Transcript 8. STILOVI ?IVOTA

STILOVI ŽIVOTA
Doc. dr Predrag Cvetičanin
08.05.2014.
POJAM STILA
• Pojam stil stariji je od pojma životnog stila - dolazi
od latinske reči „stilus“, što znači pisaljka (stil
pisanja)
• Stil kao pojam je najuticajniju ulogu imao u istoriji
umetnosti
• Na prelasku iz XIX veka u XX vek, u kontekstu
nastajanja industrijskih društava, pojavljuje se
pojam „stila života“ ili „stila življenja“ (M.Weber,
G.Simmel, Th. Veblen, G.Tard, A.Adler,
E.Rothacker i dr.)
STALEŽI, KLASE I ŽIVOTNI STILOVI
• Za razliku od najranijih oblika društvenih
nejednakosti, kao što su ropstvo ili kaste,
srednjovekovni staleži (plemstvo, sveštenstvo,
vojnici, trgovci, zanatlije) predstavljaju prvi
sistem društvene strukture uz koji se vezuje i
pojam životnog stila.
• Staleže karakterišu upravo različiti načini
vođenja života od strane pojedinaca koji
pripadaju određenim društvenim grupama.
MAX WEBER: STATUSNE GRUPE
• Veberova koncepcije društvene stratifikacije je
multidimenzionalna (nasuprot Marksovoj)
• Po Veberu, društvo nije stratifikovano samo
prema ekonomskim karakteristikama (klase),
nego i prema statusu (statusne grupe
okupljanju osobe sličnog ugleda/prestiža) i
prema političkoj moći (partije).
• Status se, pri tom, najjasnije izražava kroz
različite grupne životne stilove.
MAX WEBER: STATUSNE GRUPE
• Specifična staleška čast iskazuje se privilegijom nošenja
posebne odeće, konzumiranjem posebnih jela,
nošenjem oružja ili bavljenjem umetnošću koje nije
usmereno na zaradu, ali i venčavanjem ili druženjem
unutar vlastitih statusnih grupa.
• Povezujući stil života sa staležom, Veber je pod
pojmom stila života podrazumevao formu staleške
potrošnje, odnosno potrošnje određenih
profesionalnih ili statusnih grupa.
• Stil života na ovaj način predstavlja i instrument
„zatvaranja“ društvenih grupa (kroz stil života postaju
vidljivi oni koji statusnim grupama ne pripadaju)
MAX WEBER: PRELAZ KA KAPITALIZMU
• Po Veberu, upravo je životni stil tipičnog
kalvinistički orijentisanog pobožnog
građanina, koji asketski živi i asketski radi,
determinisao vrednosnu osnovu kapitalizma.
• To je ujedno značilo temeljno raskidanje sa
neproduktivnim životnim stilom feudalnog
staleža koji je bio usmeren na dokolicu,
uživanje u životu i trošenje novca.
GEORG SIMMEL: INDIVIDUALIZACIJA
• Georg Zimel je stil života video kao rezultat
individualnog izbora i delovanja.
• Vođenje života je, prema Zimelu, proces
oblikovanja života naročito potreban u velikim
gradovima u kojima je važno sačuvati vlastitu
individualnost od „pomasovljenja“ i od
„otuđenja“
• Glavni razlog otuđenja, smatra Zimel, jeste novac,
koji čini da društveni odnosi koji nastaju pri
zadovoljavanju životnih potreba postaju sve
bezličniji – novac s jedne strane stvara slobodu, a
s druge anonimnost u društvenim odnosima.
GEORG SIMMEL: INDIVIDUALIZACIJA
• Nemilosrdna objektivnost industrijske
masovne proizvodnje dovodi s jedne strane do
anonimnosti i socijalnog zatvaranja, a s druge,
„do speciičnih velegradskih ekstravagancija
osobnosti, kapricioznosti, skupocene
ukrašenosti, čiji se smisao ne nalazi više u
sadržajima takvog ponašanja, nego samo u
njegovoj formi bivanja drugačijim, isticanjem
sebe i postajanjem primetnijim“.
GEORG SIMMEL: INDIVIDUALIZACIJA
• Tendencije individualizacije i pluralizacije
životnih stilova proizilaze iz strukture
modernih industrijskih društava.
• Ekspresivnost stila života koristi se (u
anonimnosti koju proizvode industrijska
društva) za davanje signala o vlastitoj
društvenog poziciji.
• Stil života postaje sredstvo kojim se pronalazi i
osigurava vlastiti identitet.
GEORG SIMMEL: INDIVIDUALIZACIJA
• Sa ovim, prema spolja signaliziranim stilizovanjem
života, kojim se istovremeno nagoveštava
pripadnost nekoj određenoj kategoriji sličnih ili
jednakih, neizbežno je povezano uspostavljanje
socijalne distance prema drugima koji su različiti.
• Životni stil, kod Zimela, označava i distancu i
distinkciju. Odnos između dvaju stilova je
definisan društvenom distancom i načinom
distinkcije između dva kolektiva (grupe).
• Zimel, kao i Veber, smatra da životni stilovi imaju i
ekspresivnu i distinktivnu funkciju, ali su više
rezultat izbora i aktivnosti individue, nego
pasivnog pripisivanja.
THORSTEN VEBLEN:
TEORIJA DOKOLIČARSKE KLASE
• Američke ekonomista Torsten Veblen je u delu
„Teorija dokoličarske klase“ (1899) tvrdio da
dominantna klasa u američkom društvu, koju
naziva „klasom dokoličara“ provodi životni stil
upadljive potrošnje i afektirane besposlenosti.
• Pošto je takmičarski duh u američkom društvu
usmeren na posedovanje privatne svojine i
ekonomskih dobara, onda bogatstvo postaje
simbol kvaliteta osobe.
THORSTEN VEBLEN:
TEORIJA DOKOLIČARSKE KLASE
• Da bi se to bogatstvo pokazalo u ambijentima gde
se osobe nedovoljno poznaju, pribegava se
takozvanoj „upadljivoj potrošnji“, koja ima
funkciju pokazivanja ličnih ekonomskih
mogućnosti.
• Vidljiva ili upadljiva potrošnja dokoličarske klase
demonstrira se, najčešće, u njihovoj
monopolizaciji određenih potrošnih predmeta ili
usluga ili u preteranim, upadljivim, navikama.
THORSTEN VEBLEN:
TEORIJA DOKOLIČARSKE KLASE
• Razlikujući klase koje su prisiljene da se bave
materijalno proizvodnom od viših, dokoličarskih
klasa, te vezujući način potrošnje uz proces
sticanja časti, Veblen je način života dokoličarske
klase shvatao kao prototip životnog stila.
• Životni stil „upadljive potrošnje“ i „afektiranog
besposličarenja“ karakterističan za dokoličarsku
klasu, služi istovremno i identifikovanju sa tom
klasom i socijalnom zatvaranju, odnosno
razlikovanju od ostalih članova društva.
ALFRED ADLER: ŽIVOTNI PLAN
• Pojam životni stil koristi i osnivač individualne
psihologije Alfred Adler, kao sinonim
pojmovima „životni plan“, „linija vodilja“ ili
„shema života“. Radi se, o temeljnim
kategorijama koje se označavaju stečeni model
„sebe“.
• Po Adleru, životni stil se formira u
rudimentarnoj formi već u detinjstvu, kroz
proces interakcije bioloških predispozicija i
uticaja okoline.
ALFRED ADLER: ŽIVOTNI PLAN
• Određujući saznajne modele ponašanja osobe,
životni stil, po Adleru, garantuje stalno jezgro
orijentacija i ponašanja kao ukupnosti navika,
stavova, osećanja, ali i očekivanja u odnosu na
sebe i na svet koji nas okružuje.
• Celokupno ponašanje pojedinca temelji se na
njegovom stilu života: on percipira, uči i pamti
ono što je u skladu sa njegovim stilom,
ignorišući sve ostalo.
ALFRED ADLER: ŽIVOTNI PLAN
• Za razliku od Frojdovih tvrdnji o libidu kao
temeljnom pokretaču ljudskog ponašanja,
Adler naglašava težnju prema važnosti i moći.
• Prema Adleru, svi teže istom cilju –
superiornosti – ali ima bezbroj načina kako bi
se on može postići.
• Neki pokušavaju da postanu superiorni
razvijajući intelekt, drugi usmeravajući svoje
snage ka fizičkoj snazi ili izgledu.
ALFRED ADLER: ŽIVOTNI PLAN
• Što se tiče faktora koji determinišu stil života,
Adler je prvobitno tvrdio da je on određen,
pre svega, realnim ili imaginarnim specifičnim
inferiornostima svakog pojedinca.
• Stil života bi bilo kompenzacija određene
inferiornosti – tako će, po njemu, fizički
osetljivo dete, težiti intelektualnoj
superiornosti.
ŽIVOTNI STIL
U POST-INDUSTRIJSKOM DRUŠTVU
• Pojam životnog stila u klasičnim sociološkim
teorijama počinje se spominjati u vezi sa
fragmentacijom industrijskih društava s kraja
XIX veka i početka XX veka, a proces dalje
diferencijacije i fragmentacije društva, tokom
XX veka, doveo je s jedne strane do promena
shvatanja ovog pojma, a s druge do njegove
marginalizacije u sociološkim pristupima i
dominacije pojmova klase, sloja i statusa.
ŽIVOTNI STIL
U POST-INDUSTRIJSKOM DRUŠTVU
• Međutim, početkom 1980-ih kada se u razvijenim
evropskim zemljama učvršćuju društveni odnosi
koji podstiču individualnost i sve više naglašavaju
lične interese i izbore umesto kolektivnih
identifikacija, pojam individualnih stilova života
dospeva u središte analičke pažnje.
• Klasične sociološke koncepcije, koje su stil života
povezivale sa specifičnim načinom života
određenih statusnih grupa, slojeva ili klasa, teško
se mogu povezati sa savremenim sociološkim
pojmovima individualnog životnog stila.
STIL ŽIVOTA I POTKULTURE
• Veza stila života i potkultura uspostavlja se tokom
1960-ih godina kroz istraživanja Centra za
savremene studije kulture (CCCS) iz Birmingema.
• Po njima, potkulture podrazumevaju “zajednički,
od dominantnog kulturnog obrasca različit stil
života koji je produkt specifičnog životnog
opredeljenja, potreba i vrednosti koje članovi
potkulture dele“.
• Otpor koji potkulture pružaju u odnosu na
dominantnu kulturu izražava se upravo kroz stil.
STIL ŽIVOTA I POTKULTURE
• Krajem 1970-ih povezivanje stilova života sa
podkulturama koristi Tjumin koji analizirajući
strukturalna, ekspresivna i distinktivna
značenja nejednakosti, razlikuje tri aspekta
životnog stila.
• Prvi se odnosi na životni stil kao indikator
standarda vrednovanja, a drugi na
nagrađivanje ili posledice drugih nejednakosti,
kao što su dohodak ili vaspitanje.
STIL ŽIVOTA I POTKULTURE
• Treći aspekt koji Tjumin analizira odnosi se na
„tehnike za sticanje prava na određenu meru
poštovanja ili časti“.
• Kod ovog trećeg aspekta životnog stila radi se o
načinima simboliziranja društvene distance
pomoću spoljnih atributa, odnosno o oblicima
demonstrativne potrošnje.
• Ovim trećim aspektom životnog stila Tjumin se
dotiče pitanja individualizacije društvenih
nejednakosti koja će u sociološkim teorijama
postati dominantno krajem 1980-ih.
ZABLOCKI I KANTER: PRITISAK STILA
• U promenjenim društvenim okolnostima – krize
države blagostanja od sredine 1970-ih – Zablocki i
Kanter tvrde da se životni stil može osećati i kao
svojevrsni pritisak.
• Po njima, ljudi izbegavaju apsolutnu
individualnost ukusa i što je individualno izborno
ponašanje manje podložno uticajima privrednih
okolnosti, to okolnosti koje se odnose na prestiž
jače prisilno deluju na izbor stila života.
ZABLOCKI I KANTER: PRITISAK STILA
• Definišući životni stil na temelju zajedničkih
vrednosti i zajedničkih uzoraka ukusa koji se
izražavaju u potrošnji, Zablocki i Kanter tvde da se
životni stilovi mogu primeniti i u vrednovanju
nematerijalih ili javnih dobara.
• Po njima, „životni stil nekog kolektiva se može
definisati u toliko meri, koliko su njegovi članovi
slični jedni drugima kako u pogledu korištenja
raspoloživog dohotka, tako i u pogledu temeljne
motivacije, te kako se od drugih razlikuju“.
PROMENE U SHVATANJU
DRUŠTVENIH NEJEDNAKOSTI
• Krajem 1970-ih i strukturalno-funkcionalna i
markistička teorija stratifikacije pokazuju se
kao neprimerene za analizu društvenih
nejednakosti.
• Slabljenje važnosti industrijskog rada i
formiranje društva usluga daju sve
povlaštenije mesto izrazimo ličnog identiteta u
odnosu na koji se utvrđuju vrednosti i
motivacije i organizuje način života.
PROMENE U SHVATANJU
DRUŠTVENIH NEJEDNAKOSTI
• U paradigmi tolerantnosti prema svemu što
predstavlja tržište, svaka socio-kulturna različitost
postaje prihvatljiva: odnos društvene hijerarhije
sve je teže uspostaviti.
• Od početka 1980-ih prelazi se od pretpostavki o
zavisnosti između položaja u sistemu proizvodnje
i kulturnih predstava, interesa i ponašanja ka
tezama o pluralističkoj diferencijaciji
• Utoliko životni stilovi označavaju novi teorijski
početak analiza socijalne diferencijacije u društvu
kasnog XX i na početku XXI veka.