Transcript Derivati dermisa

Koža - integument
Koža (integument)
specifičnosti kičmenjaka
• Odvaja organizam od
spoljašnje sredine, ujedno i
povezuje.
•Najveći sistem organa
• 15% ukupne mase
• višeslojni epidermis –
pokožica
• složen dermis – krzno
• derivati nastali interakcijom
epidermisa i dermisa
Pokožica (epidermis)
• Predstavlja površinsko višeslojno tkivo kože
kičmenjaka.
• Živi sloj ćelija koje se intenzivno dele – stratum
germinativum (stratum malpighii).
• Intenzivnim deobama ćelija s. germinativum-a
nastaju viši slojevi ka površini, čije ćelije postepeno
orožnjavaju — impregniraju se rožnom materijom,
ceratin.
• Najviši sloj epidermisa, u neposrednom dodiru sa
spoljašnjom sredinom, naziva se stratum corneum.
• Najniži slojevi naležu na krzno (dermis) i u stalnom
su kontaktu sa njim preko krvnih sudova.
Pokožica (epidermis)
• epitelijalno tkivo
• stratum germinativum –
zadržava sposobnost deobe
• stratum corneum – sloj
izumrlih epitelijalnih ćelija
Krzno (dermis)
• vezivno tkivo
• nervna vlakna
• čulni organi
• mišićna vlakna
• derivati kože
• druga vlakna
(kolagena, elastična,
retikularna)
• ćelijski elementi
(fibroblaste, makrofage,
limfocite, adipozne ćelije...)
• završni delovi krvnih i
limfnih sudova
Krzno (dermis)
Poprečni presek
kroz dermis
• Površina krzna obrazuje
mnoga ispupčenja koja zalaze
u epidermis
• Time je ostvarena tesna veza
između ova dva sloja.
• Krvni i limfni sudovi, snopovi
glatkih mišićnih vlakana
(vezuju se za dlake i perje).
• Razne egzokrine žlezde koje
preko izvodnih kanala izbacuju
sekret na površinu kože.
Potkožni sloj (hypodermis)
• rastresito vezivo
• adipozne ćelije
• Štiti organizam i od šoka
obrazujući termalni omotač.
• U starosti nestaju veze između
lobula adipocita što do gubitka
elastičnosti kože.
• Najdublji sloj kože koji se
sastoji od adipoznog tkiva
(adipocite) i vezivnog tkiva.
• Debljina hipodermisa varira
(tanak je na čelu, debeo na
zadnjici).
• Predstavlja 15-30% telesne
težine (cca 8-20 kg).
• Glavna uloga je skladištenje
energetskih rezervi za
organizam.
• Služi kao veza između
dermisa i pokretnih struktura
ispod njega (mišići, tetive...).
Derivati epidermisa
•kožne žlezde
- jednoćelijske
- sluzne žlezde
- zrnaste žlezde
(otrov)
- višećelijske
- fotofore (luciferin)
- sluzne žlezde (vodozemci)
- zrnaste žlezde (vodozemci,
otrov)
- lipidne žlezde
- femoralne žlezde
- znojne žlezde
- mlečne žlezde
Derivati epidermisa
•rožne tvorevine
- krljušti, koštane ploče
- pera
- dlake, rogovi
- zaštite vrhova prstiju tetrapoda
(nokti, kandže, kopita...)
Derivati epidermisa - nokti
nokat
kandža
kopito
Derivati epidermisa - pero
•paperje
•pokrivna
•letna
vexillum
radius
radiolus
ramus
Topovi pera
Derivati epidermisa - rogovi
• Rogovi se karakteristični
za 5 recentnih grupa sisara.
• Poznati su i kod nekih
fosilnih dinosaura:
Triceratops, Protoceratops
Derivati dermisa
skeletne tvorevine (krljušti riba, osteodermi tetrapoda,
dermatokranijum, zubi, deo ramenskog pojasa, zraci u
perajima riba sa koštanim skeletom)
presek kroz
dermalni
skeletni element
paleozojske ribe
Derivati dermisa - krljušt
1
1. ganoidna
2. ktenoidna
2
3
3. cikloidna
4. plakoidna
4
Derivati dermisa - krljušt
• Ganoidna krljušt – rušljoribe (Acipenseridae: jesetra,
kečiga, moruna...)
Derivati dermisa - krljušt
• kosmoidna krljušt – prva
u evoluciji košljoriba;
Latimeria spp. Od nje su
se razvili svi drdrugi oblici.
Latimeria chalumnae
Derivati epidermisa - krljušt
• Ktenoidna krljušt –
košljoribe (Percidae:
grgeč, smuđ...)
• češljolike ljuske
Cyprinidae (šaran, karaš,
babuška, mrena...)
Derivati dermisa - krljušt
• Ktenoidnu krljušt
poseduju i mnoge
morske ribe, npr. riba list
(Limanda limanda)
Nazubljene ivice ktenoidne
krljušti
Derivati dermisa - krljušt
• Plakoidna krljušt –
ajkule, raže, torpeda...
Derivati dermisa - krljušt
• cikloidna krljušt –
košljoribe (Esocidae:
štuka...)
• glatka krljušt
Obojenost kože
Obojenost je posledica prisustva pigmenata u ćelijama koje se
zovu hromatofore. Najčešći pigmenti su melanin,
karotenoidi , pteridini i purini.
 Strukturna
obojenost
 Ćelije sa kristalima
(guanin)
• refleksija
• iridocite
• refrakcija
• iridofore
• difrakcija
• leukofore
• interferencija
Promena boje je kontrolisana nervnim i endokrinim sistemom
sistemom.
Obojenost kože - hromatofore
Diferencijalna apsorpcija svetlosti u
pigmentima.
• melanofore (pigment melanin)
• eritrofore i ksantofore
(pigmenti pteridini i karotenoidi)
Hromatofore i iridocite nastaju od
materijala nervne kreste
Obojenost kože - raspored iridofora i hromatofora
• hromatofore čine
strukturnu i funkcionalnu
dermalnu jedinicu.
• Strukturna obojenost:
različita obojenost kože je
posledica broja rasporeda i
položaja pigmentnih ćelija.
Obojenost kože - promene boje
• Fiziološka – promene rasporeda pigmenta promene
položaja je pod kontrolom simpatričkog nervnog
sistema.
• humoralna regulacija
• nervna regulacija
Morfološka – promena količine pigmenta
Obojenost kože - biološke uloge
Upozoravajuća
(aposematska obojenost)
Životinje su uglavnom
otrovne ili poseduju
repelente.
Obojenost kože - biološke uloge
Zaštitna (kriptička obojenost)
Obojenost kože (derivata)biološke uloge
Privlačenje polova (epigamna obojenost)