Transcript NASTANAK INTERNETA

NASTANAK
INTERNETA
NASTANAK

Internet se uvek piše sa veliko I jer je ime dela svetske digitalne
mreže.
Internet je digitalna mreža.

Fizičke veličine u njoj su “opisane” simbolima sastavljenim od {0,1}.

Digitalne veličine se iskazuju ciframa (DIGIT).


Analogne veličine jedne fizičke veličine u drugu.
Internet nije konzistentan sistem niti je namerno nastao.

Internet nema jedinstvenu ni konačnu strukturu.

Internet je proizvod niza slučajnih akcija, velikog broja parcijalnih
mreža, akumulisanih potreba i tehnoloških inovacija.

INTERNET-DIGITALNA MREZA
 Internet
je digitalna mreža.
 Fizičke
veličine u njoj su “opisane”
simbolima sastavljenim od {0,1}.
 Digitalne
(DIGIT).
veličine se iskazuju ciframa
 Analogne
drugu.
veličine jedne fizičke veličine u
NASTANAK INTERNETA
 Internet
nije konzistentan sistem niti je
namerno nastao.
 Internet
nema jedinstvenu ni konačnu
strukturu.
 Internet
je proizvod niza slučajnih akcija,
velikog broja parcijalnih mreža,
akumulisanih potreba i tehnoloških
inovacija.
NASTANAK INTERNETA

Nastanak Interneta nije bio motivisan
stvaranjem boljeg, bržeg i jeftinijeg sistema
prenosa podataka, već bezbednosnim
razlozima.

Internet je nastao i egzistira kao umrežavanje
mreža.

Niko nije vlasnik Interneta niti ga finansira.
Internet nije pod kontrolom nijedne vlade niti
je komercijalna organizacija
ODREDJENJE INTERNETA

Skup računara (nodova), servera i veza kojima
se omogućava prenos podataka bez
ograničavanja daljine u realnom vremenu i
virtuelnim uslovima.

Internet predstavlja široko rasprostranjenu
svetsku računarsku mrežu pristupačnu javnosti –
opšti naziv za medjusobno povezane računare
koji rade u medjusobno povezanom sistemu.

Internet predstavlja javni svetski sistem
povezanih računarskih mreža kojima se uz
primernu asinhronih paketa prenose podaci uz
upotrebu standardizovanog Internet protokola.
SOCIJALNI USLOVI NASTANKA
INTERNETA

Pol Baran je, tragajući za bezbednošću, pronašao
način da se prenos podataka vrši tako da
prenošenje poprima karakteristike poluinteligentnih
reakcija – “packet switching” a neposredne
posledice tog pronalaska su:

nastanak mreže za prenos podataka koja nije
hijerarhijska, već je horizontalno struktuirana,

nastala je mreža koja omogućava da
medjusobno razgovaraju ne samo ljudi već i
mašine – računari, i

nastao je koncept i pojava paketa koji sami biraju
svoj put od pošiljioca do primaoca.
FAZE U RAZVOJU INTERNETA
1)
Potreba vojske SAD da omogući komunikaciju izmedju različitih
istraživačkih centara dovela je do umrežavanja računara i
stvorena je prva mreža u kojoj se vršila komunikacija za vojne
potrebe.
2)
Uključivanjem univerziteta i naučnih radnika ta inicijalna mreža je
proširena i dobila je polujavne oblike delovanja.
3)
Povezivanje super računara, istraživačkih institucija i škola koje su
bile u blizini.
4)
Donošenje 1991. g. zakona u SAD kojim se u mrežu uključuju sve
istraživačke institucije i srednje škole i univerziteti.
5)
Mreža se počela komercijalizovati i pored univerzitetskih, naučnih
i pojedinačnih korisnika u mrežu su počele da se uključuju i
komercijalne institucije.
INOVACIJE KOJE SU BITNO
OLAKŠALE PRISTUP INTERNETU:

GRAPHICAL INTERNET VIEWER I WWW

Tokom osamdesetih u upotrebu su ušli Internetov
grafički prikazivač i Svetska mreža (WWW). Obe
nove tehnologije omogućile su lakšu dostupnost
Internetu.

WWW je stvoren 1989. g. u Evropskoj laboratoriji za
fiziku mikročestica (CERN) u Ženevi.

Web je stvoren da bi se informacije mogle
predstaviti kompjuterskim putem uz korišćenje
Standardnog opšteg makrap jezika (SGML).
INOVACIJE KOJE POGODUJU
DALJEM ŠIRENJU INTERNETA

HTML, mozaik, “ugradjivanje,..

Mašine za pretraživanje.

Razvoj e-maila.

Miniaturizacija računara.

Razvoj mobilne telefonije – I, II i III generacija
mobilnih telefona.
TEHNOLOŠKE ODREDNICE
INTERNETA

Pre nastanka Interneta postojao je, a i danas postoje
veoma veliki broj međusobno povezanih računara, koji
čine nepreglednu stalno rastuću mrežu za prenos
podataka i informacija.

Fenomen stvaranja mreža, koji nisu počivala na digitalnoj
tehnologiji, niti na umrežavanja računara, bio je poznat i
pre nastanka digitalnih mreža.

Pošta, telegraf a naročito telefoni, radio i TV, su bile mreže
koje su uspešno delovale pre pojave Interneta. U značajnim
elementima te mreže su bile slične a često i identične sa
strukturom koju je uspostavljena u razvoju digitalnih mrežnih
sistema.
KARAKTERISTIKE INTERNETA
KAO DELA SVETSKE DIGITALNE
MREŽE
Internet je poseban deo mreže jer se prenos podataka i informacija
na tom delu digitalne svetske mreže vrši na osnovu:

javnih tehnologija, ili tehnologija čije je razvoj finansiran državnim
(javnim) novcem te se one mogu koristiti bez plaćanja naknade

softverski paketi koji se koriste za uspostavljanje i prenos podataka
su takođe javni i najčešće spadaju u domen otvorenih izvora.

značajnog pojeftinjenja hardvera i pre svega razvoja miniturizacije i
user friendly tehnologija i u domenu hardvera i u domenu softvera,

sve veće i sve značajnije uloge telekomunikacionih tehnologija, pre
svega uvođenje brzih sistema prenosa podataka u rad mreža.
INFORMATIVNA SVOJSTVA
INTERNETA

Ono što je značajno kada se radi o informativnom karakteru koji
sobom nosi Internet jeste to da on bitno proširuje domene
delovanja medija ( i samim time mas medija), stvarajući sasvim
nove uslove za prenošenje podataka i informacija.

Dvosmernost toka informacija na Internetu daje osećaj svakom
korisniku da sva pitanja koje postavlja, uključujući upite za
određenom stranicom, i na koja dobija momentalne odgovore se
radi njega vrše. Do sad ni jedan medij masovne komunikacije mu to
nije omogućavao.

Time i dolazimo na glavnu informativnu inovaciju koju Internet
sobom nosi. Sve tehnologije prenosa podataka i informacija do
pojave Interneta su se kretale u rasponu odnosa jedan prema
jedan ili jedan prema mnogima. Samo u izuzetnim slučajevima,
moglo se uslovno govoriti da su postojale i veze mnogih prema
mnogima.
BRZI INTERNET

Dvosmerna veza je ugrađena u sve pore funkcionisanja Interneta,
što omogućava brze povratne kontakte na svim poljima života.

Zemaljske telefonske veze, brzi Internet i mobilna telefonija

Uspostavljanje komunikacije brzo, u svakom vremenu i u svim
prostorima označava sasvim nov „medij“ koji nosi sasvim nove
posledice za društvo.

Kao što je industrijska revolucija promenila socijalne strukture,
institucije zbog promenjenog „saobraćaja“ među ljudima, tako je i
Internet počeo da menja ne samo karakter poruka već i socijeteta.

Tehnologija, priroda, domašaj, način korišćenja i rezultati koji se
dobijaju čine da je Internet sasvim osoben medij, pri čemu se medij
određuje kao način posredovanja informacija.