Transcript M.Cabarkapa - Stres na radu I kvalitet zivota zaposlenih

STRES I TRAUMA
NA RADNOM MESTU
U SVETLU ZAKONSKE REGULATIVE
M.Čabarkapa
Filozofski fakultet u Beogradu
Odeljenje za psihologiju
Katedra za psihologiju rada
Osnovni pojmovi
► Izvori
stresa i traume:
► Neprijatnosti,
► Nezgode,
► Nesreće,
► Katastrofe – velike nesreće
► Posledice – oblici ispoljavanja:
► Stresna reakcija – akutna i hronična
► Trauma – posttraumatski stresni poremećaj
► Poremećaji prilagđavanja
► Trajne promene ličnosti i ponašanja
Razmere stresa i traume
► Teško
je odrediti stvarne razmere stresa i
traume, jer je malo pouzdanih podataka.
► Grupe zanimanja koje se najčešće navode da
su pogođene traumatskim događajima:
vojnici, prevoznici, hitne službe, finansije,
zdravstvo, rafinerije nafte i gasne industrije,
nuklearna industrija i ’druge industrije’.
► Potrebe
drugih industrijskih radnika koji se
takođe suočavaju sa određenim oblicima
traume, manje su prepoznate i izučavane.
Uzroci traume – traumatski stres koji
se vezuje za ozbiljne nesreće
► Ne
postoji univerzalna definicija
► Hitna situacija koja zahteva dejstvovanje
jedne ili više hitnih službi, Nacionalnog
zdravstvenog servisa (National Health
Service) ili lokalnog autoriteta vlasti.
(definicija preuzeta od policije i vatrogasne
službe Velike Britanije)
Ozbiljne nesreće uključuju:
 Pružanje prve pomoći, spasavanje i
transport velikog broja žrtava
 Direktnu ili indirektnu uključenost velikog
broja ljudi – žrtava, spasilaca, svedoka
 Kombinovanje resursa najmanje dveju ili
više hitnih službi
 Mobilisanje i organizovanje hitnih službi
Velike nesreće koje izazivaju
traumatski stres:
Tehnološke katastrofe
Prirodne katastrofe
•Rušenje zgrada
•Požari
•Oslobađanje otrovnih supstanci
•Potapanje brodova
•Avionske nesreće
•Poplave
•Zemljotresi
•Uragani
•Požari
Kriminalne aktivnosti
Terorizam
•Ubistva
•Uzimanje talaca
•Pucnjava
•Zagađivanje proizvoda
•Postavljanje bombi
•Masovna pucnjava
•Oslobađanje otrovnog gasa
•Sabotaža
Oružani konflikti
Očuvanje mira
•Borba prsa u prsa
•Nagazne mine
•Smrt/ranjavanje kolege
•Telesni oporavak
•Snajperstvo
•Civilni nemiri
•Suočavanje sa zverstvima
Drugi traumatski događaji
► Na
sreću, teške nesreće pogađaju relativno
mali broj zaposlenih
- dok ► Interpersonalni konflikti i drugi manji
traumatski događaji pogađaju veliki broj
zaposlenih, ali se na to manje obraća pažnja
► Veliki broj neprijavljenih manjih nesreća
► Razlog:
Stav
“sve je to deo posla”
Četiri vrste traumatskih događaja u
organizacijama i na radnom mestu
Operativni
Interpersonalni
Kriminalni
Povrede izazvane
►Izloženost
biološkim rizicima
►Kancerogenim materijama
►Izloženost otrovnim isparenjima
►Uništavanje radnog mesta
►Viktimizacija u industriji
►Protivljenje zajednice projektu
►Pretnje
►Pljačka
►Ucena
►Nasilni
bombom
napadi/pretnje
►Smrt
kolege
►Biti očevidac kolegine povrede
►Izloženost nasilnom napadu, štrajku
►Samoubistvo kolege
►Mobing - buling
►Viktimizacija i verbalni napadi
►Sudarom vozila
►Neispravnošću opreme
►Požarima malih razmera
►Podizanjem i rukovanjem
Poslovi i radni zadaci povezani
sa nasiljem na radnom mestu
►
►
►
►
►
Nega osobe koja je
pod stresom
Kontrolisanje i
inspekcija
Dostavljanje i
sakupljanje
Sprovođenje
edukacije
Održavanje skupe
opreme
Obavljanje novčanih
transakcija
► Izvršavanje usluga
► Primenjivanje zakona
► Noćni rad
► Poslovi gde se radi
potpuno sam
►
Žrtve koje mogu biti izložene
traumi i podležu zakonu
► Zaposleni
koji su neposredno izloženi
traumatskom događaju, ali i ne moraju biti
direktno uključeni u incident da bi iskusili
traumu i stres.
► Tri grupe žrtava koje su podložne
traumatskom stresu i zakonskom tretmanu:
 Primarne žrtve – neposredno izloženi traumi
 Spasioci i negovatelji – posredno izloženi traumi
 Kolege i drugi svedoci – značajni i blisko vezani
1. Primarne žrtve
► Neka
zanimanja nose veći rizik od drugih
►U
SAD-u glavni uzrok traumatskog stresa
na poslu je ubistvo na radnom mestu
► Pod
najvećim rizikom su taksisti, sudski
izvršioci, radnici na benzinskim pumpama
i radnici obezbeđenja.
2. Spasioci i negovatelji
► Veliki
broj medicinskih radinka pati od
nedijagnostikovanog PTSP-a
► Oko 85% policajaca uključenih u traumatski
događaj pati od traumatske stresne reakcije
► Najtraumatičniji događaji:
 suočavanje sa mrtvim ili teško povređenim
 požari na višespratnicama,
 saobraćajne i druge nesreće sa puno žrtava
 suočavanje sa mogućnošću sopstvene smrti
povređivanja i sakaćenja.
Sekundarna, empatijska traumatizacija
kod spasilaca i negovatelja
► Kontakt
radnika hitnih službi sa žrtvama je
relativno kratak, što smanjuje vezivanja za
primarne žrtve
► Negovatelji, kao što su medicinske sestre,
lekari, bolničari i savetodavci, koji su duže
vreme u kontaktu sa žrtvama, mogu razviti
psihološku i emocionalnu vezanost za njih.
► Sekundarna ili posredna traumatizacija
Zamor sažaljenja (compassion fatigue)
 Figley - opisuje sekundarni stresni traumatski
sindrom kao:
 “ponašanje i emocionalno reagovanje koji su
prirodna posledica svesti o traumatskom
događaju kome je izložen značajni drugi – stres
je rezultat pomaganja ili želje da se pomogne
osobi koja pati“
 Sindrom sličan sagorevanju, razlika je samo što
negovatelj doživljava iste simptome kao i žrtva.
3. Kolege i svedoci događaja
► Malo
je istraživanja sprovedenih na temu
traume koju doživljavaju kolege primarne
žrtve i drugi svedoci događaja.
► Način na koji organizacija komunicira i
podržava neposredne svedoke traumatskog
događaja, kao i odsutne kolege, ima veliki
uticaj na tok oporavka ovih zaposlenih i
moral radnog tima.
► Način na koji organizacija komunicira i
podržava druge osobe bliske primarnoj žrtvi
Delikt nemara/nebrige/nepažnje
► Delikt
je pojam koji se odnosi na sva postupanja
koja imaju karakter kažnjive radnje, a posebno na
prekršajna dela, prestupe i krivična dela. Po širem
shvatanju, u delikte se uključuju i neprilagođena i
asocijalna ponašanja.
► Odgovornost
za nemar prema zaposlenima
postojala je vekovima, ali sve do devetnaestog
veka nije bila bazirana na pravnim konceptima
dužnosti brige i zakonske odgovornosti.
► Danas
se ovaj delikt dovodi u vezu sa
materijalnom i nematerijalnom štetom.
Definicija štete – ZOO, čL.155
►
►
►
Umanjenje nečije imovine (stvarna, prosta,
obična, pozitivna šteta)
i sprečavanje njenog povećanja
(izgubljena, propuštena dobit, izmakla
korist),
kao i nanošenje drugome fizičkog ili
psihičkog bola ili straha (nematerijalna,
neimovinska, moralna, neekonomska,
idealna šteta)
Vrsta i uzrok štete
1. Imovinska, materijalna,
2. Neimovinska, nematerijalna
► Uzrok štete:
1. Prirodni događaj, viša sila, slučaj – kada
nema odgovornosti
2. Ljudske radnje ili propusti: samog
oštećenog ili delovanje drugog lica – kada
postoji povreda nekog subjektivnog
građanskog prava i odgovornost za štetu.
Pravni osnov štete
► 1.
Krivica – protivpravna radnja, prekršaj,
► 2. Povećan rizik – propust da se učini ono
što je propisano, obavezno, potrebno.
► 3. Pravičnost – odgovornost po osnovu
narušavanja principa pravednosti, savesti,
moralnosti, zanemarena pravičnost.
Teorijsko pitanje
► Da
li NŠ prethodi neko odgovarajuće
neimovinsko pravo koje treba da bude
povređeno?
► U pravnoj nauci dugo se isticalo da
subjektivnih prava nema izuzev onih koja su
predviđena zakonom ili ugovorom stranaka.
► Ljudska ličnost je toliko suptilna i složena, a
njeno ispoljavanje mnogobrojno i raznovrsno,
da ni najingeniozniji sistem subjektivnih prava
nebi bio u stanju da pokrije sve slučajeve
neimovinske štete (Antić, 2009:463)
Pravna odgovonost za štetu
►
Stvarno postojanje štete - u ovom slučaju
neimovinske štete: psihičkog bola ili straha.
► Odgovornost
štetnika - krivica (protivpravna radnja
ili nezakonito postupanje), povećanje rizika, nemar
ili nesavesno i nemoralno postupanje.
► Kauzalna
veza - uzročna veza između prethodna
dva elementa - da je šteta nastala namernim
delovanjem ili nemarom/nepažnjom drugog lica.
Vrste nematerijalne štete
► 1.
Fizički bolovi,
► 2. Duševni bolovi zbog:
► - smanjenja životne aktivnosti,
► - naruženosti,
► - smrti bliske osobe,
► - teškog invaliditeta bliske osobe,
► 3. Pretrpljeni strah
Duševni bol
zbog smanjenja životne aktivnosti
► Može
da se manifestuje kao:
1. Štetna posledica u sklopu zanimanja –
nesposobnost za rad, smanjenje radne
sposobnosti, ograničenje napredovanja ili
nemogućnost napredovanja u struci.
2. Štetna posledica izvan zanimanja –
osoba ne može kao do tada da se bavi životnim
aktivnostima - sportom, rekreacijom, društvenim
životom i drugim slobodnim aktivnostima.
3. Štetna posledica u vezi sa zdravljem –
simptomi, poremećaji ili jasno razvijena bolest.
Moderno pravilo u dokazivanju
nematerijalne štete
► Uzročnost
štete uvek dokazuje oštećeni,
► a krivicu, odnosno njeno odsustvo, dokazuje
štetnik.
Zakonska regulativa brige
poslodavca za zaposlene
► Dužnost
brige poslodavca koju duguje prema
zaposlenima definisana je u Evropskom i
nacionalnom zakonodavstvu – ZBZR, ZSZR, ZOO
► Dužnost
svakog poslodavca je da obezbedi, dokle
je to u praksi izvodljivo, bezbednost, zdravlje i
dobrobit na radu svih njegovih zaposlenih.
► Procena
rizika po zdravlje i bezbednost osoblja omogućuje poslodavcima da identifikuju sve vrste
rizika na radnom mestu i preduzmu preventivne i
zaštitne mere za zdravlje i bezbednost.
Oblasti na koje se odnosi dužnost
brige poslodavca za zaposlene
► Dužnost
poslodavca prema zaposlenima je
sumirana kao potreba da se preduzme
adekvatna briga kako bi se:
► 1.
Obezbedilo bezbedno mesto za rad
► 2. Obezbedio bezbedan materijal i oprema
► 3. Obezbedilo kompetentno i sigurno osoblje
► 4. Postavio siguran sistem rada u svim
uslovima i okolnostima.
Odgovornost organizacije za traumu
► Kada
organizacije preduzimaju procenu
rizičnosti radnih uslova važno je da pored
ostalog identifikuju:
 Domet i ozbiljnost traumatskih događaja koji
se mogu javiti !
- još važnije  Kako će ovi incidenti uticati na moguće žrtve !
► Organizacija
treba da obezbedi podršku ne
samo za primarne žrtve, već i za spasioce,
savetodavce, negovatelje, kao i kolege i
druge svedoke traumatskog događaja.
Znanja potrebna za procenu rizika
► Da
poslodavac raspolaže prihvatljivim stepenom
znanja o potencijalnim rizicima i opasnostima
koje može i treba da očekuje.
► ’Prihvatljiv stepen znanja’ u zakonu određen je sa
nekoliko faktora:
1. Stanje relevantnog tehničkog, naučnog ili
statističkog znanja u vreme incidenta,
2. Materijal savetodavnog tela koji je dostupan,
3. Opšti zakonski, regulativni i savetodavni propisi
(npr. Priručnik za Zdravlje i Bezbednost na radu).
Ako poslodavac zanemari svoju
dužnost brige za zaposlene:
► Može
doći do nematerijalne štete,
► Ako oštećeni podnese zahtev za nadoknadu
NMŠ i ne dođe do vansudskog poravnanja,
pokreće se sudski postupak.
► U sudskom postupku često je potrebno
veštačenje od strane lekara i psihologa za
procenu vrste i intenziteta duševnog bola i
straha – ili stresa i traume
► Postupak suđenja i veštačenja može da ima
negativne psihološke posledice.
Post-traumatski stres i zakon
► Više
nego bilo koji drugi psihološki ili
medicinski poremećaj, PTSP je pod uticajem
zakona.
► Zakon ima ulogu u zaštiti zaposlenih od
traume razvijanjem i određivanjem
zakonskih procedura organizacijama u formi
određenih pravila, regulativa, propisa koji
regulišu dužnosti brige i odgovornosti.
► Jedan od ciljeva ove legislacije je smanjenje
incidence traumatskih događaja i njihovih
posledica koje mogu biti ozbiljne.
Negativni efekti sudskog procesa
na traumatizovane
► Efekat
sudskog procesa na pojedinca koji
pati od post-traumatskog stresa može biti
negativan i poražavajući.
► Istraživanja sugerišu da sam sudski proces
ima obrnut uticaj na primarne traumatske
simptome tokom procesa re-traumatizacije.
► Česta odlaganja i neadekvatnost pravnog
postupka produženo traumatizuju žrtve.
► U većini slučajeva traumatski simptomi se
produžavaju i nakon isplate kompenzacije.
Izbegavanje sudskih sporova za
psihotraumatizovane zaposlene
► Cilj
je smanjenje distresa kod traumatizovanih
pojedinaca uzrokovanog postupcima pravnog
sistema.
► Mnoge žrtve traumatskog iskustva prihvatiće i
manje od prihvatljive finansijske nagodbe, nego da
doživljavaju psihološki distres prilikom pričanja
svoje traumatične priče skupu ekspertskih svedoka,
ili ako postoji mogućnost kros-ispitivanja na sudu.
► Usvajanje novih Pravila od strane sudova i stručnih
službi doprinelo bi većem broju vansudskih
poravnanja putem konsultacija i kompromisa, nego
putem pravnog i sudskog suprotstavljanja strana.
Pitanja za istraživače i praktičare
► Kako
podržati traumatizovane zaposlene nakon
traumatskog događaja, jer postoje negativni nalazi
o debrifingu i neposrednom savetovanju u traumi.
► Koje su procedure i intervencije efektivne i
adekvatne u pružanju podrške ranjivim grupama
zaposlenih?
► Ko ima suštinsku odgovornost za procenjivanje i
upravljanja rizikom od dešavanja traumatskih
incidenata, kao i potrebu da se obezbedi
adekvatan trening i podrška za zaposlene koji
obavljaju posao izložen riziku od traume.
ZA KRAJ
► HVALA
NA PAŽNJI
► I STRPLJENJU !