Transcript DAN PLANETE ZEMLJE Živite (eko)logično dr Mirjana Ilić 2007 dr Mirjana Ilić 2007
Slide 1
DAN PLANETE
ZEMLJE
Živite (eko)logično
dr Mirjana Ilić 2007
Slide 2
dr Mirjana Ilić 2007
Slide 3
Dan planete Zemlje
prvi put je obeležen 22. aprila 1970. godine na inicijativu
američkog senatora Gaylonda Nelsona, kada su
organizovani prvi masovni protesti za zaštitu životne
sredine.
Dvadeset godina posle u takvim protestima učestvuje
više od 200 miliona ljudi širom sveta koji su prepoznali
da je zaštita okoline konačno postala opšta javna briga.
Ova inicijativa se pokazala kao uspešan katalizator
stalnog ekološkog obrazovanja, akcija i promena, koje
nude mogućnost da se dotaknu svetski problemi zaštite
životne sredine, kao i da se pojedinci ili cele zajednice,
posvete svojim lokalnim ekološkim problemima.
dr Mirjana Ilić 2007
Slide 4
Obeležavajući Dan planete Zemlje pojedinci,
udruženja i zajednice iz svih krajeva sveta već
koriste svoje resurse kako bi organizovali
aktivnosti, planirali strategije i razmenili
rešenja u cilju ukazivanja na probleme
klimatskih promena, unapređenja javne svesti
o značaju uklanjanja uzroka zagađenja naše
planete.
Više od milijardu ljudi učestvovaće u
ovogodišnjoj kampanji obeležavanja Dana
planete Zemlje, a već se preko 200 zemalja
pridružilo ovoj inicijativi.
dr Mirjana Ilić 2007
Slide 5
Zemlja je stvorena pre 4,65 milijardi
godina od ogromnog oblaka čestica gasa
i prašine. Od istog oblaka nastala su i
ostala tela Sunčevog sistema. Najviše
materijala potrošeno je na stvaranje
Sunca, zatim na planete i tako dalje.
dr Mirjana Ilić 2007
Slide 6
Struktura Zemlje:
U središtu panete nalazi se se čvrsto
unutrašnje jezgro poluprečnika 1200
km. Sačinjeno je od gvožđa i nikla .Ovo
jezgro obavija spoljno jezgro, takođe
od gvožđa i nikla, ali u rastopljenom
stanju.
Spoljno jezgro je debelo oko 2300 km.
Zatim sledi plašt koji se širi sledićih
2800 km. Sačinjeno je uglavnom od
čvrstih silikatnih stena.
Zemljina kora je napravljana od
silikatnih stena. To je sloj debljine 6 do
40 km..
Atmosferu čini 77% azota, 22%
kiseonika i 1% vodene pare, argona,
ugljen dioksida i ostalog gasa.
dr Mirjana Ilić 2007
Slide 7
Magnetosfera
Zemlja je okružena velikim magnetnim poljem koje
zovemo magnetosfera. Pošto se Zemlja rotira oko
svoje ose njeno gvozdeno jezgro stvara električni
naboj koji se širi u svemir formirajući tako "pokrivač"
oko planete. Magnetosfera štiti Zemlju od solarnog
vetra. Struje solarnog vetra su ipak dovoljno snažne
da izobličavaju magnetosferu tako da se ona prostire
daleko iza Zemlje.
Plavo je Zemlja, a žute strelice pokazuju strujenje
solarnog vetra.
dr Mirjana Ilić 2007
Slide 8
Naučnici tvrde kako će
planeta Zemlja ubrzo
postati nepristupačna za
život ukoliko ljudi ne budu
više obraćali pažnju na
očuvanje okoline.
Ove obaveze se, nažalost,
većina seti samo 22. aprila
na Dan planete Zemlje.
dr Mirjana Ilić 2007
Slide 9
Decenijama uništavamo
prirodu. Suludo i
samoubilački , iz godine
u godinu sve više
zagađujemo atmosferu ,
vodu i zemljište .
Nestaju čitave biljne i
životinjske vrste.
Odavno su dramatično
narušeni prirodni sklad i
poredak.
Ako se odmah ne
urazumimo, dovešćemo
u pitanje i sopstveni
opstanak
dr Mirjana Ilić 2007
Slide 10
Po svojoj prirodi, Zemlja je, “nemirna”:
Atlantski okean postaje svake godine širi za širinu palca
i udaljava Severnu i Južnu Ameriku od Evrope i Afrike.
Himalajski planinski lanac, koji je već najviši na svetu,
poraste svake godine za dužinu palca. I mnogi drugi
delovi zemlje kreću se i menjaju svoj oblik.
Za sve su krive litosferske ploče – ogromni delovi
nepravilnog oblika u koje je podeljen spoljni sloj zemlje.
One se uklapaju jedna u drugu u vidu slagalice. Sporo
kretanje omotača, izazvano ogromnom unutrašnjom
toplotom I pritiskom, pomera ploče I izaziva njihovo
klizanje po površini planete. Dok klize, one na sebi nose
kontinentalne kopnene mase kao velike splavove..
dr Mirjana Ilić 2007
Slide 11
Efekt staklene bašte
Najočigledniji primer je
podizanje nivoa Svetskog
mora, topljenje lednika i
potapanje teritorija kopna.
U ledeno doba, nivo mora je
bio 120 metara niži nego
danas.
Zamislite da se nivo poveća
za 5 metara ili više, u tom
slučaju bi veliki delovi
velikobritanskih ostrva,
azijskog kontinenta, obala
Afrike i obe Amerike bili
potopljeni.
dr Mirjana Ilić 2007
Slide 12
kroz rupe na ozonskom omotaču prolazi
ultravioletno zračenje koje izaziva rak kože,
kataraktu na očima i razorno deluje na genetički
materijal svih živih bića.
Superesonični avioni su osnovni faktor
uništavanja ozonskog omotača - svakog
trenutka u vazduhu ima oko 10.000 putničkih
aviona, dok o vojnim ne postoje podaci.
Ozonski omotač takođe uništava i freon. Postoji
mnogo konvencija o zaštiti omotača, ali osim
potpisa nije ništa konkretnije učinjeno.
dr Mirjana Ilić 2007
Slide 13
Globalni problemi,
na koje se lakomisleni ljudi
smeju jer smatraju da imaju
dovoljno svojih
egzistencijalnih problema,
upravo i stvaraju naše , lične
"manje" probleme .
Psihički i materijalni problemi
samo su posledice mnogo
većih , društvenih problema.
dr Mirjana Ilić 2007
Slide 14
Izvori vode
Okeani
Bezglavim zagađenjem
vode industrujskim ,
kućnim ,
poljoprivrednim i
hemikalijama iz lekova,
već smo doveli 50%
svetskog stanovništva
da ostane bez pijaće
vode.
Pritisak na okeane raste
iz više smerova. količine
ribe smanjile su se ispod
profitabilnosti za ribolov.
Razlog je prekomeran
izlov i zagađenje
hemijskim i nuklearnim
otpadom odlaganim u
okeane
dr Mirjana Ilić 2007
Slide 15
Zemljište
Korišćenje hemikalija
za poljoprivredu
(veštačka đubriva,
pesticidi i herbicidi),
prekomerna upotreba
i širenje urbanih
građevinskih oblasti
doveli su do trovanja
i gubitaka zemljišta za
poljoprivredu, ali i
oaza prirode
Šume
Krčenje za potrebe
industrije drveta i dr.
sirovina i potreba za
poljoprivrednim
zemljištem doveli su
neke šumske sisteme do
uništenja .To je izazvalo
poremećaje u prirodnim
rezervoarima vode i
pojave klizišta,i dovelo
do poremećaje klime.
dr Mirjana Ilić 2007
Slide 16
Biljne i životinjske vrste
Preko 34 000 biljnih vrsta i 5200 životinjskih vrsta širom
sveta su pred izumiranjem, a mnogo hiljada njih izumre
pre nego što budu uvrštene u spisak ugroženih.
Tekuća globalna brzina izumiranja vrsta je 20000 vrsta
godišnje, eksponencijalno veća od praistorijske brzine
izumiranja dinosaurusa.
Mnogi biolozi veruju da smo usred najveće epizode
izumiranja od nestanka dinosaurusa pre 65 miliona
godina isključivo zaslugom čovekovog odnosa prema
prirodi i sebi.Nestanak vrsta znači nestanak celokupnog
sistema, jer vrste medjusobno zavise jedna od druge,
dr Mirjana Ilić 2007
Slide 17
Stanovništvo
Zemlja je prenaseljena.
Mogućnost da planeta apsorbuje otpad i
druge štetne uticaje su istekli.
Sposobnost da se proizvede hrana i
energija su na izmaku.
U svemu se približavamo limitima prirode.
Ako dostignemo limit od 12.4 milijarde
svaki peti čovek će živeti u potpunoj bedi,
bez hrane i vode, a svaki deseti će biti
ozbiljno neuhranjen
dr Mirjana Ilić 2007
Slide 18
dr Mirjana Ilić 2007
Slide 19
dr Mirjana Ilić 2007
Slide 20
Atmosfera
Uništenjem ozona u stratosferi
pretimo da pojačani ultravioletni zraci(radijacija) unište
većinu života(vrsta) na planeti.
Danas je već sa sigurnošću
poznato da se koncentracija
CO2 značajno povećala tokom
poslednjeg veka, pa je gotovo
sigurno da je to posledica
ljudske aktivnosti.
Postoje dakle i prirodni izvori
promene koncentracije CO2
medu ostalim i vulkanske
erupcije. Zemlja je dinamički a
ne statički sistem.
dr Mirjana Ilić 2007
Slide 21
Medutim, sve je više očigledno da postoji jaka veza
između koncentracije CO2 i prosečne globalne
temperature.
Zemlja se zagrejala za 0.5°C u toku prošlog veka.
Procenjuje se da ce se globalna temp. vazduha na
Zemlji povecati za otprilike 1-3.5°C do 2100. godine. To
je najbrže menjanje klime u poslednjih 10 000 godina.
Zagrevanje ovakvih razmera uticaće na promenu
temperature i raspodelu padavina.
To će prouzrokovati porast nivoa mora i promene u
raspodeli snadbevanja vode za piće. Takode će uticati
na zdravlje ljudi, vitalnost šuma i drugih prirodnih
oblasti, kao i na poljoprivrednu proizvodnju, hranu.
dr Mirjana Ilić 2007
Slide 22
Zbog više vode u atmosferi bice više kiše i
snega, što ce uzrokovati poplave, eroziju tla i
ogromne štete. U drugim oblastima Zemlje biće
suša.
Za poslednjih 100 godina nivo mora porastao je
za 10-25cm. Topljenje glečera širom sveta
doprinelo je povećanju nivoa mora. Topljenje i
zagrevanje tundre (Sibir, Aljaska) dovodi do
raspadanja organskih materija i oslobadanje
ugljenika, stvarajuci dodatni izvor gasova
dr Mirjana Ilić 2007
staklene bašte.
Slide 23
Preostaje nam u najboljem slučaju oko 15 godina do
nepovratne tačke,posle koje će biti nemoguće povratiti
ravnotežu
treba odstraniti uzrok bolesti čovečanstva, pa će se i
životni problemi pojedinaca umanjivati.
Izveli smo potpuno zagađenje svesti, takozvano
socijalno zagađenje. zagađen um zagađuje prirodu i
obratno.Odrodili smo se od prirode, duhovnosti, ostalih
ljudi, drugih biljnih i životinjsih vrsta i poprimili
mentalno i fizički pogubne navike.
Mnoge naše štetne navike nisu duhovna, niti biološka
potreba i mogu biti izmenjene, zamenjene, smanjenje ili
ukinute.
dr Mirjana Ilić 2007
Slide 24
Održiv razvoj
nije suština za
prirodu, već pre
sposobnost
ljudskog društva da
izvodi stalne
reforme u cilju da
sačuva osetljivu
ravnotežu između
ljudi i njihovog
prirodnog sistema
za održanje života
(Prirode).
dr Mirjana Ilić 2007
Slide 25
U prevodu, održiv razvoj nije najbolje
rešenje za prirodu, već čuvanje
sistema koji upumpava život u nas
ljude.
To je proces korišćenja resursa
održavanjem sklada između budućih i
sadašnjih potreba.
dr Mirjana Ilić 2007
Slide 26
Vreme ističe
Da bi se takav proces
uspešno izveo
potrebna je nova
orjentacija
tehnološkog razvoja i
mnogo bitnija
promena
institucionalnog
razvoja - promena
društva.
dr Mirjana Ilić 2007
Slide 27
Šta da učinimo?
Neke zajednice i pojedinci na odgovornim
mestima uveliko uviđaju računicu
gubljenja prirodnog bogatstva (života), a
neki zarad profita (pohlepa) i ostanka na
vlasti (ego) dozvoljavaju i podstiču
uništavanje resursa.
Pokažimo im da priroda i život vrede više
i da gube na pogrešnoj računici.
Život nema cenu.
dr Mirjana Ilić 2007
Slide 28
Na nama je da neekološki pristupi
postanu društveno nepoželjna pojava i da
odgajimo ekološki i duhovno svesne
generacije.
Edukacija dece ka mirnodopskom,
duhovnom, a ne materijalnom napretku i
bezuslovno insistiranje na iskreno
ekološki orjentisanim političkim
predstavnicima su sigurno rešenje
problema
dr Mirjana Ilić 2007
Slide 29
ŽIVITE /EKO/LOGIČNO
dr Mirjana Ilić 2007
DAN PLANETE
ZEMLJE
Živite (eko)logično
dr Mirjana Ilić 2007
Slide 2
dr Mirjana Ilić 2007
Slide 3
Dan planete Zemlje
prvi put je obeležen 22. aprila 1970. godine na inicijativu
američkog senatora Gaylonda Nelsona, kada su
organizovani prvi masovni protesti za zaštitu životne
sredine.
Dvadeset godina posle u takvim protestima učestvuje
više od 200 miliona ljudi širom sveta koji su prepoznali
da je zaštita okoline konačno postala opšta javna briga.
Ova inicijativa se pokazala kao uspešan katalizator
stalnog ekološkog obrazovanja, akcija i promena, koje
nude mogućnost da se dotaknu svetski problemi zaštite
životne sredine, kao i da se pojedinci ili cele zajednice,
posvete svojim lokalnim ekološkim problemima.
dr Mirjana Ilić 2007
Slide 4
Obeležavajući Dan planete Zemlje pojedinci,
udruženja i zajednice iz svih krajeva sveta već
koriste svoje resurse kako bi organizovali
aktivnosti, planirali strategije i razmenili
rešenja u cilju ukazivanja na probleme
klimatskih promena, unapređenja javne svesti
o značaju uklanjanja uzroka zagađenja naše
planete.
Više od milijardu ljudi učestvovaće u
ovogodišnjoj kampanji obeležavanja Dana
planete Zemlje, a već se preko 200 zemalja
pridružilo ovoj inicijativi.
dr Mirjana Ilić 2007
Slide 5
Zemlja je stvorena pre 4,65 milijardi
godina od ogromnog oblaka čestica gasa
i prašine. Od istog oblaka nastala su i
ostala tela Sunčevog sistema. Najviše
materijala potrošeno je na stvaranje
Sunca, zatim na planete i tako dalje.
dr Mirjana Ilić 2007
Slide 6
Struktura Zemlje:
U središtu panete nalazi se se čvrsto
unutrašnje jezgro poluprečnika 1200
km. Sačinjeno je od gvožđa i nikla .Ovo
jezgro obavija spoljno jezgro, takođe
od gvožđa i nikla, ali u rastopljenom
stanju.
Spoljno jezgro je debelo oko 2300 km.
Zatim sledi plašt koji se širi sledićih
2800 km. Sačinjeno je uglavnom od
čvrstih silikatnih stena.
Zemljina kora je napravljana od
silikatnih stena. To je sloj debljine 6 do
40 km..
Atmosferu čini 77% azota, 22%
kiseonika i 1% vodene pare, argona,
ugljen dioksida i ostalog gasa.
dr Mirjana Ilić 2007
Slide 7
Magnetosfera
Zemlja je okružena velikim magnetnim poljem koje
zovemo magnetosfera. Pošto se Zemlja rotira oko
svoje ose njeno gvozdeno jezgro stvara električni
naboj koji se širi u svemir formirajući tako "pokrivač"
oko planete. Magnetosfera štiti Zemlju od solarnog
vetra. Struje solarnog vetra su ipak dovoljno snažne
da izobličavaju magnetosferu tako da se ona prostire
daleko iza Zemlje.
Plavo je Zemlja, a žute strelice pokazuju strujenje
solarnog vetra.
dr Mirjana Ilić 2007
Slide 8
Naučnici tvrde kako će
planeta Zemlja ubrzo
postati nepristupačna za
život ukoliko ljudi ne budu
više obraćali pažnju na
očuvanje okoline.
Ove obaveze se, nažalost,
većina seti samo 22. aprila
na Dan planete Zemlje.
dr Mirjana Ilić 2007
Slide 9
Decenijama uništavamo
prirodu. Suludo i
samoubilački , iz godine
u godinu sve više
zagađujemo atmosferu ,
vodu i zemljište .
Nestaju čitave biljne i
životinjske vrste.
Odavno su dramatično
narušeni prirodni sklad i
poredak.
Ako se odmah ne
urazumimo, dovešćemo
u pitanje i sopstveni
opstanak
dr Mirjana Ilić 2007
Slide 10
Po svojoj prirodi, Zemlja je, “nemirna”:
Atlantski okean postaje svake godine širi za širinu palca
i udaljava Severnu i Južnu Ameriku od Evrope i Afrike.
Himalajski planinski lanac, koji je već najviši na svetu,
poraste svake godine za dužinu palca. I mnogi drugi
delovi zemlje kreću se i menjaju svoj oblik.
Za sve su krive litosferske ploče – ogromni delovi
nepravilnog oblika u koje je podeljen spoljni sloj zemlje.
One se uklapaju jedna u drugu u vidu slagalice. Sporo
kretanje omotača, izazvano ogromnom unutrašnjom
toplotom I pritiskom, pomera ploče I izaziva njihovo
klizanje po površini planete. Dok klize, one na sebi nose
kontinentalne kopnene mase kao velike splavove..
dr Mirjana Ilić 2007
Slide 11
Efekt staklene bašte
Najočigledniji primer je
podizanje nivoa Svetskog
mora, topljenje lednika i
potapanje teritorija kopna.
U ledeno doba, nivo mora je
bio 120 metara niži nego
danas.
Zamislite da se nivo poveća
za 5 metara ili više, u tom
slučaju bi veliki delovi
velikobritanskih ostrva,
azijskog kontinenta, obala
Afrike i obe Amerike bili
potopljeni.
dr Mirjana Ilić 2007
Slide 12
kroz rupe na ozonskom omotaču prolazi
ultravioletno zračenje koje izaziva rak kože,
kataraktu na očima i razorno deluje na genetički
materijal svih živih bića.
Superesonični avioni su osnovni faktor
uništavanja ozonskog omotača - svakog
trenutka u vazduhu ima oko 10.000 putničkih
aviona, dok o vojnim ne postoje podaci.
Ozonski omotač takođe uništava i freon. Postoji
mnogo konvencija o zaštiti omotača, ali osim
potpisa nije ništa konkretnije učinjeno.
dr Mirjana Ilić 2007
Slide 13
Globalni problemi,
na koje se lakomisleni ljudi
smeju jer smatraju da imaju
dovoljno svojih
egzistencijalnih problema,
upravo i stvaraju naše , lične
"manje" probleme .
Psihički i materijalni problemi
samo su posledice mnogo
većih , društvenih problema.
dr Mirjana Ilić 2007
Slide 14
Izvori vode
Okeani
Bezglavim zagađenjem
vode industrujskim ,
kućnim ,
poljoprivrednim i
hemikalijama iz lekova,
već smo doveli 50%
svetskog stanovništva
da ostane bez pijaće
vode.
Pritisak na okeane raste
iz više smerova. količine
ribe smanjile su se ispod
profitabilnosti za ribolov.
Razlog je prekomeran
izlov i zagađenje
hemijskim i nuklearnim
otpadom odlaganim u
okeane
dr Mirjana Ilić 2007
Slide 15
Zemljište
Korišćenje hemikalija
za poljoprivredu
(veštačka đubriva,
pesticidi i herbicidi),
prekomerna upotreba
i širenje urbanih
građevinskih oblasti
doveli su do trovanja
i gubitaka zemljišta za
poljoprivredu, ali i
oaza prirode
Šume
Krčenje za potrebe
industrije drveta i dr.
sirovina i potreba za
poljoprivrednim
zemljištem doveli su
neke šumske sisteme do
uništenja .To je izazvalo
poremećaje u prirodnim
rezervoarima vode i
pojave klizišta,i dovelo
do poremećaje klime.
dr Mirjana Ilić 2007
Slide 16
Biljne i životinjske vrste
Preko 34 000 biljnih vrsta i 5200 životinjskih vrsta širom
sveta su pred izumiranjem, a mnogo hiljada njih izumre
pre nego što budu uvrštene u spisak ugroženih.
Tekuća globalna brzina izumiranja vrsta je 20000 vrsta
godišnje, eksponencijalno veća od praistorijske brzine
izumiranja dinosaurusa.
Mnogi biolozi veruju da smo usred najveće epizode
izumiranja od nestanka dinosaurusa pre 65 miliona
godina isključivo zaslugom čovekovog odnosa prema
prirodi i sebi.Nestanak vrsta znači nestanak celokupnog
sistema, jer vrste medjusobno zavise jedna od druge,
dr Mirjana Ilić 2007
Slide 17
Stanovništvo
Zemlja je prenaseljena.
Mogućnost da planeta apsorbuje otpad i
druge štetne uticaje su istekli.
Sposobnost da se proizvede hrana i
energija su na izmaku.
U svemu se približavamo limitima prirode.
Ako dostignemo limit od 12.4 milijarde
svaki peti čovek će živeti u potpunoj bedi,
bez hrane i vode, a svaki deseti će biti
ozbiljno neuhranjen
dr Mirjana Ilić 2007
Slide 18
dr Mirjana Ilić 2007
Slide 19
dr Mirjana Ilić 2007
Slide 20
Atmosfera
Uništenjem ozona u stratosferi
pretimo da pojačani ultravioletni zraci(radijacija) unište
većinu života(vrsta) na planeti.
Danas je već sa sigurnošću
poznato da se koncentracija
CO2 značajno povećala tokom
poslednjeg veka, pa je gotovo
sigurno da je to posledica
ljudske aktivnosti.
Postoje dakle i prirodni izvori
promene koncentracije CO2
medu ostalim i vulkanske
erupcije. Zemlja je dinamički a
ne statički sistem.
dr Mirjana Ilić 2007
Slide 21
Medutim, sve je više očigledno da postoji jaka veza
između koncentracije CO2 i prosečne globalne
temperature.
Zemlja se zagrejala za 0.5°C u toku prošlog veka.
Procenjuje se da ce se globalna temp. vazduha na
Zemlji povecati za otprilike 1-3.5°C do 2100. godine. To
je najbrže menjanje klime u poslednjih 10 000 godina.
Zagrevanje ovakvih razmera uticaće na promenu
temperature i raspodelu padavina.
To će prouzrokovati porast nivoa mora i promene u
raspodeli snadbevanja vode za piće. Takode će uticati
na zdravlje ljudi, vitalnost šuma i drugih prirodnih
oblasti, kao i na poljoprivrednu proizvodnju, hranu.
dr Mirjana Ilić 2007
Slide 22
Zbog više vode u atmosferi bice više kiše i
snega, što ce uzrokovati poplave, eroziju tla i
ogromne štete. U drugim oblastima Zemlje biće
suša.
Za poslednjih 100 godina nivo mora porastao je
za 10-25cm. Topljenje glečera širom sveta
doprinelo je povećanju nivoa mora. Topljenje i
zagrevanje tundre (Sibir, Aljaska) dovodi do
raspadanja organskih materija i oslobadanje
ugljenika, stvarajuci dodatni izvor gasova
dr Mirjana Ilić 2007
staklene bašte.
Slide 23
Preostaje nam u najboljem slučaju oko 15 godina do
nepovratne tačke,posle koje će biti nemoguće povratiti
ravnotežu
treba odstraniti uzrok bolesti čovečanstva, pa će se i
životni problemi pojedinaca umanjivati.
Izveli smo potpuno zagađenje svesti, takozvano
socijalno zagađenje. zagađen um zagađuje prirodu i
obratno.Odrodili smo se od prirode, duhovnosti, ostalih
ljudi, drugih biljnih i životinjsih vrsta i poprimili
mentalno i fizički pogubne navike.
Mnoge naše štetne navike nisu duhovna, niti biološka
potreba i mogu biti izmenjene, zamenjene, smanjenje ili
ukinute.
dr Mirjana Ilić 2007
Slide 24
Održiv razvoj
nije suština za
prirodu, već pre
sposobnost
ljudskog društva da
izvodi stalne
reforme u cilju da
sačuva osetljivu
ravnotežu između
ljudi i njihovog
prirodnog sistema
za održanje života
(Prirode).
dr Mirjana Ilić 2007
Slide 25
U prevodu, održiv razvoj nije najbolje
rešenje za prirodu, već čuvanje
sistema koji upumpava život u nas
ljude.
To je proces korišćenja resursa
održavanjem sklada između budućih i
sadašnjih potreba.
dr Mirjana Ilić 2007
Slide 26
Vreme ističe
Da bi se takav proces
uspešno izveo
potrebna je nova
orjentacija
tehnološkog razvoja i
mnogo bitnija
promena
institucionalnog
razvoja - promena
društva.
dr Mirjana Ilić 2007
Slide 27
Šta da učinimo?
Neke zajednice i pojedinci na odgovornim
mestima uveliko uviđaju računicu
gubljenja prirodnog bogatstva (života), a
neki zarad profita (pohlepa) i ostanka na
vlasti (ego) dozvoljavaju i podstiču
uništavanje resursa.
Pokažimo im da priroda i život vrede više
i da gube na pogrešnoj računici.
Život nema cenu.
dr Mirjana Ilić 2007
Slide 28
Na nama je da neekološki pristupi
postanu društveno nepoželjna pojava i da
odgajimo ekološki i duhovno svesne
generacije.
Edukacija dece ka mirnodopskom,
duhovnom, a ne materijalnom napretku i
bezuslovno insistiranje na iskreno
ekološki orjentisanim političkim
predstavnicima su sigurno rešenje
problema
dr Mirjana Ilić 2007
Slide 29
ŽIVITE /EKO/LOGIČNO
dr Mirjana Ilić 2007