Transcript 2. OSNOVNI POJMOVI STUDIJA KULTURE

OSNOVNI POJMOVI
STUDIJA KULTURE
doc. dr Predrag Cvetičanin
11. oktobar 2012
TRI POJMA KULTURE
1)
2)
3)
Antropološki pojam kulture – kultura kao »način
života«, kao »obrazac za življenje« - kultura je naučena
i kultura je zajednička – ovaj pojam kulture nije
vrednosni.
Duhovna ili simbolička kultura – filozofija, nauka,
religija, umetnost, moral – delovi društvene stvarnosti
koji poseduju i značenje i vrednost – podela na
materijalnu i duhovnu kulturu – domen saznajnih,
etičkih, religioznih, estetskih vrednosti
Kultura shvaćena kao umetnost (književnost, muzika,
likovne umetnosti, izvođačke umetnosti...) – oblast
estetskih vrednosti
KULTURA I PRIRODA
• U traganju za odlikama koje razlikuju kulturne
fenomene od prirodnih, tj. od neposredno
uslovljenih prirodom, najčešće se nabrajaju sledeće
odlike koje su međusobno u opoziciji:
1. priroda se odlikuje univerzalnošću, a kultura
raznovrsnošću specifičnih svojstava;
2. prirodna delatnost je spontana, a kulturne su
regulisane na normativan način;
3. to što je prirodno odlikuje se apsolutnošću, a
kulturno je relativno i mora ili može da se razmatra u
vezi sa drugim oblastima fenomena koje je
objašnjavaju u odnosu na prirodu.
PRIRODA I KULTURA
Priroda – kultura
Physis – nomos
Priroda – konvencija
Nagon – norma
Univerzalno – partikularno
Prirodni zakoni – ljudska volja
Prirodno pravo – sporazumno pravo
Prirodna vrlina – stečeni porok
Primitivno – civilizovano
Divlje – pripitomljeno
Telo – duh
Čulno – razumsko
Žensko – muško
Pol - rod
KULTURA I PRIRODA
• Po Bronislavu Malinovskom kultura predstavlja
ljudsku formu zadovoljavanja primarnih, sekundarnih
i integracionih potreba, čiji se izvor uglavnom nalazi u
nagonima organizma (glad, žeđ, potreba za disanjem,
snom, aktivnošću i odmorom, seksualni nagon).
• Po njemu, svaka teorija kulture mora da počne od
organskih potreba čoveka.
• Po Malinovskom, svaka kultura je funkcionalna (u
smislu da zadovoljava ljudske potrebe)
KULTURA I PRIRODA
• Po Sigmundu Frojdu, uloga kulture nije u optimalnom
zadovoljenju potreba, nego u kočenju (represiji)
nagona, pre svega preko mehanizma moralne
kontrole (Super-Ego) i preko obezbeđivanja surogata
– ispoljavanja nagona u sublimiranoj formi
umetnosti, nauke, religije.
• Kultura, po Frojdu, nosi osećanje nelagodnosti zbog
toga što predstavlja snagu koja koči, a ne zadovoljava
probitne i autentične nagone prirode.
KULTURA I CIVILIZACIJA
• Civilizacija kao faza u razvoju kulture (dijahronijski) –
vrhunac kulture u evolucionističkim koncepcijama
stadijuma: divljaštva – varvastva – civilizacije.
• Teorije kulturnih ciklusa: Osvald Špengler, Arnold Tojnbi,
Nikolaj Danilevski. Osvald Špengler (“Propast Zapada”):
Civilizacija je poslednja faza razvoja kulture, koju
karakteriše opadanje svih kulturnih vrednosti.
• Civilizacija kao kategorija globalne kulture (sinhronijski)
- najpopularnije razlikovanje kulture i civilizacije u vezi je
sa suprotnošću sfera čovekovog delovanja i ostvarenja
koje je slična razlikovanju duhovne i materijalne kulture
(V. Diltaj, H.Rikert, E.Špranger, M.Šeler, Alfred Veber)
MATERIJALNA I
DUHOVNA KULTURA
• Alfred Veber u istorijskoj stvarnosti razlikuje tri osnovne
oblasti: civilizaciju; društveni proces i kulturu.
• Po njemu, civilizacija je aparat za realizaciju “nagona za
održanjem” – nju čine tehnika, tehnologija i primenjena
nauka (spoljašnja civilizacija) i ekonomija, država i pravo
(unutrašnja civilizacija)
• Kultura se suprotstavlja civilizaciji upravo svojom
nezavisnošću od životnih nužnosti i prirodnih potreba
• Kultura uvek i svuda stremi večitim vrednostima,
uzvišenosti, lepoti i dobru (umetnička delatnost, ideja i
religija)
KULTURA I DRUŠTVO
• Kultura je nacrt za življenje: ljudi se uče svom
ponašanju, dok životinje deluju po instinktu
• Ljudi kroz proces socijalizacije postaju ljudska bića Car Akbar (Indija 1542 – 1602)
• Socijalizacija – proces kroz koji pojedinci uče kulturu
svog društva (primarna socijalizacija – porodica;
sekundarna socijalizacija – grupe vršnjaka, obrazovni
sistem, mediji i profesionalne grupe)
• Kultura kroz socijalizaciju postaje “druga priroda”
(Severna i južna Amerika)
KULTURA I DRUŠTVO
• Neodvojiva socio-kulturna stvarnost (dva aspekta)
• Funkcionalizam: kroz proces socijalizacije se uče
norme i vrednosti
• Norme se provode pozitivnim i negativnim
sankcijama (nagradama i kaznama)
• Statusi (pripisani i stečeni) i društvene uloge
• Struktura društva predstavlja ukupnost normativnog
ponašanja – zbir društvenih odnosa kojima upravljaju
norme.
KARAKTERISTIKE
KULTURE
• Odlike kulture (Dž.P.Mardok – George Peter Murdock):
• Kultura je naučena – navike koje ulaze u njene okvire
formiraju se pod uticajem iskustva. A to iskustvo ima
društveni karakter.
• Kultura je zajednička (društvena) – Posledica toga što
se kultura se stiče putem društvene transmisije jeste
zajedništvo kulture u okviru širih ili užih društvenih
celina.
• Kultura ima ideacijski karakter – prihvaćena je kroz
norme i obrasce. Postoje ipak grupne navike koje
nemaju ekvivalent u ovliku svesno prihvaćenih zakona i
principa.
KARAKTERISTIKE
KULTURE
•
•
•
•
•
Kultura je aparat za podmirivanje ljudskih
potreba,
Kultura je i instrument kočenja prirodnih impulsa
Kultura se prenosi putem tradicije - kultura se stiče
putem društvene transmisije
Kultura poleže promenama prilagođavanja
Kultura je integrisana – ona ima oblik otvorenost
sistema koji je usmeren ka integraciji koju nikada
ne dostiže u potpunosti
ELITNA I
MASOVNA KULTURA
• Masovna kultura (kultura najnižeg nivoa, uzgredni
produkt industrijalizacije i urbanizacije, nije pojava
novijeg datuma - XVIII, XIX i XX vek)
• Pojam masovne kulture - pojave savremenog
prenošenja identičnih ili analognih sadržaja koji teku iz
malobrojnih izvora ka velikim masama primalaca,
kao i jednoobrazne forme zabavne delatnosti velikih
masa ljudi. (školstvo, organizacija verskog života, sport,
ples, turistički promet)
• Uži pojam masovne kulture - intelektualne, estetske i
zabavno-rekreativne čovekove delatnosti, povezane s
delovanjem takokozvanih sredstava masovnog
komuniciranja, .
ELITNA I MASOVNA KULTURA
• Dva osnovna kriterijuma koji karakterišu masovnu
kulturu: kriterijum kvantiteta i kriterijum
standardizacije ostvaruju se zahvaljujući sredstvima
masovnog kumuniciranja.
• Publika masovne kulture (posredna publika) karakteriše je prostorana razuđenost; to je posredna
publika koja se formira usled delovanja širokog kruga
podsticaja, kao što su štampa, radio i televizija, a ne
usred fizičkog zbližavanja. Nastanak posredne
masovne publike, uslovljen je razvojem tehničkih
sredstava za masovno komuniciranje.
ELITNA I MASOVNA KULTURA
• Umnožavanje se postiže na dva načina:
• ili putem mnogih otisaka, kopija jednog te istog predmeta
(štampa, fotografija, reprodukcije film, ploče, kasete, videokasete, CD, DVD)
• ili pomoću mnogih prijemnih uređaja koji omogućavaju
istovremenu recepciju istog zvuka, slike, znaka na mnogim
punktovima, mada su poslati iz jednog izvora (radio, televizija,
internet - interaktivnost).
• Masovna kultura – robna kultura - stepen komercijalizacije
masovne kulture nije svuda isti; on zavisi od društvenog
uređenja i tradicije zemlje koja razvija masovnu kulturu. U
izvesnoj meri, ipak, ova kultura svuda postaje roba koja
stvaraju specijalizovane institucije i koju isporučuje
specijalizovani sistem distribucije.
ELITNA I MASOVNA KULTURA
• Društveni uslovi nastanka masovne kulture obuhvataju:
• Urbanizaciju društva,
• Industrijalizaciju, koja ima dvostruko značenje – s jedne
strane, razvoja industrijskog društva i s druge strane, razvitka
tehnike koja igra neposrednu ulogu u procesu nastajanja
masovne kulture.
• Demokratizaciju društva i podizanje nivoa pismenosti
• Pojavu slobodnog vremena (od proizvodnog rada) koja je
rezultat tehničkog i društveno-ekonomskog progresa.
Nastanak «masovnog tržišta» primalaca kulture trebalo je da
omogući širokim masama primalaca slobodno vreme (od
proizvodnog rada), koje bi moglo biti posvećeno slobodnom
korišćenju dobara simboličke kulture.
ELITNA I MASOVNA KULTURA
• STANDARDIZACIJA I HOMOGENIZACIJA
• STANDARIZACIJA Iz širokog okvira uticaja
standardizovaih sadržaja proističe da istovetni
elementi masovne kulture dopiru do izdiferencirane
publike, koju sačinjavaju grupe i pojedinci nejednakih
intelektualnih kvalifikacija, interesovanja i ukusa.
Organizatori masovne kulture tragaju za zajedničkim
imeniteljem ove raznovrsnosti.
• Ako neće da odustanu od masovnosti svojih poruka,
moraju naći formu i sadržaje koji makar donekle
odgovaraju većem delu potencijalne publike.
ELITNA I MASOVNA KULTURA
• HOMOGENIZACIJA
• Homogenizacija – kultura i mleko - U bukvalnom
smislu, homogenizacija znači ujednačavanje. Pišući o
homogenizaciji masovne kulture, Dvajt Makdonald je
upoređivao njen proces sa postupcima koji se primenjuju
kod pripreme mleka za potrošnju: da bi se izbegla pojava
sloja masla, mešaju se čestice masti sa čitavom
supstancom.
• Homoganizacija u oblasti kulture treba da se zasniva na
istom postupku mešanja elemenata različitog nivoa i
njihovog pretvaranja u jedinstvenu masu, čije je
svaka porcija podjednako svarljiva i hranljiva.
• Osnova kritike masovne kulture
ELITNA I MASOVNA KULTURA
 Karl Manhajm: de-distanciranje – Karl Manhajm je šire
shvatao koncepciju homogenizacije i drugačije je ocenio
svojstvo ove pojave. On je homogenizaciju posmatrao kao
pojavu gubljenja distance do koje najpotpunije dolazi u
savremenim društvima, ali koja se takođe javljala na međi
srednjeg veka i renesanse i u eposi baroka. Manhajm je pisao:
«Naša savremena kultura obeležava korenito odbacivanje
«razdaljine», kako u društvenim odnosima, tako i u području
kulture. Naše doživljajno područje sve se više ujednačuje i
nestaju nekadašnja stupnjavanja i podela na «visoko» i
«nisko», «sveto» i «profano». U svim prethodim razdobljima
takve su podele bile od presudnog značaja».
ELITNA I MASOVNA KULTURA
 Edvard Šils – tri nivoa kulture - Šils je istakao
tri nivoa kulture, koje je označio kao nivo više
(rafinirane, istinske) kulture, obične ili
prosečne kulture i niske ili brutalne kulture.
Do određenja svakog od navedenih nivoa
dolazio je sa stanovišta izrazitih, formalnih
kriterijuma, takvih kao što su specifičnost
umetničkih vrsta ili trajnost istorijskog
dostignuća.
ELITNA I MASOVNA KULTURA
• Koncepcija tri nivoa primalaca kulture: Highbrow,
Midelbrow, Lowbrow – Koncepciju tri nivoa
primalaca kulture, kao osnovu za podelu kulture,
uveo je u literaturu Van Vik Bruks.
• Kasnije ju je razvio Rasel Lajnes; formulacije tri nivoa
kao kulture Highbrow, Midelbrow, Lowbrow koje su
ušle u svakodnevni jezik u Americi.
• Među različitim popularnim, pretežno kritičkim
formulacijama odrednice Highbrow, Laines navidi
doskočicu prema kojoj «Highbrow predstavlja vrstu
čoveka koji gleda kobasicu, a misli na Pikasa».
POTKULTURE
• Potkulture podrazumevaju “zajednički, od
dominantnog kulturnog obrasca različit stil života
koji je produkt specifičnog životnog opredeljenja,
potreba i vrednosti koje članovi potkulture dele”.
• Najveći broj socioloških istraživanja potkultura
koncentriše se oko klasnih dimenzija potkulture,
odnosno bazira se na relacijama “dominantna
kultura” – potkultura i “roditeljska kultura” –
potkultura.
POTKULTURE
• Što se vladajuće kulture tiče ona pokušava da svoj
pogled na svet i način života predstavi kao pogled na
svet i način života svih članova društva.
• Zanimljivost vezana za potkulture jeste da se njihova
različitost i njihovo suprotstavljanje dominantnoj
kulturi ispoljavaju na nivou stila.
• Po Diku Hebdidžu “potkulture su oblik otpora u
kojem se doživljene kontradikcije i primedbe
vladajućoj ideologiji posredno predstavljaju kroz stil”.
POTKULTURE
• Istraživanja potkultura mladih predstavljaju sebe kao
suprotnost pretpostavki da mladi čine jedinstvenu kategoriju
– jer mladi su, kao i odrasli, podeljeni po klasnim, rasnim,
polnim, nacionalnim i drugim kriterijumima.
• Kad ispitujemo odnos imeđu potkulture i “kulture” čiji je ona
deo, ovu drugu nazivamo “roditeljskom” kulturom. Ovaj
odnos se ne sme mešati sa posebnim odnosom “omladine” i
njihovih “roditelja”.
• U delu »Otpor kroz rituale« teoretičari iz »Centra za
savremene studije kulture« zastupaju osnovni stav da su
potkulture – potkulture radničke klase i da mladi nasleđuju
od roditelja kulturnu orijentaciju ka »problematičnom«, koje
je zajedničko radničkoj klasi kao celini i koje zatim određuje
oblik i smisao koji oni daju različitim oblastima njihovog
društvenog života.
POTKULTURE - HOMOLOGIJA
• Tri glavna analitička oruđa u proučavanju potkultura
jesu pojmovi homoligije, brikolaža i stila
• Pol Vilis je uveo u upotrebu pojam homologije sa
ciljem da ukaže na sklad između strukturalne
pozicije koju članovi potkultura zauzimaju u
društvenom poretku, vrednosti kojih se članovi
potkultura drže i kulturnih simbola ili stilova kroz
koje se oni izražavaju (skinheadsi – radnici, muškost,
tvrdoća – obrijane glave, teške čizme, plave
pantalone)
POTKULTURE – BRIKOLAŽ
• Po Diku Hebdidžu, brikolaž predstavlja
“preuređenje objekata i njihovu rekontekstualizaciju da bi se njima izrazila nova
značenja”, to jest objekti koji već imaju svoje
značenje se preuređuju i stavljaju u nove
kontekste, da bi dobili novo značenje (tedboji
– edvardijanski sakoi, mašne-pertle,
zihernadle i nitne - pankeri itd)
TEDIBOJI, SKINHEDI,
MODOVI I PANKERI
POTKULTURE - STIL
• Po Filu Koenu, postoje četiri načina
simboličkog predstavljanja objekata kojima
se u potkulturama oblikuje stil: odeća,
muzika, ritual i argo.
• Po njemu, svaki stil ima svoje manifestne
(vidljive) i latentne (prikrivene ali
esencijalne) komponente, a preko njih on
vrši svoju socijalnu i kulturnu funkciju.
PET RAZLIČITIH
FUNKCIJA POTKULTURA
• Po Majklu Brejku, potkulture predstavljaju magična ili
simbolička rešenja za strukturalne probleme klase.
• Po Brejku, potkulture ispunjavaju pet različitih funkcija za
njihove članove:
1) Obezbeđuju “magično” rešenje za socio-ekonomske
strukturalne probleme;
2) Nude formu kolektivnog identiteta koji je različit od onog koji
obezbeđuju škola ili posao;
3) Daju prostor za alternativna iskustva i modele društvene
realnosti;
4) Obezbeđuje niz smislenih aktivnosti u dokolici, za razliku od
škole ili posla;
5) Daje rešenja za egzistencijalne dileme individualnog
identiteta.
POTKULTURA I RASA
• Međutim, osim na klasne probleme, potkulture takođe
predstavljaju odgovor na iskustva života u rasno mešovitom
društvu.
• Dik Hebdiž, na primer, smatra da se britanske potkulture
mladih mogu posmatrati kao niz različitih odgovora na
prisustvo crne imigrantske zajednice u Britaniji
• Npr, Tedboji su ukrštali crni ritam i bluz sa edvardijanskim
stilom oblačenja. modovi su oponašali cool stil doseljenika sa
zapadno indijskih ostrva i usvojili soul muziku kao osnovu
vlastitiog muzičkog stila, skinheadsi su, iako poznati po svom
rasizmu, usvojili mnoge delove odeće, žargon i muziku – ska –
od doseljenika sa zapadnoindijskih ostrva, pankeri su prihvatili
odbacivanje britanstva i autoriteta slično rastafarijancima i
usvojili rege muziku kao jednu od svojim omiljenih muzičkih
izražajnih formi).
POTKULTURE I ROD
• Feministički autori kao što su Anđela MekRobi
i J. Gerber ukazuju da su autori koji su se
bavili potkulturama uglavnom zanemarivali
iskustva devojaka, jer su one marginalne u
muškom svetu posla i druženja na ulici, ali da
devojke takođe dele potkulturna iskustva čija
su odrednice magazini, posteri, pop muzika i
njihove spavaće sobe.
KONTRAKULTURA
• Pojam kontrakulture u sociologiju, socijalnu
psihologiju i kriminologiju uvodi M.Jinger koji pod
njim podrazumeva isključivo društveno i kulturno
devijantne pojave, kao što su: krađa, alkoholizam,
siledžijstvo, prostitucija i narkomanija.
• Osnovna teorijska slabost Jingerovog shvatanja
sastoji se u tome što on uzroke protivkulturnog
ponašanja traži prvenstveno u mentalnim
poremećajima pojedinaca.
KONTRAKULTURA
• Po Klarku, sociološke karakteristike potkultura su
jasno artikulisane - to su grupe mladih koji pripadaju
radničkoj klasi i koje se često nalaze blizu gang
grupa.
• Kontrakulture su, kao potkulture srednje klase,
mnogo individualnije, pa samim tim i difuznije i
manje grupno orijentisane, ali sa otvorenije
ideološkom i političkom formom.
• Među oblicima ispoljavanja potkultura tokom 60-ih i
70-ih godina XX veka posebno se izdvajaju studentski
buntovi 1968. godine i hipi pokret.
KONTRAKULTURA
• Cilj studentskih pobuna i hipi pokreta bio je promena
samih sebe, svog načina života, svojih percepcija i
senzibiliteta, što je ocenjivano kao važnije od
menjanja institucija ili politike.
• Jedna od osnovnih metoda promene sveta kako su ga
oni videli bilo je samoisključenje – iz sveta, života,
vrednosti etabliranog društva. Rošak je apostrofirao
samoisključenje kao mogućnost radikalne promene
društva (osnivanje komuna izvan institucija opšte
kulturnog života).
KONTRAKULTURA
• Prelaženje sa nivoa stila na nivo pokreta jeste jedna
od definitornih karakteristika kontrakulture.
• Međutim, kontrakultura uglavnom ne uspeva da
razradi svoj alternativni koncept življenja s obzirom
na to da ona ne može zahvatiti totalitet, već samo
neke aspekte društvenog života.
• Ona se najčešće ograničava na područje tzv.
duhovne kulture (poezije, muzike, pozorišta,
slikarstva itd) ne zahvatajući pri tomaaa celokupnost
načina proizvodnje života (ekonomija, socijalna,
politička i demografska struktura)
AKULTURACIJA
• Akulturacijom nazivamo pojavu kad dve kulture
dugotrajno i celovito dolaze u dodir preko svojih
predstavnika (društvene zajednice ili, pak, veće
društvene grupe).
• Ti dodiri odigravaju se najčešće tokom ratova, seoba,
migracija, a u novije vreme i preko sredstava
masovnog komuniciranja. Posledica dodira je,
najčešće, pobeda jedne kulture.
• Pri tom će pobedička kultura nametnuti svoj pogled
na svet, vrednosti, statuse, pravila, jezik, ali će i sama
biti obogaćena brojnim elementima potisnute
kulture. Imajući ovo u vidu južnoamerički teoretičari
govore o “transkulturaciji”.
AKULTURACIJA
• Prvu sistematsku definiciju akulturacije dali su
Redfild, Linton i Herskovic u delu “Memorandum
o istraživanju akulturacije” 1936. godine.
• Po njima, “akulturacija obuhvata one pojave koje
se javljaju kada grupe pojedinaca koje imaju
različite kulture stupe u trajni direktni kontakt,
kao i promene koje iz toga proisteknu u
prvobitnim kulturnim modelima jedne ili obeju
grupa”
AKULTURACIJA
• Po Eduardu Kaleu, za proces i posledicu akulturacije
važna su tri činioca:
• razlike u tipu kultura u dodiru (pravilo je da
tehnološki razvijenije kulture sebi podvrgavaju
tehnološki slabiju kulturu)
• brojčana veličina grupa koje dolaze u kontakt
(ukoliko je grupa koja pripada tehnološki nerazvijenoj
kulturi daleko brojnija, ona može prevladati uprkos
tome što je njena tehnološka kultura nerazvijenija)
• prisustvo sile pri akulturaciji (mnogi kulturolozi
smatraju da je prisustvo sile pri akulturaciji ono što je
u osnovi razlikuje od difuzije.
AKULTURACIJA
• Posledice akulturacije za potisnutu kulturu mogu
biti veoma bolne, naročito ako je reč o dodiru
pripadnika dveju bitno različitih kultura. Tada
govorimo o tzv. “kulturnom šoku”.
• Međutim, i pri primeni sile ne mora doći do
asimilacije, odnosno do nestanka druge kulture, jer
se mogu javiti otpori različite vrste.
• Može dođi do oslobađanja (dezakulturacije) ili
odbijanja (kontraakulturacije) svega, svih elemenata
ili obrazaca druge kulture koji u očima pripadnika te
kulture predstavljaju simbole nasilja (kao kod
slučajeva afričkog nacionalizma ili indijskog
oslobođenja od kolonijalizma)
MAHATMA GANDI
ENKULTURACIJA
• Enkulturacija, za razliku od akulturacije, predstavlja
kulturni proces u kome dolazi do kulturnih dodira
između pojedinaca i društvenih grupa.
• Enkulturacija obuhvata proces kada npr. pojedinac
gostuje/živi u stranoj sredini u kojoj doživljava
određeni kulturni uticaj, a zatim to što je stekao i
usvojio (znanja, vrednosti, umetnički stil) prenosi u
svoju sredinu.
• Enkulturacija se može ogledati i u tome da pojedinac
koji je istaknut u nekoj od oblasti stvaralaštva
(filozofije, nauke, umetnosti) gostuje u njemu stranoj
sredini u kojoj snagom talentu ili nekim vidom
stvaralačke energije ostavlja kulturni trag.
KULTURNA ASIMILACIJA
• Kulturna asimilacija je uži pojam od akulturacije i
predstavlja zapravo jednu od njenih mogućih faza.
Radi se o kulturnom procesu tokom koga se
određena socio-kulturna pojava u kontaktu sa
drugom pojavom utapa i nestaje u njoj na taj način
što gubi identitet, sopstvenu osobenost i
prepoznatljivost.
• Obiman deo procesa asimilacije ostvaruje se stihijski i
dovodi se u vezu sa različitim socijalnim grupacijama
(etničkim, nacionalnim, rasnim, verskim), a ne retko
se do nje dolazi nasilnim putem, u cilju klasne,
političke ili neke druge dominacije.
DIFUZIJA
• Difuzija (širenje kulturnih elemenata) predstavlja, takođe,
svojevrstan vid akulturacije, uži po obimu, ali jednak po
učestalosti. Kod difuzije se radi o širenju pojedinih kulturnih
elemenata u prostoru i vremenu, a ne kompleksnih kultura
kao kod akulturacije.
• Difuzija se najčešće određuje kroz poređenje sa akulturacijom.
Tako pod akulturacijom podrazumevamo dodire (ili sukobe)
čitavih kultura koji izazivaju promene širokih razmera, dok se
difuzija odnosi na pojedine kulturne elemente.
• Ritam putovanja kulturnih elemenata se često upoređuje sa
talasima koje stvara kamen kad padne u vodu. Najbliži susedi
prvi preuzimaju kulturne elemente i vremenom ih predaju
daljim susedima.
KULTURNA SELEKCIJA
• KULTURNA SELEKCIJA. Prilikom prihvatanja ili preuzimanja
elemenata tuđe kulture uvek dolazi do njihovog selektiranja.
Ljudi jedne elemente preuzimaju brzo i oduševljeno, druge
nakon izvesnog otpora, a treće potpuno odbijaju. Kulturne
zajednice retko kada prihvataju elemente iz drugih kultura u
celini, a i kada ih prime, najčešće im promene oblik ili
namenu.
• Selekcija kulturnih elemenata je, čini se, najizraženija u
jeziku. Uvođenje tuđih reči u maternji jezik najčešće prati
izmena oblika iz značenja. Reči se menjaju po pravilima
gramatike i pišu po pravopisu jezika kulture – primaoca (kul,
fajl, mejl, disketa, apdejtovanje, aut, penal, enc, žilet, kalodont
– delišes, rajferšlus, aufinger.....)
KULTURNA SELEKCIJA
• Lakše i brže se akulturišu materijalno-tehnički, a teže
duhovni elementi kulture. Osnovni razlog za to leži u
činjenici da su tehničke vrednosti neutralnije i
autonomnije od duhovnih vrednosti i pogleda na
svet.
• Na izbor kulturnih elemenata presudnu važnost
mogu imati i blizina, korisnost i sličnost kultura.
Sigurno je da će sa manje otpora biti prihvaćeni
sadržaji tradicionalno, pa i fizički bližih kultura.
KULTURNA
REINTERPRETACIJA
• KULTURNA PRERADA ILI REINTERPRETACIJA. Kod
kulturnih kontakata nema se samo posla sa pasivnim
prijemom kulturnih vrednosti. Ta aktivnost je
posebno izražena u procesu tzv. kulturne prerade ili
reinterpretacije.
• Motivi te prerade mogu biti izazvani strahom da će
prijem izvornih i neprerađenih vrednosti direktno
ugroziti okosnicu kulture – primaoca kroz
poništavanje njenih autentičnih vrednosti. Oni
takođe mogu biti inicirani potrebom da se
novoprimljena vrednost obogati sopstvenim
vrednostima.
KULTURNI OTPOR
• KULTURNI OTPOR ILI REZISTENCIJA. Sledeći oblik
aktivnog odnosa prema kulturnim vrednostima koje
se žele infiltrirati u stranu kulturu prilikom kulturnog
kontakta naziva se kulturni otpor ili rezistencija. On
predstavlja energičniji vid kulturne selekcije.
• Otpori su vidovi akulturacionih procesa koji se
javljaju prilikom prisilnog nametanja kulture, što se
dešava tokom i nakon ratova.
• U severnoameričkoj literaturi, oni se nazivaju još i
“kontraakulturacija”.
IDEOLOGIJA
•
•
•
•
•
•
Širi i uži pojam ideologije
Ideologija je pogled na svet (širi pojam ideologije)
Pogled na svet je:
simboličko-pojmovna i emotivno-volitivna
kolektivna konstrukcija
društveno – istorijski varijantan sistem saznajnog,
emotivnog i afektivnog re-konstruisanja sveta
• koji odredjenoj društvenoj grupi služi za razumevanje i
• vrednovanje čoveka i sveta
• i za delatno orijentisanje u drušvu i istoriji.
IDEOLOGIJA
• Pojam ideologije se javlja i u užem značenju
(koje je rasprostanjenije) kao sinonim za lažnu,
iskrivljenu svest koja predstavlja izraz
ograničenoga interesnog stanovišta i stoga,
deformisanog gledanja na svet i život.
• Pod ideologijom se podrazumevaju mape
značenja koje, dok pretenduju da izražavaju
univerzalne istine, u stvari predstavljaju istorijski
specifična shvatanja koje prikrivaju i održavaju
moć dominantnih grupa
MULTIKULTURALIZAM
• Multikulturalizam je ideja ili ideal o skladnom
suživotu različitih etničkih i kulturnih grupa u okviru
pluralističkog društva.
• Osnovna značenja termina odnose se kako na
ideologiju/diskurs multikulturalnosti tako i na
politiku, odnosno praksu multikulturalnosti.
• U oblasti politike, multikulturalizam označava
eksplicitnu državnu politiku koja ima dva osnovna
cilja: 1. podržavanje skladnih odnosa između
različitih etničkih grupa; i 2. definisanje odnosa
izmešu države i etničkih manjina
INTERKULTURALIZAM
• Vremenom je termin multikulturalizam doživeo
ozbiljnu kritiku, kao pojam koji označava paralelnu
egzistenciju različitih kultura, ali među kojima nema
kontakata i interakcije.
• Od početka 80-ih pojavio se termin interkulturalizam
koji označava dinamične odnose i međusobne uticaje
različitih kultura primarno – ali ne isključivo unutar
jedne zemlje.
TRANSKULTURALIZAM
• Termin transkulturalizam je ušao u upotrebnu krajem
1980-ih i početkom 1990-ih u periodu u kome se sve
više govori o procesu globalizacije
• U Evropi je termin transkulturalizam vezivan za dva
tipa diskusija. Na jednoj strani, vezano za diskusije o
evropskom identitetu i univerzialnim vrednostima,
koje prevazilaze nacionalni nivo.
• Na drugoj strani u vezi sa pojavom transnacionalnih
kulturih organizacija koji deluju preko nacionalnih
granica na evropskom ili globalnom tržištu.
PLURIKULTURALIZAM
• Termin plurikulturalizam se posebno koristi u
2000-im.
• Odnosi se na potrebu otvorenosti, poštovanja
i podrške kulturnim potrebama i stilovima
života ne samo ethničkih, lingvističkih i
kulturnih manjina, nego i seksualnih manjina,
ruralnih subkultura, feminističke kutlure,
kulture osoba sa specijalnim potrebama i
drugih.
LITERATURA
• Koković, Dragan (2005): Pukotine kulture.
Novi Sad, Prometej, str. 15 – 20 i 57 – 75.
90 - 93
• Petrović, Sreten (2005), Kulturologija,
Beograd, Čigoja štampa, str. 9 – 22
• Božilović, Nikola, Sociologija kulture, Niš,
Narodne novine, str. 101 - 124