Transcript N A S I L J E - WordPress.com

N A S I LJ E
Ima li nade da shvatimo da škola nije samo
zgrada, ma kako dobro bila opremljena,
već da školu čine i ljudi koji omogućavaju
ili ne omogućavaju njezino normalno
funkcionisanje, a to znači i obrazovno I
vaspitno delovanje.
Ali, ipak je naš veći problem vaspitanje.
Šta znači vaspitati? Čini mi se da vaspitanju
pristupamo slično kao i molitvi - mislimo da je jedino važno nešto govoriti,
formalno odraditi posao. Suština nam izmiče iz ruku, i glave.
Šta je nasilje?
Znate li prepoznati nasilje?
Jeste li primetili da se neka deca ponašaju ovako:




Nazivaju drugu decu pogrdnim imenima
Ismejavaju ih
Stalno im se rugaju
Zafrkavaju ih
To je nasilje!
Nekog uvek guraju
 Tuku
 Plaše
 Lažu i govore o nekom ružne izmišljotine

To je nasilje!



Uzimaju nekom stvari bez pitanja
Uzimaju novac
Uništavaju nekom stvari, knjige ili torbu
To je nasilje!
Takvo ponašanje nazivamo nasiljem među
decom, a ako se ponavlja često i traje
dugo, onda je to zlostavljanje!
 Niko nije zaslužio biti zlostavljan.

Kako prepoznati decu koja trpe nasilje?







Ona su često:
nespretna
fizički slabija
mirna, povučena i sramežljiva
imaju loše ocene il su odlikaši
siromašna su
po nečem su jednostavno drugačija deca

Ali, najčešće nema nikakvog posebnog razloga –
zlostavljan može biti bilo КО?

Svako ima pravo osećati se u školi dobro i sigurno.
Zašto je zlostavljanje loše?
Zbog stalnog zlostavljanja postajemo:
 usamljeni
 nesretni
 preplašeni
 ljuti i nemoćni
 osjećamo krivicu za ono što nam se događa
 mislimo da nešto s nama nije u redu
 ne želimo ići u školu
 lošije učimo
 možemo se razboleti

Posmatrači se osećaju:



krivima jer nisu ništa preduzeli
često se boje da će i sami postati žrtve
zbunjeni su, osećaju bes i nemoć

Nasilje nikad nije dobro!
Nasilje nije dobro ni za onoga koji je nasilan:
jer češće upada u nevolje
 dobija kazne
 mnogi ga se boje
 retki ga vole- i nema prijatelje

Ćutanjem o nasilju i zlostavljanju ne štitimo
nikoga.
Šta učiniti ako te neko zlostavlja?
Ne boj se!
 Ostani smiren!
 Pogledaj napadača u oči i reci mu da prestane.
 Makni se od njega što pre.
 Ako se bojiš, pozovi prijatelje da ti budu uvek blizu.


Ispričaj nekom odraslom što se događa.
Budi uporan i traži da nešto preduzmu i da te zaštite.
Kako pričati o zlostavljanju?
Reci tačno što se dogodilo, ni manje ni
više!
 Reci gde se dogodilo.
 Reci ko je sve bio tamo.
 Reci da li se i pre događalo.
 Reci šta si učinio.

Zapamti, nemoj ćutati!





Ćutanje ne sprečava nasilje!
Nisi kriv za to što ti se događa!
Nisi tužibaba ako kažeš odraslima – ti samo
štitiš sebe i tražiš pomoć na koju imaš pravo.
Nasilje je suviše ozbiljna stvar da bi se
prećutalo.
Mnogi nastavljaju zlostavljati jer niko ne reaguje.
Što možeš učiniti kad vidiš zlostavljanje?






Ne daj da te nagovore da sudeluješ u zlostavljanju, ni onda kad se
radi samo o ruganju ili zafrkavanju.
Nemoj navijati kad vidiš zlostavljanje.
Odmah reci odraslima u koje imaš povjerenja!
Ako dođe do tuče, nemoj misliti da se moraš uključiti.
Nećeš moći pomoći onome koga braniš, a može se dogoditi i da
izgledaš kao napadač.
Pokušaj se sprijateljiti s onim koga stalno gnjave.
Neka oseti da si na njegovoj strani. To može zaustaviti nasilnika.
Pomozi mu da nađe odraslu osobu kojoj će reći što se dogodilo.
AGRESIJA u školi
„Ja nikog ne diram prvi. Samo, ako me
neko dirne, ja mu vraćam.”
Oni đaci koji trpe agresiju ne znaju kako da se odbrane i kada zatraže pomoć često se
razočaraju. Kada pozovu u pomoć nastavnika, nasilnici se vraćaju kasnije i potraže ih van
škole. Obrate se i roditeljima, ali i tada se razočaraju – osuđuju ih svi i podsmevaju se
njihovoj nemoći, zadirkuju ih i ne daju im mira.
Društvo, roditelji, nastavno osoblje, program rada škola, uslovi egzistencije,uzajamno
nepoštovanje, nepostojanje kulture dijaloga i uopšte kulture komunikacije, mediji i još
mnogo toga, utiču na povećani obim nasilja u društvu.
Istraživanja ukazuju da je u svim školama najčešće verbalno nasilje kao najčešći oblik
nasilnog ponašanja.
„Rane koje se mogu napraviti,rečima jednako su duboke kao i rane koje nastaju u tuči.”
Decu mnogo boli kada drugi lažu o njima.
“Laganje najdublje ugrožava dostojanstvo deteta,njegov integritet..Svrha širenja laži je često
socijalna izolacija učenika. Naši učenici mnogo lažu, spletkare,socijalne igre su nekorektne i
nedrugarske…”






Rezultati istraživanja pokazuju, da je kod mlađih i kod starijih učenika
VRIJEĐANJE je najzastupljeniji oblik nasilja, potom sledi
FIZIČKO NASILJE (udaranje, prisiljavanje i otimanje imovine), a zatim
LAGANJE.
Rezultati istraživanja pokazuju da su tri najčešće birana postupka
nastavnika u školi protiv nasilja:
bolja saradnja škole i roditelja (69%)
razvijanje veština nenasilne komunikacije (59%)
kažnjavanje nasilnika (41%).
Karakterističan primer
Dečaci iz sedmog razreda su se potukli. Razlog je bio vrlo
jednostavan: jedna simpatija. Gubitnik u ovom dvoboju, da bi
povratio čast, zove prijatelje srednjoškolce u pomoć da reše stvar.
Nakon rešene stvari dolazi rođak, sada novoporaženog, povlači ga
za kosu i viče, dokazujući mu da vređanje i sila prema drugima nisu
dobrodošli. Otac,najpre pobednika, a kasnije gubitnika, dolazi u
školu svađati se, vređati i pretiti svima, pokušavajući rešiti
neopravdani napad na svog sina.
Drugarstvo
1. Neću tolerisati međusobno zlostavljanje i nasilje.
2. Neću biti samo pasivni posmatrač tuđe patnje.
3. Poštovat ću tuđe vlasništvo i neću uzimati i uništavati
tuđe stvari.
4. Neću se rugati tuđme mišljenju i postupcima, biti bahat i
neprijateljski raspoložen.
5. Neću vređati i davati ružne nadimke.
6. Nikoga neću izbegavati niti ignorisati.
7. Odgovoran sam za svoje postupke.
8. Poštovat ću svoje prijatelje.
9. Pomagat ću svoje prijatelje.
U Nastavi
1. Poštovat ću Školska pravila.
2. Lepo ću se ponašati u učionici i zamoliti prijatelje da čine isto.
3. Lepo ću se ponašati u školskom dvorištu.
4. Bit ću pažljiv na času.
5. Aktivno ću učestvovati na časovima.
6. Pokušat ću učenjem i ponašanjem opravdati poverenje svojih roditelja.
7. Poštovat ću nastavnike.
8. Bit ću iskren prema roditeljima, drugovima iz razreda i nastavnicima.
9. Savetovaću prijatelje.
10. Čuvati tajnu Odeljenske zakletve.
Očekujem:
1. Poštovanje, razumevanje i iskren odnos drugova, roditelja i
nastavnika,
2. Da me saslušaju ako imam problem bilo koje vrste, a
pogotovo ljubavni,...
3. Da se moralno vrednuje moj rad i lepo ponašanje,
4. Pomoć u rešavanju mojih problema,
5. Iskren i prijateljski savet,
6. Da čuvaju moje tajne,
7. Da me izvedu na pravilan životni put,
8. Da znam razlikovati prave životne vrednosti,
9. Da me pohvale za moju odgovornost i iskrenost.
Neke sugestije za intervenciju u situacijama
nasilničkog ponašanja učenika:

Intervenišite odmah, zaustavite nasilničko ponašanje čim ste ga uočili ili
ste saznali za njega.

Razgovarajte s učenikom-nasilnikom i učenikom - žrtvom odvojeno.
Ukoliko je bilo uključeno više učenika, razgovarajte odvojeno sa svakim
u kratkim razmacima.

Konsultujte se sa učiteljima i drugim osobljem škole kako bi dobili
bolji uvid u problem, ukažite im na problem.

Očekujte da će nasilnik umanjivati ili negirati svoju odgovornost i
svoj čin.

Pozovite se na razredna i školska pravila ponašanja ukazujući nasilniku
zašto je njegovo ponašanje neprihvatljivo.

Recite mu kakvo ponašanje očekujete od njega.

Recite mu koje ga sankcije očekuju, te da će roditelji biti uključeni u to.

Uverite učenika - žrtvu da će biti preduzeti svi mogući daljnji koraci.

Informišite roditelje nasilnika i žrtve što je pre moguće.

Uključite roditelje u izradu plana akcije.

Za žrtve je važno da budu uključene u grupe i situacije gde mogu
razviti prijateljstva, svoje socijalne vještine i povjerenje.

Za nasilnike je važno da se uče novim oblicima ponašanja, u
dodatku sa sankcijama. Pokazalo se uspešnim uključivanje
agresivnih učenika u programe za savladavanje socijalnih veština i
podsticanja empatije za druge.

Nastavite komunicirati sa roditeljima i drugim učiteljima sve dok
situacija nije jasno rešena.


Pratite daljnje ponašanje nasilnika i sigurnost žrtve.
Ako nasilnik ne menja svoje ponašanje, on je taj, a ne žrtva, koji
treba biti maknut iz razreda ili škole, ili uključen u neki program
ili rad.