Transcript 1_2 Modeli razvoja IS - Fakultet organizacionih nauka

Fakultet organizacionih nauka
Upravljanje razvojem IS
Prof. dr Dragana Bečejski-Vujaklija
Modeli razvoja IS
1
Tokovi informacija u poslovnom
sistemu
2/32
Informacioni sistem kao model realnog sistema
ULAZ
CRNA KUTIJA
OBRADA
ULAZA
STANJE
IZLAZNA
TRANSFOR
MACIJA
IZLAZ
REALNI SISTEM
aplikacije
za ažuriranje
BAZA
PODATAKA
INFORMACIONI SISTEM
generatori
izveštaja
3/32
Generički modeli razvoja IS





Model životnog ciklusa
Evolutivni prototipski razvoj
Iterativno-inkrementalni model
RAD (Rapid Application Development)
Agilne metode
4/32
Model životnog ciklusa
System Development Life Cycle
(SDLC)
5
Model životnog ciklusa razvoja IS
(Waterflall)
Zadaci
Sistemska
analiza
Faze razvoja
Rezultat
Preporuke za proces i
predlog sistema
Preporuka ili napuštanje
Studija
izvodljivosti
Analiza
zahteva
Specifikacija zahteva
Logicki
dizajn
Konceptualni model
Sistemski
dizajn
Fizicki model sistema, baze
podataka i specifikacija
Fizicki
dizajn
Aplikativno
modeliranje
(programiranje)
Instalacija
Korišcenje i
održavanje
Kodiranje i
testiranje
Konverzija
Pregled nakon
implementacije
Prihvaceni sistem sa
kompletnom
dokumentacijom
Instalirani operacioni
sistem
Preporuke za poboljšanje
sistema i metod razvoja
Preporuka za organizaciono
6/32
prilagodjavanje
Prednosti pristupa
po modelu životnog ciklusa


U situacijama kada je poželjno predvideti
sve mogućnosti sistema odjednom;
Kada je neophodno povući iz upotrebe ceo
zastareli sistem odjednom;
7/32
Faktori rizika
pristupa po modelu životnog ciklusa






Kada zahtevi nisu dobro shvaćeni;
Ako je sistem prevelik da bi se sve uradilo
odjednom;
Kada se očekuju brze promene u tehnologiji;
Ako postoje brze promene u zahtevima;
Kada su ograničeni resursi (novac/ljudi);
Međuproizvod najčešće nije na raspolaganju.
8/32
Preporuka za korišćenje
metodologije po modelu životnog
cikulsa:

Pri razvoju velikih sistema koji nemaju
previše izražen problem sa resursima i
vremenom (državni i javni sistemi)
9/32
Evolutivni prototipski razvoj IS
Prototyping
10
Evolutivni prototipski razvoj IS
Korisnicki zahtev
prototipsko
formiranje
specifikacija
PROTOTIP
dopune, korekcije
11/32
Evolutivni prototipski razvoj IS
• Višestruko ponavljanje životnog ciklusa,
pri čemu rezultat svake iteracije
predstavlja jedan relativno mali,
korisniku značajan deo projekta (inkrement).
• Jedan inkrement obuhvata samo nekoliko
funkcija
KRITERIJUM:
2 - 3 meseca razvoja za jedan inkrement
12/32
Spiralni model
inicijalni
snimak zahteva
2) Planiranje
3) Analiza rizika
1) Interakcija
sa korisnikom
4) Projektovanje
6) Evaluacija od korisnika
prvi prototip
5) Implementacija
13/32
Prednosti ovog pristupa
su u situacijama kada je:






Potrebno brzo osposobljavanje;
Privremeni proizvod treba da bude raspoloživ za
korišćenje;
Sistem je prirodno deljiv na inkremente;
Snabdevanje ljudstvom/sredstvima je
inkrementalno;
Postoje povratne informacije za razumevanje
svih zahteva;
Praćenje promena u tehnologiji je olakšano.
14/32
Faktori rizika
prilikom procene evolutivnog
pristupa:


Poželjne su odjednom sve mogućnosti;
Dugoročno je ograničeno obezbeđenje
sredstava (ljudstva, novca).
15/32
Iterativno -inkrementalni model
16
Iterativno – inkrementalni
razvoj
Objektno-orijentisani pristupi kao osnovnu
paradigmu imaju iterativno-inkrementalni
razvoj:
“PLANIRAJ MALO,
ANALIZIRAJ MALO,
PROJEKTUJ MALO,
IMPLEMENTIRAJ MALO!”
17/32
Iterativno – inkrementalni
razvoj
analiza
dizajn
kodiranje
test
verzija 1
. . . . . . .
analiza
dizajn
kodiranje
test
verzija n
Radna
aplikacija
18/32
Iterativni životni ciklus karakteristike:





Planiran, organizovan i predvidiv
Pravi izmene uz manje ‘potrese’
Baziran je na razvoju izvršnih komponenti,
koje su odmah upotrebljive
Manje rizičan
Moguće je neke od problema ostaviti za
kasnije cikluse
19/32
Prednosti ovog pristupa
u situacijama kada je:




Potrebno brzo osposobljavanje;
Međuproizvod je raspoloživ za korišćenje;
Sistem se prirodno deli na inkremente;
Obezbeđenje ljudstva/sredstava je
inkrementalno.
20/32
Faktori rizika
prilikom primene ovog pristupa:





Postoje zahtevi nisu dobro shvaćeni;
Poželjne su sve mogućnosti odjednom;
Očekuju se brze promene u tehnologiji;
Postoje brze promene u zahtevima;
Dugoročno su ograničena sredstava
(ljudstvo/novac).
21/32
RAD
(Rapid Application Development)
22
RAD : Model životnog ciklusa
23/32
Rapid Application Development




Zadatak: brzo programiranje (reuse/paralelni razvoj)
Osnovna pretpostavka (i osnovno ograničenje):
 jasno okruženje
 mala složenost (jednostavan IS)
5 faza
 Analiza okruženja,
 Analiza podataka
 Analiza procesa
 Programiranje
 Test
Aplikacija je dekomponovana na makrofunkcije koje se
paralelno razvijaju
24/32
Agilne metode







Izgrađene na osnovu iterativnog modela
adaptivne, fleksibilne
više orjentisane ka ljudima nego ka procesima direktna komunikacija
sa korisnikom
teže da smanje rizik kroz više kratkih inkremenata – mini projekata
progres se meri količinom isporučenog softvera
nedostatak – neizvesna funkcionalnost celine
Popularne agilne metode:







Extreme Programming (XP)
Scrum- Skram
Crystal-Kristal
Adaptive Software Development (ASD)
Dynamic Systems Development Method (DSDM)
Feature Driven Development (FDD)
Lean Development (LD)
25/32
Ostale popularne metode

Model usmeren na ponovnu upotrebu (reuseoriented) - novi sistem se realizuje spajanjem
(upotrebljivih) delova starog


smanjuje rizik
nedostatak – neizvesna funkcionalnost celine
26/32
Migracija informacionih
sistema
27
Problemi sa nasleđenim IS
(Legacy Information Systems - LIS)




Nasleđeni informacioni sitemi (LIS) obično rade na
zastarelom hardveru koji je spor i skup za održavanje.
Održavanje softvera takođe može biti skupo,
(dokumentacija često ne postoji, ažuriranje i traženje
grešaka oduzima vreme).
Nedostatak jasnih interfejsa čini teškom integraciju
nasleđenih informacionih sitema sa drugim sistemima.
LIS su najčešće rigidni i nemaju mogućnosti za
proširenje.
28/32
Kategorije rešenja



Redevelopment, ponovo se razvijaju postojeće
aplikacije – visok rizik od grešaka;
Wrapping, postojeća komponenta se omotava
novom, pristupačnijom softverskom
komponentom – problemi u održavanju i
razvoju;
Migration, prelazi se sa LIS-a na novo,
fleksibilnije okruženje pri čemu se zadržavaju
originalne funkcionalnosti i podaci iz strarog
sistema – kompleksan poduhvat, lakše
održavanje i razvoj;
29/32
Metode migracije: "Chicken Little" strategija


Dozovljava LIS-u i ciljnom sistemu da međusobno
komuniciraju tokom migracije korišćenjem modula
posrednika - „gateway“
LIS aplikacije se postupno ponovo razvijaju na ciljnoj
platformi korišćenjem modernih alata i tehnologija. Ciljni
sistem je inicijalno veoma mali, raste kako migracija
napreduje.
30/32
Metode migracije: "Butterfly"


Fokusira na migraciju LIS podataka i razvijanje ciljnog
sistema u potpuno odvojenom procesu.
Razdvaja izgradnju ciljnog sistema u različite zadatke i
fokusira se na migraciju podataka u privremena skladišta,
odakle ih prebacuje u novi sistem.
31/32
Cut-over
- poslednji korak u projektu migracije
TRANZICIONE STRATEGIJE:



"Cut-and-run" - isključivanja LIS-a i uključivanja novih
obogaćenih funkcionalnosti koje zamenjuju stare
"Phased interoperability" se izvršava u malim
inkrementima: svaki korak zamenjuje nekoliko LIS
komponenti (aplikacije ili podaci) odgovarajućim ciljnim
komponentama
"Parallel operations" - LIS i ciljni sistem deluju
simultano izvršavajući sve operacije. Tokom određenog
perioda ciljni sistem se kontinualno testira; kada je ciljni
sistem potpuno uspešan LIS se povlači i gasi.
32/32
Preporučena literatura


Clarke, S.: Information systems strategic
management : an integrated approach, London :
Routledge, 2007
Ward, J., Peppard, J. “Strategic planning for
information systems” 3rd ed., John Wiley &
Sons, 2003
33/32