimorfizma:
bolesni
:
zdravi
Geni
kandidati
Čitav
genom
Izbor gena-kandidata

Na osnovu poznavanja etio-patogenetskih
činilaca

Geni identifikovani u analizama vezanosti

Geni identifikovani kod animalnih modela
Cerebralna venska tromboza

DNK polimorfizmi:

Faktor V Laiden (Arg506Gly)





f=2,5% kod belaca
Heterozigoti: 7X veći rizik
Homozigoti: 80x veći rizik
Protrombin (G20210A u 3’ UTR)

f=2,4% kod belaca

3-7X veći rizik
Oralni kontraceptivi

22x veći rizik
+ heteroz.
Laiden
149X
veći rizik!
Dijabetes melitus

Tip I DM:


Udruženost sa HLA DR3 i DR4
HLA DR haplotip:
Asp na poziciji 57 u DQ lancu
Zaštićeni od DM I



Oboleli: 90% homozigoti za DQ bez Asp!
Još >13 lokusa!!!

VNTR u promotoru gena za insulin...
Alzheimer-ova demencija
Apo E polimorfizam
Receptor vezujući
domen
112
158
Domen za asocijaciju
sa lipidima
299
191
E2
E3
E4
Cys
Cys
Cys
Arg
Arg
Arg
Alzheimer-ova demencija

ApoE polimorfizam

e4 alel



PREDISPOZICIJA!
ranije obolevanje (e4/e4, e4/e3) !
50-75% heterozig. NE OBOLEVA!
drugi geni, faktori sredine...
SAD
genotip
Japan
AD
Kontr.
AD
Kontr.
e4/e4, e4/e3, e4/e2
64%
31%
47%
17%
e3/e3, e2/e3, e2/e2
36%
69%
53%
83%
gen
metabolizam lipida
APOE
APOB
APOC3
CETP
PON
LPL
sistem reninangiotenzin
AT1R
AGT
ACE
agregacija
trombocita
GpIIIa
fibrinogen
metabol.
homocisteina
MTHFR
adhezija molekula
SELE
polimorfizam
lipidni parametri
kodoni (112 i 158)
Thr7Ile
-482C/T, -455T/C,
3206T/G, 3175C/G,
1100C/T
Ile405Val
Gln192Arg
Ser447Ter
UH, LDL, apoB
LDL, apoB
TG
TG
TG, apoC-III
HDL, apoA-I, CETP
PON aktivnost
TG, HDL
1166A/C
Met235Thr
Ins/Del
TG, UH
LDL
GpIIIa p1A1/A2
-455G/A
TG, VLDL-TG
UH, HDL, LDL, TG
677C/T
UH, TG
98G/T
LDL
a
t
e
r
o
s
k
l
e
r
o
z
a
Polimorfizam gena za ACE
egzon 16
egzon 17
Del
+287 bp
varijanta
Ins
DD genotip povezan sa: KM, infarktom miokarda,
hipertenzijom… ???
Metabolički put folne kiseline
i metionina
Tetrahidro-folat
metionin
5,10 metilentetrahidrofolat
CH3
MTHFR
5-metiltetrahidrofolat
homocistein
Polimorfizam MTHFR gena
C677T (Ala222Val)

Kodon GCT




Alanin
Kodon GTT
valin
Zamena u katalitičkom domenu enzima
Termolabilna forma enzima, disocijacija dimera
Mogući genotipovi:



C/C
C/T
T/T
normalan homozigot
heterozigot
homozigot za mutaciju: 5-20% u opštoj
populaciji
Polimorfizam MTHFR gena
C677T

Različita frekvenca alela T

crna rasa < bela rasa < žuta rasa (efekat osnivača ?!)
Evropa: 0,24-0,4
Afrika: 0,065
Australija: 0,047
J. Amerika: 0,19
Polimorfizam MTHFR gena i
defekti nervne cevi

Deficit folata - poznati faktor rizika

Homocistein deluje i direktno teratogeno


Majka TT – 2-3x veći rizik za NTD (van der Put, 1997.)
MTHFR genotip deteta i majke



prvi genetički faktor rizika za NTD dokazan na
molekularnom nivou (Christensen, 1999.)
677TT = 20% (NTD) i 18% (m) (11% k)
Oboje TT i/ili deficit folata - rizika
Polimorfizam MTHFR gena i
defekti nervne cevi

Korelacija sa tipom i lokalizacijom defekta:
(Wenstrom, 2000.)






Cervikalni region
Lumbalni region
Okcipitalna encefalocela
Anencefalija
Egzencefalija
Sakralni region
-
+
Uticaj polimorfizma MTHFR
gena na fenotip

Činioci koji utiču na nivo homocisteina:



Osnova genetičke kontrole:



sredinski
genetički
par kodominantnih gena L/H
pretpostavka
MTHFR C677T
Regulacija je multifaktorska
Studije asocijacije u čitavom genomu
(Genome Wide Association Studies,
GWAS)
Studije asocijacije čitavog genoma
(Genome Wide Association Studies,
GWAS)


Simultana analiza >10.000 SNP
Microarray tehnologija
(genski čip)
GWAS i Alzheimerova bolest
GWAS i Alzheimerova bolest
GWAS i Alzheimerova bolest
GWAS i Alzheimerova bolest
GWAS i Alzheimerova bolest
GWAS i Alzheimerova bolest


Meta analiza 12 GWAS studija
+ 5,043 ispitanika sa Mayo klinike
(2,455 AB : 2,588 K)
“Investigation of 15 of the top candidate
genes for late-onset Alzheimer’s disease”
Belbin et al, 2011
GWAS i Alzheimerova bolest





BIN1, bridging integrator-1
CLU, clusterin
ili complement lysis inhibitor (CLI)
CR1,complement receptor
EXOC3L2,
exocyst complex component 3-like 2
PICALM
phosphatidylinositol binding clathrin
assembly protein
imunomodulacija
unutraćelijski
transport
GWAS i Alzheimerova bolest



TNK1, tyrosine kinase, non-receptor, 1
GAB2, GRB2-associated-binding protein 2 (adapter,
aktivator fosfatidil inozitol kinaze 3)
LOC651924
PSEUDOGEN, sličan sa
Ubiquitin-like 1-activating enzyme E1B

GWA_14q32.13,

PGBD1, piggyBac transposable element derived 1

EBF3, early B-cell factor 3
Regulator ćelijskog ciklusa, TSG
GWAS i Parkinsonova bolest
Simon-Sanchez et al, 2009, Nature Genetics
GWAS i Parkinsonova bolest
GWAS i Parkinsonova bolest
GWAS i Parkinsonova bolest
GWAS u PB – meta analiza

Evropska i američka populacija

5333 bolesnika i 12 019 zdravih

7 689 524 SNPs

Replika: 7053 bolesnika i 9007 zdravih
International Parkinson Disease Genomics Consortium, 2011
GWAS u PB – meta analiza







6 poznatih gena podložnosti:
MAPT,
SNCA,
HLA-DRB5,
BST1, bone marrow stromal cell antigen 1
GAK, Cyclin G-associated kinase
LRRK2
GWAS u PB – meta analiza






5 novih gena podložnosti:
ACMSD, aminocarboxymuconate semialdehyde
decarboxylase
STK39, serine threonine kinase 39
SYT11, synaptic vesicle gene
CCDC62/HIP1R, huntingtin-interacting protein 1–
related gene
MCCC1/LAMP3
Part B, Neuropsychiatric Genetics

Association of GWAS loci with PD
in China.
Chang XL et al, april 2011.

636 pacijenata i 510 zdravih ispitanika
Više SNPs u genima LRRK2 i SNCA udruženo sa PB
PARK16 (1q32)= niži rizik za PB u Kini

Populaciona specifičnost?


“A genome-wide survey of human
short-term memory”

909.622 lokusa

Faza 1: Švajcarska (333 ispitanika)



Faza 2: Švajcarska (254 ispitanika)
Faza 3: Nemačka (922 ispitanika)
Faza 4: Srbija (523 ispitanika)
A Papassotiropoulos etal,
2010
“A genome-wide survey of human
short-term memory”
rs6731900
rs565348
rs10930201
rs11235714
rs2278729
Hromozom
Gen
2
SCN1A
rs225344
11
21
…Funkcionalna NMR
SCN1A (rs10930201) genotip:
AC
AA
"A genome-wide survey and functional brain
imaging study identify CTNNBL1 as a memory-related
gene"


CTNNBL1 = Beta catenin like protein 1
Hromozom 20
A Papassotiropoulos etal,
, 2012.
Problemi kod studija
asocijacije

Nekonzistentnost rezultata usled:

Različite brojnosti ispitivanih populacija

Geografskih/etničkih specifičnosti

Razlika između polova

Sadejstva gen-gen i gen-sredina
“Missing heritability”
B. Maher, Nature, 2008
Moguća objašnjenja




Rešenje nam je “pred nosom”
Odgovorne su retke varijante SNPs,
koje GWAS ne analiziraju
Ključne su CNV (copy number
variations) a ne SNP
U pitanju je vrlo složena interakcija
gena i sredine, kroz generacije...
Perspektive

Korelacija sa kliničkim i biohemijskim pokazateljima?

Interakcija


gen
gen
gen?
faktori sredine?
Primena DNK analiza u
identifikaciji osoba
DNK otisak – identifikacija osoba
DNK fingerprint, otisak, profil:
Kombinacija DNK
polimorfizama karakteristična
za osobu.
DNK otisak – identifikacija osoba
DNK otisak – identifikacija osoba
Farmakogenetika
Farmakogenetika
pacijenti
Lek je toksičan
ali deluje
Lek NIJE toksičan
ali NE deluje
Lek je toksičan
i NE deluje
Ista dijagnoza,
ista terapija
Lek NIJE toksičan
i deluje
Farmakogenetika
Razvoj lekova i izbor terapije na bazi
genetičkih – DNK varijacija




30% osoba ne reaguje na Th statinima
35%
//
b blokatorima
50%
//
tricikličnim
antidepresivima
Farmakogenetika

SAD:

2 miliona hospitalizacija godišnje zbog
reakcija na lekove

>100. hiljada ljudi umre
Farmakogenetika

Uticaj polimorfizma:

Na metabolizam leka


Enzimi...
Na strukturu ciljnog proteina

Receptor, enzim...
Genski polimorfizmi mogu da
utiču na:





Dozu
Efikasnost
Toksičnost
Farmakokinetiku
Farmakodinamiku
CYP2D6

Gen: CYP2D6


Superfamilija citohrom P450
Protein: debrisokin hidroksilaza
Polimorfizam:
Utiče na metabolizam >25% lekova


b-blokatori, neuroleptici, tricikl.
antidepresivi
CYP2D6

CYP2D6, 50 ALELA


*5 alel, delecija čitavog gena, gubitak enz. aktivnosti
*2 alel, više kopija gena, ultra brzi metabolizam
Selektivni inhibitori serotonina
(SSRi)
Tamoksifen
CYP2C19

Gen CYP2C19


Aleli: CYP2C19*1 (wt), *2, *3 (nema enz. akt.)
Genotip: CYP2C19
*1/*1 (normalna akt.)
*1/*2, *1/3 (smanjena akt.)
*2/*2, *2/*3, *3/*3 (nema akt.)
Specifičan SNP češći u Azijskim populacijama nego
kod belaca!
Plavix (Clopidogrel)

Nosioci varijanti CYP2C19:



<nivo aktivnog metabolita
3,58x veći rizik za teške KV komplikacije
kombinacija alela 2, 3: najveći rizik
Oznaka
od 2010.,
gentski test!
Do 14% osoba
u populaciji
CYP2C19

CYP2C19*3


Prevremeni STOP kodon
Inhibitori protonske pumpe (Omeprazol, lansoprazol)
Th. H. Pylori (omeprazol i amoksicilin)
CYP2C19 *2/*3 : *1/* 1 =
100% : 28,6% stope izlečenja bolesti
CYP450

AmpliChip CYP450 (Roche Diagnostics)



Prvi test za CYP2D6 i CYP2C19 odobren od FDA
Loš ili ultrabrz metabolizator
Beta blokatori, antipsihotici, opijati, antikonvulzivi,
PPIs
Varfarin (oralni antikoagulant)

R-izomer i S-izomer

Metaboliše ga CYP2C9


2, 3 aleli: <enz. aktivnost, >conc. leka
Inhibira VKORC1 (vitamin K epoxsid reduktase
complex subunit 1)

VKORC1 1173 C T, -1639 G A, 3673 G A
Varfarin
AA genotip: < doze
VKORC1 3673 G A
(Takeuchi isar., 2009.)
Varfarin

Genetsko testiranje se preporučuje:


Na početku th
Kod pacijenata uključenih u naučne studije

Najbolja predikcija doze!
Nije zamena za redovno praćenje INR!

Cost – benefit = ?

Irinotecan

UDP glukuronil transferaza 1A1 (UGT1A1)
 *1 alel: (TA)6, normalna aktivnost
 *28 alel: (TA)7, <ekspresija i aktivnost
FDA 2005. god..
označila: < doze
kod homozigota
Za *28 alel!
Toksičnost
Irinotecan-a, neutropenija,
diarea!
(inhibitor topoizomeraze I,
Ca kolona)
Abacavir


Inhibitor rev. transkriptaze (anti HIV)
HLA-B*5701 alel, > rizik za hipersenzitivnu reakciju (≥50% svh
HSR)
Aktivacija CD8+ T ćelija
Groznica, osip, GT simptomi, mučnina, slabost,
respiratorni simptomi
Stevens-Johnson sy., SLE, toks. epidermalna nekroliza
Laktična acidoza, hepatomegalija, smrt

2-8%
Učestalist alela: 7,2% kod belaca, 2,8% u crnoj rasi, 5,6% kod
ostalih
Oznaka
od 2008.!
TPMT

Azatioprin i 6-merkaptopurin (ALL)

Teška mijelosupresija zbog deficita
tiopurin metiltransferaze


Dati 1/10 doze!!!
Postoji DNK test!
TPMT*3A alel
Dve nesinonimne zamene:
G A, Ala Thr
A G, Tyr Cys
DHPDH

5-fluouracil (Ca dojke)

Teška neurotoksičnost zbog deficita
dihidropirimidin dehidrogenaze

Postoji DNK test
Th Alzhajmerove demencije

Takrin (Alzhajmer)

Reguju osobe koje nemaju e4 alel za
ApoE!
Etička i socijalno-medicinska
pitanja

Raspolaganje rezultatima



poverljivost podataka
odnos cene i koristi (cost – benefit)
pitanje etničke i/ili rasne pripadnosti
Genetičke varijacije
u ljudskim populacijama

genetičke varijacije
unutar
populacije
93-95%
>
izmedju
populacija
3-5%
pojam LJUDSKA RASA nema
biološku definiciju!
BiDil


Antihipertenziv
Fiksna kombinacija


Izososrbid dinitrat
Hidralazin hidrohlorid
Personalizovana
terapija


Cilj farmakogenetike
i farmakogenomike
Terapija prema etničkoj i/ili rasnoj
pripadnosti!?
Farmakogenetska istraživanja
kod dece

Više od 75% lekova koji se primenjuju kod dece nije
testirano u pedijatrijskoj populaciji


Veći rizik za neželjene reakcije!
VULNERABILNA GRUPA, POTREBANE POSEBNE MERE
OPREZA I ZAŠTITE:
Diskriminacija
Stigmatizacija
Uticaj na
životne izbore
•Neophodno istraživanje
•Neposredna korist za dete
•Poverljivi podaci
•Informisani pristanak roditelja,
uz saglasnost deteta
•Minimalan fizički rizik za dete
Farmakogenetska istraživanja
kod dece
ATF5 polymorphisms influence ATF function and response to
treatment in children with childhood acute lymphoblastic leukemia
Blood 2011 118:5883-5890
Asparaginaza, regul. polim. U basic region leucine zipper activating transcription factor 5 (ATF5)
Phosphodiesterase type 4D gene polymorphism: association with
the response to short-acting bronchodilators in pediatric asthma patients
Mediators of Infllamation, 2011
key regulator of b2-adrenoceptor-induced cAMP turnover
Kompanije za analizu genoma
pojedinaca
Podaci su poverljivi, nije dozvoljena
diskriminacija na osnovu genotipa
Farmakogenomika i edukacija

PharmGenEd program edukacije za
profesionalce (2008-2011)
Genska terapija
Genska terapija


Def.: tretman (lečenje) bolesti unošenjem
genetičkog materijala (DNK ili RNK)
Vektori:



Virusi (retro, adeno, herpes)
Ne-viralni (npr. lipozomi, genski pištolj )
Tipovi genske terapije:


Somatska
Genska terapija germinativnih ćelija
Strategije genske terapije

POJAČAVANJE
DELOVANJA GENA
(GENE AUGMENTATION GAT):
 Uvodjenje dodatne
kopije gena da bi se
obezbedio produkt

CILJANO UBIJANJE
SPECIFIČNIH ĆELIJA:
 Kod maligniteta
ciljna ćelija
vektor
DNK (gen)
jedro
Strategije genske terapije
Antisens strategija
1. gen sa mutacijom
i njegova RNK
2. antisens RNK
3. aktivira se mehanizam koji ubija ćeliju

CILJNA INHIBICIJA
GENSKE EKSPRESIJE:


Terapija ribozimima
1. gen sa mutacijom
i njegova RNK
2. ribozim
(“molekularne makaze”)
3. iseca se oštećeni
deo RNK

Kod maligniteta,
infektivnih bolesti
(postoji nov ili
neadekvatan genski
produkt)
Na nivou: DNK
RNK
proteina
POPRAVKA CILJNE
MUTACIJE:


Na nivou DNK ili RNK
Kod dominantnonegativnih mutacija
Tehnologija klasične genske terapije
klonirani gen
(normalan
alel,
odsutan
u ćelijama
bolesnika)
ugradnja normalnog
alelau retrovirus
nukleinska kiselina virusa
retrovirus
retrovirus inficira
ćelije kosne srži bolesnika
koje su izdvojene
i kultivisane
virusna DNK koja
nosi normalan alel
ugradjuje se u hromozom
ćelija
kosne
srži
bolesnika
povratak ćelija
bolesniku
k.
srž
Tehnologija klasične genske terapije


PRENOS (TRANSFER) kloniranog gena:
 Ex vivo: kultura tkiva (SELEKCIJA !!!)
 In vivo: preko vektora (EFIKASNOST ?)
Problem VELIČINE GENA


Mini-geni (cDNK)
Odnos unetog gena i nasledne osnove
domaćina:


Integracija u genom
Ne-integrisana forma (epizom)
Odnos unetog gena i nasledne
osnove domaćina

Gen se integriše:


Stabilna ekspresija
Slučajna ugradnja

Gen se ne integriše:

Kratkotrajna ekspresija
Vektori kod genske terapije
VIRUSI:
Efikasnost
transfera
Integr.
retro
da
adeno
ne
HSV
ne
adeno-assoc.
da
ENDOCITOZA
ne
LIPOZOMI
ne
POMOĆU RECEPTORA
Ex vivo In vivo
+
++-
?
+
+
+
?
+-
+
+
Vektori kod genske terapije
lipozom
lipozom
adeno-virus
DNK koja
se prenosi
gen za th
+promotor
metalne čestice
geni za prenos
genski
pištolj
Protokoli za
gensku terapiju kod ljudi
Infektivne bol. (SIDA)
12%
Monogenske bol.
(CF, SCID, DMD)
17%
Kancer
69%
Kriterijumi izbora bolesti
za gensku terapiju





Identifikovan gen
Ne postoji drugi efikasan način lečenja
Zahvaćen (prvenstveno) jedan organ
Postoji “terapijski prozor” u razvoju bolesti
Postoji animalni model i uspeh terapije na
humanim ćelijama in vitro

Sigurna procedura
Rizici genske terapije
• Razvoj virusne infekcije kod viralnih
vektora:
• Npr.: smrtni slučaj kod lečenja deficita OTK
rekombinovanim adeno virusom (1999.)
• Integrisani gen dovodi do:
• razvoja maligniteta:
• Aktivacija protoonkogena:
Npr.: LMO2 kod bolesnika sa X-SCID
• Inaktivacija tumor supresorskih gena
• gubitka funkcije važnog ćelijskog gena
Primeri razvoja genske terapije

Deficit adenozindeaminaze (SCID):



Transplantacija kosne
srži
Nadoknada enzima
(animalni,+PEG)
Genska terapija



T limfociti iz krvi
(1990.)
Stem ćelije iz
pupčane vrpce
(1993.)
ćelije iz kosne srži
(2000.)

Rhys Evans, SCID
Primeri razvoja genske terapije

Hemofilija A:


Nadoknada faktora
koagulacije:
 Humani
 Rekombinantni
(1990.)
Genska terapija


Virusni vektor unet
in vivo, i.v. (1999.)
Virusni vektor unet
u kulturu
fibroblasta kože
trbušni zid (2001.)
Primeri razvoja genske terapije
Duchenne-ova MD
 37 god., blaga forma BMD,
pokretan
delecija egz. 17-48
(46% kodir. regiona)
cDNK za mini-gen *
Normalno
DMD
BMD
Genska th DMD – regulacija ekspresije
mutiranog gena
strategija
delovanje/efekat
prednosti
nedostaci
Popravka
mutacija u
DNK
Kumulativan, stalan
efekat
Niska efikasnost in
vivo
Antisens oligonukleotidi
Modifikacija
splajsovanja
pre-iRNK
Sintetski mali
molekuli, relt.
sigurna
procedura,
restituišu se
sve izoforme
dys.
Ponovljene
aplikacije,
oligonukl.
specifični za
mutaciju
Supresija
prevremenog
STOP
kodona
Prepoznavanje
STOP
kodona u
iRNK, na
ribozomima
konvencionalni lek
(gentamicin)
Slaba
reproducibilnost,
sporedni efekti
Himerni oligonukleotidi
perspektiva
+
+++
+
“Preskakanje” egzona
(exon skipping)
“OUT-OF-FRAME” DELECIJA
“IN-FRAME” DELECIJA
“Preskakanje” egzona
(exon skipping)
DNK
RNK
G*
AAAAAA
obrada
translacija
protein
“Preskakanje” egzona
(exon skipping)
DNK sa del. egzona 50
iRNK “out of frame”
distrofin
nema sinteze distrofina
“Preskakanje” egzona
(exon skipping)
(K Foster i sar., 2006.)
Antisense oligonukleotid
maskira “out-of-frame” egzon
iRNK bez egzona 50 i 51 =
distrofin
Skraćen ali funkcionalan protein
ponovo uspostavljen okvir čitanja
“Preskakanje” egzona
(exon skipping)


2001-2003 – in vivo
2005-2006 – sistemska administracija
96% ekspresije u skletnim mm.
58% ekspresije u srčanom m.
“Preskakanje” egzona
(exon skipping)

PRO051, Holandija: 4 dečaka, m. tibialis anterior(van Deutekom i sar.,
2007)
sistemski unos, subkutano, 5 i 13 nedelja

AVI-4658, Velika Britanija: m. extensor digitorum brevis
(F. Muntoni & K. Bushby, 2008.)
sistemski unos, 12 nedelja
“Preskakanje” egzona
(exon skipping)

Preparati



PRO051
za egzon 51, 13% DMD populacije
AVI-4658
koktel anti-sens oligonukleotida za egzone 45-55, 63%
DMD populacije
problemi
Efikasnost
unosa
Efikasnost
dejstva
“Preskakanje” egzona
(exon skipping)
3-35%
normalnog
nivoa
dys
Sadašnji rezultati
30-60%
normalnog
nivoa
dys
Željeni rezultati
Supresija prevremenog STOP
kodona
DNK
RNK
G*
AAAAAA
obrada
translacija
protein
Supresija prevremenog STOP
kodona
DNK
RNK
G*
AAAAAA
obrada
translacija
protein
Supresija prevremenog STOP
kodona




Gentamicin
PTC124
Kod point mutacija (5-13% bolesnika)
Na ribozomima,koriguje se samo
PREVREMENI STOP kodon
Distrofin pune dužine, samo 1ak promenjena!!!!
Supresija prevremenog STOP
kodona

Na animalnim modelima
Klinički trajali

Dobra iskustva:

35-60%
normalnog
nivoa
dys
Genska th DMD – drugi pristupi
strategija
delovanje/efekat
Transplantacija
mioblasta
Unos ćelija koje
produkuju
dys.
prednosti
Neinfektivno, relet.
sigurna
procedura
Th matičnim
ćelijama
Konvencionalna,
relt. sigurna
procedura
Povećana
ekspresija
utrofina
Sintetski mali
molekuli, relat.
sigurna
procedura
Nadoknada dys.
utrofinom
nedostaci
perspektiva
+
Niska efikasnost,
potrebna
imunosupresija
++
Još uvek nije
identifikovan
specifični
kompleks
++
Terapija matičnim ćelijama
Zigot: totipotentan
Matične ćelije: pluripotentne
Diferencirane ćelije:
unipotentne
• razlikuju se po obliku,
građi i funkciji
Embrionalne matične ćelije
kloniranje pluripotentnih matičnih (stem) ćelija
u cilju lečenja
Dr Duško Ilić,
1964. god., Leskovac
lekar i molekularni biolog
1960. god., Vukovar
Hvala na pažnji!