Transcript pauci
PAUKOLIKI ZGLAVKARIPAUCI RAZNOVRSNOST ZGLAVKARA RAKOVI STONOGE INSEKTI PAUKOLIKI ZGLAVKARI PAUCI KRPELJI ŠKORPIJE KOSCI Zajedničke karakteristike ove raznovrsne grupe zglavkara su 4 PARA ČLANKOVITIH NOGU koje im služe za kretanje. PAUCI OPŠTE ODLIKE PAUKA -Veoma rasprostranjeni na kopnu gde naseljavaju različita staništa (polja, šume, livade) -Najčešće se sakrivaju među biljkama ili ispod kamenja -Mogu se videti u kućii ili stanu, kako u uglu neke prostorije pletu mrežu i strpljivo čekaju plen -Veličina im varira (od 0,5mm do 10 cm) -pauci su grabljivice (hrane se insektima, sitnim životinjama, vodenim insektima, ribom) -U zavisnosti od toga kako love plen, pauci su podeljeni na: # PAUKE MREŽARE (pauci koji pletu mrežu i čekaju plen u zasedi) # PAUKE SKITNICE (one pauke koji traže i love plen i hvataju insekte u trku ili skoku) SPOLJAŠNJA GRAĐA PAUKA UNUTRAŠNJA GRAĐA PAUKA SISTEM ORGANA ZA VARENJE počinje ustima koja su prilagođena uzimanju tečne hrane pa tako varenje započinje van tela. Pauk u plen ubrizgava otrov koji ga parališe, a zatim na njegovo telo izlučuje sekret iz pljuvačnih žlezdi. Sekret pretvara telo plena u polutečnu hranu koja se, zatim, tzv. želucem za sisanje usisava. Želudac za sisanje je u stvari deo prednjeg creva specifične građe prilagođen za usisavanje žitke hrane. Iza želuca se nastavlja srednje crevo. Srednje crevo je jako razgranato i u njemu se obavlja glavno varenje hrane. Zadnje crevo vodi do analnog otvora. SISTEM ORGANA ZA DISANJE Pauci dišu pomoću dve vrste organa, a retko koja vrsta ima samo jednu vrstu organa: listolika pluća su kesastog oblika koji se ka spoljašnjoj sredini otvaraju pukotinastim otvorima; traheje su sistem razgranatih cevčica koje prožimaju čitavo telo i obložene su kutikulom koja je spiralno zadebljala (smatra se da su nastale preobražajem listolikih pluća). KRVNI SISTEM se sastoji od srca koje je smešteno u srčanoj kesi iznad creva. U srce krv dospeva iz organa za disanje, a zatim iz njega odlazi u sva tkiva i organe. SISTEM ORGANA ZA IZLUČIVANJE Pauci imaju dve vrste ekskretornih organa: koksalne žlezde koje nisu tako dobro razvijene kao kod ostalih paukolikih životinja; Malpigijeve cevčice koje se granaju između crevnih proširenja i predstavljaju glavne organe za izlučivanje NERVNI SISTEM I ČULA GANGLIONARANA tip Pored očiju, kao čulnih organa, pauci poseduju i druga čula koja su jače ili slabije razvijena zavisno od vrtste i njenog načina života.Organi čula dodira, u obliku dlačica koje su u vezi sa završecima nerava, raspoređeni su po celom telu. O čulu ukusa i mirisa se kod paukova jako malo zna. Posebni organi, lirifirmni organi, predstavljaju čulo sluha. Sa spoljašnje strane se raspoznaju kao pukotine u kutikuli članaka nogu. SISTEM ORGANA ZA RAZMNOŽAVANJE Razmnožavanje je POLNO Pauci su ODVOJENIH POLOVA, a njihove polne žlezde sa odvodima smeštene su u trbušnom regionu. Ulogu kopulatornog organa mužjaka igra drugi par nogu oko usnog otvora. Obično mužjaci u fino ispredenu mrežu polažu spermalnu tečnost da bi je zatim specijalizovanim nožicama uneli u polni otvor ženke. Dakle, oplođenje je UNUTRAŠNJE. Prilikom parenja mužjak se izlaže opasnosti kada se približava ženki pošto ga ona na mreži zameniti sa plenom. Zato on pravi tačno određene pokrete kojima ženki ukazuje na svoje namere. Nit mreže na kojoj se kreće on ljulja, a drugu nit na kojoj stoji ženka on trza. Nakon oplođenja, ženka IZLEŽE JAJA, umotava ih nitima mreže i polaže na skrovito mesto. Iz oplođenih jaja se razvijaju mali pauci koji se nekoliko puta presvlače dok ne odrastu. UNUTRAŠNJA GRAĐA PAUKA Paučinaste žlezde produkuju elastičnu belančevinu, paučinu, koja je u obliku lepljivih niti i služi za: # pletenje mreže u koju upada plen; # izradu kokona u obliku debele čahura u kojoj se nalaze i zaštićena su jaja i koju ženka čuva ili nosi sa sobom; # izradu stana tako što npr. kod paukova koji žive u rupicama iskopanim u zemlji zidovi tih rupica su obloženi paučinom ili kod onih koji žive na drveću pomoću paučine saviju listove u cevčice u kojima žive # daleka putovanja vazduhom pomoću dugačke niti za koju se pauk prikači i leti nošen vazdušnim strujanjima Paučina se izlučuje u tečnom obliku da bi očvrsla tek u dodiru sa vazdunom. Mreže izgrađene od paučine zauzimaju prostore različite po veličini i obliku zavisno od vrste pauka koji ih plete. Tako pauci koji žive na drveću pletu velike mreže izgrađene od vlakana raspoređenih u svim pravcima, dok kućni pauci pletu vodoravne mreže od gusto isprepletanih niti. Paučinase izliva u tečnom obliku iz mnogobrojnih otvora na paučinastim žlezdama, na vazduhu očvrsne u veliki broj niti koje se zatim sjedinjuju u jednu deblju nit i od nje se plete mreža. Pauk plete mrežu po tačno određenoj šemi. Naime, prvo na pogodnom mestu isplete okvir mreže koji je najčešće četvorougaon i pričvrsti ga za čvrst oslonac (zid, grančice i dr.). Zatim ispreda niti po dijagonalama unutar okvira, a onda radijalne niti od centra okvira ka njegovoj periferiji. Na kraju plete spiralne niti kojima povezuje celu mrežu i posipa ih sićušnim lepljivim kapljicama za koje se, kao za lepak, hvataju insekti . Nedaleko od postavljene mreže, obično na nekom skrovitom mestu, pauk gradi gnezdo koje je spojeno preko jednog signalnog vlakna sa samim centrom mreže. Preko tog vlakna, pauk koji miruje u gnezdu je obavešten kada se plen uhvati u mrežu. Pletenje mreže predstavlja preduslov za uspešan lov koji se sastoji u strpljivom čekanju da plen (najčešće insekti) uleti u mrežu i u nju se uplete. Pre nego što počne da iz njega isisava sokove, pauk svoj ulovljeni plen prethodno dobro obavije paučinom. RAZNOVRSNOST PAUKOVA Pauci su veoma raznovrsna grupa životinja. Među paucima ima biljojeda i mesojeda. Mnogi od njih su otrovni, a otrov nekih paukova je opasan za čoveka. PAUK KRSTAŠ Dobio je ime po šari u obliku krsta, koja se nalazi na leđnoj strani trbuha. Ovaj pauk plete mrežu ovalnog oblika. CVETNI PAUK vreba plen na cvetovima biljaka, teško ga je uočiti jer može da menja boju i tako kamufliran čeka plen.Pripada paucima skitnicama. TARANTULA Jedan od najvećih pauka skitnica. Telo mu je obraslo gustim dlačicama Nije opasan za čoveka, ujed izaziva samo otok i jak bol.Ljudi ih uzgajaju i prodaju kao kućne ljubimce. CRNA UDOVICA Ima jarko crvenu šaru na crnom telu. Ime je dobila po verovanju Da nakon parenja pojede mužjaka. Spada u najotrovnije pauke. Njen otrov izaziva jake bolove i retko je smrtonosan za čoveka. VODENI PAUK Živi u stajaćim i tekućim vodama, zahvaljujući mehurićima vazduha koji se nalaze među dlačicama.Može dugo vremena da provede pod vodom. Plen vreba u “vazdušnom balonu” koje pravi od mreže koju puni mehurićima vazduha. Kada se neka mala životinja približi vazduđnom mehuru, velikom brzinom se baca na nju. ZNAČAJ PAUKOVA Pauci su važni članovi lanaca ishrane u prirodi. Imaju veliki značaj u regulisanju brojnosti insekata (da nema paukova, insekti bi preplavili našu planetu).