Transcript Obrada slika na računaru (fotografije) Osnovni pojmovi Slika se može uneti u računar na više načina:  Prenošenjem slike iz digitalnog foto aparata  Skeniranjem 

Obrada slika na
računaru
(fotografije)
Osnovni pojmovi
Slika se može uneti u računar na više načina:
 Prenošenjem slike iz digitalnog foto aparata
 Skeniranjem
 Kreiranjem u nekom od programa za obradu
slika
Svaki piksel se u memoriji čuva posebno i
pridružuje mu se 1, 2, 3 ili 4 bajta, u zavisnosti
od toga sa koliko se boja radi.
Predstavljanje slika u računaru
Slike su predstavljene u obliku rastera
 Površina slike je podeljena linijama po horizontali i
vertikali u mrežu kvadratića – piksela. Svakom
pikselu pridruženi su atributi (intenzitet osvetljenja
i boja)
 Memorija koju zauzima slika zavisi od broja piksela
i broja boja koje su na raspolaganju. Nikako ne
zavisi od kompleksnosti slike.
 Broj piksela predstavlja rezoluciju.
Kvalitet slike je bolji što je rezolucija veća.
Rezolucija se izražava brojem
tačaka po inču (dot per inch -dpi)

Boje
Ako je pikselu pridružen:
1 bajt (8bita)→ 28 = 256 boja
2 bajt (16bita) → 216 = 65.536 boja
*High Color*
3 bajt (24bita) → 224 = 16,7 miliona boja
4 bajt (32bita) → 232 = 4,3 milijarde boja
*True Color*
(64bita) → 264 = boja
Memorija koju zauzima slika =
broj piksela x broj bajtova po pikselu
FORMATI ZA ČUVANJE SLIKA
Način na koji je slika sačuvana u fajlu primenom
određene tehnike (bez ili sa kompresijom
podataka) naziva se FORMAT slike
 Formati slika su standardizovani i služe za
organizovanje i skladištenje digitalnih slika.


Kompresija slika- Postoje različite tehnike
čuvanja slika u računaru kod kojih se određenim
sistemom štedi memorija potrebna za čuvanje
slika:
– Kompresija redukovanjem podataka
– Kompresija bez gubitka podataka
– Kompresija sa gubitkom podataka
Kompresija slika

Kompresija slika koristi različite algoritme da
smanji njihovu veličinu. Današnji foto-aparati
prave slike visoke rezolucije a samim tim i
veličina datoteke slike je velika. Na primer: slika
koja je slikana aparatom koji ima oznaku 12
MegaPixela ima veličinu 36 MB. Da bi se izašlo
na kraj sa ogromnom veličinom slika, mnogi
formati koriste kompresiju slika.
Tipovi kompresija slika
Postoje dva tipa algoritama:
 lossles (bez gubitaka) i
 lossy (sa gubicima)
Tipovi kompresija slika Lossless kompresija vrši
smanjivanje veličine slike bez gubitka u njenom
kvalitetu.
Lossy kompresija odbacuje neke podatke sa slike da
bi smanjila njenu veličinu i prostor koji zauzima u
memoriji kartice ili kompjutera. Većina ovih
kompresija dozvoljava korisniku da odabere nivo
kompresije.
Rasterski -bitmap formati
BMP – Svaki piksel se čuva posebno sa
odgovarajućim brojem bajtova. Nema
kompresije, nema gubitka podataka. Uglavnom
veliki fajlovi.
 GIF (Graphic Interchange Format) – Kompresija
bez gubitka podataka, tako što se niz istih
piksela čuva kao jedan simbol pomnožen sa
brojem ponavljanja. Ovaj format je ograničen na
paletu od 256 boja. U jednom GIF fajlu moguće
je sačuvati i više slika, koje se mogu prikazivati
u sekvencama -animacije

JPG ili JPEG (Joint Photographers Experts
Group) – spada u grupu kompresija sa
gubitkom. Zasniva se na osobini ljudskog oka da
bolje uočava površine i oblike nego varijacije u
boji i osvetljenju. Slika se čuva u crno beloj
verziji i delom informacija o boji. Formiraju se
blokovi od 8×8 piksela i izračunava se prosečna
vrednost osvetljenja i boje za celu grupu i ova
informacija se pamti.daje dobar odnos veličine
fajla i kvaliteta slike.
 TIFF (Tagged Image File Format)- Koristi se za
čuvanje skeniranih fotografija, primenjuje isti
algoritam kompresije kao GIF.Kreairane
datoteke nisu male kao kod JPEGa ali je zadržan
kvalitet slike

MPEG (Motion Pictures Experts Group) –
oblik kompresije dizajniran za
komprimovanje pokretnog videa. Baziran je
na JPEG-u, pri čemu se memoriše samo
razlika između slika koje se ponavljaju.
Primena ove metode omogućava veliki
stepen kompresije uz dobar kvalitet slike
 PNG (Portable Network Graphics) –
zasnovan na GIF-u ali do 30% bolja,
kompresija bez gubitaka

Vektorski formati slika

Vektor formati sadrže geometrijski opis
slike i takve slike mogu biti prikazane u
najboljem mogućem kvalitetu na ekranu
nezavisno od rezolucije i veličine.
Najpoznatiji formati su SVG, Ai, SWF
(Flash)
Grafički programi

Postoji čitav niz raznih grafičkih programa, od
onih jednostavnih (kojima je moguće vršiti
okretanje ili razmeravanje slike) pa sve do
veoma detaljnih programa koji imaju jako
detaljne algoritme sa mnogo opcija za
rukovanje digitalnom slikom. Poznati rasterski
grafički programi su Adobe Photoshop, Corel
Photo Paint..
Primer menjanja određene boje, orginalne koja se nalazi na desnoj strani
Grafički uređaji
Skener
Skener je ulazni uređaj koji analizira neku
fizičku sliku kao što je fotografija, tekst,
rukopis ili neki predmet te ga potom pretvara
u digitalnu sliku.
 Današnji skeneri su mahom desktop skeneri.
Skeneri koriste CCD (charge-coupled device)
senzore za skeniranje slike.

Princip rada skenera se zasniva na pretvaranju
svetla odbijenog od slike u električne veličine.
Slika je izdeljene na piksele, svaki piksel se
pojedinačno osvetljava a svetlost se reflektuje
prema senzorima koji svetlost pretvaraju u
električnu struju. Pretvaranje se svodi na
razdvajanje svakog piksela u tri komponente:
crvenu (Red), zelenu (Green) i plavu (Blue)
 Rezultat skeniranja je RGB slika
 Što je veća rezolucija, tj što je više piksela po
jedinici površine –slika je kvalitetnija

Digitalni fotoaparati


Danas poznajemo dve osnovne kategorije snimanja
fotoaparatom, digitalno i analogno. Analogno je nešto što je
zasnovano na fizičkoj veličini. Analogni fotoaparati mere
svetlost i tu informaciju prenose na film. S druge strane,
digitalni se zasniva na digitalnom zapisu, na informaciji o
nuli i jedinici.
Digitalni aparati stvaraju sliku pomoću elektronskog
senzora. Ovaj senzor je čip koji sadrži milione fotoosetljivih
dioda. Svaka od ovih dioda tokom snimanja meri jačinu
svetlosti. Na taj način diode stvaraju informacije o boji i
prenose ih na memorijsku karticu. Informacije se prevode u
neki od formata jednostavnih za očitavanje na kompjuteru.
Najčešće digitalni fotoaparati beleže informacije u RAW ili
JPG formatu.
PREDNOSTI vs MANE





Memorijska kartica koja ima
daleko veći prostor za snimanje
od filma za analogni fotoaparat.
Imaju mogućnost pregleda
snimljenih fotografija na licu
mesta.
Za štampanje digitalne
fotografije potreban je samo
štampač
Digitalni fotoaparati osim same
slike, beleže i podatke o datumu
i vremenu snimanja, osvetljenju,
blicu...i to u okviru samog fajla.
Ne služe samo za snimanje
fotografija, već i kraćih video
zapisa i zvuka.



Digitalni aparati koriste
baterije i troše ih daleko
brže nego analogni.
Fotografije snimljene
digitalnim aparatom je lakše
izgubiti, nego materijalne
fotografije. Digitalne
fotografije su često žrtve
virusa, loših medijuma koji
ih čuvaju- cd, dvd-a.
Ipak, najznačajnija mana
digitalnih aparata je njihova
nemogućnost praćenja
osetljivost filma, pa su i
digitalne fotografije slabijeg
kvaliteta od analognih.
Vrste digitalnih fotoaparata

Digitalni aparati se dele na:
– kompaktne,
– bridge i
– DSLR aparate.

Kompaktni digitani foto aparati su najlakši za
rukovanje i fokusiranje. Osnovna prednost ovih
fotoaparata je njihov džepni format. Ovi fotoaparati se
koriste za svakodnevu upotrebu, zgodni su za
prenošenje, ali iako im optika nije na zavidnom nivou,
pomoću njih je moguće snimiti kvalitetne fotografije.
Kompakni fotoaparati imaju mnoge mode-ove
snimanja, ugrađen blic, a fotografije snimaju u jpeg
formatu.

Bridge aparati su prelazna varijanta do profesinalnog
fotoaparata. Oni izgledom dosta podsećaju na
profesionalne, ali snimaju i fotografije daleko većeg
kvaliteta od kompaktnih.
Obično imaju dosta razvijen optički zoom i pogodniji su
za pregled fotografija, jer već njihova veličina uslovljava
veći displej za pregled fotografija.
Ovi aparati fotogragije snimaju u jpeg ili raw formatu,
često imaju dosta opcija i mode-ova snimanja, kako za
automatsko, tako i za manualno određivanje parametara
snimanja.

Profesionalni fotoaparati su DSLR (digital single lens
reflex) aparati. Ovi aparati snimaju fotografije visokog
kvaliteta i veoma jasno dočaravaju dubinu fotografije.
DSLR aparati su glomazni i teški i nisu namenjeni
“turističkom” snimanju, već profesionalnom
fotografisanju. Često, DSLR aparati imaju teleobjektive,
jake optičke zoomove i mnoge opcije za manuelno
podešavanje parametara za snimanje fotografija.
...saveti...







Danas je digitalni aparat dostigao veliku i jednostavnu upotrebu i
svakodnevni smo njegovi korisnici. Nekoliko praktičnih saveta:
Pre svega, bitno je oslobađati mesto na kartici. Snimati i nepotrebno
brisati kako bismo imali dovoljno mesta za beleženje novih kadrova.
Kako bismo uštedeli na novcu, ali i kako ne bismo oštetili aparat,
treba koristiti baterije koje se pune. Izbor jeftinih baterija sumnjivih
proizvođača loše utiče na fotoaparat.
Koristite čitač kartica. Ovako ćete brže i jednostavnije prebacivati
svoje slike na kompjuter bez obzira gde se nalazite. Čitači kartica
imaju USB priključak i moguće ih je postaviti na bilo koji računar.
Veoma važna osobina čitača je njegova mogućnost očitavanja više
različitih modela kartica.
Gledajte kroz vizir, ne na LCD. Ovakvo kadriranje je daleko
preciznije, a uz to manje troši baterije.
Iskoristite prednosti digitalnog zapisa, snimajte više varijanti istog
motiva i kasnije odaberite najbolje.
Smanjite upotrebu blica. I na ovaj način smanjujete potrošnju
baterija, ali stvarate i prirodnije boje na fotografiji. Uz to, blic
osvetljava predmete koji se nalaze na razdaljini do oko 2-5m. Sve
što se nalazi u pozadini izgleda kao crna neprirodna pozadina.
Memorijske kartice
CompactFlash
 SmartMedia
 MultimediaCard
 Memory Stick
 Microdrive
 MiniSD
 MikroSD...
