Transcript Органеле, једро
Slide 1
ĆELIJSKE ORGANELE
Slide 2
Ribozomi
• Izgrađeni od ribozomalne RNK (rRNK) i
proteina
• Sastoje se od dve podjedinice: male i
velike
Slide 3
Vrste ribozoma
• Prokariotski ribozomi – u
bakterijama; mitohondrijama i
hloroplastima
• Eukariotski ribozomi – u
citoplazmi eukariotskih ćelija
Slide 4
Poliribozomi
• Više ribozoma povezanih informacionom
RNK (iRNK)
• Uloga: sinteza proteina
Slide 5
Endoplazmina mreža
• Organela sastavljena iz membrana i cisterne
(prostora između membrana)
• Prostire se po čitavoj citoplazmi
JEDRO
Granularna EM
Glatka EM
Slide 6
Vrste endoplazmine mreže
GRANULARNA
GLATKA
oblik
kesast
cevast
ribozomi
sa ribozomima
bez ribozoma
uloga
sinteza proteina
sinteza lipida
Slide 7
Slide 8
JEDRO
Granularna
endoplazmina mreža
Glatka endoplazmina mreža
Slide 9
Goldžijev aparat
• Građen od sakula koje čine diktiozom i
vezikula
sakule
DIKTIOZOM
vezikule
Slide 10
Otkriće GA
• 1898. godine
• Italijanski naučnik Kamilo Goldži (1843-1926)
• Otkrio bojenje neurona srebrom
• Dobio Nobelovu nagradu 1906. godine
za doprinos u istraživanju nervnog sistema
Slide 11
Uloga GA
• Dorada i razvrstavanje materija
sintetisanih u endoplazminoj mreži
Slide 12
EM
sekretna
vezikula
prenosna
vezikula
GA
Slide 13
PITANJA
• Koja jedinjenja grade ribozom?
• Koje delove ima ribozom?
• Koje vrste ribozoma postoje i gde se
nalaze?
• Šta je poliribozom?
• Koja je uloga ribozoma?
• Kako je građena endoplazmina mreža?
• Koje vrste EM postoje?
• Kog oblika su vrste EM?
Slide 14
PITANJA
• Koji tip EM ima, a koji nema ribozome na
svojoj membrani?
• Koju ulogu ima EM?
• Kako je građen Goldžijev aparat?
• Koja je uloga GA?
• Koje dve vrste vezikula postoje u okviru
GA i koja je njihova uloga?
Slide 15
Lizozomi
• Organele u kojima se vrši ćelijsko
varenje
membrana lizozoma
enzimi
Slide 16
Ćelijsko varenje
• Razlaganje složenih materija na proste
pomoću enzima:
Polisaharidi → monosaharidi
Proteini → aminokiseline
Lipidi → glicerol i masne kiseline
Nukleinske kiseline → nukleotidi
Slide 17
ćelijsko
varenje
sekundarni
lizozom
fagozom
istrošena
organela
primarni
lizozom
fagocitoza
GA
prenosna
vezikula sa
proteinima
EM
Slide 18
Funksionisanje
lizozomskog sistema
• Primarni lizozomi nastaju od
Goldžijevog aparata, sadrže samo
enzime
• Spajanjem fagozoma sa primarnim
lizozozom nastaje sekundarni lizozom
u kojem se vrši razlaganje materija
• Nesvarene materije obavijene
membranom čine preostalo telo
Slide 19
Heterofagija i autofagija
• Heterofagija je razlaganje materija
unetih iz spoljašnje sredine
• Autofagija je razlaganje materija
poreklom iz ćelije, na pr. istrošenih
organela
Slide 20
HETEROFAGIJA
???
AUTOFAGIJA
???
Slide 21
Vakuole
• Organele biljnih ćelija ispunjene
ćelijskim sokom i obavijene
membranom – tonoplastom
tonoplast
vakuola
Slide 22
Ćelijski sok
• Sadrži: vodu, soli, organske kiseline,
aminokiseline, proteine, pigmente,
enzime
Uloga vakuola
• Razlaganje materija
• Održavanje turgorovog pritiska
Slide 23
Turgorov pritisak
• Pritisak citoplazme na ćelijski zid; daje
čvrstinu biljnim tkivima
voda
voda
Slide 24
Mitohondrije
• Organele u kojima se vrši ćelijsko disanje
C6H12O6 + 6O2 → 6CO2 + 6H2O + E [ATP]
Oksidacija organskih materija do
neorganskih uz dobijanje energije
u obliku ATP-a
Slide 25
Građa mitohondrija
unutrašnja membrana
spoljašnja membrana
mitohondrijski
ribozomi
mitohondrijski
grebeni – kriste
matriks
mitohondrijska
DNK
Slide 26
Plastidi
• Biljne organele
• Vrste plastida
Hloroplasti (hloros - zelen) – u zelenim
delovima biljke
Hromoplasti (hromos - boja) – u laticama
cveta, u plodovima
Amiloplasti (amilum - skrob) – plastidi sa
skrobom, u organima za magacioniranje
rezervnih materija
Slide 27
Hloroplasti
• Organele u kojima se odvija fotosinteza
6CO2 + 6H2O
→ C6H12O6 + 6O2
Sinteza organskih materija iz
neorganskih uz pomoć energije
Sunčeve svetlosti i hlorofila
Slide 28
Građa hloroplasta
spoljašnja membrana
unutrašnja
membrana
tilakoidni sistem
tilakoidi strome
tilakoidi grana
stroma
Slide 29
• Šta je fagozom?
• Šta je primarni lizozom i kako
nastaje?
• Šta je sekundarni lizozom?
• Koju ulogu imaju lizozomi?
• Šta je ćelijsko varenje?
• Šta je heterofagija?
• Šta je autofagija?
Slide 30
• Šta je vakuola?
• Šta je tonoplast?
• Koje materije sadrži ćelijski
sok?
• Koju ulogu imaju vakuole?
• Šta je turgorov pritisak i koji je
njegov značaj?
Slide 31
• Koju ulogu imaju mitohondrije?
• Šta je ćelijsko disanje?
• Opiši građu mitohondrija?
• Kakve ribozome imaju
mitohodnrije?
• Kakvu DNK imaju mitohondrije?
Slide 32
• Koje vrste plastida postoje?
• Koju ulogu imaju hromoplasti i gde
se nalaze?
• Koju ulogu imaju amiloplasti i gde
se nalaze?
• Koju ulogu imaju hloroplasti i gde
se nalaze?
• Šta je fotosinteza?
• Opiši građu hloroplasta.
Slide 33
Citoskelet
• Ćelijski skelet
• Izgrađen od aktinskih filamenata i
mikrotubula
Slide 34
Aktinski filamenti
• Izgrađeni od globularnog proteina aktina
koji se povezuju u aktinske lance
• Dva udružena aktinska lanca spiralno
uvijena jedan oko drugog grade aktinski
filament
AKTINSKI
FILAMENT
AKTIN
AKTINSKI
LANAC
Slide 35
Mikrotubule
• Šuplje cevčice izgrađene od globularnog
proteina tubulina
Slide 36
Slide 37
Uloge citoskeleta
• Daje oblik ćeliji
• Učestvuje u kretanju organela i
ćelija (uz pomoć pseudopodija,
bičeva i treplji)
• Učestvuje u ćelijskim deobama: u
kretanju hromozoma i podeli
citoplazme
Slide 38
Slide 39
Slide 40
makrofaga
Slide 41
Centriole
• Parne cilindrične strukture postavljene pod
pravim uglom – grade centrozom
• Izgrađene od 9 tripleta (9 x 3) mikrotubula
• Učestvuju u formiranju deobnog vretena u
ćelijskoj deobi
Slide 42
Slide 43
JEDRO
Deo eukariotske ćelije u kojem je
smešten nasledni materijal
Položaj: u središtu ćelije
Nucleus (lat.) – jezgro
Karion (gr.) – jezgro
Slide 44
Oblik
• Najčešće loptastog oblika
• Ređe ovalno, bubrežasto, potkovičasto,
režnjevito
makronukleus
paramecijuma
Slide 45
Građa jedra
jedrova membrana
hromatin
jedarce
grEM
jedrove pore
ribozomi
Slide 46
Delovi jedra i njihove uloge
• Jedrova membrana (jedrov ovoj) sa
jedrovim porama – transport materija iz
jedra u citoplazmu i obrnuto
• Nukleoplazma: vodena sredina sa jonima,
malim molekulima i proteinima
• Hromatin – jedrov materijal izgrađen od
DNK i proteina – nasledni materijal
• Jedarce – sintetiše rRNK
Slide 47
Hromatin
• Euhromatin
• Svetliji, aktivan, vrši
transkripciju – sintezu
RNK
• Heterohromatin
• Tamniji, neaktivan, ne
vrši transkripciju
heterohromatin
euhromatin
Slide 48
DNK
histoni
Slide 49
Uloga jedra
• Kontroliše sve procese u ćeliji, kontrolišući
sintezu proteina
• U jedru se vrše replikacija – sinteza DNK
i transkripcija – sinteza RNK
Slide 50
Replikacija – sinteza DNK
A T
G C
C G
T
T
A
A
G
C
CG
CG
AT
CG
TA
GC
AT
CG
TA
GC
ĆELIJSKE ORGANELE
Slide 2
Ribozomi
• Izgrađeni od ribozomalne RNK (rRNK) i
proteina
• Sastoje se od dve podjedinice: male i
velike
Slide 3
Vrste ribozoma
• Prokariotski ribozomi – u
bakterijama; mitohondrijama i
hloroplastima
• Eukariotski ribozomi – u
citoplazmi eukariotskih ćelija
Slide 4
Poliribozomi
• Više ribozoma povezanih informacionom
RNK (iRNK)
• Uloga: sinteza proteina
Slide 5
Endoplazmina mreža
• Organela sastavljena iz membrana i cisterne
(prostora između membrana)
• Prostire se po čitavoj citoplazmi
JEDRO
Granularna EM
Glatka EM
Slide 6
Vrste endoplazmine mreže
GRANULARNA
GLATKA
oblik
kesast
cevast
ribozomi
sa ribozomima
bez ribozoma
uloga
sinteza proteina
sinteza lipida
Slide 7
Slide 8
JEDRO
Granularna
endoplazmina mreža
Glatka endoplazmina mreža
Slide 9
Goldžijev aparat
• Građen od sakula koje čine diktiozom i
vezikula
sakule
DIKTIOZOM
vezikule
Slide 10
Otkriće GA
• 1898. godine
• Italijanski naučnik Kamilo Goldži (1843-1926)
• Otkrio bojenje neurona srebrom
• Dobio Nobelovu nagradu 1906. godine
za doprinos u istraživanju nervnog sistema
Slide 11
Uloga GA
• Dorada i razvrstavanje materija
sintetisanih u endoplazminoj mreži
Slide 12
EM
sekretna
vezikula
prenosna
vezikula
GA
Slide 13
PITANJA
• Koja jedinjenja grade ribozom?
• Koje delove ima ribozom?
• Koje vrste ribozoma postoje i gde se
nalaze?
• Šta je poliribozom?
• Koja je uloga ribozoma?
• Kako je građena endoplazmina mreža?
• Koje vrste EM postoje?
• Kog oblika su vrste EM?
Slide 14
PITANJA
• Koji tip EM ima, a koji nema ribozome na
svojoj membrani?
• Koju ulogu ima EM?
• Kako je građen Goldžijev aparat?
• Koja je uloga GA?
• Koje dve vrste vezikula postoje u okviru
GA i koja je njihova uloga?
Slide 15
Lizozomi
• Organele u kojima se vrši ćelijsko
varenje
membrana lizozoma
enzimi
Slide 16
Ćelijsko varenje
• Razlaganje složenih materija na proste
pomoću enzima:
Polisaharidi → monosaharidi
Proteini → aminokiseline
Lipidi → glicerol i masne kiseline
Nukleinske kiseline → nukleotidi
Slide 17
ćelijsko
varenje
sekundarni
lizozom
fagozom
istrošena
organela
primarni
lizozom
fagocitoza
GA
prenosna
vezikula sa
proteinima
EM
Slide 18
Funksionisanje
lizozomskog sistema
• Primarni lizozomi nastaju od
Goldžijevog aparata, sadrže samo
enzime
• Spajanjem fagozoma sa primarnim
lizozozom nastaje sekundarni lizozom
u kojem se vrši razlaganje materija
• Nesvarene materije obavijene
membranom čine preostalo telo
Slide 19
Heterofagija i autofagija
• Heterofagija je razlaganje materija
unetih iz spoljašnje sredine
• Autofagija je razlaganje materija
poreklom iz ćelije, na pr. istrošenih
organela
Slide 20
HETEROFAGIJA
???
AUTOFAGIJA
???
Slide 21
Vakuole
• Organele biljnih ćelija ispunjene
ćelijskim sokom i obavijene
membranom – tonoplastom
tonoplast
vakuola
Slide 22
Ćelijski sok
• Sadrži: vodu, soli, organske kiseline,
aminokiseline, proteine, pigmente,
enzime
Uloga vakuola
• Razlaganje materija
• Održavanje turgorovog pritiska
Slide 23
Turgorov pritisak
• Pritisak citoplazme na ćelijski zid; daje
čvrstinu biljnim tkivima
voda
voda
Slide 24
Mitohondrije
• Organele u kojima se vrši ćelijsko disanje
C6H12O6 + 6O2 → 6CO2 + 6H2O + E [ATP]
Oksidacija organskih materija do
neorganskih uz dobijanje energije
u obliku ATP-a
Slide 25
Građa mitohondrija
unutrašnja membrana
spoljašnja membrana
mitohondrijski
ribozomi
mitohondrijski
grebeni – kriste
matriks
mitohondrijska
DNK
Slide 26
Plastidi
• Biljne organele
• Vrste plastida
Hloroplasti (hloros - zelen) – u zelenim
delovima biljke
Hromoplasti (hromos - boja) – u laticama
cveta, u plodovima
Amiloplasti (amilum - skrob) – plastidi sa
skrobom, u organima za magacioniranje
rezervnih materija
Slide 27
Hloroplasti
• Organele u kojima se odvija fotosinteza
6CO2 + 6H2O
→ C6H12O6 + 6O2
Sinteza organskih materija iz
neorganskih uz pomoć energije
Sunčeve svetlosti i hlorofila
Slide 28
Građa hloroplasta
spoljašnja membrana
unutrašnja
membrana
tilakoidni sistem
tilakoidi strome
tilakoidi grana
stroma
Slide 29
• Šta je fagozom?
• Šta je primarni lizozom i kako
nastaje?
• Šta je sekundarni lizozom?
• Koju ulogu imaju lizozomi?
• Šta je ćelijsko varenje?
• Šta je heterofagija?
• Šta je autofagija?
Slide 30
• Šta je vakuola?
• Šta je tonoplast?
• Koje materije sadrži ćelijski
sok?
• Koju ulogu imaju vakuole?
• Šta je turgorov pritisak i koji je
njegov značaj?
Slide 31
• Koju ulogu imaju mitohondrije?
• Šta je ćelijsko disanje?
• Opiši građu mitohondrija?
• Kakve ribozome imaju
mitohodnrije?
• Kakvu DNK imaju mitohondrije?
Slide 32
• Koje vrste plastida postoje?
• Koju ulogu imaju hromoplasti i gde
se nalaze?
• Koju ulogu imaju amiloplasti i gde
se nalaze?
• Koju ulogu imaju hloroplasti i gde
se nalaze?
• Šta je fotosinteza?
• Opiši građu hloroplasta.
Slide 33
Citoskelet
• Ćelijski skelet
• Izgrađen od aktinskih filamenata i
mikrotubula
Slide 34
Aktinski filamenti
• Izgrađeni od globularnog proteina aktina
koji se povezuju u aktinske lance
• Dva udružena aktinska lanca spiralno
uvijena jedan oko drugog grade aktinski
filament
AKTINSKI
FILAMENT
AKTIN
AKTINSKI
LANAC
Slide 35
Mikrotubule
• Šuplje cevčice izgrađene od globularnog
proteina tubulina
Slide 36
Slide 37
Uloge citoskeleta
• Daje oblik ćeliji
• Učestvuje u kretanju organela i
ćelija (uz pomoć pseudopodija,
bičeva i treplji)
• Učestvuje u ćelijskim deobama: u
kretanju hromozoma i podeli
citoplazme
Slide 38
Slide 39
Slide 40
makrofaga
Slide 41
Centriole
• Parne cilindrične strukture postavljene pod
pravim uglom – grade centrozom
• Izgrađene od 9 tripleta (9 x 3) mikrotubula
• Učestvuju u formiranju deobnog vretena u
ćelijskoj deobi
Slide 42
Slide 43
JEDRO
Deo eukariotske ćelije u kojem je
smešten nasledni materijal
Položaj: u središtu ćelije
Nucleus (lat.) – jezgro
Karion (gr.) – jezgro
Slide 44
Oblik
• Najčešće loptastog oblika
• Ređe ovalno, bubrežasto, potkovičasto,
režnjevito
makronukleus
paramecijuma
Slide 45
Građa jedra
jedrova membrana
hromatin
jedarce
grEM
jedrove pore
ribozomi
Slide 46
Delovi jedra i njihove uloge
• Jedrova membrana (jedrov ovoj) sa
jedrovim porama – transport materija iz
jedra u citoplazmu i obrnuto
• Nukleoplazma: vodena sredina sa jonima,
malim molekulima i proteinima
• Hromatin – jedrov materijal izgrađen od
DNK i proteina – nasledni materijal
• Jedarce – sintetiše rRNK
Slide 47
Hromatin
• Euhromatin
• Svetliji, aktivan, vrši
transkripciju – sintezu
RNK
• Heterohromatin
• Tamniji, neaktivan, ne
vrši transkripciju
heterohromatin
euhromatin
Slide 48
DNK
histoni
Slide 49
Uloga jedra
• Kontroliše sve procese u ćeliji, kontrolišući
sintezu proteina
• U jedru se vrše replikacija – sinteza DNK
i transkripcija – sinteza RNK
Slide 50
Replikacija – sinteza DNK
A T
G C
C G
T
T
A
A
G
C
CG
CG
AT
CG
TA
GC
AT
CG
TA
GC