Transcript Upravljanje performansama procesa

Predavanje br. 5
Upravljanje performansama
procesa
Dragan Domazet
10.4.2009.
10.4.2009.
Projektovanje proizvodnih sistema
pomoću računara - predavanje br. 5
1
Uvod
• Modeliranje poslovnih procesa se vrši
primenom posebnih metoda i softverskih alata
za projektovanje poslovnih procesa.
• Njihovom primenom, projektanti poslovnih
procesa mogu da provere
– ostvarljivost,
– kompletnost i
– efektivnost predloženog projektnog rešenja poslovnih
procesa.
• Ovi alati olakšavaju bolje razumevanje procesa
koji se razmatraju i probleme sa kojim sa oni
sučeljavaju.
10.4.2009.
Projektovanje proizvodnih sistema
pomoću računara - predavanje br. 5
2
Alati i principi projektovanja
procesa
Princip projektovanja
Alat
Eliminacija aktivnosti koje ne dodaju vrednost i
merenje poboljšanja procesa
Opšti dijagram procesa (engl. general process
chart)
Razumeti tok procesa i njegov odnos prema
stukturi infrastrukture
Dijagram toka procesa i analiza opterećenjerastojanje.
Razumeti tok posla
Dijagram toka posla, dijagram toka podataka i
integrisano modeliranje definicije
Uravnotežiti tok posla i kapacitet
Uravnoteženje proizvodnih linija
Minimizirati redne aktivnosti i primopredaje posla
Upravljanje slučajevima (engl. case management)
Realizovati rad na osnovu njegovih karakteristika
Vremensko planiranje (engl. scheduling)
10.4.2009.
Projektovanje proizvodnih sistema
pomoću računara - predavanje br. 5
3
Podaci o svakoj aktivnosti
• Neophodni podaci:
– vremena rada u aktivnostima
– redosled odvijanja aktivnosti procesa.
• Kako ih dobiti? Dokumentovanjem svake
aktivnosti.
– Najvažnije dokumentovati vreme trajanja aktivnosti
• Koriste se dva dokumenta:
– Dokument o aktivnostima procesa
– Dokument o radnoj stanici
10.4.2009.
Projektovanje proizvodnih sistema
pomoću računara - predavanje br. 5
4
Dokument o aktivnostima procesa
• Dokument o aktivnostima procesa:
• opisuje sve aktivnosti jednog posla,
• daje tzv. pripremna vremena i operacijska vremena.
• Ovaj dokument prati pripremak, tj. proizvod u
svim fazama njegove proizvodnje, i unose se
podaci o
• aktivnosti tj. o mašini, količini delova na ulazu i izlazu
io
• vremenu početka i završetka svake aktivnosti
• Ovako prikupljeni podaci o vremenima su ulazni
podaci za softverske alate za modeliranje
procesa.
10.4.2009.
Projektovanje proizvodnih sistema
pomoću računara - predavanje br. 5
5
Dokument o radnoj stanici
• Sadrži sve aktivnosti koje se realizuju na
određenoj radnoj stanici (npr. mašini).
• Može se utvrditi stepen iskorišćenja i
potencijalni kapacitet radne stanice.
10.4.2009.
Projektovanje proizvodnih sistema
pomoću računara - predavanje br. 5
6
Analiza toka procesa
• Za analizu toka procesa koriste se
najčešće četiri dijagrama i tabela:
– Opšti tabela procesa (engl. the general
process chart)
– Dijagram toka procesa (engl. the process
flow diagram)
– Tabela aktivnosti procesa (engl. the process
activity chart)
– Dijagram toka (engl. flowchart)
10.4.2009.
Projektovanje proizvodnih sistema
pomoću računara - predavanje br. 5
7
Uobičajeni simboli za aktivnosti
procesa
operacija
zakašnjenje
inspekcija
transport
fizičkog objekta
uskladišćenje
10.4.2009.
transport
informacije
Projektovanje proizvodnih sistema
pomoću računara - predavanje br. 5
8
Opšta tabela procesa
Sadašnji proces
Aktivnost
Novi (reprojektovan) proces
Razlika
Br.
Vreme
%
Br.
Vreme
%
Br.
Vreme
Operacije
5
30
10
5
30
37,5
0
0
Inspekcije
3
60
20
1
20
25,0
-2
-40
Transport
10
120
40
2
20
25,0
-8
-100
Uskladištenje
0
0
0
0
0
0
0
0
Zakašnjenja
7
90
90
1
10
12,5
-6
-80
Ukupno
25
300
100
9
80
100
-16
-220
10.4.2009.
Projektovanje proizvodnih sistema
pomoću računara - predavanje br. 5
9
Dijagrama toka procesa
• Alat koji dozvoljava analitičaru procesa da
predstavi kretanje
– pripremka, tj. delova i proizvoda u svim
fazama proizvodnje (u proizvodnji) ili
– dokumenata (u administraciji) od jedne
aktivnosti (mesta u pogonu ili administraciji)
ka drugoj aktivnosti (odn. mesta) procesa koji
se odvija u određenom pogonu, tj. prostoru.
• Meri performanse procesa u jedinicama
vremena i jedinicama rastojanja.
10.4.2009.
Projektovanje proizvodnih sistema
pomoću računara - predavanje br. 5
10
Dijagrama toka procesa
• Analiza obuhvata sva rastojanja između aktivnosti preko
koji se kreće posao na obradi dela, odn. dokumenta,
– uključujući i horizontalna i vertikalna rastojanja, kada proces se
odvija na više spratova neke zgrade.
• Dijagram pretpostavlja da je potrebno izvesno vreme
–
–
–
–
za kretanje resursa za transformaciju (materijal, informacija),
za kretanje od aktivnosti do aktivnosti i da je to
vreme proporcionalno njihovom rastojanju, kao i da je
vreme parametar koji utiče na performanse procesa.
• Zato je važno da se ovi dijagrami toka procesa precizno
urade u slučajevima procesa za obradu radnih naloga.
10.4.2009.
Projektovanje proizvodnih sistema
pomoću računara - predavanje br. 5
11
Označavanja mesta odvijanja
aktivnosti
Podproces istraživanja i razvoja
Kupac
Istraživanje
tržišta
Marketing
Razvoj tražnje
Terenska
prodaja
Lansiranje
proizvoda
Upravljnje
vođstvom
Stvaranje
vođstva
Unos naloga
Projektovanje
Razvoj
novog
koncepta
proizvoda
Proizvodnja
Stvaranje
plana
razvoja
Projektovanje
proizvoda
Prototip
proizvoda
Stvaranja
početne
zalihe
Nabavka
Isporuka
Finansije
Više
rukovodstvo
10.4.2009.
Projektovanje proizvodnih sistema
pomoću računara - predavanje br. 5
12
Poboljšanje procesa promenom
mesta aktivnosti
Obrađen zahtev
A
(menadžer)
D
(podaci)
F
(podrška)
A
(menadžer)
B
(prodaja)
E
(računovodstvo)
D
(podaci)
B
(prodaja)
C
(šalter)
F
(podrška)
C
(šalter)
F
(podrška)
Ulazni zahtev
10.4.2009.
Ulazni
zahtev
Projektovanje proizvodnih sistema
pomoću računara - predavanje br. 5
Obrađen
zahtev
13
Cilj: Minimizacija kretanja
materijala ili dokumenata
• Cilj je da se minimiziraju nepotrebna kretanja
resursa za transformisanje.
– To se vidi preko dužina puteva kretanja resursa za
transformisanje između aktivnosti procesa.
• Efektivan tok procesa
– smanjuje dužinu putanja kretanja resursa za
transformaciju i
– eliminiše njihova ukrštanja na taj način što
raspoređuje aktivnosti po redosledu izvršenja.
– Aktivnosti koje obrađuju veliki broj resursa za
transformaciju postavljaju se blizu jedne drugoj.
10.4.2009.
Projektovanje proizvodnih sistema
pomoću računara - predavanje br. 5
14
Pitanja u vezi raspoređivanje
reusrsa za transformisanje
• Pri fizičkom raspoređivanju ljudi, opreme i
prostora u procesu postavljaju se sledeća
pitanja:
– Koji će radni centri biti uključeni u rasporedu?
– Koliki prostor zahteva svaki radni centar?
– Kako treba da se konfiguriše svaki radni
centar?
– Gde treba da bude lociran svaki radni centar?
10.4.2009.
Projektovanje proizvodnih sistema
pomoću računara - predavanje br. 5
15
Gde treba da bude lociran svaki
radni centar? LD poeni
• Dijagram toka procesa najviše pomaže u
određivanju lokacija radnih centara.
– može koristiti i jednostavni kvantitativni metod za
upoređenje alternativnih projektnih rešenja.
• Metod se oslanja na računanje poena (LD
poeni) za izražavanje rastojanja između radnog
centra (i) i radnog centra (j) uz pomoć sledećeg
izraza:
LD poeni (i,j) = Količina (i,j) x Rastojanje (i,j)
Količina je mera obima transporta između dva radna centra.
10.4.2009.
Projektovanje proizvodnih sistema
pomoću računara - predavanje br. 5
16
LD poeni
• Vrednost količine je mera obima transporta
između dva radna centra.
– količina materijala ili broja delova koji se
transportuje između dva radna centra (npr.
dve mašine).
• Cilj projektovanja procesa je da se
nađe takav tok procesa koji ima
najmanji broj LD poena.
10.4.2009.
Projektovanje proizvodnih sistema
pomoću računara - predavanje br. 5
17
Primer
Tabela 9.3
Tabela 9.4
A
B
C
D
E
Sadašnje rešenje
F
Centri
A
20
B
20
10
C
75
15
90
D
70
B
F
D
C
Količina
80
A
E
Novo rešenje
Rastojanje
LD
poeni
Rastojanje
LD
poeni
A,B
20
2
40
1
20
A,D
20
1
20
1
20
A,F
80
3
240
3
240
B,C
10
2
20
1
10
B,E
75
3
225
1
75
C,D
15
1
15
3
45
C,F
90
1
90
1
90
D,E
70
2
140
1
70
Ukupno:
790
570
a) Sadašnje rešenje
C
B
A
F
E
D
b) Novo rešenje
10.4.2009.
Novo rešenje je bolje jer obezbeđuje manji
broj LD poena (570) nego sadašnje rešenje (790).
Projektovanje proizvodnih sistema
pomoću računara - predavanje br. 5
18
Proračun rastojanja između dve
tačke
• Rastojanje po katetama
trougla =
│x1 – x2│ + │y1 – y2│
• Rastojanje po dijagonali
trougla =
[(x1 + x2)2 + (y1 + y2)2]½
y
(x1,y1)
(x2,y2)
x
10.4.2009.
Projektovanje proizvodnih sistema
pomoću računara - predavanje br. 5
19
Tabela aktivnosti procesa
• Opšta tabela procesa ne prikazuje aktivnosti po
redosledu izvršenja,
– nije pogodno za upoređivanje dva procesa sa
različitim redosledom aktivnosti.
• Tabela aktivnosti procesa
– obezbeđuje informaciju o redosledu aktivnosti
procesa i druge informacije potrebne za upoređenje
dva procesa.
10.4.2009.
Projektovanje proizvodnih sistema
pomoću računara - predavanje br. 5
20
Tabela aktivnosti procesa
Tabela aktivnosti procesa
Srana 1 od 1
Proces: Snimanje X zracima
Datum: 1.5.2006.
Razvijen od strane: Opšte bolnice
Br.
Opis
Sadašnji proces x
Budući proces
Kod
Vreme
Simbol
vrednosti
1
Ući u laboratoriju
7
N
2
Čekanje
10
N
3
Popuna formulara.osig.
6
C
4
Popuna formulara.lab.
5
C
5
Čekanje
7
N
6
Skidanje
3
V
7
Snimanje X zracima
5
V
8
Razvoj snimka
12
V
9
Provera snimka
3
C
10
Prenos snimka
10
N
11
Izlaz iz laboratorije
7
N
Za svaku aktivnost uneti podatke. Povezati simbole da bi se pokazao tok procesa
Kod vrednosti: V – dodaje vrednost, N – ne dodaje vrednost, C-upravljanje
10.4.2009.
• Tabela aktivnosti
procesa sadrži
prosečne
vrednosti za
vremena trajanja
aktivnosti.
• Sabiranjem ovih
vremena, dobija
se prosečno
vreme trajanja
procesa.
Projektovanje proizvodnih sistema
pomoću računara - predavanje br. 5
21
Tabela aktivnosti procesa
• Ne dobija se varijacija vremena trajanja
procesa usled varijacija vremena trajanja
aktivnosti.
• Tabela aktivnosti procesa
– nije zgodna ako se porede više varijanti, jer je
za svaku od njih, neophodno napraviti
posebnu tabelu aktivnosti.
– ne mogu da prikazuju paralelne, već samo
redno povezane aktivnosti.
10.4.2009.
Projektovanje proizvodnih sistema
pomoću računara - predavanje br. 5
22
Dijagram toka procesa
• Dijagram toka procesa može prikazati i
paralelne aktivnosti
• Grafički simboli za aktivnosti se ucrtavaju po
redosledu izvršavanja, počev od gornjeg levog
ugla dijagrama i kretanjem udesno, ka donjem
desnom uglu.
• Dijagram toka procesa može da prikaže i
– petlje aktivnosti (aktivnosti koje se iterativno
ponavljaju).
– alternativne puteve, tačke odlučivanja, i paralelne
aktivnosti.
10.4.2009.
Projektovanje proizvodnih sistema
pomoću računara - predavanje br. 5
23
Dijagram toka procesa
operacija
uskladišćenje
inspekcija
odlučivanje
transport
fizičkog objekta
zakašnjenje
transport
informacije
Nalozi
čekaju
prodavca
Operator
diže
slušalicu
Nalozi
čekaju za
obradu
Nalozi se
Nalozi
nose
čekaju kod
supervizoru supervizora
Supervizor
proverava
naloge
ne
Da li su nalozi
kompletni?
da
Nalozi
se ispunjavaju
10.4.2009.
Projektovanje proizvodnih sistema
pomoću računara - predavanje br. 5
24
Proračun vremena aktivnosti
Vreme obrade x Veličina serije + Vreme pripreme
Vreme aktivnosti =
Efikasnost
Gde je:
• Vreme obrade
– vreme potrebno za realizaciju
pojedinačnog posla
• Veličina serije
– broj poslova koji se rade u seriji
• Vreme pripreme – vreme potrebno za pripremu procesa
da počne obradu nove serije
• Efikasnost
– mera koja ukazuje na brzinu obrade
posla u odnosu na standardno vreme
10.4.2009.
Projektovanje proizvodnih sistema
pomoću računara - predavanje br. 5
25
Standardno vreme
• Standardno vreme odgovara radu radnika koji ima
100% efikasnost.
– Ako neki radnik ne pokazuje tu standardnu efikasnost, već nižu,
onda se vreme trajanja aktivnosti povećava.
• Na primer, pretpostavimo:
– da je 2 minuta potrebno za kontrolu kompletnosti jednog naloga
u procesu realizacije naloga.
– da supervizor proverava naloge u seriji od po 20 naloga i da mu
je potrebno 10 minuta da se pripremi za proveru te serije naloga.
– supervizor je novi i nema još standardnu efikasnost, te se
njegova efikasnost uzima da je na nivou 80% od standardne.
• Primenom gornjeg izraza, u ovom slučaju dolazi se do
vremena trajanja aktivnosti.
Vreme aktivnosti =
2 x 20 + 10
= 62,5 minuta
0,8
10.4.2009.
Projektovanje proizvodnih sistema
pomoću računara - predavanje br. 5
26
Vreme trajanja procesa sa jednom
aktivnošću
• Ako se nalozi ne obrađuju u seriji već pojedinačno, onda
nije potrebno vreme za pripremu, te je vreme trajanje
aktivnosti provere jednog naloga:
Vreme aktivnosti =
2x1+0
= 2,5 minuta
0,8
• Za proveru 20 naloga bilo bi potrebno 50 minuta.
• Pri ovom proračunu, pretpostavljeno je da je procenjeno
vreme provere jednog naloga i vreme za pripremu tačno.
10.4.2009.
Projektovanje proizvodnih sistema
pomoću računara - predavanje br. 5
27
Dinamika procesa
• Kada se radi sa verovatnoćama, onda dijagram
za tok procesa nije dovoljan za potpuno
razumevanje dinamike procesa.
– neophodno je primeniti simulaciju procesa u uslovima
javljanja diskretnih poremećaja.
– Simulacija koristi dijagram toka procesa, ali kreira
dinamičko predstavljanje procesa, jer omogućava
dobijanje i verovatnoće dobijanja ukupnog vremena
trajanja procesa.
• Izrada dijagrama toka procesa se najčešće radi
upotrebom specijalizovanih softvera,
10.4.2009.
Projektovanje proizvodnih sistema
pomoću računara - predavanje br. 5
28
Mapa uslužnog sistema
• Mapa uslužnog sistema (Service System
Map – SSM) je proširenje dijagrama toka
procesa, jer
– dokumentuje kako neki poslovni proces
komunicira sa svojim kupcima, kao i
– ulogu koju kupci igraju u procesu
obezbeđenja usluge.
• Mapa uslužnog servisa prikazuje kako
aktivnosti doprinose zadovoljavanju
kupaca
10.4.2009.
Projektovanje proizvodnih sistema
pomoću računara - predavanje br. 5
29
Ciljevi korišćenja mape uslužnog
servisa
• Da obezbedi zajedničku i konsistentnu
percepciju iskustva koje kupac ima sa celim
poslovnim procesom.
• Da utvrdi sve tačke dodira između poslovnog
procesa i kupaca.
• Da obezbedi osnovu za razvoj ekonomskog
modela poslovanja.
• Da obezbedi okvir za projektovanje poslovnih
procesa.
• Da pomogne utvrđivanju kontrolnih tačaka i
strateških mera performansi.
10.4.2009.
Projektovanje proizvodnih sistema
pomoću računara - predavanje br. 5
30
Povoljnosti korišćenja SSM
1. Poboljšanje performansi
2. Usmerenje na istraživanje tržišta
3. Projektovanje operacija i upravljanja
procesom
4. Primena informacionih tehnologija
5. Usmerenje na merenje kritičnih
performansi
10.4.2009.
Projektovanje proizvodnih sistema
pomoću računara - predavanje br. 5
31
Poboljšanje performansi
•
Mapa obično značajnije pomaže
poboljšanju procesa u odnosu na
tekstualni opis procesa.
– smanjuje rizik netačnog opisa procesa i od
učinjenih promena i
– predstavlja temelj saradnje unutar
kompanije na polju usavršavanja poslovnog
procesa.
•
Mapa (SSM) pomaže zaposlenima da sa
sadašnjeg, pređu na novi proces.
10.4.2009.
Projektovanje proizvodnih sistema
pomoću računara - predavanje br. 5
32
Usmerenje na istraživanje
tržišta
• Mapa poboljšava sposobnost
menadžmenta da se usmeri u područja
koja su kritička za zadovoljstvo kupca.
– Kako? Obezbeđenjem tačnog, korak-pokorak, opisa tačaka kontakta sa kupcem, iz
perspektive kupca,
• Potreba da se poboljša razumevanje
određenih aspekata nekog kontakta sa
kupcem, može da dovede do daljih
istraživanja tržišta.
10.4.2009.
Projektovanje proizvodnih sistema
pomoću računara - predavanje br. 5
33
Projektovanje operacija i
upravljanja procesom
•
•
Efekti na prve i kasnije aktivnosti se lakše
utvrđuju kada vrše brisanja i dodavanja i druge
promene u mapi.
Mapa dozvoljava da se operacije ili aktivnosti
unutar organizacije vide u širem kontekstu
vezanim za kupce.
Promena
10.4.2009.
Dijagram
procesa
Efekti na aktivnosti
Vidljivost aktivnosti
Projektovanje proizvodnih sistema
pomoću računara - predavanje br. 5
34
Primena informacionih tehnologija
•
Informacioni sistemi se mogu projektovati sa
strateškog stanovišta upotrebom SSM mapa,
–
•
jer one, pored tačaka kontakta sa kupcima, toka
materijala i prikaza specifičnih aktivnosti, prikazuju i
tok informacija koji je neophodan za izvršenje
ključnih aktivnosti procesa.
Mogu se projektovati novi informacioni sistemi
(ili da se poboljšaju postojeći) radi povezivanja
aktivnosti koje dodaju vrednosti u osnovnom
poslovnom procesu.
10.4.2009.
Projektovanje proizvodnih sistema
pomoću računara - predavanje br. 5
35
Usmerenje na merenje kritičnih
performansi
•
Mapa (SSM)
– olakšava prikupljanje ključnih mera koje su
neophodne u projektovanju procesa.
– podstiče kreiranje efektivne poslovne
politike, procedura, preporuka i programa
obuke kojim se postavlja kontekst sistema
za upravljanje performansama sistema.
•
Sa mapom, projektni tim može da se
usmeri ka kritičnim mernim tačkama.
10.4.2009.
Projektovanje proizvodnih sistema
pomoću računara - predavanje br. 5
36
Mapa uslužnog procesa i
performanse
• Grafički prikaz olakšava projektovanje mera koje
ostvaruju najbolju ravnotežu između kvaliteta
usluge, kvaliteta proizvoda i profitabilnosti.
• Mere performansi su najefektnije
– kada kontrolišu horizontalni tok posla u skladu sa
prikazom na mapi i
– kada su neograničene vertikalnom strukturom
organizacije.
• Mapa ovo obezbeđuje prikazom svih aktivnosti u
vidu jednog kontinualnog toka, umesto deljenja
posla po organizacionim jedinicama, odn.
funkcijama.
10.4.2009.
Projektovanje proizvodnih sistema
pomoću računara - predavanje br. 5
37
Horizontalne trake
• Svrha horizontalnih traka -prikaz aktivnosti koje su
povezane sa određenim učesnicima u procesu
• Najčešće mapa uslužnog sistema ima sledeće
horizontalne trake:
–
–
–
–
–
Traka krajnjeg korisnika ili kupca.
Traka distributivnog kanala ili isturene linije kompanije.
Traka aktivnosti unutar organizacije.
Traka centralne podrške ili informacionog sistema (IS).
Traka snabdevača ili dobavljača.
10.4.2009.
Projektovanje proizvodnih sistema
pomoću računara - predavanje br. 5
38
Primer primene horizontalnih traka
Potrebe kupaca
A
Odnosi sa
okruženjem
B
Unutrašnje
aktivnosti
Informacioni
sistem
Dobavljači
K
C
G
J
D
70%
E
F
30%
I
H
Umesto horizontalnih traka na SSM dijagramima,
mogu se koristiti vertikalne trake
10.4.2009.
Projektovanje proizvodnih sistema
pomoću računara - predavanje br. 5
39
Segmenti procesa
Prijem naloga
Potrebe kupaca
A
Odnosi sa
okruženjem
B
Unutrašnje
aktivnosti
Informacioni
sistem
Dobavljači
10.4.2009.
Realizacija naloga
Isporuka
Slanje računa
K
C
G
J
D
70%
E
F
30%
Projektovanje proizvodnih sistema
pomoću računara - predavanje br. 5
I
H
40
Primena dodatnih simbola u SSM
dijagramima
• Dodatni simboli kojima se opisuju neke
informacije.
– Na primer, simbol kompjutera postavljenim pored
strelice označava da se komunikacija odvija
elektronskom poštom ili prenosom datoteka.
– Telefonski simbol označava telefonski poziv, a simbol
faks mašine označava slanje faks poruke.
• Softverske kompanije su razvile programske
sistema za izradu dijagrama toka procesa kojim
se povećava fleksibilnost i funkcionalnost.
10.4.2009.
Projektovanje proizvodnih sistema
pomoću računara - predavanje br. 5
41
Obezbeđivanje orijentacije prema
proizvodu u procesu
• Skup aktivnosti se može predstaviti na dva
osnovna načina:
– prema funkciji koju obavljaju, i
– prema proizvodu ili usluzi
10.4.2009.
Projektovanje proizvodnih sistema
pomoću računara - predavanje br. 5
42
Funkcionalna orijentacija (1)
• Pri funkcionalnoj orijentacji, radne stanice ili
odelenja se grupišu u skladu sa njihovm
funkcijom.
– sve bušilice su grupisane u određenom posebnom
delu fabričke hale, ili
– svi ljudi koji daju tehničku podršku kupcima su
locirani u istom odelenju softverske kompanije.
• Funkcionalna orijantacija je najčešća kada ista
aktivnost mora da opslužuje puno različitih
kupaca.
– kada menadžment ne želi da rezerviše unapred
svoje resurse samo za određeni proizvod, uslugu ili
kupca.
10.4.2009.
Projektovanje proizvodnih sistema
pomoću računara - predavanje br. 5
43
Funkcionalna orijentacija (2)
• U funkcionalnoj organizaciji,
– teži se velikom iskorišćenju ljudi i mašina
time što
– oni opslužuju sve proizvode i usluge koji se
mogu grupisati oko istih aktivnosti.
• Nadzor od strane poslodavca u ovom
slučaju može da bude više specijalizovan.
10.4.2009.
Projektovanje proizvodnih sistema
pomoću računara - predavanje br. 5
44
Orijentacija prema proizvodu
• Sve neophodne aktivnosti za izradu nekog
proizvoda ili za proizvodnju neke usluge su
organizovane u vidu jednog specifičnog
redosleda radnih stanica.
• Na taj način se ovi resursi namenjuju isključivo
određenom proizvodu ili usluzi.
• Aktivnosti se organizuju u skladu sa postupkom
proizvodnje proizvoda ili usluge
materijal
10.4.2009.
Aktivnost 1
Aktivnost 2
Aktivnost n
Projektovanje proizvodnih sistema
pomoću računara - predavanje br. 5
Proizvod
45
Prednosti orijentacije prema
proizvodu
• Veća je brzina odvijanja procesa.
• Manje su zalihe nezavršene proizvodnje.
• Manje je neproduktivnog vremena
izgubljeno prilikom promene naloga.
• Manje je vreme transpoirta.
• Manji je broj primopredaja posla.
10.4.2009.
Projektovanje proizvodnih sistema
pomoću računara - predavanje br. 5
46
Primer
Kupac A
Kupac A
1
2
1
2
4
5
3
5
3
1
4
2
5
3
4
Kupac B
a) Funkcionalna orijentacija
10.4.2009.
Kupac B
b) Orijentacija prema proizvodu/kupcu
Projektovanje proizvodnih sistema
pomoću računara - predavanje br. 5
47
Preduslov za primenu orijentacije
prema proizvodu
• Zahteva veća kapitalna ulaganja, jer dovodi do
slabijeg iskorišćenja resursa.
– U našem primeru, broj kupaca, tj. korisnika usluga A i
B mora da bude dovoljan da bi se opravdala
organizacija procesa prema proizvodu,
• Obim usluge nije uvek dovoljno veliki da bi
opravdao primenu posebnih resursa za samo
jedan proizvod ili jednu uslugu.
• U takvim slučajevima se može primenjivati
hibridna orijentacija u procesu.
10.4.2009.
Projektovanje proizvodnih sistema
pomoću računara - predavanje br. 5
48
Grupna tehnologija – hibridna
orijentacija
• Hibridna orijentacija je poznata pod
imenom grupna tehnologija.
• Grupiše delove ili proizvode sa sličnim
karakteristikama u familije sličnih delova.
• Mašine se postavljaju prema tehnološkom
procesu proizvodnje jedne familije sličnih
delova
– Time se mnogo bolje koriste mašne, jer
delova jedne familije uvek ima više nego
samo jednog dela.
10.4.2009.
Projektovanje proizvodnih sistema
pomoću računara - predavanje br. 5
49
Grupni poslovi
• U poslovnim procesima ekvivalent
hibridnoj orijentaciji je primena tzv.
grupnih poslova (npr. grupa sličnih
naloga ili kupaca).
– Familije se formiraju prema sličnosti
tehnološkog, proizvodnog ili uslužnog procesa
kojim se proizvode, odn. uslužuju sve članovi
jedne familije sličnih poslova.
10.4.2009.
Projektovanje proizvodnih sistema
pomoću računara - predavanje br. 5
50
Primer
Kupac A
Ćelija AC
1
2
4
3
5
Kupac C
3
Kupac B
1
3
Ćelija BD
4
Kupac D
10.4.2009.
2
5
1
Projektovanje proizvodnih sistema
pomoću računara - predavanje br. 5
51
“Poslovi u toku”
• Proizvodne operacije imaju različita vremena
obrade materijala, tj. pripremka.
• Stvaranje privremenih skladišta u procesu
proizvodnje .
• Termin „poslovi u toku“, pored ovih privremenih
skladišta nezavršenih proizvoda, obuhvata i sve
poslove koji čekaju na izvršenje iz bilo kog
razloga.
10.4.2009.
Projektovanje proizvodnih sistema
pomoću računara - predavanje br. 5
52
Uklanjanje skladišta u procesu
• Ovakva privremena skladišta, tj. redovi stvaraju
nepotreban posao i prave komunikacione
probleme.
• Mora da postoji i sistem za njihovo praćenje, jer
je neophodno da stalno znate koji su poslovi na
čekanju.
• Troši se napor da se pronađu odgovarajući
nalozi, za pokretanja poslova i utvrđivanje
statusa komunikacije sa kupcima.
10.4.2009.
Projektovanje proizvodnih sistema
pomoću računara - predavanje br. 5
53
Primer prelaska na orijentaciju
prema proizvodu
• U jednoj računarskoj firmi
– obrada promena u ugovorima za održavanje su
zahtevali 42 dana, kao rezultat serijskog procesa sa
papirima i
– sa čekanjem dokumenata na saglasnost između
funkcionalnih jedinica u procesu.
• Neka od ovih jedinica su skrivala mnoge greške
koje su se kasnije pojavljivale na računima
poslatim kupcima.
• Posle primene orijentacije proizvoda prema
proizvodu i primenom timskog rada, nestali su
redovi, tj. gomilanje dokumenata između
pojedinih aktivnosti u procesu.
10.4.2009.
Projektovanje proizvodnih sistema
pomoću računara - predavanje br. 5
54
Primer prelaska na orijentaciju
prema proizvodu
• Greške u procesu su počele da se uočavaju
odmah po nastanku te su odmah i otklanjane.
• Posledica - smanjenje utvrđivanja grešaka za
80% i smanjenje ciklusnog vremena za 60%.
• Takođe je poboljšan protok gotovog novca (tj.
operativnog kapitala), tj. došlo je do bržeg
njegovog obrtanja, što je smanjilo potrebu
uzimanja kredita.
10.4.2009.
Projektovanje proizvodnih sistema
pomoću računara - predavanje br. 5
55
Uravnoteženost procesa – preduslov
za efektivnost orijentacije ka proizvodu
• Pozitivni efekti prelaska sa funkcionalne
orijentacije procesa ka orijentaciji prema
proizvodu ili usluzi
– sastojala se u pripremi i primeni ugovora o
održavanju računara kod korisnika, tj. kupaca.
• Orjentacija prema proizvodu ne mora uvek da
dovede do pozitivnih posledica, tj. do
eliminisanja redova i gomilanja nezavršenih
poslova.
• Da bi dao efekte, proces orijentisan prema
proizvodu mora da bude dobro uravnotežen.
10.4.2009.
Projektovanje proizvodnih sistema
pomoću računara - predavanje br. 5
56
Princip odrađivanja posla
odjedanput
• Cilj primene ovog principa je eliminacija serijske
proizvodnje, tj. smanjivanje veličine serije na
jedan.
• Na ovaj način se minimizira vreme čekanja
između pojedinih operacija, tj. aktivnosti pri
serijskoj proizvodnji ili usluzi.
• Svaki proces ima dve vrste serija:
– Serije procesa (engl. process batches)
– Serije prenosa (engl. transfer batches)
10.4.2009.
Projektovanje proizvodnih sistema
pomoću računara - predavanje br. 5
57
Serija procesa
• Sastoji se od svih poslova iste vrste koje jedan
resurs mora da obavi u jednom procesu, sve
dok taj resurs ne pređe na neki drugi posao u
procesu.
• Primer,
– Skener u banci proverava čekove jednog kupca
– Kada završi sa čekovima kupca, prelazi na skeniranje
nekih drugih dokumenata.
– Veličina serije u ovom primeru je broj čekova koje je
skener snimio.
Skener
10.4.2009.
Projektovanje proizvodnih sistema
pomoću računara - predavanje br. 5
58
Serija prenosa
• Odnosi se na prenos poslova između aktivnosti ili radnih
stanica.
• Umesto da se čeka da se završi obrada cele serije
procesa, posao koji je završen (na delu serije) odmah se
šalje na sledeću radnu stanicu, tj. aktivnost u procesu.
• Serije prenosa su, prema tome, manje ili jednake seriji
procesa.
• U slučaju rada sa serijama prenosa manjim od serijama
procesa, postiže se smanjenje ukupnog vremena rada
(ciklusnog vremena), te samim tim, dolazi i do smanjenja
posla procesa koji sistem treba da obavi
10.4.2009.
Projektovanje proizvodnih sistema
pomoću računara - predavanje br. 5
59
Primer
Serija
procesa
Serija
prenosa
1
100
100
2
100
100
100
50
100
3
100
100
250
Serija
procesa
Serija
prenosa
1
100
20
2
20
20
3
100
20
100
20
100
130
10.4.2009.
Projektovanje proizvodnih sistema
pomoću računara - predavanje br. 5
60
Kada veće, a kada manje
serije?
• Sa stanovišta iskorišćenja resursa, dve vrednosti
su važne: pripremno vreme i vreme obrade.
• Veća serija smanjuje ciklusno vreme usled
smanjenja pripremnih vremena.
• Zato su veće serije povoljnije kod resursa koji
predstavljaju usko grlo (tj. aktivnost sa najnižim
kapacitetom u procesu).
• Međutim, kod resursa koji nisu usko grlo,
poželjnije su manje serije, jer smanjuju količinu
nezavršenog posla u procesu, jer su manja
vremena čekanja na početak obrade jedne serije
poslova.
10.4.2009.
Projektovanje proizvodnih sistema
pomoću računara - predavanje br. 5
61
Uravnotežavanje protoka u uskim
grlima
• Uravnotežavanje protoka posla u uskim grlima
je povezano sa tzv. teorijom ograničenja (Theory
of Constraints – TOC).
• Teoriju je postavio Elzahu M. Goldratt u svojoj
knjizi „The Goal“.
– U knjizi je naveo više pravila koja mogu da dovedu
do ostvarenja termin plana, smanjenja zaliha,
poboljšanja kvaliteta i do smanje troškove poslovanja.
• Prvo pravilo glasi: Treba uravnotežiti tok
proizvoda sa tražnjom na tržištu.
• Prema tome, treba uravnotežiti tok, a ne
kapacitet.
10.4.2009.
Projektovanje proizvodnih sistema
pomoću računara - predavanje br. 5
62
Uravnotežavanje protoka u uskim
grlima
• Zbog različitih operacijskih vremena aktivnosti u
procesu, dolazi do pauza u radu, tj. do čekanja
na posao.
• Kraće operacijsko vreme početnih aktivnosti porast međuoperacijskih zaliha u procesu
• Rešenje: smanjenje razlike između operacijskih
vremena ili da se poveća kapacitet kasnijih
aktivnosti.
• Treba uravnotežiti tok proizvoda kroz sistem.
10.4.2009.
Projektovanje proizvodnih sistema
pomoću računara - predavanje br. 5
63
Uravnotežavanje proizvodne linije
• U slučaju da vremena obrade ne variraju
mnogo, primenjuje se pristup uravnoteženje
proizvodne linije.
• Cilj je da se uravnoteži kapacitet (umesto
protoka, kao što je predložio Goldratt).
• Ovaj pristup ne bi trebalo primeniti kada
operacijska vremena značajnije variraju.
• Uravnotežavanje linije se vrše primenom sedam
koraka rešavanja problema.
10.4.2009.
Projektovanje proizvodnih sistema
pomoću računara - predavanje br. 5
64
1. korak
1. Odrediti redne veze među aktivnostima
upotrebom dijagrama procesa.
•
10.4.2009.
Dijagram je uprošćena verzija dijagrama
toka sa krugovima koji predstavljaju
aktivnosti i strelicama koje označavaju
prioritete trenutnih zahteva.
Projektovanje proizvodnih sistema
pomoću računara - predavanje br. 5
65
2. korak
2. Upotrebiti tržišnu tražnju (u vidu izlazne brzine)
da bi se odredilo ciklusno vreme linije (C), tj.
maksimalno dozvoljeno vreme rada u jednoj
jedinici svake radne stanice linije:
Procesno vreme po danu
C=
Tr žišna tražnja po danu (u jedinicama)
10.4.2009.
Projektovanje proizvodnih sistema
pomoću računara - predavanje br. 5
66
3. korak
3. Odrediti teorijski minimalni broj radnih stanica
(TM) koji je potreban za zadovoljenje
ograničenja u vidu ciklusnog vremena,
upotrebom sledećeg izraza:
Zbir vremena trajanja aktivnosti
TM =
C
10.4.2009.
Projektovanje proizvodnih sistema
pomoću računara - predavanje br. 5
67
4. i 5. korak
4. Odabrati prioritetno pravilo za dodeljivanje
aktivnosti radnim stanicama i sekundarno
pravilo za prekid veze.
5. Dodeliti aktivnosti, jednu po jednu, prvoj radnoj
stanici sve dok se njeno vreme izvršenja ne
izjednači sa ciklusnim vremenom ili sve dok ni
jedna druga aktivnost više ne odgovara zbog
svojih vremenskih ograničenja ili svojih
ograničenja redosleda aktivnosti.
–
10.4.2009.
Ponoviti ovo za preostale radne stanice sve dok
nisu raspoređene sve aktivnosti.
Projektovanje proizvodnih sistema
pomoću računara - predavanje br. 5
68
6. i 7. korak
6. Odrediti efikasnost linije primenom
izraza:
Zbir vremena trajanja aktivnosti
Efikasnost =
C x Stvarni broj stanica
7. Ukoliko je efikasnost nezadovoljavajuća,
treba upotrebiti neko drugo pravilo
uravnotežavanja linije
10.4.2009.
Projektovanje proizvodnih sistema
pomoću računara - predavanje br. 5
69
Minimiziranje sekvencijalne obrade
i broj primopredaja posla
• Sekvencijalna obrada, tj. redno odvijanje
aktivnosti procesa, može da stvori dva problema
koja produžavaju ukupno vreme obrade:
– Operacije zavise jedna od druge i ograničene su
trajanjem najsporije aktivnosti.
– Nijedna osoba nije odgovorna za ceo posao koje
obavljaju redne aktivnosti.
• Iz ovih razloga, svuda gde je to moguće, treba
primeniti paralelizam u izvršenju aktivnosti.
10.4.2009.
Projektovanje proizvodnih sistema
pomoću računara - predavanje br. 5
70
Minimiziranje sekvencijalne obrade
i broj primopredaja posla
• Prilikom svake primopredaje posla, najčešće
između funkcionalnih jedinica, dolazi do
nagomilavanja poslova i čekanje.
• To je rezultat unutarfunkcijskih procesa koji su
pod kontrolom funkcionalnih menadžera.
• To znatno produžava trajanje celog procesa, te
treba smanjiti na minimum te primopredaje posla
na granicama funkcionalnih jedinica.
10.4.2009.
Projektovanje proizvodnih sistema
pomoću računara - predavanje br. 5
71
Terminiranje
• Poslovi se realizuju obično po redosledu njihovog
pristizanja na radnu stanicu.
– način rada je poznat kao prvi-na-ulazu-prvi-na-izlazu (engl- firstin-first-out ili FIFO).
• Terminiranje podrazumeva određivanje redosleda
realizacije poslova i određivanje vremena početka
realizacije svih aktivnosti u procesu kojim se angažuju
različiti resursi u određenom vremenskom periodu.
• Obično su resursi ograničeni na strani snabdevanja.
• Poslove čine aktivnosti, a svaka aktivnost zahteva
određene resurse u toku datog vremena njenog trajanja.
10.4.2009.
Projektovanje proizvodnih sistema
pomoću računara - predavanje br. 5
72
Terminiranje
• Važnost uzimanja u obzir alternativnih pravila u
određivanju redosleda realizacije poslova se povećava
sa različitošću poslova u jednom procesu.
• Primer: proces obezbeđivanja tehničke podrške nekog
softverskoh paketa.
– U ovom procesu, primljene elektronske poruke, faksovi,
telefonski pozivi angažuju resurse (npr. zaposlene u podršci).
– Neki zahtevi za tehničkom pomoći zahtevaju duže vreme
realizacije zbog svoje složenosti.
– Zbog toga, može doći do čekanja na izvršenje i zahteva koji bi
mogli brže da se izvrše ako bi se izvršavali po redosledu poziva,
tj. prijave zahteva.
10.4.2009.
Projektovanje proizvodnih sistema
pomoću računara - predavanje br. 5
73
Terminiranje
• „brzi” i „spori” procesi, zavisno od procenjenog
vremena njihovog trajanja.
– Na primer, u supermarketima, kupci sa manje
kupljene robe se upućuju ka posebnim, tzv.
ekspresnim kasama.
• Druge karakteristike poslova koje se mogu uzeti
u obzir pri terminiranju poslova u procesu su:
– Vreme dolaska, odn. postizanja posla.
– Procenjeno vreme realizacije (obrade) posla.
– Rok završetka posla (tj. kada kupac očekuje
završetak posla).
– Važnost (npr. vrednost posla).
10.4.2009.
Projektovanje proizvodnih sistema
pomoću računara - predavanje br. 5
74
Funkcije cilja u terminiranju
• Ključni element sistema za terminiranje je sposobnost da
se identifikuje „dobar” termin plan.
• Ove numeričke vrednosti se nazivaju funkcijom cilja čija
se vrednost ili maksimizira ili minimizira.
• Određivanje “prave” funkcije cilja u konkretnoj situaciji
terminiranja može da bude težak zadatak.
– Prvo, zato što se neki važni ciljevi za kupce, kao što je kvalitet ili
spremnost za brzu uslugu, mogu teško da se kvantifikuju te se
ne sadrže u funkciji cilja.
– Drugo, proces najčešće radi u uslovima primene jedne od
sledeće tri funkcije cilja:
• Maksimizirati izlaz iz procesa u toku određenog vremenskog
perioda.
• Zadovoljiti želje kupaca za kvalitetom i brzinom ispunjenja zahteva.
• Minimizirati sadašnje troškove.
10.4.2009.
Projektovanje proizvodnih sistema
pomoću računara - predavanje br. 5
75
Posredne funkcije cilja
• U praksi, upotrebljavaju se posredne (surogatne)
funkcije cilja radi kvantifikacije vrednosti predloženih
termin planova.
– Na primer, cilj da se maksimizira iskorišćenje resursa, može se
zameniti sekundarnim, tj. posrednim ciljem, a to je da se izvrši
minimizacija vremena potrebnog da se realizuje poslednji posao
u datom skupu poslova (ovaj pristup je poznat po engleskom
nazivu - makespan).
• Kupci tolerišu kašnjenje završetka posla, ali postaju vrlo
uznemireni ako dolazi do prekomernog povećanja
kašnjenja.
• U ovom slučaju, dobra funkcija cilja bi mogla da bude
minimizacija najvećeg zakašnjenja završetka posla.
10.4.2009.
Projektovanje proizvodnih sistema
pomoću računara - predavanje br. 5
76
Posredne funkcije cilja
• Druge, posredne funkcije cilja koje se najčešće
koriste su sledeće:
– Minimizacija vremena realizacije posla.
– Minimizacija ukupnog (ili srednjeg) kašnjenja
završetka posla.
– Minimizacija ukupnog (ili srednjeg) korigovanog
kašnjenja
– Minimizacija najvećeg kašnjenja.
– Minimizacija broja poslova koji kasne.
– Minimizacija vremena angažovanja sistema (tj. zbir
vremena obrade i vremena čekanja).
10.4.2009.
Projektovanje proizvodnih sistema
pomoću računara - predavanje br. 5
77
Minimizacija kašnjenja posla
• Ukupno kašnjenje je zbir kašnjenja svakog od
poslova koji se moraju obaviti u procesu.
• Kašnjenje je razlika vremena završetka posla i
roka u kom je posao trebalo da bude završen.
• Korigovano kašnjenje se računa kao proizvod
vrednosti kašnjenja i težinskog koeficijenta koji
odražava važnost posla.
• Na primer, poslu koji je vrlo važan i za koji se
želi da minimalno kasni, ako mora, dodeljuje se
veći težinski koeficijent.
10.4.2009.
Projektovanje proizvodnih sistema
pomoću računara - predavanje br. 5
78
Primer terminiranja
Posao
Vreme
pristizanja
(min.)
Procenjeno
vreme
realizacije
(min.)
Rok
Važnost
(težinski
koeficijent)
A
15
30
100
10
B
17
15
220
5
C
22
45
120
12
D
30
60
110
8
E
35
20
150
11
10.4.2009.
Projektovanje proizvodnih sistema
pomoću računara - predavanje br. 5
79
Termin plan prema FIFO
principu
Posao
Vreme
početka
Vreme
završetka
Kašnjenje
Korigovano
kašnjenje
Poslovi u
zakašnjenju
A
35
65
0
0
0
B
65
80
0
0
0
C
80
125
5
60
1
D
125
185
75
600
1
E
185
205
55
605
1
135
1.265
2
Ukupno
Server pristupa realizaciji poslova po redosledu pristizanja posla (FIFO princip).
To znači da je redosled odvijanja poslova: A, B, C, D i E.
Proračuni u tabeli pokazuju da se javlja kašnjenje sa visokom
kaznenim vrednostima u slučaju FIFO principa.
10.4.2009.
Projektovanje proizvodnih sistema
pomoću računara - predavanje br. 5
80
Terminiranje primenom EDD pravila
Posao
Vreme
početka
Vreme
završetka
Kašnjenje
Korigovano
kašnjenje
Poslovi u
zakašnjenju
A
35
65
0
0
0
D
65
125
15
120
1
C
125
170
50
600
1
E
170
190
40
440
1
B
190
205
0
0
0
105
1.160
3
Ukupno
Pravilo: prvo-posao-sa-najranijim-rokom (engl. earliest-due-date-first, ili EDD)
Poslovi se ređaju po rastućem vremenu rokova njihovog završetka.
Na taj način, dobija se sledeći redosled realizacije poslova: A, D, C, E i B.
Obezbeđuje optimalno rešenje problema minimizacije najvećeg kašnjenja
Najveće kašnjenje pri primeni EDD principa je 50 kod posla C.
Nijedan drugi raspored realizacije poslova neće dovesti do manjeg kašnjenja
posla od 50.
10.4.2009.
Projektovanje proizvodnih sistema
pomoću računara - predavanje br. 5
81
Terminiranje primenom SPT pravila
Posao
Vreme
početka
Vreme
završetka
Kašnjenje
Korigovano
kašnjenje
Poslovi u
zakašnjenju
B
35
50
0
0
0
E
50
70
0
0
0
A
70
100
0
0
0
C
100
145
25
300
1
D
145
205
95
760
1
120
1.060
2
Ukupno
Prvo-sa-najkraćim-vremenom-rada (engl. shortest-processing-time-first, ili SPT):
SPT pravilo ređa poslove prema njihovom trajanju.
Prvo se radi posao koji se može najbrže završiti. Sledeći na redu je posao koji
ima sledeće najkraće vreme izvršenja, itd.
U pogledu korigovane tačnosti, redosled dobijen primenom SPT pravila je bolji
nego redosled poslova dobijen primenom FIFO i EDD pravila.
10.4.2009.
Projektovanje proizvodnih sistema
pomoću računara - predavanje br. 5
82
Terminiranje primenom WSPT
pravila
• Raspored poslova dobijen primenom WSPT pravila se
dobija tako što se prvo određuje odnos težinskog
koeficijenta i vremena obrade, tj, trajanja posla svakog
posla.
– U našem primeru, ovaj odnos za posao A je 10/30=0,33. To
znači da je težinski koeficijent podeljen sa vremenom trajanja
posla od 30 minuta.
• Posle računanja svih odnosa, poslovi se ređaju po
rastućoj vrednosti ovih odnosa, tj. prvi posao je onaj koji
imaju najmanji odnos.
– Na taj način, u našem primeru dobijen redosled primenom
WSPT pravila je: E, A, B, C i D.
– Slučajno, isti raspored se dobija i pri primeni SPT i WSPT
pravila. Međutim, to nije uvek tako.
10.4.2009.
Projektovanje proizvodnih sistema
pomoću računara - predavanje br. 5
83
Terminiranje primenom Murovog
algoritmom
1. Poređati poslove primenom EDD pravila
2. Ako nema poslova koji kasne, procedura se zaustavlja.
Nađeno je optimalno rešenje.
3. Pronaći prvi posao koji kasni.
4. Pretpostaviti da je prvi posao koji kasni k-ti posao u
skupu poslova.
•
•
•
Ukloniti sve poslove sa dužim vremenom rada u poslovima od
prvog do k-tog.
Poslovi koji su uklonjeni se postavljaju na kraju redosleda
poslova.
Na ovaj način je zadržan samo posao koji ima najkraće vreme
trajanja u grupi poslova od prvog do k-tog.
5. Revidirati vremena završetka poslova i vratiti se na
korak 2.
10.4.2009.
Projektovanje proizvodnih sistema
pomoću računara - predavanje br. 5
84
Terminiranje primenom Murovog
algoritmom
Korak 1 Murovog algoritma za minimizaciju broja poslova koji kasne
Posao
Vreme trajanja
Rok
Završetak
Poslovi koji
kasne
A
30
100
65
0
D
60
110
125
1
C
45
120
170
1
E
20
150
190
1
B
15
220
205
0
Tabela 9.10 Peti korak Murovog algoritma minimizacije broja poslova koji kasne
Posao
Vreme trajanja
Rok
Završetak
Poslovi koji
kasne
A
30
100
65
0
C
45
120
110
0
E
20
150
130
0
B
15
220
145
0
10.4.2009.
Projektovanje proizvodnih sistema
pomoću računara - predavanje br. 5
85
Terminiranje primenom Murovog
algoritmom
• Na ovaj način dobijeno je optimalno rešenje, tj. redosled
odvijanja poslova: A, C, E, B i D.
– Posao D je jedini posao koji kasni sa kašnjenjem od 205-110=95
i sa korigovanim kašnjenjem od 760.
• Ovaj je redosled odvijanja poslova bolji od svih drugih
dobijenih primenom drugih pravila (principa)
terminiranja.
• Primena Murovog algoritma garantuje optimalno rešenje
samo u odnosu na broj poslova koji kasne i u slučaju da
svi poslovi imaju isti težinski koeficijent.
– Murov algoritam ne minimizira vrednosti koje se oslanjaju na
zakašnjenje (kao na primer, ukupno vreme kašnjenja ili na
korigovano kašnjenje).
• Zbog toga postoji mogućnost da postoji i bolji raspored u
slučaju primene drugih pravila terminiranja.
10.4.2009.
Projektovanje proizvodnih sistema
pomoću računara - predavanje br. 5
86
Minimizacija višestrukih puteva u
operacijama
• Procesi koji sadrže višestruke puteve su teško
upravljivi sa stanovišta resursa i teško im se
određuje termin plan.
• Putevi polaze iz tačaka odlučivanja i usmeravaju
poslove ka odeljenjima ili pojedincima.
– Na primer, telefonski poziv u jednoj softverskoj
kompaniji može biti preusmeren ka odeljenjima za
usluživanje kupaca, prodaji, ili tehničkoj podršci.
– Ako su poslovi dobro klasifikovani, agent u
odgovarajućem odelenju će biti u mogućnosti da
pomogne kupcu i time završi transakciju.
– U ovom slučaju, postoji više puteva za realizaciju
posla, ali su putevi jasno definisani i ne prepliću se.
10.4.2009.
Projektovanje proizvodnih sistema
pomoću računara - predavanje br. 5
87
Minimizacija višestrukih puteva u
operacijama
• Pretpostavimo sada da kupac koji želi da nešto
naruči, želi prethodno da postavi neka tehnička
pitanja.
• Njegov poziv se prvo usmerava ka referentu
prodaje, ali on nije u mogućnosti da odgovori na
tehnička pitanja.
• Onda se kupac usmerava na lice u tehničkoj
podršci i onda nazad ka referentu prodaje da bi
se okončala transakcija.
10.4.2009.
Projektovanje proizvodnih sistema
pomoću računara - predavanje br. 5
88
Minimizacija višestrukih puteva u
operacijama
• Ovakvi višestruki putevi se mogu izbeći na nekoliko
načina.
• Očigledno rešenje je da zaposleni u prodaji budu
osposobljeni da odgovore i na tehnička pitanja.
• Ako to nije primenljivo, oni se mogu opremiti bazom
podataka o tipičnim i čestim pitanjima i odgovorima.
• Samo ako pitanje nije u ovoj bazi podataka, tj. pitanja,
kupac se preusmerava ka licu u tehničkoj podršci radi
dobijanja odgovora na takvo tehničko pitanje.
• Referent prodaje ostaje jedina tačka kontakta sa
kupcem.
10.4.2009.
Projektovanje proizvodnih sistema
pomoću računara - predavanje br. 5
89
Minimizacija višestrukih puteva u
operacijama
• Alternativno, proces se može organizovati u vidu
timova koji su osposobljeni da obezbeđuju tri
aspekta operacije: prodaju, uslugu kupcima i
tehničku podršku.
• Na ovaj način, pozivi se jednostavno
usmeravaju prvom timu koji je slobodan.
• Tim mogu da čine jedna osoba ili više osoba koji
su osposobljeni da obave celu transakciju sa
kupcem.
10.4.2009.
Projektovanje proizvodnih sistema
pomoću računara - predavanje br. 5
90
Ostali alati za izradu dijagrama
• Važan aspekt projektovanja poslovnih procesa je
informaciona infrastruktura za podršku projektovanja.
• Alati koje smo u dosadašnjem delu predavanja izložili
odnosili su se na tok posla u poslovnom prostoru.
• Pored toka posla, projektant procesa mora da se bavi i
pitanjima koja su vezana za tok podataka.
• Iako se u okviru ovog predmeta ne bavimo
projektovanjem i upravljanjem informacionih sistema,
važno je napomenuti da su dijagrami tokova podataka
jedan od glavnih alata za predstavljanje informacionih
sistema.
10.4.2009.
Projektovanje proizvodnih sistema
pomoću računara - predavanje br. 5
91
Dijagram toka podataka
• Dijagram toka podataka predstavlja sredstvo
za predstavljanje informacionog sistema na bilo
kom nivou detaljnosti sa grafičkom mrežom
simbola koji prikazuju tokove podataka, skladišta
podataka, procese rada sa podacima i
izvore/ciljeve informacija.
• Svrha dijagrama toka podataka je da uspostave
jedan semantički most između korisnika i
projektanata informacionih sistema.
• Dijagrami su grafička i logička predstavljanja
onoga šta sistem radi, a ne fizički modeli koji
pokazuju kako to radi.
10.4.2009.
Projektovanje proizvodnih sistema
pomoću računara - predavanje br. 5
92
Dijagram toka podataka
Pretraživanje istorije
Rada sa kupcem
Predaja
zahteva
Osiguranik
Arhiviranje
i analiza
informacije
o zahtevu
Baza
podataka o
osiguranicima
Obezbeđenje
Informacija o
kupcu
Potvrda prijema
poštom
Upit
Status
zahteva
Odgovor
Otšteta
Progovor
na visinu
otštete
odgovor
Određivanje
nadoknade
Promena
statusa
upit
Specijalista
za zahteve
Razmatranje
prigovora
osiguranika
10.4.2009.
Progovor kupca
Projektovanje proizvodnih sistema
pomoću računara - predavanje br. 5
93
IDEF metodologija
• Drugi alati za prikazivanja dijagrama procesa je
tzv. IDEF metodologija, koja obezbeđuje
integralnu definiciju funkcija u preduzeću.
• IDEF je struktuisan pristup modeliranju i analizi
preduzeća.
• IDEF metodologiju čini skup familija metoda koje
imaju različitu svrhu u okviru ukupnog modela
preduzeća.
– IDEF0 je standard za modeliranja funkcija,
– IDEF1 je metod za modeliranje informacija, a
– IDEF1a je metod za modeliranje podataka.
10.4.2009.
Projektovanje proizvodnih sistema
pomoću računara - predavanje br. 5
94
IDEF0 metod
• IDEF0 je metod razvijen za modeliranje odluka,
akcija i aktivnosti u nekoj organizaciji ili sistemu.
• Zato je direktno primenljiv pri analizi i
projektovanju poslovnih procesa.
• IDEF0 je proistekao iz jednog drugo, vrlo
poznatog SADT metoda (Structured Analysis
and Design Technique), koji je razvijen za
vazduhoplovstvo SAD.
• Efektivnom primenom IDEF0 metoda
omogućava se lakša analiza sistema i
komunikacija između analitičara i kupca
(korisnika sistema).
10.4.2009.
Projektovanje proizvodnih sistema
pomoću računara - predavanje br. 5
95
IDEF0 metod
• IDEF0 je koristan za postavljanje okvira neke analize,
naročito funkcionalne analize.
• Kao alat za komunikaciju, IDEF0 pomaže uključenje u
proces modeliranja stručnjaka u domenu modeliranja
(koji nije stručnjak za modeliranje procesa, ali je
stručnjak za oblast koja se modelira).
• Takođe, on olakšava donošenje odluka koncenzusom
primenom jednostavnih grafičkih sredstava.
• Kao alat za analizu, IDEF0 pomaže pri modeliranju, a
naročito pri identifikaciji funkcija koje se izvršavaju,
onoga što je potrebno da bi se ove funkcije izvršile, i što
sadašnji sistem radi korektno, ali i što radi pogrešno.
• Kreiranje IDEF0 modela je obično prvi zadatak pri
razvoju sistema.
10.4.2009.
Projektovanje proizvodnih sistema
pomoću računara - predavanje br. 5
96
IDEF0 metod
Upravljanje
Ulazi
Proizvodna
funkcija
Izlazi
Mehanizmi
• IDEF0 modeli imaju više funkcija i podfunkcija koji se
povezuju preko ulaza i izlaza.
• Strelice odozgo pokazuju upravljačke signale koji
aktiviraju ili deaktiviraju izvršenje funkcije.
• Detaljniji opis IDEF metoda se može naći na sajtu:
www.idef.com
10.4.2009.
Projektovanje proizvodnih sistema
pomoću računara - predavanje br. 5
97
Zaključak
• U ovom predavanju su prikazani osnovni alati za
analizu poslovnih procesa.
• Njihovo razumevanje je preduslov za rad sa
složenijim alatima za analizu poslovnih procesa.
• U nekim slučajevima, oni su dovoljni za analizu
poslovnog procesa.
• Čak i u slučajevima kada oni nisu dovoljni, oni
su nezaobilazni kao osnov za druge, složenije
analize.
10.4.2009.
Projektovanje proizvodnih sistema
pomoću računara - predavanje br. 5
98
Reference
• M Laguna, J.Marklund, Business Process
Modeling, Simulation and Design, Perason
Prentice hall, 2005
– Chapter 4 Basic Tools for Process Design, pp
101 - 138
10.4.2009.
Projektovanje proizvodnih sistema
pomoću računara - predavanje br. 5
99