Transcript opsta psihologija II

OPŠTA PSIHOLOGIJA II
OSNOVE PSIHIČKOG ŽIVOTA
Tražimo odgovore na pitanja:
• Šta čini psihički život?
• Na čemu se zasniva psihički život?
• Šta je funkcija psihičkog života?
• Koje su faktori koji grade i razvijaju psihički
život?
1.POJAM I PODELA PSIHIČKOG ŽIVOTA
• Psihičke osobine/ dispozicije
• Psihički procesi/ funkcije
• Psihička/mentalna stanja
Psihičke osobine
• Psihičke osobine su relativno trajne odlike ličnosti
koje se manifestuju u ponašanju
• (pametan, svadljiv, principijelan...)
• Psihičke osobine su neurološki zasnovane strukture
koje su nastale uzajamnim delovanjem naslednih
osnova i adaptivnih oblika ponašanja formiranih
pod dejstvom sredine koje omogućavaju da se u
sličnim situacijama ispolji slična tendencija u
ponašanju (Olport)
Psihičke osobine
• Psihičke osobine su dispozicije za sposobnosti,
temperament i karakter
Psihičke osobine mogu biti:
• kompetencijske (sposobnosti, znanja,
veštine) – pametan, mudar, spretan...
• evaluativne (vrednosti, interesovanja,
stavovi) – pošten, pravdoljubiv itd.
• dinamičke (instikti, potrebe, motivi) –
zainteresovan za učenje, sport itd
Psihički procesi
• dinamička osnova psihičkog života
• aktiviraju dispozicije
• aktiviranje dispozicija omogućava specifičan
odgovor organizma na podsticaj (spoljni,
unutrašnji)
Vrste psihičkih procesa:
• Kognitivni- saznajni-prijem i obrada informacija
• Afektivni - emocije
• Konativni – motivacioni
Procesi i osobine
procesi/funkcije
•
•
•
•
Kognitivni
Afektivni
Konativni
Somatski
dispozicije/osobine
-
Sposobnosti
Temperament
Karakter
Konstitucija
PONAŠANJE
Psihička stanja
• Stepen uspešnosti funkcionisanja mentalnog aparata
u celini ili njegovog podsistema
•
•
•
•
Stepen komunikacije sa spoljnom realnošću:
budnost – odmor, jednostavna, složena aktivnost
spavanje
san
2. FUNKCIJA PSIHIČKOG ŽIVOTA
Psihički život obezbeđuje najviši oblik adaptacije
organizma na promene u sredini:
• reagovanje na sve veći broj draži
• sve raznolikijim repertoarom ponašanja
• na direkno i indirekno prisutne pojave- znakove i
signale
• anticipacija
• aktivan, dvosmeran odnos prilagođavanja
Adaptacija
Ravnoteža između potreba jedinke i uslova sredine
• ASIMILACIJA –novo iskustvo se uklapa u
postojeće strukture
• AKOMODACIJA- novo iskustvo menja postojeće
strukture
Karakteristike
• Aktivna
• Fleksibilna
• Socijalna
3. OSNOVE RAZVOJA PSIHIČKOG ŽIVOTA
• Biološki faktori- genetske osnove
• Sredinski uslovi- fizički i socijalni
• Aktivnost individue- autokreacija
VEZA IZMEĐU ORGANIZMA I PSIHIČKOG ŽIVOTA
Uticaj je obostran. S jedne strane organizam utiče na psihički
život pojedinca, a sa druge strane od psihičkog života pojedinca
zavisi funkcionisanje organizma.
ORGANIZAM
PSIHIČKI ŽIVOT
→ Npr. Neki naučnici uzrok mnogih bolesti traže u psihičkom životu. S
druge strane od stanja organizma zavise psihički procesi.
ORGANSKE OSNOVE PSIHIČKOG ŽIVOTA
• Psihički procesi – tesno povezani sa promenama u
organizmu; emocije su praćene promenama u
radu pojedinih unutrašnjih organa, povrede
nervnog sistema dovode do promena u psihičkim
reakcijama itd
• Svaki psihički proces – učenje, pamćenje,
mišljenje...praćen je nekim promenama u
organizmu
• Psihički život ima svoju organsku osnovu!
• Šta predstavlja organsku osnovu psihičkog života?
ORGANSKE OSNOVE PSIHIČKOG ŽIVOTA
• Organsku osnovu psihičkog života predstavlja
organizam u celini, no, najznačajniji organi za psihički
život su:
• Čulni organi – receptori
• Nervni sistem
• Mišići i žlezde – efektori
• Poremećaji ili nedostaci u radu ovih organa imaju za
posledicu razne promene u reagovanju i ponašanju
ličnosti i odražavaju se na različite sfere psihičkog
života, pre svega na ponašanje
ORGANSKA OSNOVA PSIHIČKOG ŽIVOTA
Svaka psihička pojava ima svoju organsku osnovu.
Organsku osnovu psihičkog života čini
organizam u celini, pre svega nervni
sistem.
čula
Pored nervnog
sistema veliku ulogu
imaju i čula, mišići i
žlezde.
Žlezde
mišići
nervni sistem
ORGANSKE OSNOVE PSIHIČKOG ŽIVOTA
• ČULNI ORGANI – RECEPTORI
• organi koji su se tokom evolucije osposobili za
prijem, registrovanje promena iz spoljašnjeg
sveta ili onih koje nastaju u našem organizmu:
• Receptori za mehaničke draži, hemijske,
toplotne,svetlosne – u zavisnosti od toga za
koju vrstu draži su se specijalizovali
• Receptori prema položaju u telu:
• eksteroceptori – receptori za vid, sluh, miris,
ukus, dodir, bol, za temperaturu,
• interoceptori –nalaze se u unutrašnjosti tela i mi
preko njih dobijamo organske osete;
• proprioceptori- smešteni su u mišićima i
zglobovima i unutrašnjem uhu i obaveštavaju nas
o promenama položaja tela, pokretima tela i
njihovih delova – to su kinestetički i statički
receptori
ORGANSKE OSNOVE PSIHIČKOG ŽIVOTA
• Nervni sistem je najznačajniji organ psihičkog života; on ima sledeće
funkcije:
1.
Reguliše rad pojedinih organa našeg tela – nekih organa u
potpunosti npr mišića, a nekih delimično – npr. organa utrobe i
usklađuje /povezuje aktivnosti svih organa (organizma u celini)
2.
Nervni sistem održava vezu između organizma i spoljnjeg sveta –
omogućava sprovođenje nervnog uzbuđenja iz čulnih organa do
CNS koji ih sređuje, povezuje i transformiše, pa tako dobijamo
osete i opažaje o fizičko-hemijskim promenama koje deluju na
čulne organe – saznanje o spoljašnjem svetu. Iz CNS sprovode se i
impulsi u efektore i na taj način se deluje na spoljašnji svet
3.
Obrađivanje, povezivanje i reprodukovanje primljenih utisaka
Razlikuju se:
1. Centralni nervni sistem
mozak i kičmena moždina
CNS
PNS
2. Periferni nervni sistem
neuroni koji se nalaze izvan mozga i kičmene
moždine, u mišićima,
čulima i organima
ULOGA NERVNOG SISTEMA
1. Nervni sistem reguliše funkcije pojedinih organa našeg tela. (mišiće, žlezde)
STRAH
luči pojačano
adrenalin
Povećana
koncentracija,
jačanje mišića
krv brže struji
kroz oranizam
srce počinje
ubrzano da kuca
povećava se
količina šećera
u krvi
2. Održavanje veze između organizma i spoljašnjeg sveta. Uz pomoć nervnog sistema,
mi saznajemo informacije o spoljašnjem svetu, ali i utičemo na njega.
čulo
3. Zadržava, sredjuje i čuva primljene utiske (učenje, pamćenje)
mišići
ORGANSKE OSNOVE PSIHIČKOG ŽIVOTA
• Nervni sistem je nosilac svih psihičkih funkcija
i procesa; moždana kora – korteks predstavlja
fiziološku osnovu za različite složene psihičke
procese – opažanje, mišljenje, učenje..
• Posebno mesto u razvoju nervnog sistema
tokom evolucije zauzima rad
MOZAK i UM
(the brain and the mind)
• Savremena neuronauka mozak ne posmatra kao
statičnu/nepromenljivu materijalnu strukturu
• Mozak je “plastična” struktura u kojoj se odvija
neprekidan protok informacija (iz unutrašnje i
spoljašnje sredine), a neuronalni procesi (obrada
informacija) neprekidno menjaju strukturu koja
informacije obradjuje (“plasticitet” mozga)
• Um nije statična, nepromenljiva pojava
• Ono što postoji jesu procesi, dogadjaji – aktivnosti
medjusobno povezanih moždanih struktura (važna
dimenzija uma je vreme)
• “Um je neuronalno tkivo protkano nitima vremena”,
Mora 2003.
•
•
1.
2.
3.
4.
Ljudski mozak sadrži 10 milijardi nervnih ćelija – neurona
Neuron je sačinjen od 4 morfološka dela:
Ćelijsko telo/soma – sadrži nukleus; smatra se metaboličkim
centrom neurona
Dendriti – produžeci koji izviru iz some, ekstenzivno se
granaju i služe kao velike prijemne zone za inpute sa drugih
neurona
Axon – produžetak koji izvire iz specijalizovanog dela
ćelijskog tela (axon hillock) – prenosi informacije drugim
neuronima
Axonski terminali – fine grančice na samom kraju neurona
koje formiraju sinapsu ili sa dendritima ili sa ćelijskim telom
neurona, oslobadjaju neurotransmiter i tako omogućavaju
interneuronalnu komunikaciju
• Dakle, osnovu nervnog sistema čini neuron
• Nervni sistem je složena organizacija velikog
broja neurona od kojih se najveći broj nalazi u
moždanoj kori
• Suštinu nervne i celokupne psihičke aktivnosti
čine procesi u nervnim ćelijama
Neuron
• Strukturalna jedinica NS-a.
• Osnovna odlika neurona: nadražljivost i
sprovodljivost
• Impulsi bioelektrične prirode- “sve ili ništa”
• Sinapse- biohemijski proces – neurotransmiteri
BIRTH
1-20
AGE 6
AGE 14-20
Stahl S M, Essential
Psychopharmacology (2000)
ДВЕ ХЕМИСФЕРЕ
L D
L
D
Kao i mozak, i kora se deli na dva dela, dve hemisfere: levu i desnu
Leva hemisfera kontroliše desnu polovinu tela, a desna
kontroliše levu polovinu tela
Мождана кора и локализација психичких функција
> Две хемисфере
DVE HEMISFERE
Kontroliše desnu polovinu tela
ZADUŽENA ZA:
Kontroliše levu polovinu tela
ZADUŽENA ZA:
• govor
• prepoznavanje likova
• mišljenje
• orijentaciju u prostoru
Мождана кора и локализација психичких функција
> Две хемисфере
ORGANSKE OSNOVE PSIHIČKOG ŽIVOTA
• Mišići i žlezde sa unutrašnjim lučenjem čine
efektore
• Pomoću mišića vršimo određene pokrete:
• glatki mišići – nalaze se u zidovima utrobe i
krvnih sudova i preko njih se vrši pokretanje
unutrašnjih organa;
• prugasti ili skeletni mišići – nalaze se na rukama i
nogama, pomoću njih se vrši pomeranje tela i
delova tela u prostoru; srčani mišić – posebna
vrsta prugastih mišića, njime se ne upravlja voljno
• Žlezde sa unutrašnjim lučenjem
• (endokrine žlezde ) – luče svoje sekrete –
hormone, neposredno u krv
• Najvažnije endokrine žlezde su: tiroidna/štitna
žlezda,
hipofiza/pituitarna
žlezda,
adrenalne/nadbubrežne žlezde i polne
žlezde/gonade
ЖЛЕЗДЕ И НЕРВНИ
СИСТЕМ
Žlezde sa unutrašnjim
lučenjem
hipofiza
Štitna žlezda
Nadbubrežna
žlezdaутичу на психичк
Жлезде
живот, али и на рад
жлезда могу утицати
психолошки фактори.
Polne
žlezde
Стресне
ситуације
доприносе
неуравнотеженом
функционисању
ендокриних жлезда и то
је праћено низом
физиолошких и
психолошких последица.
Улога нервног система
> Органска основа психичког живота
> Жлезде
ORGANSKE OSNOVE PSIHIČKOG ŽIVOTA
• Hipofiza je odgovorna za rast i funkcionisanje čitavog
organizma i za naše psihičko funkcionisanje, od nje zavisi i
rad ostalih endokrinih žlezda. Poremećaj u radu ove žlezdedisfunkcija, dovodi do preterane visine ili do patuljastog
rasta
• Od aktivnosti štitne žlezde i hormona koji luči – tiroksin,
zavisi razmena materija u organizmu – metabolizam, kao i
aktivnost organizma. Smanjeno lučenje tiroksina dovodi do
zaostajanja u intelektualnom razvoju
• Jezgro nadbubrežnih žlezda luči hormon adrenalin od koga
zavisi aktivnost, posebno pri emocijama.
• Povećano lučenje adrenalina izaziva povećanu aktivnost,
impulsivnost i uzbuđenje, a smanjeno dovodi do pasivnosti,
tromosti i ravnodušnosti
• Aktivnosti polnih žlezda/gonada i hormona koje
one luče – estrogen i testosteron, odgovorni su za
polno sazrevanje, seksualno ponašanje i za
javljanje sekundarnih polnih karakteristika
• Odstupanje od normalnog seksualnog ponašanja
zavisi od poremećenog odnosa estrogena i
androgena. Smatra se i da poremećena ravnoteža
ovih hormona stvara osnovu za homoseksualno
ponašanje.
FAKTORI KOJI UTIČU NA PSIHOFIZIČKI RAZVOJ ČOVEKA
Na psihofizički razvoj čoveka utiču mnogi faktori:
• Nasleđe
• Sredina u kojoj se živi
• Aktivnosti koje obavljamo u toku svog života
Nativističko shvatanje: nasleđe je odlučujući faktor od kog zavisi
razvitak pojedinca, njegovo ponašanje i ličnost, odnosno psihički život
(sposobnosti, temperament, karakterne osobine...pa i sposobnosti za
sport)
Činioci od kojih zavisi nasleđe i nasleđene osobine su hromozomi i geni
Nasleđe i sazrevanje predstavljaju važne činioce razvitka psihičkih
funkcija; ako za neke funkcije ili sposobnosti ne postoji dovoljna
nasledna osnova – predispozicija, onda se vežbanjem, ma koliko ono
bilo sistematsko, one ne mogu potpuno naučiti i razviti
1.Genetske osnove
Geni
• GENI –delovi složenih DNK molekula u hromozomima
(lanci belančevina)
• nosioci naslednih informacija- dispozicije za razvoj
psihičkog života
• Individualne razlike- kombinacijom hromozoma roditelja
(23 para) i razmenom gena (krosingover) –
2 x 23 x 30 000 gena
• Osobine- kombinacija gena (više gena = 1 osobina)
• Promene- mutacije i prirodno odabiranje
• Genetske studije- životinje (eksperimentalno odabiranje) i
ljudi (istraživanja srodnika)
Biološke osnove razvoja
• Genotip- skup svih naslednih činilaca potencijal za razvoj
• Fenotip- razvijena manifestacija
genotipskih mogućnosti
• Maturacija- sazrevanje
• Kritični period razvoja- najpogodniji uzrast
za razvoj dispozicije
• Zona narednog razvoja-aktuelni potencijal
deteta za dostizanje narednog nivoa razvoja
FAKTORI KOJI UTIČU NA PSIHOFIZIČKI RAZVOJ ČOVEKA
• Empirističko shvatanje: razvoj čoveka i ličnosti
pojedinca posledica je delovanja sredine; razlike
među ljudima u pojedinim sposobnostima i
drugim osobinama ličnosti su posledica razlika u
uslovima u kojima pojedini ljudi žive
• Džon Lok: dečija duša u momentu rođenja je
„tabula rasa“ (prazan list hartije)
• Na razvoj ličnosti veći uticaj ima društvena
sredina – porodica, škola, kultura, društveni
sistem.., nego prirodna sredina – geografskoklimatski uslovi
FAKTORI KOJI UTIČU NA PSIHOFIZIČKI RAZVOJ ČOVEKA
• Oba pomenuta shvatanja su jednostrana i idu u krajnost;
nativisti zapostavljaju ulogu socijalizacije i socijalnog
učenja, dok empiristi potcenjuju ulogu nasleđa
• Interakcionističko shvatanje: razvoj ličnosti tumači se kao
rezultat nasleđa, sredine i aktivnosti pojedinca
• Uloga sopstvene aktivnosti je posebno značajna, jer se
osobine ličnosti ne formiraju pasivnim delovanjem sredine
na ličnost
• Sopstvenim naporom i aktivnošću utiče se ne samo na
osobine za koje nasleđe nema veliku ulogu – karakterne
osobine npr, već i na one za koje nasleđe igra značajnu
ulogu – sposobnosti, osobine temperamenta itd
Socijalni činioci
I psihofizički razvoj pojedinca
Koje socijalne činioce prepoznajete kao važne u
psihofizičkom razvoju pojedinca?
Rad u parovima
Socijalni činioci
• Od socijalnih činilaca najznačajniju ulogu u psihofizičkom
razvoju pojedinca imaju: porodica,
• škola,
• vršnjaci,
• kultura,
• društveni sistem...
• bavljenje sportom,
• pripadnost određenoj sportskoj grupi itd
Socijalni faktori razvoja
• Fizička i socijalna sredina
• Socijalizacija- proces sticanja socijalno
relevantnih oblika ponašanja i specifičnih
osobina ličnosti
• Procesi, agensi, efekti
• Oblici delovanja - efikasna sredina
• Povezanost genotipa i sredinskih faktora –
pasivno, provokativno, proaktivno
Interakcija razvojnih faktora
aktivitet individue
urođene dispozicije
socijalna sredina
HVALA NA PAŽNJI