Žlezde sa unutrašnjim lučenjem
Download
Report
Transcript Žlezde sa unutrašnjim lučenjem
PERIFERNI NERVNI SISTEM
Čine ga svi nervi koji se ne
nalaze u mozgu i kičmenoj
moždini
Prenosi informacije između
CNS i svih delova tela
Periferni nervni sistem
Autonomni nervni sistem
- Upravlja značajnim životnim funkicjama
(disanje, rad srca, varenje...)
- Povezan sa vegetativnim centrima
(delovi CNS)
-Nervne ćelije grupisane u ganglije
Simpatički nervni sistem
-proizvodi dodatnu energiju kada je
organizam pod stresom
-Ubrzava rad srca, usporava
varenje, ubrzava disanje, pojačano
luči adrenalin
- Doživljaj uzbuđenosti
Somatski
nervni sistem
Parasimpatički nervni sistem
- Štedi energiju i uspostavlja mir
- Usporava rad srca, disanje, spušta
krvni pritisak
Nakon neke stresne situacije često
čujemo “skočio mi adrenalin”…
Ako se neko uznemiri ili je agresivan,
kažemo “smiri hormone” ...
Naziv hormon potiče od grčke reči
hormeo što znači potičem, nagonim,
izazivam
Hormoni su prirodna, biološki aktivna,
organska jedinjenja koja se stvaraju u
žlezdama sa unutrašnjim lučenjem
(endokrine žlezde), i imaju osobinu da
regulišu rad drugih organa i tkiva
ŽLEZDE S UNUTRAŠNJIM LUČENJEM I
NJIHOVI HORMONI SU:
1. hipofiza (hormoni koji podstiču lučenje u
ostalim žlezdama), rast
2. štitasta žlezda (tiroksin),
3. nadbubrežna žlezda (adrenalin,
kortikosteroidi),
4. gušterača (insulin),
5. polne žlezde - polni hormoni: ženski
(estrogen i progesteron) i muški
(testosteron).
Osam endokrinih
žlezda:epifiza, hipofiza,
štitna žlezda,
paratireoidna žlezda,
grudna žlezda (timus),
pankreas,
nadbubrežna žlezda i
polne žlezde (testisi i
jajnici).
HIPOFIZA
Velika je oko 1 cm i
teška oko 0,5 grama.
Radi pod uticajem
dela velikog mozga
koji zovemo
hipotalamus i
kontroliše lučenje
hormona u ostalim
žlezdama
hormon rasta
Ako hipofiza u detinjstvu
neke osobe luči previše
hormona rasta, ta osoba će
imati gigantski (divovski) rast.
U suprotnom slučaju, ako ne
luči dovoljno hormona,
tada se ta osoba neće dovoljno
razviti, tj. imaće patuljasti
rast.
TIROIDNA ŽLEZDA
Žlezda sa unutrašnjim
lučenjem nalazi se na donjoj
prednjoj strani vrata ima
oblik štita, sa dva krila i
udubljenjem u sredini.
Štitolika žlezda luči hormon
tiroksin, koji reguliše i
podstiče metabolizam
organizma.
Pojačan rad štitaste žlezde
(hipertireoza) dovodi do
preteranog lučenja tiroksina što
uzrokuje ubrzan rad svih organa i
ubrzan metabolizam i rad srca,
creva, poveċanje krvnog pritiska,
mršavljenje i promene na očima od
kojih je najvažnija izbuljenost očiju
(egzoftalmus). (Bazedovljeva
bolest)
Smanjeno lučenje hormona
štitaste žlezde dovodi do
nedostatka tiroksina (hipotireoza),
usporeno je mišljenje, depresija,
paranoja i halucinacije.
Uz psihičke simptome, ide i porast
telesne težine, dubok glas,
podbulost lica, nepodnošenje
hladnoće itd.
POLNI HORMONI
Hormoni jajnika su:
estrogen –
progesteron,
androgen –
Hormoni testisa su:
testosteron i
androgen
NADBUBREZNE ZLEZDE
ADRENALNA ILI NADBUBREŽNA ŽLEZDA
Nadbubrežna žlezda ima dva dela:
KORU i SRŽ , srž luči adrenalin i noradrenalin
Poremećaji hormona nadbubrežne žlijezde
Najčešće nastaje poremećaj nivoa kortikosteroida, i to može biti zbog
bolesti same žlezde, ili zbog uzimanja hormona u svrhu lečenja nekih
bolesti (npr. reumatske bolesti, zloćudne bolesti, sprečavanje
odbacivanja organa nakon transplantacije i sl.), ili pak zbog prestanka
uzimanja hormona.
Sniženi nivo kortikosteroida prate blage duševne smetnje, kao apatija,
brzo umaranje, razdražljivost i depresija, a mogu se razviti konfuzija i
nerealne ideje ili halucinacije.
Povišen nivo kortikosteroida najčešće vodi u depresiju, praćenu
nemirom, uz sklonost samoubistvu. Čest je poremećaj pamćenja i
koncentracije, kao i simptomi slični shizofreniji (nerealne ideje, osećaj
proganjanja, halucinacije).