Transcript ŽIVOTINJSKA TKIVA ŽIVOTINJSKA TKIVA • Tkivo je skup ćelija iste građe, funkcije i embrionalnog porekla • Nauka koja proučava tkiva: HISTOLOGIJA • U telu životinja.

ŽIVOTINJSKA TKIVA
ŽIVOTINJSKA TKIVA
• Tkivo je skup ćelija iste građe, funkcije i
embrionalnog porekla
• Nauka koja proučava tkiva: HISTOLOGIJA
• U telu životinja postoje 4 vrste tkiva:
 epitelno
 vezivno
 mišićno
 nervno
žlezdani
cilindričan
kockast
pločast
jednoslojni
čulni
masno
rastresito
hrskavičavo
gusto
koštano
vlaknasto
krv i limfa
trepljasti
specijalni
višeslojni
EPITELNO
VEZIVNO
TKIVA
MIŠIĆNO
glatko
poprečnoprugasto
srčano
NERVNO
neuroni
senzitivni
motorni
interneuroni
neuroglije
EPITELNO TKIVO
• Izgrađeno od gusto zbijenih ćelija koje
formiraju slojeve
• Osnovna uloga: zaštitna
• Nalazi se na površini tela, oblaže unutrašnje
šupljine pojedinih organa i odvodne kanale
EPITELNO TKIVO - podela
Jednoslojni
epitel
Prema broju
slojeva
Višeslojni
epitel
Prema obliku
ćelija
pločast
kockast
cilindričan
SPECIJALNI EPITELI
ŽLEZDANI
TREPLJAST
Ćelije sa
trepljama; u
dušniku i
bronhijama
Ćelije luče
različite
materije; u
sastavu
žlezda
ČULNI
Ćelije
specijalizovane
za primanje
različtih draži; u
čulnim
organima
Gustatorna kvržica
na jeziku
Mehanoreceptori čula
sluha i ravnoteže
VEZIVNO TKIVO
• Izgrađeno od vezivnih ćelija,
međućelijske supstance (matriksa)
koju luče ćelije i vezivnih vlakana u
matriksu
• Uloga: potporna; povezivanje drugih
tkiva
• Vrste: krv i limfa, vlaknasto vezivno
tkivo, hrskavičavo tkivo, koštano
tkivo
KRV
• Tečno vezivno tkivo
• Građa: tečni matriks
(krvna plazma) i krvne
ćelije
• Uloge: transport O2 i
hranljivih materija do
ćelija, odvođenje CO2
i štetnih produkata
metabolizma od ćelija;
imunitet
ERITROCITI
Sadrže hemoglobin koji
vezuje O2
LEUKOCITI
Imaju ulogu u imunitetu –
sposobnosti organizma da
se brani od stranih tela
TROMBOCITI
Imaju ulogu u koagulaciji
(zgrušavanju) krvi
Trombociti u razmazu krvi
LIMFA
• Bezbojna tečnost
po sastavu slična
krvnoj plazmi
• Od ćelija sadrži
samo limfocite
• Uloga: vraćanje
međućelijske
tečnosti u krvotok
VLAKNASTO VEZIVNO TKIVO
• U matriksu sadrži vezivna vlakna
(kolagena i elastična vlakna)
– Kolagena vlakna su debela, čvrsta i
savitljiva, ali neelastična
– Elastična vlakna su tanka, razgranata i
elastična
• Podela:
• Gusto vezivno tkivo
• Rastresito vezivno tkivo
• Masno tkivo
RASTRESITO VEZIVNO TKIVO
Vezivna vlakna su razbacana u matriksu
Nalazi se oko krvnih sudova, nerava i pojedinih
organa
GUSTO VEZIVNO TKIVO
Vezivna vlakna su zbijena u paralelne snopove
Gradi tetive i ligamente
MASNO TKIVO
Izgrađeno od ćelija ispunjenih masnim
kapljicama
Kod odraslih osoba broj ćelija je konstantan,
dok je njihova veličina promenljiva
HRSKAVIČAVO TKIVO
• Građeno od hrskavičavih ćelija
(hondrocita) koje se nalaze u malim
šupljinama (lakunama) međućelijskog
matriksa sa vezivnim vlaknima
HIJALINSKA HRSKAVICA
Sadrži kolagena vlakna
Nalazi se u zglobovima, nosu i
dušniku, rebrima
ELASTIČNA HRSKAVICA
Sadrži elastična vlakna
Nalazi se u ušnoj školjci,
grkljanu
KOŠTANO TKIVO
Osnovna gradivna i
funkcionalna jedinica je osteon
građen od:
• Ćelija osteocita u
lakunama
• Matriksa sastavljenog
od organskog oseina,
kolagenih vlakana i
neorganskih soli Ca i Mg
• Haverzovog kanala kroz
koji prolaze krvni sudovi
i nervi
KOSTNA SRŽ
MIŠIĆNO TKIVO
• Građeno od izduženih mišićnih ćelija koje
u citoplazmi imaju proteinska vlakna
(miofibrile)
• Aktivnošču miofibrila ćelija se skraćuje
(grči - kontrahuje) i opruža.
• Podela:
• Poprečnoprugasto mišićno tkivo
• Glatko mišićno tkivo
• Srčano mišićno tkivo
Poprečnoprugasto mišićno tkivo
Gradi skeletne mišiće. Uloga: pokretanje
delova tela. Pod voljnom kontrolom
Dugačke cilindrične ćelije sa više jedara i
velikim brojem mitohondrija
Glatko mišićno tkivo
Ulazi u sastav zidova unutrašnjih organa:
creva, mokraćne bešike, polnih kanala,
krvnih sudova. Uloga: unutrašnji transport.
Nije pod voljnom kontrolom
Vretenste ćelije sa jednim jedrom
Srčano mišićno tkivo
Gradi srce kičmenjaka. Nije pod voljnom
kontrolom. Automatski se kontrahuje
Poprečnoprugaste ćelije sa jednim jedrom, i
nastavcima kojima se povezuju u mrežu
NERVNO TKIVO
• Izgrađeno od nervnih ćelija koje sprovode
nervne impulse – neurona i potpornih
ćelija – neuroglija
Građa neurona
• Telo neurona
• Nastavci: dendriti i akson
• Mijelinski omotač (oko aksona)
Motorni neuron
dendriti
završni
dugmići
telo neuriona
jedro
akson
mijelinski omotač
Vrste neurona
• Senzitivni neuroni – prenose impuls
od receptora do CNS-a
• Motorni neuroni – sprovode impuls
od CNS-a do efektora (mišića ili
žlezda)
• Interneuroni – povezuju senzitivne i
motorne neurone
Refleksni luk
• Put nervnog impulsa od receptora preko
senzitivnog neurona do centra u CNS-u, pa
preko motornog neurona do efektora
receptor
senzitivni
neuron
Kičmena
moždina
motorni neuron
efektor
(mišić)
žlezdani
cilindričan
kockast
pločast
jednoslojni
čulni
masno
rastresito
hrskavičavo
gusto
koštano
vlaknasto
krv i limfa
trpljasti
specijalni
višeslojni
EPITELNO
VEZIVNO
TKIVA
MIŠIĆNO
glatko
poprečnoprugasto
srčano
NERVNO
neuroni
senzitivni
motorni
interneuroni
neuroglije
SISTEMI ORGANA
ŽIVOTINJA
KOŽNI SISTEM
• Nalazi se na površini tela
• Uloge:
 Zaštita od mehaničkih povreda, hemijskih
materija, mikroorganizama, zračenja,
isparavanja
 Čulna – prima draži iz spoljašnje sredine
 Izlučivanje, disanje, ishrana
 Termoregulacija
Građa kože
Beskičmenjaci
Jednoslojni epidermis
(pokožica) – epitelno tkivo
Kičmenjaci
Višeslojni epidermis (pokožica)
– epitelno tkivo
Zaštitne tvorevine kože:
Dermis – vezivno tkivo
•Kutikula
•Rožne krljušti i ploče
gmizavaca
•Perje ptica
•Dlaka sisara
Kožne žlezde: jednoćelijske
i višećelijske
Čulni organi
Koža sisara
SKELETNI SISTEM
• Uloge:
 Potporna – daje oblik i čvrstinu telu
 Zaštitna – štiti unutrašnje organe
 Kretanje – zajedno sa mišićima
• Tipovi skeleta (prema položaju u telu):
 Egzoskelet – ljuštura mekušaca, kutikula
zglavkara
 Endoskelet – kosti kičmenjaka
SKELETNI SISTEM
egzoskelet
endoskelet
MIŠIĆNI SISTEM
Uloge:
 Kretanje tela,
pokretanje delova
tela
 Učestvuje u ishrani,
varenju, disanju,
izlučivanju,
cirkulaciji telesnih
tečnosti
Tipovi mišićnog sistema
Životinje bez
skeleta
Životinje sa
egzoskeletom
Mišići su ispod
kože, potpuno
obavijaju telo
Mišići u snopovima
vezani su za
unutrašnju stranu
egzoskeleta
Životinje sa
endoskeletom
Mišići su vezani za
spoljašnju stranu
kosti
ČULNI SISTEM
• Obaveštava telo o promenama u spoljašnjoj i
unutrašnjoj sredini
• Receptori u sastavu čula primaju draži i prevode
ih u nadražaje koji se nervnim ćelijama sprovode
do centralnog nervnog sistema
Vrste receptora
Mehanoreceptori
Termoreceptori
Hemoreceptori
Primaju mehaničke
draži. Nalaze se u
čulu dodira, čulu
sluha i ravnoteže
Primaju termičke
draži, reaguju na
promene
temperature
Primaju hemijske
draži. Nalaze se u
čulu ukusa i čulu
mirisa
Fotoreceptori
Primaju svetlosne
draži. Nalaze se u
čulu vida
НЕРВНИ СИСТЕМ
• Прима информације о
променама у
спољашњој и
унутрашњој средини од
рецептора, обрађује
информације и
обезбеђује адекватан
одговор организма
• Контролише све
животне функције и
понашање организма
Типови нервног система
Код дупљара
Мрежаст нервни
систем
Нервне ћелије
равномерно
распоређене по телу,
повезане наставцима
у мрежу
Код осталих животиња
Нервне ћелије се
групишу у
одређеним
деловима тела
У предњем
делу
Дуж тела
Главене ганглије
(код бескичмењака)
Мозак (код
кичмењака)
Централни
нервни
систем
Нервно стабло
Наставци нервних ћелија ван нервног стабла
Периферни
нервни
систем
Врпчаст
Код пљоснатих и
ваљкастих црва
Ганглионаран
Код мекушаца
Лествичаст
Код чланковитих
црва и зглавкара
Цеваст
Код кичмењака
Нервне ћелије
равномерно
распоређене дуж
нервног стабла у врпце
Нервне ћелије у нервном
стаблу образују
проширења - ганглије
У сваком телесном
сегменту налази се пар
ганглија повезаних међу
собом и ганглијама
суседних сегмената
У нервном стаблу налази
се унутрашња шупљина
ENDOKRINI SISTEM
• Endokrini sistem čine ENDOKRINE
ŽLEZDE (žlezde sa unutrašnjim
lučenjem) koje svoje produkte –
hormone – izlučuju direktno u krv.
Krvlju se hormoni prenose do ciljnih
tkiva na koja deluju
• Uloga: regulatorna – regulišu različite
procese u organizmu
hipotalamus
hipofiza
štitna žlezda
nadbubrežne žlezde
pankreas
jajnici
testisi
SISTEM ORGANA ZA VARENJE
• Uloga: unošenje hrane, mehanička i
hemijska obrada hrane, apsorpcija
hranljivih materija, izbacivanje
nesvarenih ostataka
Tipovi digestivnog sistema
Dupljari
Gastrovaskularna duplja
sa usnim otvorom
Nepotpuno crevo
Pljosnati crvi
Usni otvor, prednje i
srednje crevo
Potpuno crevo
Ostale životinje
Usni otvor, prednje,
srednje, zadnje
crevo i analni otvor
SISTEM ORGANA ZA DISANJE
• Uloga: razmena gasova sa
spoljašnjom sredinom
• ĆELIJSKO DISANJE
C6H12O6 + O2 → CO2 + H2O + E [ATP]
Organi za disanje
• Površina tela, koža: sunđeri, dupljari,
crvi
• Kožne škrge: člankoviti crvi, mekušci,
rakovi, bodljokošci
• Traheje: insekti, pauci, stonoge
• Unutrašnje (prave) škrge: ribe
• Pluća: kopneni kičmenjaci
Traheje
TRANSPORTNI
(CIRKULATORNI) SISTEM
• Transport kiseonika i
hranljivih materija do ćelija,
odvođenje ugljen-dioksida
i štetnih produkata
metabolizma od ćelija
• Tipovi sistema: otvoren i
zatvoren
Otvoreni cirkulatorni sistem
• Mekušci, zglavkari, plaštaši
• Hemolimfa se kreće krvnim sudovima,
a zatim izliva u međućelijske prostore
Zatvoreni cirkulatorni sistem
• Člankoviti crvi,
glavonošci, kičmenjaci
• Krv se kreće isključivo
krvnim sudovima:
arterijama, venama i
kapilarima
SISTEM ZA IZLUČIVANJE
• Uloga: izlučivanje štetnih produkata
metabolizma, viška vode i soli
Protonefridije
Bubrezi
Metanefridije
Različite žlezde
Malpigijeve
cevčice
POLNI SISTEM
• Uloga: razmnožavanje – ostavljanje
potomstva
Bespolno
razmnožavanje
Deoba tela
Pupljenje
Polno
razmnožavanje
Gametogeneza: stvaranje
polnih ćelija (gameta) u
polnim žlezdama
Oplođenje: spajanje polnih
ćelija
Rezultat oplođenja: zigot
Jajna ćelija (n)
Spermatozoid (n)
oplođenje
Zigot (2n)
razviće
Embrion (2n)