Slide 1

EKSTREMOFILI
Podela po vrstama
Karakteristični predstavnici i
značaj ekstremofila

Autori : Danica Lukač & Petar Kostić

Podela po vrstama

Ekstremofili u odnosu na druge organizme
Šta su ekstremofili ?
Ekstremofili su organizmi koji za svoj rast, razvoj i
razmnožavanje zahtevaju “ekstremne” uslove.
U velikom broju slučajeva potrebno im je i po nekoliko
ekstremnih uslova.
Ekstremofila ima među mnogim vrstama, ali ih najviše
ima u Arheama i drugim jednoćelijskim organizmima.
Po čemu se ekstremofili razlikuju od drugih živih bića?

Sve do 1970. živa bića su svrstavana u dve grupe:
1. Prokariote – nemaju ćelijsko jedro
2. Eukariote – imaju ćelijsko jedro

1977. God. mikrobiolog Karl Veze predložio treću grupu:
3. Arhee

Faktori podele ekstremnih okruženja

Crt’o: Pera!

1. Uticaj temperature: minimalna, optimalna i maksimalna
Staništa: ekstremno topla

... i ekstremno hladna

2. Uticaj pH vrednosti: kisele i alkalne sredine
Kiseli - hidrotermalni
izvori sa pH  4

Alkalni – soda jezera
sa pH  8

3. Zasićenost vodom : staništa sa visokim koncentracijama soli,
pustinje, stene i lednici

Halotolerancija – adaptacija na velike koncentracije soli

Kserotolerancija – preživljavanje sa manjkom tekuće vode

4. Ostali faktori životne sredine : pritisak, zračenje, kiseonik i
prisustvo teških metala

Podela ekstremofilnih organizama
U odnosu na temperaturu: Psihrofili (klasični i psihrotrofi)
Termofili
Hipertermofili
U odnosu na pH vrednost: Acidofili
Alkalifili
U odnosu na zasićenost vodom: Kserofili
Kserotoleranti : Halofili
Endoliti

U odnosu na ostale faktore
Pritisak: Barotolerantni
Barofili
Ekstremni barofili
Zračenje: Radiorezistentni
Kiseonik: Obligatni anaerobi
Aerotolerantni anaerobi
Fakultativni anaerobi
Mikroaerofili
Prisustvo teških metala: Metalotolerantni
Sumporno-zavisne bakterije

A sada...

mala

PAUZA !!!


Slide 2

EKSTREMOFILI
Podela po vrstama
Karakteristični predstavnici i
značaj ekstremofila

Autori : Danica Lukač & Petar Kostić

Podela po vrstama

Ekstremofili u odnosu na druge organizme
Šta su ekstremofili ?
Ekstremofili su organizmi koji za svoj rast, razvoj i
razmnožavanje zahtevaju “ekstremne” uslove.
U velikom broju slučajeva potrebno im je i po nekoliko
ekstremnih uslova.
Ekstremofila ima među mnogim vrstama, ali ih najviše
ima u Arheama i drugim jednoćelijskim organizmima.
Po čemu se ekstremofili razlikuju od drugih živih bića?

Sve do 1970. živa bića su svrstavana u dve grupe:
1. Prokariote – nemaju ćelijsko jedro
2. Eukariote – imaju ćelijsko jedro

1977. God. mikrobiolog Karl Veze predložio treću grupu:
3. Arhee

Faktori podele ekstremnih okruženja

Crt’o: Pera!

1. Uticaj temperature: minimalna, optimalna i maksimalna
Staništa: ekstremno topla

... i ekstremno hladna

2. Uticaj pH vrednosti: kisele i alkalne sredine
Kiseli - hidrotermalni
izvori sa pH  4

Alkalni – soda jezera
sa pH  8

3. Zasićenost vodom : staništa sa visokim koncentracijama soli,
pustinje, stene i lednici

Halotolerancija – adaptacija na velike koncentracije soli

Kserotolerancija – preživljavanje sa manjkom tekuće vode

4. Ostali faktori životne sredine : pritisak, zračenje, kiseonik i
prisustvo teških metala

Podela ekstremofilnih organizama
U odnosu na temperaturu: Psihrofili (klasični i psihrotrofi)
Termofili
Hipertermofili
U odnosu na pH vrednost: Acidofili
Alkalifili
U odnosu na zasićenost vodom: Kserofili
Kserotoleranti : Halofili
Endoliti

U odnosu na ostale faktore
Pritisak: Barotolerantni
Barofili
Ekstremni barofili
Zračenje: Radiorezistentni
Kiseonik: Obligatni anaerobi
Aerotolerantni anaerobi
Fakultativni anaerobi
Mikroaerofili
Prisustvo teških metala: Metalotolerantni
Sumporno-zavisne bakterije

A sada...

mala

PAUZA !!!


Slide 3

EKSTREMOFILI
Podela po vrstama
Karakteristični predstavnici i
značaj ekstremofila

Autori : Danica Lukač & Petar Kostić

Podela po vrstama

Ekstremofili u odnosu na druge organizme
Šta su ekstremofili ?
Ekstremofili su organizmi koji za svoj rast, razvoj i
razmnožavanje zahtevaju “ekstremne” uslove.
U velikom broju slučajeva potrebno im je i po nekoliko
ekstremnih uslova.
Ekstremofila ima među mnogim vrstama, ali ih najviše
ima u Arheama i drugim jednoćelijskim organizmima.
Po čemu se ekstremofili razlikuju od drugih živih bića?

Sve do 1970. živa bića su svrstavana u dve grupe:
1. Prokariote – nemaju ćelijsko jedro
2. Eukariote – imaju ćelijsko jedro

1977. God. mikrobiolog Karl Veze predložio treću grupu:
3. Arhee

Faktori podele ekstremnih okruženja

Crt’o: Pera!

1. Uticaj temperature: minimalna, optimalna i maksimalna
Staništa: ekstremno topla

... i ekstremno hladna

2. Uticaj pH vrednosti: kisele i alkalne sredine
Kiseli - hidrotermalni
izvori sa pH  4

Alkalni – soda jezera
sa pH  8

3. Zasićenost vodom : staništa sa visokim koncentracijama soli,
pustinje, stene i lednici

Halotolerancija – adaptacija na velike koncentracije soli

Kserotolerancija – preživljavanje sa manjkom tekuće vode

4. Ostali faktori životne sredine : pritisak, zračenje, kiseonik i
prisustvo teških metala

Podela ekstremofilnih organizama
U odnosu na temperaturu: Psihrofili (klasični i psihrotrofi)
Termofili
Hipertermofili
U odnosu na pH vrednost: Acidofili
Alkalifili
U odnosu na zasićenost vodom: Kserofili
Kserotoleranti : Halofili
Endoliti

U odnosu na ostale faktore
Pritisak: Barotolerantni
Barofili
Ekstremni barofili
Zračenje: Radiorezistentni
Kiseonik: Obligatni anaerobi
Aerotolerantni anaerobi
Fakultativni anaerobi
Mikroaerofili
Prisustvo teških metala: Metalotolerantni
Sumporno-zavisne bakterije

A sada...

mala

PAUZA !!!


Slide 4

EKSTREMOFILI
Podela po vrstama
Karakteristični predstavnici i
značaj ekstremofila

Autori : Danica Lukač & Petar Kostić

Podela po vrstama

Ekstremofili u odnosu na druge organizme
Šta su ekstremofili ?
Ekstremofili su organizmi koji za svoj rast, razvoj i
razmnožavanje zahtevaju “ekstremne” uslove.
U velikom broju slučajeva potrebno im je i po nekoliko
ekstremnih uslova.
Ekstremofila ima među mnogim vrstama, ali ih najviše
ima u Arheama i drugim jednoćelijskim organizmima.
Po čemu se ekstremofili razlikuju od drugih živih bića?

Sve do 1970. živa bića su svrstavana u dve grupe:
1. Prokariote – nemaju ćelijsko jedro
2. Eukariote – imaju ćelijsko jedro

1977. God. mikrobiolog Karl Veze predložio treću grupu:
3. Arhee

Faktori podele ekstremnih okruženja

Crt’o: Pera!

1. Uticaj temperature: minimalna, optimalna i maksimalna
Staništa: ekstremno topla

... i ekstremno hladna

2. Uticaj pH vrednosti: kisele i alkalne sredine
Kiseli - hidrotermalni
izvori sa pH  4

Alkalni – soda jezera
sa pH  8

3. Zasićenost vodom : staništa sa visokim koncentracijama soli,
pustinje, stene i lednici

Halotolerancija – adaptacija na velike koncentracije soli

Kserotolerancija – preživljavanje sa manjkom tekuće vode

4. Ostali faktori životne sredine : pritisak, zračenje, kiseonik i
prisustvo teških metala

Podela ekstremofilnih organizama
U odnosu na temperaturu: Psihrofili (klasični i psihrotrofi)
Termofili
Hipertermofili
U odnosu na pH vrednost: Acidofili
Alkalifili
U odnosu na zasićenost vodom: Kserofili
Kserotoleranti : Halofili
Endoliti

U odnosu na ostale faktore
Pritisak: Barotolerantni
Barofili
Ekstremni barofili
Zračenje: Radiorezistentni
Kiseonik: Obligatni anaerobi
Aerotolerantni anaerobi
Fakultativni anaerobi
Mikroaerofili
Prisustvo teških metala: Metalotolerantni
Sumporno-zavisne bakterije

A sada...

mala

PAUZA !!!


Slide 5

EKSTREMOFILI
Podela po vrstama
Karakteristični predstavnici i
značaj ekstremofila

Autori : Danica Lukač & Petar Kostić

Podela po vrstama

Ekstremofili u odnosu na druge organizme
Šta su ekstremofili ?
Ekstremofili su organizmi koji za svoj rast, razvoj i
razmnožavanje zahtevaju “ekstremne” uslove.
U velikom broju slučajeva potrebno im je i po nekoliko
ekstremnih uslova.
Ekstremofila ima među mnogim vrstama, ali ih najviše
ima u Arheama i drugim jednoćelijskim organizmima.
Po čemu se ekstremofili razlikuju od drugih živih bića?

Sve do 1970. živa bića su svrstavana u dve grupe:
1. Prokariote – nemaju ćelijsko jedro
2. Eukariote – imaju ćelijsko jedro

1977. God. mikrobiolog Karl Veze predložio treću grupu:
3. Arhee

Faktori podele ekstremnih okruženja

Crt’o: Pera!

1. Uticaj temperature: minimalna, optimalna i maksimalna
Staništa: ekstremno topla

... i ekstremno hladna

2. Uticaj pH vrednosti: kisele i alkalne sredine
Kiseli - hidrotermalni
izvori sa pH  4

Alkalni – soda jezera
sa pH  8

3. Zasićenost vodom : staništa sa visokim koncentracijama soli,
pustinje, stene i lednici

Halotolerancija – adaptacija na velike koncentracije soli

Kserotolerancija – preživljavanje sa manjkom tekuće vode

4. Ostali faktori životne sredine : pritisak, zračenje, kiseonik i
prisustvo teških metala

Podela ekstremofilnih organizama
U odnosu na temperaturu: Psihrofili (klasični i psihrotrofi)
Termofili
Hipertermofili
U odnosu na pH vrednost: Acidofili
Alkalifili
U odnosu na zasićenost vodom: Kserofili
Kserotoleranti : Halofili
Endoliti

U odnosu na ostale faktore
Pritisak: Barotolerantni
Barofili
Ekstremni barofili
Zračenje: Radiorezistentni
Kiseonik: Obligatni anaerobi
Aerotolerantni anaerobi
Fakultativni anaerobi
Mikroaerofili
Prisustvo teških metala: Metalotolerantni
Sumporno-zavisne bakterije

A sada...

mala

PAUZA !!!


Slide 6

EKSTREMOFILI
Podela po vrstama
Karakteristični predstavnici i
značaj ekstremofila

Autori : Danica Lukač & Petar Kostić

Podela po vrstama

Ekstremofili u odnosu na druge organizme
Šta su ekstremofili ?
Ekstremofili su organizmi koji za svoj rast, razvoj i
razmnožavanje zahtevaju “ekstremne” uslove.
U velikom broju slučajeva potrebno im je i po nekoliko
ekstremnih uslova.
Ekstremofila ima među mnogim vrstama, ali ih najviše
ima u Arheama i drugim jednoćelijskim organizmima.
Po čemu se ekstremofili razlikuju od drugih živih bića?

Sve do 1970. živa bića su svrstavana u dve grupe:
1. Prokariote – nemaju ćelijsko jedro
2. Eukariote – imaju ćelijsko jedro

1977. God. mikrobiolog Karl Veze predložio treću grupu:
3. Arhee

Faktori podele ekstremnih okruženja

Crt’o: Pera!

1. Uticaj temperature: minimalna, optimalna i maksimalna
Staništa: ekstremno topla

... i ekstremno hladna

2. Uticaj pH vrednosti: kisele i alkalne sredine
Kiseli - hidrotermalni
izvori sa pH  4

Alkalni – soda jezera
sa pH  8

3. Zasićenost vodom : staništa sa visokim koncentracijama soli,
pustinje, stene i lednici

Halotolerancija – adaptacija na velike koncentracije soli

Kserotolerancija – preživljavanje sa manjkom tekuće vode

4. Ostali faktori životne sredine : pritisak, zračenje, kiseonik i
prisustvo teških metala

Podela ekstremofilnih organizama
U odnosu na temperaturu: Psihrofili (klasični i psihrotrofi)
Termofili
Hipertermofili
U odnosu na pH vrednost: Acidofili
Alkalifili
U odnosu na zasićenost vodom: Kserofili
Kserotoleranti : Halofili
Endoliti

U odnosu na ostale faktore
Pritisak: Barotolerantni
Barofili
Ekstremni barofili
Zračenje: Radiorezistentni
Kiseonik: Obligatni anaerobi
Aerotolerantni anaerobi
Fakultativni anaerobi
Mikroaerofili
Prisustvo teških metala: Metalotolerantni
Sumporno-zavisne bakterije

A sada...

mala

PAUZA !!!


Slide 7

EKSTREMOFILI
Podela po vrstama
Karakteristični predstavnici i
značaj ekstremofila

Autori : Danica Lukač & Petar Kostić

Podela po vrstama

Ekstremofili u odnosu na druge organizme
Šta su ekstremofili ?
Ekstremofili su organizmi koji za svoj rast, razvoj i
razmnožavanje zahtevaju “ekstremne” uslove.
U velikom broju slučajeva potrebno im je i po nekoliko
ekstremnih uslova.
Ekstremofila ima među mnogim vrstama, ali ih najviše
ima u Arheama i drugim jednoćelijskim organizmima.
Po čemu se ekstremofili razlikuju od drugih živih bića?

Sve do 1970. živa bića su svrstavana u dve grupe:
1. Prokariote – nemaju ćelijsko jedro
2. Eukariote – imaju ćelijsko jedro

1977. God. mikrobiolog Karl Veze predložio treću grupu:
3. Arhee

Faktori podele ekstremnih okruženja

Crt’o: Pera!

1. Uticaj temperature: minimalna, optimalna i maksimalna
Staništa: ekstremno topla

... i ekstremno hladna

2. Uticaj pH vrednosti: kisele i alkalne sredine
Kiseli - hidrotermalni
izvori sa pH  4

Alkalni – soda jezera
sa pH  8

3. Zasićenost vodom : staništa sa visokim koncentracijama soli,
pustinje, stene i lednici

Halotolerancija – adaptacija na velike koncentracije soli

Kserotolerancija – preživljavanje sa manjkom tekuće vode

4. Ostali faktori životne sredine : pritisak, zračenje, kiseonik i
prisustvo teških metala

Podela ekstremofilnih organizama
U odnosu na temperaturu: Psihrofili (klasični i psihrotrofi)
Termofili
Hipertermofili
U odnosu na pH vrednost: Acidofili
Alkalifili
U odnosu na zasićenost vodom: Kserofili
Kserotoleranti : Halofili
Endoliti

U odnosu na ostale faktore
Pritisak: Barotolerantni
Barofili
Ekstremni barofili
Zračenje: Radiorezistentni
Kiseonik: Obligatni anaerobi
Aerotolerantni anaerobi
Fakultativni anaerobi
Mikroaerofili
Prisustvo teških metala: Metalotolerantni
Sumporno-zavisne bakterije

A sada...

mala

PAUZA !!!


Slide 8

EKSTREMOFILI
Podela po vrstama
Karakteristični predstavnici i
značaj ekstremofila

Autori : Danica Lukač & Petar Kostić

Podela po vrstama

Ekstremofili u odnosu na druge organizme
Šta su ekstremofili ?
Ekstremofili su organizmi koji za svoj rast, razvoj i
razmnožavanje zahtevaju “ekstremne” uslove.
U velikom broju slučajeva potrebno im je i po nekoliko
ekstremnih uslova.
Ekstremofila ima među mnogim vrstama, ali ih najviše
ima u Arheama i drugim jednoćelijskim organizmima.
Po čemu se ekstremofili razlikuju od drugih živih bića?

Sve do 1970. živa bića su svrstavana u dve grupe:
1. Prokariote – nemaju ćelijsko jedro
2. Eukariote – imaju ćelijsko jedro

1977. God. mikrobiolog Karl Veze predložio treću grupu:
3. Arhee

Faktori podele ekstremnih okruženja

Crt’o: Pera!

1. Uticaj temperature: minimalna, optimalna i maksimalna
Staništa: ekstremno topla

... i ekstremno hladna

2. Uticaj pH vrednosti: kisele i alkalne sredine
Kiseli - hidrotermalni
izvori sa pH  4

Alkalni – soda jezera
sa pH  8

3. Zasićenost vodom : staništa sa visokim koncentracijama soli,
pustinje, stene i lednici

Halotolerancija – adaptacija na velike koncentracije soli

Kserotolerancija – preživljavanje sa manjkom tekuće vode

4. Ostali faktori životne sredine : pritisak, zračenje, kiseonik i
prisustvo teških metala

Podela ekstremofilnih organizama
U odnosu na temperaturu: Psihrofili (klasični i psihrotrofi)
Termofili
Hipertermofili
U odnosu na pH vrednost: Acidofili
Alkalifili
U odnosu na zasićenost vodom: Kserofili
Kserotoleranti : Halofili
Endoliti

U odnosu na ostale faktore
Pritisak: Barotolerantni
Barofili
Ekstremni barofili
Zračenje: Radiorezistentni
Kiseonik: Obligatni anaerobi
Aerotolerantni anaerobi
Fakultativni anaerobi
Mikroaerofili
Prisustvo teških metala: Metalotolerantni
Sumporno-zavisne bakterije

A sada...

mala

PAUZA !!!


Slide 9

EKSTREMOFILI
Podela po vrstama
Karakteristični predstavnici i
značaj ekstremofila

Autori : Danica Lukač & Petar Kostić

Podela po vrstama

Ekstremofili u odnosu na druge organizme
Šta su ekstremofili ?
Ekstremofili su organizmi koji za svoj rast, razvoj i
razmnožavanje zahtevaju “ekstremne” uslove.
U velikom broju slučajeva potrebno im je i po nekoliko
ekstremnih uslova.
Ekstremofila ima među mnogim vrstama, ali ih najviše
ima u Arheama i drugim jednoćelijskim organizmima.
Po čemu se ekstremofili razlikuju od drugih živih bića?

Sve do 1970. živa bića su svrstavana u dve grupe:
1. Prokariote – nemaju ćelijsko jedro
2. Eukariote – imaju ćelijsko jedro

1977. God. mikrobiolog Karl Veze predložio treću grupu:
3. Arhee

Faktori podele ekstremnih okruženja

Crt’o: Pera!

1. Uticaj temperature: minimalna, optimalna i maksimalna
Staništa: ekstremno topla

... i ekstremno hladna

2. Uticaj pH vrednosti: kisele i alkalne sredine
Kiseli - hidrotermalni
izvori sa pH  4

Alkalni – soda jezera
sa pH  8

3. Zasićenost vodom : staništa sa visokim koncentracijama soli,
pustinje, stene i lednici

Halotolerancija – adaptacija na velike koncentracije soli

Kserotolerancija – preživljavanje sa manjkom tekuće vode

4. Ostali faktori životne sredine : pritisak, zračenje, kiseonik i
prisustvo teških metala

Podela ekstremofilnih organizama
U odnosu na temperaturu: Psihrofili (klasični i psihrotrofi)
Termofili
Hipertermofili
U odnosu na pH vrednost: Acidofili
Alkalifili
U odnosu na zasićenost vodom: Kserofili
Kserotoleranti : Halofili
Endoliti

U odnosu na ostale faktore
Pritisak: Barotolerantni
Barofili
Ekstremni barofili
Zračenje: Radiorezistentni
Kiseonik: Obligatni anaerobi
Aerotolerantni anaerobi
Fakultativni anaerobi
Mikroaerofili
Prisustvo teških metala: Metalotolerantni
Sumporno-zavisne bakterije

A sada...

mala

PAUZA !!!


Slide 10

EKSTREMOFILI
Podela po vrstama
Karakteristični predstavnici i
značaj ekstremofila

Autori : Danica Lukač & Petar Kostić

Podela po vrstama

Ekstremofili u odnosu na druge organizme
Šta su ekstremofili ?
Ekstremofili su organizmi koji za svoj rast, razvoj i
razmnožavanje zahtevaju “ekstremne” uslove.
U velikom broju slučajeva potrebno im je i po nekoliko
ekstremnih uslova.
Ekstremofila ima među mnogim vrstama, ali ih najviše
ima u Arheama i drugim jednoćelijskim organizmima.
Po čemu se ekstremofili razlikuju od drugih živih bića?

Sve do 1970. živa bića su svrstavana u dve grupe:
1. Prokariote – nemaju ćelijsko jedro
2. Eukariote – imaju ćelijsko jedro

1977. God. mikrobiolog Karl Veze predložio treću grupu:
3. Arhee

Faktori podele ekstremnih okruženja

Crt’o: Pera!

1. Uticaj temperature: minimalna, optimalna i maksimalna
Staništa: ekstremno topla

... i ekstremno hladna

2. Uticaj pH vrednosti: kisele i alkalne sredine
Kiseli - hidrotermalni
izvori sa pH  4

Alkalni – soda jezera
sa pH  8

3. Zasićenost vodom : staništa sa visokim koncentracijama soli,
pustinje, stene i lednici

Halotolerancija – adaptacija na velike koncentracije soli

Kserotolerancija – preživljavanje sa manjkom tekuće vode

4. Ostali faktori životne sredine : pritisak, zračenje, kiseonik i
prisustvo teških metala

Podela ekstremofilnih organizama
U odnosu na temperaturu: Psihrofili (klasični i psihrotrofi)
Termofili
Hipertermofili
U odnosu na pH vrednost: Acidofili
Alkalifili
U odnosu na zasićenost vodom: Kserofili
Kserotoleranti : Halofili
Endoliti

U odnosu na ostale faktore
Pritisak: Barotolerantni
Barofili
Ekstremni barofili
Zračenje: Radiorezistentni
Kiseonik: Obligatni anaerobi
Aerotolerantni anaerobi
Fakultativni anaerobi
Mikroaerofili
Prisustvo teških metala: Metalotolerantni
Sumporno-zavisne bakterije

A sada...

mala

PAUZA !!!


Slide 11

EKSTREMOFILI
Podela po vrstama
Karakteristični predstavnici i
značaj ekstremofila

Autori : Danica Lukač & Petar Kostić

Podela po vrstama

Ekstremofili u odnosu na druge organizme
Šta su ekstremofili ?
Ekstremofili su organizmi koji za svoj rast, razvoj i
razmnožavanje zahtevaju “ekstremne” uslove.
U velikom broju slučajeva potrebno im je i po nekoliko
ekstremnih uslova.
Ekstremofila ima među mnogim vrstama, ali ih najviše
ima u Arheama i drugim jednoćelijskim organizmima.
Po čemu se ekstremofili razlikuju od drugih živih bića?

Sve do 1970. živa bića su svrstavana u dve grupe:
1. Prokariote – nemaju ćelijsko jedro
2. Eukariote – imaju ćelijsko jedro

1977. God. mikrobiolog Karl Veze predložio treću grupu:
3. Arhee

Faktori podele ekstremnih okruženja

Crt’o: Pera!

1. Uticaj temperature: minimalna, optimalna i maksimalna
Staništa: ekstremno topla

... i ekstremno hladna

2. Uticaj pH vrednosti: kisele i alkalne sredine
Kiseli - hidrotermalni
izvori sa pH  4

Alkalni – soda jezera
sa pH  8

3. Zasićenost vodom : staništa sa visokim koncentracijama soli,
pustinje, stene i lednici

Halotolerancija – adaptacija na velike koncentracije soli

Kserotolerancija – preživljavanje sa manjkom tekuće vode

4. Ostali faktori životne sredine : pritisak, zračenje, kiseonik i
prisustvo teških metala

Podela ekstremofilnih organizama
U odnosu na temperaturu: Psihrofili (klasični i psihrotrofi)
Termofili
Hipertermofili
U odnosu na pH vrednost: Acidofili
Alkalifili
U odnosu na zasićenost vodom: Kserofili
Kserotoleranti : Halofili
Endoliti

U odnosu na ostale faktore
Pritisak: Barotolerantni
Barofili
Ekstremni barofili
Zračenje: Radiorezistentni
Kiseonik: Obligatni anaerobi
Aerotolerantni anaerobi
Fakultativni anaerobi
Mikroaerofili
Prisustvo teških metala: Metalotolerantni
Sumporno-zavisne bakterije

A sada...

mala

PAUZA !!!


Slide 12

EKSTREMOFILI
Podela po vrstama
Karakteristični predstavnici i
značaj ekstremofila

Autori : Danica Lukač & Petar Kostić

Podela po vrstama

Ekstremofili u odnosu na druge organizme
Šta su ekstremofili ?
Ekstremofili su organizmi koji za svoj rast, razvoj i
razmnožavanje zahtevaju “ekstremne” uslove.
U velikom broju slučajeva potrebno im je i po nekoliko
ekstremnih uslova.
Ekstremofila ima među mnogim vrstama, ali ih najviše
ima u Arheama i drugim jednoćelijskim organizmima.
Po čemu se ekstremofili razlikuju od drugih živih bića?

Sve do 1970. živa bića su svrstavana u dve grupe:
1. Prokariote – nemaju ćelijsko jedro
2. Eukariote – imaju ćelijsko jedro

1977. God. mikrobiolog Karl Veze predložio treću grupu:
3. Arhee

Faktori podele ekstremnih okruženja

Crt’o: Pera!

1. Uticaj temperature: minimalna, optimalna i maksimalna
Staništa: ekstremno topla

... i ekstremno hladna

2. Uticaj pH vrednosti: kisele i alkalne sredine
Kiseli - hidrotermalni
izvori sa pH  4

Alkalni – soda jezera
sa pH  8

3. Zasićenost vodom : staništa sa visokim koncentracijama soli,
pustinje, stene i lednici

Halotolerancija – adaptacija na velike koncentracije soli

Kserotolerancija – preživljavanje sa manjkom tekuće vode

4. Ostali faktori životne sredine : pritisak, zračenje, kiseonik i
prisustvo teških metala

Podela ekstremofilnih organizama
U odnosu na temperaturu: Psihrofili (klasični i psihrotrofi)
Termofili
Hipertermofili
U odnosu na pH vrednost: Acidofili
Alkalifili
U odnosu na zasićenost vodom: Kserofili
Kserotoleranti : Halofili
Endoliti

U odnosu na ostale faktore
Pritisak: Barotolerantni
Barofili
Ekstremni barofili
Zračenje: Radiorezistentni
Kiseonik: Obligatni anaerobi
Aerotolerantni anaerobi
Fakultativni anaerobi
Mikroaerofili
Prisustvo teških metala: Metalotolerantni
Sumporno-zavisne bakterije

A sada...

mala

PAUZA !!!