Transcript 1444Organizacija turizma i osnovi turističke politike 159 Kb

Organizacija turizma i osnovi
turističke politike
Branislava Hristov
Karakteristike turističke usluge
 Osobine turističke usluge:
• Heterogena
• Razlikuju se sa stanovišta kvaliteta, prostora i vremena pružanja usluge
• Neophodno je da budu kvalitativno, prostorno i vremenski
sinhronizovane→paket aranžmani
 Podela turističke usluge sa teritorijalnog aspekta:
• U mestu stalnog boravka turiste (putničke agencije, saobraćajne
organizacije, društvene turističke organizacije, trgovinske organizacije,
nacionalne turističke organizacije..)
• U procesu prevoza između mesta stalnog boravka i turističkog mesta
• U konkretnom turističkom mestu
Saobraćaj kao organizovani oblik pružanja turističkih
usluga
Bitna uloga saobraćaja u turizmu:
Mesto stalnog boravka
destinacija
 Učešće izdataka za transportne usluge u turističkoj potrošnji→15-20%
 Faktori koji su turizam učinili masovnim:
•Železnica- najviše doprineo razvoju masovnog turizma
•Motorno vozilo
•Avion
turizam
saobraćaj
 Saobraćaj je za turizam bitan sa dva aspekta:
• Prevoz turista
 Javni saobraćaj
 Saobraćaj za sopstvene potrebe
• Prevoz robe za podmirenje potreba turista
Analiza učešća pojedinih vidova transporta u
međunarodnom turizmu
 Ograničenja analize:
• Statistički se obuhvataju podaci načina ulaska stranih posetilaca (
turisti, ekskurzisti, tranziteri..) u zemlju
• Strani posetioci u destinaciji koriste razne vidove transporta
 Učešće pojedinih vidova transporta u međunarodnom turizmu:
• Vazdušni saobraćaj (za geografski udaljene destinacije, porast
njegove uloge, tendencija rasta usled povećanje uloge organizovanog
tur. prometa)
• Drumski saobraćaj (tendencija blagog smanjenja uloge, i dalje
dominantno mesto usled porasta stepena motorizacije..)
• Pomorski saobraćaj (bitna uloga u međunarodnom turizmu, blaga
tendencija rasta..)
• Železnički saobraćaj (mala uloga u međunarodnom turizmu sa
tendencijom pada..)
 Očekivana uloga pojedinih vidova transporta u međunarodnom turizmu:
• Dominacija vazdušnog i drumskog saobraćaja
• Vazdušni saobraćaj-tendencija rasta
• Drumski saobraćaj- blaga tendencija pada
• Vodeni saobraćaj- zapažena uloga uz blagu tendenciju rasta
• Železnički saobraćaj- smanjenje uloge u međunarodnom turizmu
važna uloga u domaćem turizmu
Uloga vazdušnog saobraćaja u razvoju međunarodnog
turizma
 Omogućio je otvaranje i kreiranje novih tržišta
koja su izuzetno udaljena od izvora turističke tražnje
 1990. godine je ostavreno 700 mlrd $ prihoda od vazdušnog saobraćaja, a
bilo je zaposleno oko 21 mln radnika
 1990. godine 40% ukupnih putovanja realizovano je putem vazdušnog
saobraćaja
 1990. godine učešće čarter letova u vazdušnom saobraćaju iznosilo je
17%, dok je 2008. godine taj procenat porastao na 25%.
 Vazdušni saobraćaj je dao veliki impuls omasovljavanju turizma.
 Razvoju vazdušnog saobraćaja doprineli su:
• Razvoj vazduhoplovne industrije
• Pojava velikih vazduhoplovnih kompanija
• Proširenje savremene aerodromske mreže
• Rad međunarodnih oraganizacija koje regulišu međunarodno tržište
vazdušnog saobraćaja
 Međunarodna civilna avionska organizacija (ICAO)- zadužena
za regulaciju bezbednosti, sigurnosti uređaja i tehničku regulativu
 Asocijacija za međunarodni vazdušni saobraćaj (IATA)reguliše tarife, usklađuju redove letenja, arbitrira u odnosima između
njenih članica, daju licence turističkim agencijama za prodaju karata,
bave se politikom cena-smanjena uloga usled deregulacije cena..)
 Struktura tražnje za uslugama međunarodnog vazdušnog saobraćaja:
• 75 % tražnje je koncentrisana u tri najvažnija područja- Severna
Amerika, Evropa i Japan i nova razvijena područja zemalja Azije.
•Severno-Atlantski region
Dominantno mesto
1999. godine oko 25% ukupnog svetskog vazdušnog prevoza
putnika
Do 1990. godine beležio je veći prosečnu godišnju stopu rasta od
svetskog proseka
Danas je njegova stopa rasta manja od svetskog proseka
•Region Azije
Ekspanzija i stope rasta veće od svetskog proseka
Apsorbuje oko 40% ukupnog vazdušnog saobraćaja
•Region Evrope
Apsorbuje oko 10% ukupnog vazdušnog prometa
Tendencija pada u odnosu na svetski prosek
Analiza učešća pojedinih vidova transporta u domaćem
turizmu prethodne Jugoslavije
Osnovni vidovi transporta do 1989. godine:
• Putnički automobili, javni drumski saobraćaj i železnički saobraćaj= 94,38%
• Vazdušni, pomorski i rečni saobraćaj= 5,62%
 Period od 1960-1989. godine karakteriše niz promena:
• Značajno smanjenje uloge železničkog saobraćaja ( sa 67% na 8%)
• Značajno povećanje uloge prevoza privatnim automobilima ( sa 10% na
68%)
• Značajno povećanje uloge vazdušnog saobraćaja ( sa 0,75% na 5,5%)
• Pomorski i rečni saobraćaj imali su beznačajno učešće koje je dodatno
smanjeno
 Karakteristike i perspektive železničkog saobraćaja:
• Smanjeno učešće
• I dalje bitno mesto u transportu u domaćem turizmu
• Mogućnost prilagođavanja kvaliteta usluga i cena potrebama turista
• Uvesti električnu vuči i povećati komercijalne brzine
• Modernizovati vozni park
• Prilagođavti se potrebama turista pogotovo u periodima sezone
• Podsticajna politika cena-elastičnije vođenje politike cena (dopunske
tarife za domaće turiste)
• Ekstenzivan razvoj železničkog saobraćaja
 Karakteristike i perspektive javnog drumskog saobraćaja:
• u periodu 70-ih godina se beleži tendencija rasta, a zatim tendencija
pada
• Relativno jak uticaj na razvoj domaćeg turizma
• Poboljšati tehničku opremljenost
• Modernizovati putnu mrežu i izgraditi nove
• Preduzeti stimulativne mere iz domena saobraćajne politike
 Karakteristike i perspektive privatnog drumskog saobraćaja:
• Od 1967. godine se nalazi na prvom mestu po prevozu putnika
• 1989. godine njegovo učešće iznosu 68%
• Rezultat povećanog stepena motorizacije i ekstenzivnog i intenzivnog
razvoja putne mreže
• U budućnosti i dalje treba vršiti modernizaciju postojećih i izgradnju
novih putnih mreža, širiti mrežu benzinskih stanica, servisa za
održavanje vozila, izgradnja dovoljnog broja parking mesta..
 Karakteristike i perspektive vazdušnog saobraćaja:
• Mali ali povoljan uticaj na razvoj domaćeg saobraćaja
• U periodu od 1960-1989. godine prevoz putnika je porastao 30x
• Pozitivna tendencija rasta
 Karakteristike i perspektive pomorskog i rečnog saobraćaja:
• Malo učešće i mala uloga u razvoju turizma
• Smanjenje uloge ova dva vida transporta putnika
Turističko mesto
 U širem smislu: ”...za turiste naročito privlačna mesta, što ih oni posećuju u
većem broju i u toku više godina, obično u istim periodima, a koja svojim
naročitim uređenjem i opremljenošću omogućavaju prihvat i boravak turista,
tako i ostvarenje znatnog dela svog dohotka.”
 U užem smislu: ”...naselja, bez obzira na veličinu, kod kojih je u sezoni
tako osetan priliv turista, da oni privremeno sačinjavaju značajan deo
stanovništva određenog mesta, te koja su naročito zainteresovana za
turističku privredu, a to znači da znatan deo njihovog stanovništva temelji
svoju egzistenciju na turizmu.”
 U turističkom mestu deluju receptivni faktori koji na direktan ili indirektan
način zadovoljavaju potrebe turista.
 Direktni turističko-receptivni kapaciteti:
• Objekti za smeštaj turista
• Ugostiteljske radnje (piće, hrana, razonoda..)
• Trgovinske radnje
• Sredstva komunalnog saobraćaja
• Zanatske radnje i servisi
• Objekti za sardžajniji i bogatiji boravaka ( ustanove kulturnog,
zabavnog, sportskog sadržaja..)
• Poštanski i telekomunikacioni uređaji
• Turistički biroi
 Indirektni turističko-receptivni kapaciteti:
• Parkovi, šetališta,obalni putevu
• Javni ukrasni objekti (fontane, vodoskoci..)
• Unutrašnji putevi, javni parkinzi, pristaništa..
• Osvetljenje zgrada
• Kanalizacioni uređaji..
 Kordinacija direktnih i indirektnih receptivnih kapaciteta radi pružanja
sinhronizovane i potpune turističke usluge.
Organizacioni oblici pružanja usluga smeštaja i ishrane
 Ugostiteljstvo je privredna delatnost koja obezbeđuje pružanje usluge
smeštaja i ishrane.
UGOSTITELJSTVO
Hotelijerstvo
Restoraterstvo
 Ugostiteljstvo zadovoljava potrebe turista i domaćeg stanovništva.
 Sezonsko ugostiteljstvo utiče na razvoj turizma.
 Podela ugostiteljstva sa stanovištva lukrativne aktivnosti:
• Komercijalno
• Nekomercijalno
Objekti za smeštaj
Tipovi objekata za smeštaj:
• Hoteli
• Prenoćišta ili svratišta
• Pansioni
• Turistička naselja
• Moteli
• Kampovi
• Smeštaj u okviru domaćinstava
Hoteli
 Karakteristike hotela:
• Osnovna usluga-usluga smeštaja
• Ne smeju da raspolažu sa kapacitetom manjim od 15 soba
• Sadrže sobe (1-2 kreveta) ili apartmane
• Iznajmljuje se soba, a ne krevet
• Mogu da pružaju uslugu ishrane i druge usluge
•U sklopu hotela se javljaju depandansi
 Tipovi hotela:
• Prolazni ili tranzitni hoteli
• Hoteli za pružanje usluge smeštaja i doručka
• Pansionski hoteli (pansion ili polupansion)
Podela hotela prema veličini:
• Mali hoteli- do 70 soba
• Srednji hoteli- 70-150 soba
• Veliki hoteli- više od 150 soba
 WTO 2002. godine procenio da je u svetu registrovano 13,5 mln hotelskih
soba- najveći broj registrovan u Evropi i Severnoj Americi
 Globalizacija hotelijerstva vs. Porodični hoteli
 Pansioni:
• Usluga smeštaja i ishrane
• Gosti ostaju relativno duže vreme
• Raspolažu najmanje sa 5 soba
 Moteli:
• Smeštaj gostiju koji koriste motorna vozila
• Prvo su nastali u SAD-u
• Smešteni uglavnom pored puteva i raspolažu parkingom
• Građeni su u vidu prizemnih zgrada
• Svrstani su u tri kategorije
• Moraju da pružaju kvalitetnu uslugu u pogledu tehničkih uslova i
higijene
 Turističko naselje
• Novi vid objekata za smeštaj
• Obezbeđuje komunikaciju sa prirodom i rekreaciju
• Pruža uslugu ishrane
• Obezbeđuje kako druženje, tako i lični mir
• Kategorizuju se u 5 nivoa
 Kampovi
• Pružaju niži nivo kvaliteta nego turistička naselja
• Pružaju neposredan kontakt sa prirodom
• Cenovno su vrlo povoljni
• Posebna vrsta kampova su autokampovi
Objekti za pružanje usluga ishrane i pića
 “Industrija usluga ishrane” (food service industry):
•
u 2001. godini ostvarila je promet od 399 mlrd $, od toga se 33%
odnosi na turiste
•
zapošljava oko 11 mln radnika- 60% su žene
 Struktura industrije usluga ishrane:
1. Restorani brze hrane (na bazi franšizinga)
2. Tradicionalni restorani
3. Kafeterije
HVALA NA PAŽNJI!