Transcript Žlezde sa unutrašnjim lučenjem

PERIFERNI NERVNI SISTEM

Čine ga svi nervi koji se ne
nalaze u mozgu i kičmenoj
moždini

Prenosi informacije između
CNS i svih delova tela
Periferni nervni sistem
Autonomni nervni sistem
- Upravlja značajnim životnim funkicjama
(disanje, rad srca, varenje...)
- Povezan sa vegetativnim centrima
(delovi CNS)
-Nervne ćelije grupisane u ganglije
Simpatički nervni sistem
-proizvodi dodatnu energiju kada je
organizam pod stresom
-Ubrzava rad srca, usporava
varenje, ubrzava disanje, pojačano
luči adrenalin
- Doživljaj uzbuđenosti
Somatski
nervni sistem
Parasimpatički nervni sistem
- Štedi energiju i uspostavlja mir
- Usporava rad srca, disanje, spušta
krvni pritisak
Nakon neke stresne situacije često
čujemo “skočio mi adrenalin”…
Ako se neko uznemiri ili je agresivan,
kažemo “smiri hormone” ...

Naziv hormon potiče od grčke reči
hormeo što znači potičem, nagonim,
izazivam

Hormoni su prirodna, biološki aktivna,
organska jedinjenja koja se stvaraju u
žlezdama sa unutrašnjim lučenjem
(endokrine žlezde), i imaju osobinu da
regulišu rad drugih organa i tkiva
ŽLEZDE S UNUTRAŠNJIM LUČENJEM I
NJIHOVI HORMONI SU:
1. hipofiza (hormoni koji podstiču lučenje u
ostalim žlezdama), rast
2. štitasta žlezda (tiroksin),
3. nadbubrežna žlezda (adrenalin,
kortikosteroidi),
4. gušterača (insulin),
5. polne žlezde - polni hormoni: ženski
(estrogen i progesteron) i muški
(testosteron).

Osam endokrinih
žlezda:epifiza, hipofiza,
štitna žlezda,
paratireoidna žlezda,
grudna žlezda (timus),
pankreas,
nadbubrežna žlezda i
polne žlezde (testisi i
jajnici).
HIPOFIZA
Velika je oko 1 cm i
teška oko 0,5 grama.
 Radi pod uticajem
dela velikog mozga
koji zovemo
hipotalamus i
kontroliše lučenje
hormona u ostalim
žlezdama
 hormon rasta

Ako hipofiza u detinjstvu
neke osobe luči previše
hormona rasta, ta osoba će
imati gigantski (divovski) rast.
 U suprotnom slučaju, ako ne
luči dovoljno hormona,
tada se ta osoba neće dovoljno
razviti, tj. imaće patuljasti
rast.

TIROIDNA ŽLEZDA

Žlezda sa unutrašnjim
lučenjem nalazi se na donjoj
prednjoj strani vrata ima
oblik štita, sa dva krila i
udubljenjem u sredini.

Štitolika žlezda luči hormon
tiroksin, koji reguliše i
podstiče metabolizam
organizma.

Pojačan rad štitaste žlezde
(hipertireoza) dovodi do
preteranog lučenja tiroksina što
uzrokuje ubrzan rad svih organa i
ubrzan metabolizam i rad srca,
creva, poveċanje krvnog pritiska,
mršavljenje i promene na očima od
kojih je najvažnija izbuljenost očiju
(egzoftalmus). (Bazedovljeva
bolest)

Smanjeno lučenje hormona
štitaste žlezde dovodi do
nedostatka tiroksina (hipotireoza),
usporeno je mišljenje, depresija,
paranoja i halucinacije.
Uz psihičke simptome, ide i porast
telesne težine, dubok glas,
podbulost lica, nepodnošenje
hladnoće itd.

POLNI HORMONI

Hormoni jajnika su:
estrogen –
progesteron,
androgen –

Hormoni testisa su:
testosteron i
androgen
NADBUBREZNE ZLEZDE
ADRENALNA ILI NADBUBREŽNA ŽLEZDA




Nadbubrežna žlezda ima dva dela:
KORU i SRŽ , srž luči adrenalin i noradrenalin
Poremećaji hormona nadbubrežne žlijezde
Najčešće nastaje poremećaj nivoa kortikosteroida, i to može biti zbog
bolesti same žlezde, ili zbog uzimanja hormona u svrhu lečenja nekih
bolesti (npr. reumatske bolesti, zloćudne bolesti, sprečavanje
odbacivanja organa nakon transplantacije i sl.), ili pak zbog prestanka
uzimanja hormona.
Sniženi nivo kortikosteroida prate blage duševne smetnje, kao apatija,
brzo umaranje, razdražljivost i depresija, a mogu se razviti konfuzija i
nerealne ideje ili halucinacije.
Povišen nivo kortikosteroida najčešće vodi u depresiju, praćenu
nemirom, uz sklonost samoubistvu. Čest je poremećaj pamćenja i
koncentracije, kao i simptomi slični shizofreniji (nerealne ideje, osećaj
proganjanja, halucinacije).