Transcript diferencijalno propustljive membrane

PERMEABILNOST ŽIVIH I
MRTVIH ĆELIJA
BILJNA ĆELIJA
Biljne ćelije su od spoljašnje sredine odvojene ćelijskim
zidom i citoplazminom membranom, plazmalemom,
koja naleže sa unutrašnje strane na ćelijski zid.
HEMIJSKI SASTAV
ĆELIJSKIH MEMBRANA
Sve membrane imaju sličnu strukturu i hemijski
sastav, opisan tečno-mozaičnim (Singer-Nicholsonovim) modelom
 Plazmalema i tonoplast, kao i membrane mikrotela,
sferozoma, lizozoma i endoplazmatičnog retikuluma su
jednostruke.
 Jedro, plastidi i mitohondrije imaju dvojne membrane
Konstituenti membrane
Voda
Lipidi – osnovni
konstituenti membrane koji
formiraju lipidni dvosloj
Proteini
integrisani
Ugljeni
– asocirani i
hidrati
koji se u manjoj količini
nalaze vezani za lipide ili
protein I nisu ravnopravni
konstituenti
PROPUSTLJIVOST
MEMBRANA
Sposobnost membrane da pasivno propušta određene supstance zove se
permeabilnost (permeabilitet).
U odnosu na permeabilnost sve membrane se mogu podeliti na:
 semipermeabilne ili polupropustljive membrane
propuštaju samo vodu (ne i supstance rastvorene u njoj)
 diferencijalno propustljive membrane – koje imaju pore
određene veličine i propustljive su samo za čestice čiji je prečnik manji od
prečnika pora.
 selektivno propustljive membrane (prirodne, biološke membrane)
- “specijalan slučaj” diferencijalno propustljivih membrana. Razlika u
propustljivosti, u odnosu na veštačke diferencijalno propustljive membrane,
ogleda se u tome što se propustljivost bioloških membrana menja u vremenu,
zavisno od faze životnog ciklusa i metaboličkih procesa u ćeliji
BIOLOŠKE MEMBRANE
• Propustljivost zavisi od mnogih činilaca.
• Svi činioci koji remete strukturu proteina ili kompaktnost
lipidnog sloja smanjuju ili sasvim ukidaju selektivnu
propustljivost membrana
• Mnoge biljne ćelije sadrže u vakuolama pigmente
antocijanin i betacijanin, za koje su tonoplast i
plazmalema nepropustljivi. Ako se ove membrane oštete,
ili se ćelije ubiju, pigmenti ističu iz tkiva u okolnu vodu.
Koncentracija pigmenta u vodi je mera za oštećenost
membrana.
• Niske temperature deluju vrlo nepovoljno na
odvijanje fizioloških procesa i izazivaju oštećenje
citoplazmatičnih membrana.
• Stepen oštećenosti membrane zavisi i od tačke
mržnjenja ćelijskog soka
• Neke supstance, kao što je saharoza mogu da
imaju zaštitnu ulogu pošto povećavaju gustinu
citoplazme i sprečavaju stvaranje kristala leda
sprečava oštećenje membrana
CILJ
• Utvrditi faktore koji utiču na propustljivost
membrana ćelija cvekle.
NAČIN RADA
• Iz korena cvekle izvaditi pomoću bušača cilindre jednakog prečnika i
iseći ih na veći broj odsečaka dužine 5mm. Isprati pod česmom.
• Na svakom radnom mestu napraviti po 10 odsečaka za svaku
postavljenu epruvetu
• U kesicu od gaze staviti po 10 odsečaka i isprati kesice tekućom
vodom.
• Držeći za konac, uroniti kesicu sa odsečcima u vodeno kupatilo
zagrejano na 40°C i držati tačno 1 minut. Izvaditi kesicu i uroniti je
u epruvetu sa 5 ml destilovane vode.
• Zabeležiti vreme pri potapanju u destilivanu vodu
• Ponoviti postupak sa temperaturom od 80°C
NAČIN RADA
• Ponoviti postupak sa temperaturom od 80°C
• Jednu kesicu direktno uroniti epruvetu sa 5ml
destilovane vode, bez prethodnog izlaganja
povišenoj temperaturi (kontrola).
• Iz cvekle koja je preko noći zaleđena napraviti
10 odsečaka, ispirati vodom veoma kratko.
Potopiti ih u 5 ml destilovane vode
DEMONSTRACIONO
• 10 odsečaka uroniti u 5 ml acetona
• 10 odsečaka uroniti u 5 ml kiseline,
• 10 odsečaka uroniti u 5 ml baze.
• Nakon 1 minut odliti rastvore i doliti po 5
ml destilovane vode. Zabeležiti vreme
NAČIN RADA
• Nakon 30 minuta od potapanja izvaditi
kesice sa odsečcima i arbitrarno odrediti
obojenost rastvora u epruveti
• Izmeriti zapreminu rastvora u epruvetama
• Na 525nm izmeriti absorbanciju rastvora u
epruvetama