Transcript Graficki formati slika

Graficki formati slika
Jovana Markulic IV/4
Vrste grafike
Bitmape (paint ili rasterska grafika);
- sastavljene od pojedinacnih tacaka – pixela;
-svaki pixel iste velicine;
-rezolucija (razlucivost) - broj piksela odredjuje kvalitet slike.
Vektorska grafika (drawn grafika)
- vektor – opisuje se daljinom i smerom u prostoru,
slikovne datoteke sadrže opise pomocu linija I boja.
-Rasterska grafika ili bitmape je podatak koji predstavlja
pravougaonu mrežu piksela ili obojenih tačaka, na nekom
grafičkom izlaznom uređaju kao što je monitor ili na papiru.
Svaka boja pojedinog piksela je posebno definisana tako da
(kao primer) RGB slike sadrže tri bajta po svakom pikselu,
svaki bajt sadrži jednu posebno definiranu boju.
Uvećani prikaz rešetke i piksela
Rasterska slika se ne može povećati na veću rezoluciju bez gubitka
kvalitete, što nije slučaj sa vektorskom grafikom. Rasterska grafika
je više praktičnija nego vektorska grafika za fotografe i obične
korisnike. Vektorsku grafiku koriste grafički dizajneri i DTP
uređivači. Rani monitori su mogli prikazati oko 72 do 130 piksela po
inču (PPI), dok današnji printeri mogu štampati 2400 tačaka po
jednom inču (DPI).
Mnogi formati slika koriste tehniku sažimanja za smanjivanje
veličine grafičkog podatka. Primer sažetog formata je JPEG format
koji pokušava smanjiti veličinu podatka uz neprimetne gubitke
kvalitete slike što uviek nije slučaj (zavisi od nivoa sažimanja).
Postoje i algoritmi sažimanja koji ne umanjuju kvalitet slike, takav je
PNG format. Veoma često se prave kompromisi na ovom polju, tako
da se na internet obično postavlja sažeta grafika koja je često slabijeg
kvaliteta nego original.
-Red Green Blue - to znači da svaka boja ima svoju vrednost,
menjanjem vrednosti se dobijaju druge boje osim ove tri osnovne.
Što je više ovih vrijednosti slika će zauzimati više prostora. Ako je
slika crno bela to znači da piksel zahtjeva samo jedan bit za razliku
od slike u boji koja zahteva tri bita (RGB) po jednom pikselu. Crno
bele slike su upravo radi toga manje po zauzimanju prostora.
Postoji čitav niz raznih grafičkih programa, od onih jednostavnih
(kojima je moguće vršiti okretanje ili razeranje slike) pa sve do
veoma detaljnih programa koji imaju jako detaljne algoritme sa
mnogo opcija za rukovanje digitalnom slikom. Poznati rasterski
grafički programi su Adobe Photoshop, Paint Shop Pro i potpuno
besplatni GIMP.
Osnovna funkcija svakog grafičkog programa je mogućnost
odabira ili isecanja označenog dela slike. Tako je moguće napraviti
promene na samo jednom dielu slike koji neće uticati na čitavu
sliku. Postoji nekoliko alata pomoću kojih se ovo radi, to su
marqee alat, lasso, virtuelne olovke, maskiranje, alfa sačinjavanje,
kanalno-bazirano vađenje, kao i vađenje na osnovu boje.
Formati za čuvanje slika
Postoje različite tehnike čuvanja slika u računaru kod
kojih se određenim sistemom štedi memorija potrebna
za čuvanje slike:
Kompresija redukovanjem podataka
Kompresija bez gubitka podataka
Kompresija sa gubitkom podataka
Formati:
RAW format zapisa fotografije je format u kojem
fotoaparat beleži sve podatke koje je zabeležio i sam
digitalni senzor fotoaparata (RAW znači sirov,
neobrađen). Kada vam je potreban najveći mogući
kvalitet koji može zabeležiti vaš fotoaparat, snimajte u
RAW formatu. Nema kompresije pa ni redukcije
kvaliteta slike.
BMP – Svaki piksel se čuva posebno sa odgovarajućim brojem
bajtova. Nema kompresije, nema gubitka podataka
GIF (Graphic Interchange Format) – Kompresija bez gubitka
podataka, tako što se niz istih piksela čuva kao jedan simbol
pomnožen sa brojem ponavljanja. Ovaj format je ograničen na paletu
od 256 boja
JPG ili JPEG (Joint Photographers Experts Group) – spada u grupu
kompresija sa gubitkom. Zasniva se na osobini ljudskog oka da bolje
uočava površine i oblike nego varijacije u boji i osvetljenju. Slika se
čuva u crno beloj verziji i delom informacija o boji. Formiraju se
blokovi od 8×8 piksela i izračunava se prosečna vrednost osvetljenja i
boje za celu grupu i ova informacija se pamti.
MPEG (Motion Pictures Experts Group) – oblik kompresije
dizajniran za
komprimovanje pokretnog videa. Baziran je na JPEG-u, pri čemu se
memoriše samorazlika između slika koje se ponavljaju.
PNG format Je format bez gubitka, što znači da koji god podatak
postoji u orginalnoj datoteci postajaće i kada se slika dekodira. Nije
ograničen na 256 boja. Zauzima nekoliko puta više prostora od JPEGa.
TIFF format Ranije je imao veliku primjenu. Primjenjuje isti
algoritam kompresije bez gubitka kao i gif. Koristio se za čuvanje
skeniranih slika. Nema gubitka prilikom kompresije.
Skoro sav grafički softver može menjati veličinu ili
rezoluciju neke slike. Većinom se to koristi kod
smanjivanja slika koje su velike rezolucije, jer nema
smisla postavljati veliku sliku na internet jer se u
protivnom slika sporije učitava kod korisnika sa
sporijom vezom, a i sama slika je nepregledna jer
prelazi dimenzije monitora i njegove prirodne
rezolucije. U uređivanju grafike nekih novina ili
časopisa zahteva uvećavanje slike, jer pikseli nisu iste
jedinice kao uobičajene metričke (kao što je
centimetar). Za obični A4 papir koji se koristi u
časopisima je potrebna računarska rezolucija od
2480x3508, kao i prateće slike i grafika u većim
rezolucijama nego što smo navikli, zbog toga veličina
takvih dokumenata (jedne stranice) iznosi skoro 50
Megabajta u svom orginalnom formatu. Zato grafičari
cene digitalne fotoaparate koji mogu proizvesti veću
sliku, što se očitava u megapikselima (mpx), a neretko
se dešava da je fotoaparat u nemogućnosti prozivesti
dovoljno veliku sliku pa se slika dodatno uvećava u
grafičkom programu što umanjuje kvalitet slike.