Transcript RAZVOJ KOZARSTVA U VOJVODINI Praktične

RAZVOJ KOZARSTVA U
VOJVODINI
-Praktične osnove-
Dr Nurgin Memiši
SADRŽAJ:
I.
II.
III.
IV.
UVOD
SADAŠNJE STANJE KOZARSKE PROIZVODNJE
DOMAĆE RASE KOZA
INOSTRANE RASE KOZA INTERESANTNE ZA
NAŠE KOZARSTVO
V.
IZBOR KOZA ZA PRIPLOD
VI.
MESO I KOŽA
VII. OBJEKTI ZA SMEŠTAJ KOZA
VIII. ISHRANA KOZA
IX.
TEHNIKA I ORGANIZACIJA ISHRANE KOZA
X.
ISHRANA JARADI
XI.
EKONOMSKA OPRAVDANOST UZGOJA KOZA
XII. MERE ZA UNAPREĐENJE KOZARSKE
PROIZVODNJE
I.
UVOD
Koza je višestruko korisna za poljoprivredne proizvođače. Ona veoma
dobro koristi hranu i u odnosu na svoju telesnu masu može da pojede više kabaste
hrane, ali i da proizvede veću količinu mleka od drugih vrsta domaćih životinja.

Оsnovni obrok u ishrani koza u velikom procentu (90%) mogu da čine
kabasta hraniva, a najveći deo otpada na pašu i brst, dok se koncentrati kao
dopunski obrok daju u znatno manjoj količini.

Pored toga, koza ima prirodnu sposobnost da može u velikoj meri da
koristi hranu sa terena koji nisu dostupni ostalim vrstama domaćih životinja.
Domaće primitivne i niskoproduktivne rase koza svoju ishranu mogu da podmire
brstom i pašom i na oskudnijim pašnjacima.

Koze su pravi gurmani, vole česte promene u ishrani, pa je potrebno da
se dnevni obroci sastoje od raznovrsnih hraniva, i na taj način se može kod njih
održati dobar apetit i visoka proizvodnja. Kada u obroku nema paše, onda one u
ishrani mogu koristiti silažu, sočna hraniva (repe) i dr.

Коza u odnosu na kravu ima veće mogućnosti za povećanje mlečnosti
putem selekcije zato što se nasledne osobine zbog njihove brže reprodukcije, brže
i prenose na potomstvo i ostvaruju.

Kozje mleko je svarljivije od kravljeg i u toku varenja u želucu stvara mek i
lako svarljiv ugrušak. Osim toga, kozje mleko je bogato mineralnim materijama
(posebno kalcijumom) i vitaminima, pa može da posluži kao odlična hrana za decu,
starije osobe, kao i one koji se oporavljaju posle bolesti.

Takođe, koza se odlikuje i dobrom plodnošću, pri čemu pojedine plemenite
evropske mlečne rase koza daju više od dva jareta.

Neposredno uoči Drugog svetskog rata, na prostorima bivše Jugoslavije bilo
je oko 1,8 miliona koza. То su uglavnom bile domaće balkanske koze, od kojih je do
5% bilo mlečnijih rasa. U toku rata broj koza je opao, da bi se posle rata povećao na
1,3 miliona.

Zabranom gajenja koza koja je doneta 1954. godine, uništeno je preko 80%
koza od dotadašnjeg broja. Ostao je vrlo mali broj grla, uglavnom sanskih i domaćih
koza oplemenjenih sanskom, koje su u manjem broju držane na individualnim
gazdinstvima.

O kozama se mnogo više govorilo kao o štetnim za šumu i izazivačima
erozije, nego što se isticala njihova korisnost. Posle oko tri decenije od donošenja tog
zakona, postalo je jasno da su na uništavanje naših šuma u znatno većoj meri
delovali drugi faktori, kao što su poplave, erozije, česti požari, a najviše sam čovek
lošim gazdovanjem šumama. Pri tome, kvalitet šuma nije popravljen iako su koze
uklonjene.

U našim uslovima koze se u većini slučajeva gaje ekstenzivno, mada ima
tendencija ka intenziviranju ove proizvodnje. Koze se uglavnom gaje u brdskoplaninskim, manje privredno razvijenim područjima, sa oskudnim ili skromnim
izvorima hrane.

Brojno su različito zastupljene, počev od područja u kojima su vrlo
retke, pa do onih u kojima su znatno brojnije. Uglavnom ih gaje siromašna
domaćinstva u pasivnim krajevima ili ona koja nemaju hrane za krave, pa koriste
skromne zahteve koza da bi došli do vrednih namirnica za svoje potrebe. Koze
uglavnom gaje individualna gazdinstva i to u većini slučajeva od 1 – 2 grla, mada
je na terenu sve više prisutno odgajivača koji gaje 20, 30 i više koza.

Ishrana koza, naročito visokoproizvodnih, danas za naše odgajivače
predstavlja veoma aktuelan problem, a razlog za to je nedovoljno poznavanje
njihovih potreba za hranljivim materijama za ostvarenje visoke proizvodnje.

Napredniji i iskusniji prozvođači uvideli su da uobičajene metode ishrane
koje se primenjuju ne dopuštaju kozi da potpuno ispolji svoje sposobnosti, a
naročito u proizvodnji mleka. Zbog toga svi oni nastoje da se orijentišu na
primenu savremenih načina i sistema ishrane ove vrste preživara.

Danas su u svetu osnovane brojne istraživačke stanice i fondovi za
koze. Održavaju se mnogi nacionalni i internacionalni seminari, simpozijumi i
konferencije sa obimnim programima.

Pored toga, postoje bilteni sa nutritivnim zahtevima koje objavljuju
državni istraživački saveti SAD (NRC), Britanije (AFRC) i Francuske (INRA),
prošireno izdanje Priručnika za koze USDA (USDA Extension Goat Handbook),
mesečni međunarodni istraživački časopis za sitne preživare (Small Ruminant
Research journal), kao i mnoge nove knjige, video-programi i stručni časopisi,
kao i časopisi koji se standardno bave kravama, a koji sada takođe sadrže
članke o proizvodnji mleka i mesa koza.
II. SADAŠNJE STANJE KOZARSKE PROIZVODNJE
Brojno stanje. Zvanična statistika ni danas ne vodi evidenciju o brojnom
i proizvodnom stanju koza u našoj zemlji. Prema jednoj anketi (1980), u Republici
Srbiji van pokrajina gaji se oko 9% od ukupnog broja koza (55.000) u odnosu na
prostor bivše SFRJ, dok je prema statističkim podacima iz 1991. godine, bilo oko
114.000 koza, u Vojvodini 71.000 i na Kosovu 60.000, što ukupno iznosi 245.000
grla koza.
Međutim, prema postojećoj evidenciji po opštinama i saznanju sa terena,
kao i na osnovu grubih procena, može se pretpostaviti da se danas u Srbiji gaji
oko 120.000 koza.
Rasni sastav. Prema rasnom sastavu, najmanje je koza rase Alpino (oko
2-3%). Domaća bela koza zastupljena je sa oko 15%, raznih tipova meleza ima
oko 35%, a toliko ima i koza balkanskog tipa nižih područja, dok koza balkanskog
tipa viših područja ima oko 12%, od ukupnog broja koza.
Smer proizvodnje. Smer proizvodnje naših koza je mleko-meso,
a mleko je uglavnom prioritetno. Ovo posebno važi za ona gazdinstva
kojima je proizvodnja kozijeg mleka prihvatljivija nego gajenje krava ili
ovaca, iako kozje mleko (za razliku od ostalih vrsta mleka), i dalje nije pod
zaštitom određenih zakonskih stimulativnih mera.

Sve veće interesovanje za gajenje koza dovelo je do potražnje
visokoproduktivnih koza, jer veliki broj zainteresovanih želi da primeni
intenzivniji sistem gajenja koza.

Međutim, nestašica kvalitetnih priplodnih koza danas u Srbiji
dovodi do toga da zainteresovani za gajenje počinju ovu proizvodnju s
malim brojem grla. Osim toga, u praksi se javlja problem što se ishrana,
smeštaj, oprema i uslovi gajenja poistovećuju s potrebama ovaca, što je
nepravilno. Takvo shvatanje stvara negativne posledice i slabije rezultate u
proizvodnji, posebno kada se radi o visokomlečnim rasama koza.
Selekcija koza. U dosadašnjem gajenju koza, u našoj zemlji nije
primenjivan nikakav selekcijski rad. Koze su, uglavnom bile prepuštene prirodnoj
selekciji. Otud je i proizvodnja mleka kod domaćih genotipova koza vrlo različita, u
zavisnosti od nivoa pružene ishrane i nege. Zbog toga nam nije u potpunosti
poznat ni mogući potencijalni proizvodni kapacitet naših koza.

Ipak, treba ukazati na činjenicu da je dozvola za gajenje Sanske koze i
tolerisanje lokalnih vlasti da se gaje bele koze, iako ne pripadaju Sanskoj rasi,
uticala na selekciju koza bele boje. Ovo je značajno zato što su domaće bele koze,
posebno one sa kratkom dlakom, u svari razni tipovi meleza domaće Balkanske
koze i Sanske. Povećanje njihovog broja na izvestan način uslovilo je i povećanje
broja mlečnijih koza na račun domaćih balkanskih.

Ako uzmemo u obzir izuzetnu specifičnost i raznovrsnost kozjih proizvoda,
onda je jasno zašto su se mnoge zemlje potrudile da od niske proizvodnje koza
pređu na visokoproizvodne rase i intenzivan način gajenja.

Zbog toga je neophodno da se što pre pređe s tradicionalnog, primitivnog
gajenja koza, na savremeno i organizovano gajenje. To bi neminovno zahtevalo
izmenu dosadašnjeg načina gajenja, a posebno izmenu rasnog sastava i ishrane
koza. Intenzivni način gajenja koza ne bi bio težak, jer se koza lako navikava i
prilagođava novim uslovima intenzivnog gajenja.
III. DOMAĆE RASE KOZA
Domaća balkanska koza
Pre donošenja zakona o zabrani držanja koza, domaća balkanska koza
je bila najrasprostranjenija rasa koza u našoj zemlji i gajila se u svim
područjima, a naročito u brdsko-planinskim i kraškim područjima koji su
oskudniji u stočnoj hrani. Tako, se ona i danas može u najvećem procentu sresti
tamo gde su uslovi odgajivanja slabiji, tj. Gde druge vrste domaćih životinja ne
mogu naći dovoljno hrane za njihovo održavanje.

Kod nas su poznata dva tipa balkanskih koza i to: balkanska koza viših i
nižih područja. Oni se međusobno razlikuju po telesnoj masi i mestu
odgajivanja, tako da se lakši tip gaji u brdsko-planinskim predelima, a teži
(nizijski tip) se sreće u nižim predelima, koji su bogatiji u stočnoj hrani.

Balkanske koze su male, lake i pokretne životinje. Telesna masa ovih
životinja je mala i ona se kreće u koza nizijskog tipa od 35 do 40, a u koza viših
područja koje su nešto mirnijeg temperamenta od 25 do 38 kg.

Balkanska koza se odlikuje srednje dugom glavom, dok su uši vrlo
pokretljive. Koze su po pravilu rogate, ali se mogu sresti i šute, naročito one koje
se gaje u nižim područjima. Inače koze se odlikuju snažnom konstitucijom,
čvrste su i otporne. Telo koza je pokriveno dugom i gustom dlakom koja se
naziva kostret. Kostret može biti jednobojna tj. bela, crna, siva, crvenkasta,
smeđa ali i šarena.

U odnosu na druge rase odlikuje se slabijom plodnošću, i kasnostasna je
jer se po pravilu koze prvi put jare u uzrastu sa 2 godine starosti. Najčešće donosi
na svet jedno jare, dok se nekih 20% koza bliži tako da se plodnost kreće oko 1,2
jaradi po kozi godišnje.

Jarad su po rođenju male telesne mase i ona se kreće od 2,5 do 3,0 kg,
sa dva meseca iznosi oko 9,0 kg i sa tri meseca od 12 do 15 kg.

Mlečnost domaće balkanske koze je niska i ona se u proseku kreće od
100 do 170 kg, za vreme laktacije koja traje 7 do 8 meseci. Međutim, na terenu
se mogu sresti grla koja daju i preko 300 litara mleka u nešto boljim uslovima
ishrane i nege. Inače vime je meko i elastično, ali je slabije razvijeno i obraslo je
nešto grubljom dlakom što ukazuje na nižu proizvodnju mleka.

Danas je broj domaćih balkanskih koza znatno smanjen, a naročito tip
viših područja, pri čemu je ona u velikom procentu izmeležena sa domaćom
belom a delimično i alpino rasom. Tako dobijeno potomstvo se odlikuje boljim
proizvodnim karakteristikama u odnosu na čistu balkansku kozu. Smatra se da
domaća balkanska koza (oba tipa) čini preko 30% u rasnom sastavu, od ukupne
populacije koza koje se uzgajaju u našoj zemlji.
Slika 1. Domaća balkanska koza
Domaća bela koza
Još pre drugog svetskog rata, u našu zemlju su uvozene švajcarske
rase koza u cilju oplemenjivanja naše domaće koze. Najveći uticaj pri tome
imala sanska koza čiji su melezi pokazivali bolje proizvodne rezultate i to u
pogledu mlečnosti, plodnosti kao i u nešto većoj telesnoj masi. Na taj način je
nastao tip oplemenjene domaće koze ili domaća bela koza. Ovo
oplemenjivanje je počelo pre drugog svetskog rata a nastavljeno je i posle
njega, tj. u periodu zabrane držanja koza.

Proces njenog stvaranja nije praćen, odnosno bio je neplanski, tako
da proizvodne osobine domaće bele koze nisu dostigle svoje pune vrednosti.
Domaća bela koza je rasprostranjena u svim krajevima naše zemlje, gde je
dobro prilagođena i surovijim uslovima gajenja.

Domaća bela koza je bele boje dlake i obično je šuta, mada se sreću i
rogate. Po svojoj građi i izgledu dosta sliči sanskoj kozi, ali je u odnosu na nju
manjeg okvira i lakša je, što je posledica lošijih uslova gajenja. Na vratu može
da poseduje rese (smatra se da su koze koje poseduju rese plodnije od onih
koje ih nemaju), kao i bradu.

Telesna masa domaće bele koze se u zavisnosti od uslova
gajenja može kretati u dosta širokim širokim granicama i to od 30 do 50
kg. Takođe, odlikuje se dobrom građom tela, gde se visina grebena u
proseku kreće oko 65 cm.

Domaća bela koza se odlikuje veoma dobom plodnošću, tako da
u proseku jari 1,8 jaradi, pa i više. Mlečnost bele koze je izražena, tako
da u laktaciji daje oko 300-500 litara mleka, što u mnogome zavisi od
mnogobrojnih faktora, a pre svega od ishrane.

Proizvodnja mleka se u zavisnosti od laktacije po redu povećava,
pri čemu koze u toku prve laktacije daju oko 250 litara mleka, dok se u
kasnijim ona znatno povećava (u toku 4 laktacije može dati i preko 400
litara mleka). Domaća bela koza se u našoj zemlji najčešće koristi za
popravljanje domaćih manje produktivnijih meleza kao i domaće
balkanske koze.

Inače, najbolje je gajiti domaću belu kozu u čistoj krvi, uz
primenu selekcije na mlečnost, s tim što njeno odgajivanje treba uskladiti
s potrebama mlečnijih rasa u pogledu uslova ishrane i nege.Smatra se na
osnovu saznanja sa terena da domaća bela koza sa svojim melezima čini
20% od ukupnog broja koza koje se gaje u našoj zemlji.
Slika 2. Domaća bela koza
Domaći melezi
Domaći melezi čine dosta veliku grupu koza koja učestvuje sa velikim
procentom, od ukupne populacije koza koja se uzgaja u našoj zemlji. Melezi su
nastali u vreme zabrane držanja koza, i to ukrštanjem domaće balkanske koze
sa jarčevima raznih meleza bele boje, koji su u sebi delimićno imali krvi sanske
koze.

Danas je ova grupacija koza može naći kako u brdsko-planinskim, tako
i u ravničarskim terenim. Proizvodne osobine kod meleza još uvek nisu ustaljene.

Koze su sa manjom telesnom masom koja se u proseku kreće od 35 –
40 kg, dok se plodnost kreće oko 150%. Mlečnost meleza je izraženija, tako da
ona u toku laktacionog perioda može da da preko 250 kg mleka, dok pojedina
grla daju i više.

U poboljšanim uslovima ishrane i nege mlečnost meleza može biti i
veća. Melezi se odlikuju veoma dobrom otpornošću kao i skromnošću u pogledu
odgajivačkih uslova. Zbog toga domaći melezi su veoma pogodni za one
odgajivaće koji nisu u mogućnosti da odgajaju ili nabave mlečnije rase koza.

Proizvodnja ovih meleza se može povećati njihovim ukrštanjem sa
mužjacima koji pripadaju mlečnijem rasnom tipu (domaća bela, alpino i dr.)
Slika 3. Domaći melezi
IV. INOSTRANE RASE KOZA INTERESANTNE ZA NAŠE
KOZARSTVO
Sanska koza
Sanska rasa koza vodi poreklo iz Švajcarske, odakle je izvožena u
mnoge zemlje gde je poslužila za ukrštanje sa drugim lokalnim rasama koza
radi popravljanja njihove mlečnosti i plodnosti.

Sanska rasa koza se odlikuje dobrom telesnom razvijenošću, tako da
im se visina grebena kreće između 70 i 90 cm, a telesna masa oko 50 kg, dok
kod mužjaka oko 80 kg.

Odlikuje se dugačkim trupom, koji je uzan ali su grudi duboke. Vrat im
je dugačak i tanak sa resama, dok su i koze i jarčevi bez rogova. Koze su bele
boje.

U laktacionom periodu koji u proseku traje oko 280 dana, koze daju
oko 650 litara mleka, dok rekorderke mogu dati i preko 1.000 litara. Masnoća
mleka se kreće između 3,5 i 4,0%.

Plodnost sanske koze je dobra, pri čemu normalno u proseku daje oko
2 jareta pa i više. Međutim, odnos polova je dosta nepravilan jer obično na svet
dolazi veći broj muških jaradi (oko dve trećine).

Zbog toga što dobro prenosi svoje osobine na potomstvo, veoma je
pogodna za ukrštanje sa drugim rasama. Ova rasa zahteva nešto bolje uslove
ishrane, nege i smeštaja a takođe je dosta osetljiva na razna oboljenja.
Slika 4. Sanska koza
Francuska alpska koza (alpino)
Francuska alpska koza nastala je u Francuskoj pre više od 50 godina
planskom selekcijom na povećanu mlečnost, pri čemu je i najrasprostranjenija
rasa u ovoj zemlji.

Ova rasa koza se odlikuje veoma dobrom razvijenošću tela. Telo je
pokriveno kratkom dlakom žutosmeđe ili riđe boje sa crnom prugom duž
leđne linije što je i osnovna rasna karakteristika.

Telesna masa odraslih alpino koza kreće se od 50 - 70 kg, a jarčeva
80 – 100 kg. Ova rasa koza se odlikuje i dobrom plodnošću, pri čemu u
proseku daje oko 1,8 jaradi, a takođe, smatra se veoma pogodnom za
vansezonsko parenje, odnosno za dobijanje jaradi u toku cele godine.

Mlečnost je veoma dobro izražena, tako da koze u proseku u laktaciji
koja traje oko 280 dana, daju preko 700 litara mleka. Veoma dobra osobina
ove rase koza je i ta da se pored visoke mlečnosti i plodnosti, dobro
prilagođava različitim klimatskim uslovima kao i tipovima gajenja.

Dobro se prilagođava gajenju i na visokim planinskim područjima,
pa je zbog toga izvožena u mnoge zemlje sveta, gde je poslužila za ukrštanje
sa drugim rasama koza radi stvaranja mlečnijih tipova koza. Ova rasa koza je
uvožena i u našu zemlju radi oplemenjivanja naših koza. Međutim, danas na
terenu u sasvim malom procentu se mogu sresti alpino koze u čistoj rasi.
Slika 5. Francuska alpska koza (alpino)
Togenburška koza
Togenburška rasa koza potiće iz Švajcarske, iz rejona Gornji Togenburg,
po kome je i dobila ime. Danas se ova rasa koza gaji u mnogim evropskim
zemljama, a izvožena je i za Ameriku.

Koze su svetlosmeđe boje, i imaju belu prugu od očnih lukova do njuške.
Takođe, imaju sivobeli vrh nosa, zatim ivice ušiju kao i donje delove nogu. Dlaka
na telu je tanka i sjajna. Koze su šute. Telo togenburške koze je koščato i snažno,
a grudni koš dobro zaobljen, dosta dug ali plitak. Vime je takođe, veoma dobro
razvijeno.

Prosečna telesna masa odraslih koza je oko 45 kg, a jarčeva oko 65 kg.
Koze su veoma dobre plodnosti.

Mlečnost je veoma dobro izražena, tako da koze u toku druge laktacije u
proseku daju oko 700 kg mleka za 280 dana. Koze su dosta otporne na loše
klimatske uslove i veoma se lako prilagođava na njih.

Veoma je pogodna za ukrštanje sa slaboproizvodnim rasama koza radi
popravke njihovih proizvodnih osobina. Zbog toga je veoma dosta izvožena u
mnogim zemljama, kako radi ukrštanja sa drugim rasama koza, tako i radi
njihovog gajenja u čistoj krvi.
Slika 6. Togenburška koza
V. IZBOR KOZA ZA PRIPLOD
Danas u našoj zemlji može se reći da postoji veliko interesovanje za
bavljenje kozarstvom, odnosno za uzgoj ovih vrlo korisnih domaćih životinja.
Međutim, zbog još uvek malog broja koza (razlog za to je dugogodišnja zabrana
držanja koza), kao i neznatne ponude kvalitetnih grla, danas je veliki problem na
postojećem tržištu nabaviti kvalitetne priplodne koze.
Zbog toga, su svi zainteresovani budući odgajivači koza prinućeni ili da
kupuju ono što nađu (najčešće se radi o nekvalitetnim grlima sa niskom
proizvodnjom i bez ikakvih podataka o poreklu) ili da odlažu zasnivanje kozarske
proizvodnje.
Ovde čemo navesti neke osnovne principe, kojih svi zainteresovani
odgajivači koza treba da se pridržavaju, kako pri nabavci, pravilnom izboru i
kupovini priplodnog materijala, tako i pri odabiru životinja za priplod i remont u
okviru svog stada.

Pri izboru koza za priplod, na prvom mestu, posebnu pažnju treba
obratiti na njihovo zdravstveno stanje.

Najveći broj odgajivača koza zainteresovan je za proizvodni pravac
mleko-meso, s obzirom da se na tržištu preko mleka, kao i proizvodima od njega i
prodajom na pijaci, odgajivači ostvaruju prihode koji su neophodni za njihovu
egzistenciju.
Skica 1. Rzličiti stavovi prednjih i zadnjih nogu
(1 – pravilan, 2 – O noge i 3 – X noge)

Telesna razvijenost koza bitno utiče na zdravlje, otpornost i konstituciju
pa i samoiskorišćavanje grla, te stoga ocena eksterijera od posebnog značaja
kada se radi o izboru grla za priplod.

Dobro razvijena i mlečna koza ima finu glavu, miran izraz, sjajne i
blage oči, uspravne uši, dug i tanak vrat, čvrst skelet i dobro razvijeno telo. Telo
mlečnih koza treba da je dobro razvijeno, grudni koš širok, a rebra duga i dobro
zaobljena, plećke dobro povezane uz telo i da ne štrče.

Značajnu pažnju treba obratiti i na noge. One treba da su čvrste, a da
papci dobro priležu uz zemlju. Prednje noge treba da su prave (skica 1), suve
sa dovoljnim razmakom, a zadnje dobro razmaknute i paralelne. Nepoželjno je
da je stav prednjih i zadnjih nogu nepravilan, odnosno da koze imaju stav nogu
u obliku slova
X ili O (slika 2. i3.).

Pažnju treba obratiti i na vime koza. Po pravilu, ono treba da je ovalno,
loptastog oblika, dobro razvijeno, prostrano i dobro povezano za trbuh kao i
butove. Takođe treba da je sa razvijenim i krivudavim mlečnim venama koje
snabdevaju vime krvlju, a da je pokriveno tankom, gipkom i elastičnom kožom.

Oblik sisa treba da je pravilan, da su dovoljno duge, a ne i prevelike i
sa vrhovima usmerenim ka napred. Na skici 2.(pod 1. i 2.) prikazano je pravilno
razvijeno mlečno vime kod koza, dok od 3-8 prikazane su koze sa određenim
nedostacima u građi vimena, kao što su slabo razvijeno vime, plitko, sa velikim
sisama, sa slabo razvijenom jednom polovinom, loše povezano vime itd.
Skica 2. Različiti oblici vimena i sisa kod koza (1-2 pravilno, 3-8 nepravilno)

Zbog toga se budućim odgajivačima koza preporučuje da posebnu pažnju
obrate na sve ove vidljive pokazatelje koji ukazuju na pravilnu telesnu razvijenost
koze, kao i njenu moguću proizvodnju.

S obzirom da je na tržištu teško naći dobre mlečne koze, to se
preporučuje kupovina mladih kozica za priplod od gazdinstava koje se bave
njihovom proizvodnjom, i to različite starosti (od 3-9 meseci).

Žensku jarad ili mlade kozice najbolje je kupovati od gazdinstava koje se
bave odgojem i prodajom priplodne jaradi. Time je već osigurano da su njihovi
odgajivači već izvršili ranije odabiranje i prvu selekciju podmlatka. Vrlo je poželjno
da jarad, tj. kozice budu obeležene i da se raspolažu podacima o poreklu kao i
proizvodnji njihovih roditelja.

Mlade kozice, u zavisnosti od starosti, ne treba prerano oploditi, ukoliko
njihova telesna masa bude manja od 30-35 kg, a sve u zavisnosti od rasne
pripadnosti.
VI. MESO I KOŽA
Jareće i kozje meso i proizvodi od kozjeg mesa
 Vrednost jaradi i koza za klanje zavisi od rase i uhranjenosti. Ako imamo u
vidu da je težina koza po rasama sledeća : sanske koze 40-70 kg, togenburške 5070 kg, bele nemačke plemenite koze 50-70 kg, domaće meležene koze 30-50 kg,
domaće balkanske koze 30-45 kg, računajući da je njihov randman 45-48 %, a da
količina loja varira do 10 % u odnosu na živu težinu, onda dobijamo orijentacionu
predstavu o količini mesa sa kostima ( od 15-30 kg ).
 Kozje meso ima otprilike istu hranjivu i svarljivu vrednost kao i ovčije
(bliže
rečeno belančevina više a masti manje u odnosu na ovčije meso) ono je ipak
manje cenjeno radi specifičnog mirisa i ukusa koji se osećaju tim više, ukoliko je
životinja starija (miris mesa podseća na miris živih koza).
 Boja kozjeg mesa je uglavnom svetlije crvena nego ovčijeg. Kod dobro
uhranjenih koza mast se taloži prvenstveno oko bubrega, a nema je u potkožnom
tkivu.
 Na bazi organoleptičkih svojstava u tehnološkom pogledu i mogućnosti za
tehnološku pripremu jareće i kozje meso za ishranu ljudi može se koristiti kao
meso za kulinarsku pripremu i kao meso za preradu u proizvode od mesa.
 Jugoslavija je pre drugog svetskog rata bila poznata kao značajni izvoznik
jarećih koža. Godišnji izvoz kretao se na preko milion komada. Kozje kože su
takođe bile predmet prerade i to uglavnom u zanatstvu a jednim delom i u
domaćoj industriji.
 Od jarećih koža se izrađuje koža za lice, to je koža visokog kvaliteta,
mekana i vrlo dobrih fizikalnih osobina tzv. ševro. Ova vrsta gotove kože spada
u red najskupljih koža za cipele.

Dalje se izrađuje koža za rukavice i razne vrste velura. Cena ovih koža u
sirovom stanju kretala se pre rata. za prvu vrstu preko 1 $ po komadu, za
prosečnu težinu preko 320 grama. Jareća koža u Jugoslaviji bila je poznata na
evropskom tržištu i visoko cenjena. Poznato je, da je pre rata, cena kože od
jaradi, često bila ravna, a nekada i više od cene živog jareta.
 U zadnjih par godina na domaćem tržištu se poljavljuju značajnije količine
jarećih i kozjih koža, naročito iz pojedinih regiona, a njihov kvalitet je vrlo dobar
tako da , kako domaća industrija, tako i izvoznici postaju sve zainteresovaniji za
ovom vrstom sirovine.
Kvalitet kozje kože
Sirova kozja koža u prvom redu jareća predstavlja sirovinu visokog
kvaliteta čija je namena vrlo široka. Počev od koža za lice za obuću, rukavica,
do svih vrsta koža za odeću. Jareća koža ima vrlo visoke fizikalne osobine kao
što su istegljivost, otpornost na cepanje u čemu nadmašuje juneću i goveđu
kožu.

Vrlo je pogodna za izradu konzumne svakodnevne obuće i ističe se
visokom izdržljivošću.

Upotrebljava se takođe za izradu artikala visoke mode, kako u obući
tako i u odevanju.

U izradi odevnih predmeta od velura jagnjeća i kozja koža su
nezamenjive.

Za izradu sportskih rekvizita koji traže specijalne fizičke uslove
uspešno zamenjuje kožu od kengura koja je vrlo deficitarna.
VII. OBJEKTI ZA SMEŠTAJ KOZA
Izbor mesta gradnje

Pri izboru mesta gradnje kozarnika posebnu pažnju treba obratiti i
izbegavati podvodna mesta, udoline i terene sa visokim nivoom podzemnih
voda koje za vreme kišnih godina često izbijaju na površinu.

Najbolji je blago nagnut, uzdignut i ocedit teren bez podzemnih voda i
zaštičen od jakih vetrova.Važan činilac pri izboru mesta gradnje jeste i
mogučnost snabdevanja vodom, bilo priključenjem na javni vodovod ili
kopanjem bunara.

Pažnju treba obratiti i na pravac duvanja vetrova, tako da duža strana
štale po mogučnosti treba da bude izgrađena u pravcu istok – jugoistok, te će
na taj način biti delimično eliminisani severni hladni vetrovi.

Treba izbegavati podizanje staje u blizini puteva i železničkih pruga, u
ukoliko je u blizini naselja, onda treba da bude na dovoljnom rastojanju od
stambenih zgrada.

Mesto za staju treba da bude izloženo i direktnom dejstvu sunčevih
zraka, a takođe, treba voditi računa o mogučnosti obezbeđenja mesta za ispust
stoke, koji je kozama neophodan.
KLIMATSKI USLOVI U KOZARNIKU
Da bi se ostvarila potpuna funkcionalnost kozarnika jedan od osnovnih
zahteva je, stvaranje povoljnih mikroklimatskih uslova u njemu. Obezbeđenje
odgovarajuće klime predstavlja jedan od preduslova za uspešnu i visoku
proizvodnju koza.
Ventilacija u kozarniku. Stvoriti u staji povoljne mikroklimatske uslove,
znači osigurati u njoj dovođenje čistog i svežeg vazduha, bez velike vlažnosti i sa
odgovarajućom temperaturom. S toga pri izgradnji staja posebnu pažnju treba
obratiti na sistem ventilacije, a što ima za cilj: da omogući dovođenje svežeg
vazduha koji je neophodan za zdravlje životinja i da smanji rizik od prenošenja
bolesti i infekcija.
Slabo provetrena i vlažna staja pogodna je sredina za razmnožavanje
različitih uzročnika bolesti. Dobra ventilacija u stajama se može uspešno ostvariti
preko prozora, pri čemu je važno da prozori, na suprotnim zidovima, budu
naizmenično postavljeni, kako bi se na taj način izbegla promaja i mogućnost da
hladan vazduh pada direktno na životinje.
Zbog toga treba omogućiti otvaranje prozora po horizontalnoj sredini, koji
sprečava direktan udar hladnog vazduha i usmerava ga prema tavanici, odakle se
kao teži , laganim padanjem nadole zagreva pre nego što dođe u dodir sa
životinjama (skica 4).
Ventilacija u većim kozarnicima se može rešiti i ugradnjom tkz.
vertikalnih ventilacionih kanala, koji se ugrađuju na krovu i služe za odvođenje
zagađenog vazduha iz štale. Grade se u vidu dimnjaka i počinju pri dnu tavanice
staje a završavaju se na 50 do 60 sm iznad visine krova (skica 4, rešenje pod 3).
Ovi otvori su zaštičeni, tako da je onemogučeno prodiranje kiše i snega u staju.
Na taj način se staje mogu uspešno provetriti ulaskom svežeg vazduha kroz
prozore, a izlaskom viška zagađenog vazduha iz staje kroz krovne otvore.
Skica 4. Način ulaska vazduha
u kozarniku u zavisnosti od
sistema ventilacije
Temperatura u kozarniku. U pogledu obezbeđenja idealne temperature,
kozarnik treba da bude tako izgrađen da u njemu u toku godine ne bude velikog
odstupanja, tj. ni suviše niskih niti visokih temperatura (Tabela 1).
Tabela 1. Poželjni mikroklimatski uslovi u kozarniku
Osvetljenje preko prozora
Relativna vlažnost
Temperatura vazduha
- vezani sistem gajenja
- slobodni sistem uzgoja
1/20 od podne površine
60 – 70%
10 – 18%
5 – 14%

Idealna temperatura za koze kreće se od 10 do 15o C. Zbog toga
odgajivač mora da obezbedi osnovne uslove u kozarniku kako bi se ona održala
na tom nivou. Što se tiče podmlatka, temperatura prostorija u kojima se ona drže
ne bi trebalo da bude manja od 12o C. Najpovoljnija temperatura za jarad se
kreće od 15 do 18o C.

Takođe, treba izbegavati da u staji dođe do porasta temperature (preko
27o C), jer i tada ona nepovoljno deluje, kako na zdravlje koza tako i na
smanjenje njihove proizvodnje.
TEHNIČKE NORME I USLOVI PRI IZGRADNjI KOZARNIKA.
Pri izgradnji kozarnika posebnu pažnju treba obratiti na sve činioce koji
deluju na stvaranje mikroklime u njemu. Zbog toga je veoma važno izvršiti
pravilan izbor građevinskog materijala za izgradnju temelja, zidova, podova,
tavanice, vrata i dr.

Zidovi kozarnika. Osnovni cilj pri izgradnji staje jeste da se u njoj
održava odgovarajuća temperatura, odnosno da životinjama preko zimskog
perioda bude toplo, a tokom leta sveže.

Najpovoljniji materijali za izgradnju staja (kozarnika) su opekarski
blokovi, zatim durisol blokovi ili laki fasadni durisol paneli. Osim pojedinih
pozitivnih svostava (sposobnost za toplotnu izolaciju, čvrstoću, trajnost),
građevinski materijal treba da poseduje još dva važna svojstva a to je da je
otporan na vatru i da je pogodan za dezinfekciju.

U našim uslovima najčešće se pri izgradnji staja upotrebljava drvo,
kamen, beton, blok elementi izrađeni od različitog materijala, kao i najstarija
rešenja u vidu ćerpiča i naboja od zemlje.

Najbolja toplotna svojstva imaju blokovi od gasbetona, zatim od
durisola, a zatim šuplji tkz. giter blokovi. Takođe, poželjno je unutar staje
malterisati zidove u visini od 1,5 m sa cementnim malterom, radi mogućnosti
njihovog pranja i dezinfekcije. Malterisanje spoljnih zidova je takođe, vrlo bitno
zato što malter doprinosi boljoj termičkoj izolaciji.
Tavanica ima veoma važnu funkciju u održanju odgovarajuće
mikroklime u kozarniku. Kozarnici mogu biti izgrađeni tako da se iznad stajskog
prostora nalazi tavan, a mogu biti bez njega. Kada se iznad stajskog prostora
nalazi tavan on se uspešno može koristiti za smeštaj sena, koje se na njemu
može dosušivati. Za pravilno čuvanje sena na bočnim zidovima tavana treba
ostaviti otvore koji omogučavaju uspešno provetravanje.

Skladištenjem sena na tavanu ujedno se znatno povećava i toplotnoizolaciona sposobnost tavanice. Pored toga, ono je odgajivaču ina dohvat ruke.
Naime, seno se preko odgovarajućih otvora, direktno sa tavana spušta u staju,
odakle se prenosi do jasala. Da bi se izbeglo podizanje prašine, na otvor tavanice
se može postaviti platneni kanal, kroz koji se seno spušta do poda staje. Inače,
ovi otvori se moraju zatvarati kapcima da bi se izbeglo da miris iz štale prodire na
tavan i u seno.

Tavanice se najčešće izrađuju od drveta ili montažnih opeka. Ukoliko je
tavanica od drveta, onda se plafon gradi od letava, trske i maltera, a sa gornje
strane se postavlja karatavan od dasaka koje su premazane sa blatom (blato
pomešano sa slamom).

Nije poželjno da se pri izgradnji kozarnika, tavanica gradi od betona, jer
se u tom slučaju dobija hladna podloga. Ovo bi tokom hladnih jesenjih i zimskih
meseci, sa unutrašnje strane staje izazivalo kondenzovanje (stvaranje) vodene
pare na tavanici, što bi uticalo na stvaranje vlage u staji.
Krov kozarnika. Što se tiče izgradnje krova u našem klimatskom
području, odnosno u brdsko-planinskim predelima gde ima više snega, pravi se
po pravilu strmiji krov.

Za niže predele nagim krova može biti blaži. Konstrukcija krova može
biti od različitog materijala ali najčešće je drvena, betonska ili čelična.

Ukoliko se krov kvalitetno napravi uz dodatak i termoizolacije, onda se
tavanica i ne mora praviti. Na taj način, se dobija znatno veća zapremina staje i
visina zidova u tom slučaju može biti manja, što ustvari predstavlja znatnu
uštedu u materijalnim troškovima. Kod ovakvih staja obično se pravi drvena
krovna konstrukcija, gde se ispod crepa ili salonita postavljaju termoizolacione
ploče debljine 4 do 5 cm koje mogu biti od različitog materijala.

Ispod rogova umesto ploča, termoizolacija se uspešno može izvesti i
stavljanjem vune u koja se na tržištu može naći u rolnama. U tom slučaju sa
donje strane se mora uraditi plafon od dasaka ili nekog drugog jeftinijeg
materijala (salonit).
Prozori. Prozori se u kozarniku postavljaju što je moguće više prema
tavanici, tj. pri gornjoj trećini zidova. Na taj način sprečava se da pri otvaranju
prozora hladan vazduh direktno udara u životinje.

Donja horizontalna ivica prozora treba da bude najmanje 150 do 170
cm iznad poda staje. Pri izgradnji kozarnika, treba izbegavati postavljanje
prozora na severnoj strani objekta, kao i u prostorijama za jarad ukoliko se
drže odvojeno. Na taj način, sprečava se preterano hlađenje staje, odnosno
nepovoljno dejstvo hladnih severnih vetrova. Prozori postavljeni na južnoj
strani daju najviše toplote.

Najpogodnije je da se prozori na kozarniku otvaraju po horizontalnoj
osovini, i to samo u gornjem delu. Na taj način se hladan vazduh pri ulasku u
staji usmerava ka tavanici a ne prema životinjama.
Ispust se gradi celom dužinom bočnog zida i obično je od pletene
žice. Veoma je bitno da koze kao i podmladak provode dosta vremena u
ispustu, naročito po lepom vremenu. Zbog toga ispust po pravilu treba da ima
najmanje dvostruko veću površinu od podne površine u pravilno izgrađenom
kozarniku. U ispustu bi trebalo obezbediti najmanje po 2 m2 podnog prostora
po svakom grlu.
Veličina kozarnika u velikojk meri zavisi od broja grla koja će se u
njemu držati, zatim od rase koza , kategorije kao i sistema uzgoja koza (Tabela
2). Na osnovu napred iznetih normi, za odgajivanje 100 koza zajedno sa
podmlatkom, kozarnik bi trebao biti veličine oko 240 m2. U ovu površinu podnog
prostora uračunate su i prostorije za jarenje koza, magacin za hranu kao i ostava.
Najviše prostora u kozarniku treba obezbediti najmlađim kategorijama,
odnosno jaradima. U prvom mesecu života treba im obezbediti oko 0,2 m2
podnog prostora, dok se u kasnijem uzrastu on povećava. Treba imati u vidu da u
periodu dojenja jarad određeni deo vremena provode kako sa majkom, tako i u
određenom prostoru koji je pregrađen, gde se prihranjuju. Zbog toga, njima
treba obezbediti znatno više prostora.
U kozarniku treba predvideti i poseban prostor za mužu koza, bilo da se
ona vrši ručno ili mašinski, pri čemu treba za tu svrhu obezbediti oko 2 m2
podne površine po kozi. U štali u posebnim boksevima, treba ostaviti prostor i za
smeštaj jarčeva. Prostor za smeštaj jarčeva kao i podmlatka koji je odlučen,
može se improvizovati od pokretnih lesa koje se lako mogu montirati po potrebi
(skica 5).
Tabela 2. Veličina kozarnika i potrebna površina podnog prostora u zavisnosti od sistema gajenja koza
Vezani sistem držanja koza
2,00 – 2,50 m
Visina kozarnika
Dužina ležišta
- najduže
- najkraće
Širina ležišta
Dužina valova po jednom grlu
1,20 – 1,30 m
0,90 – 1,05 m
0,45 – 0,60 m
0,70 m
Slobodan sistem držanja koza
Visina kozarnika
Podna površina
2,40 – 3,00 m
- koza
- kozica
- jare
- jarac
Dužina valova po jednom grlu
- koza
- kozica
- jarad
- starija jarad
1,10 – 1,40 m2
0,70 – 1,00 m2
0,20 – 0,50 m2
1,50 – 2,00 m2
0,20 – 0,25 m
0,15 – 0,20 m
0,10 m
0,15 m
Skica 5. Spoljašnji i unutrašnji izgled jednog kozarnika (1. prostor za koze, 2. jasla, 3. hodnik, 4. boks za
jarčeve, 5. boks za jarad, 6. izmuzište, 7. mlekara, 8. prostor za hranu)
VIII. ISHRANA KOZA
Koze su preživari i kao takve dobro iskorišćavaju gruba kabasta hraniva. U
odnosu na krave i ovce, odlikuju se boljim iskorišćavanjem hrane koja je bogata u
celulozi.
Zelena hrana. Tokom vegetacionog perioda, paša odnosno zelena masa
je najbolja i najvrednija hrana. Istovremeno to je i najjeftinija hrana, a ukoliko je
ima dovoljno i ako je pri tom i kvalitetna, ona može u potpunosti da zadovolji
potrebe koza.

Ukoliko je ispaša neorganizovana, koze veoma loše koriste pašne
površine, tako da iza sebe mogu da ostave i do 50% od raspoložive zelene mase.
Preporuka je da se, ukoliko se koze napasaju na sejanim livadama, odnosno
pašnjacima, da se uvede sistem pregona (pregrađivanje određenog dela
pašnjaka),

Koze se takođe, i specifično ponašaju pri ispaši, tako da recimo pri nagloj
promeni vremena (kiša), prestaju sa pašom. Na sezonski prelazak (zima-proleće)
ishrane sa suve hrane na ispaši i obratno, koze treba postepeno navikavati (7-14
dana), jer su kao i ovce i goveda vrlo osetljive na nagle promene u ishrani.

Tako kozi koja proizvodi 1 litar mlekadnevno, treba obezbediti oko 7 kg
zelene mase uz dodatak 400 gr koncentrata, dok se za proizvodnju 2 kg mleka
potrebe povećavaju na 10 – 12 kg zelene mase i 200 gr koncentrata dnevno. Kod
visoko mlečnih grla koza dnevna količina zelene mase u obroku može iznositi i do
15 kg.
Tabela 3. Potrebe u zelenoj hrani za koze i ovce u tovu
Tip pašnjaka
Vrsta životinja
koze
ovce
krave
Grlo1
Dobar kvalitet
pašnog sistema
6-8
5-6
1
Dobar brsni
sistem
9-11
6-7
1
Grlo/ha.
Pšenica/lucerka
10-12
8-9
1,5
Pašnjak lucerke
12-15
10-11
1,9
1
Broj životinja koje konzumiraju istu količinu hranu
Seno. U ishrani koza upotrebljavaju se različite vrste sena, pri čemu
je ono u toku zimske ishrane koza ponekad jedino i osnovno hranivo. Hranljiva
vrednost kao i kvalitet sena u mnogome zavisi od vrste biljaka koje se u
najvećem procentu nalaze u njemu, zatim od vremena kosidbe, načina sušenja,
čuvanja i dr. Od različitih vrsta sena koja se mogu pripremiti za zimsku ishranu
koza, najznačajnije je seno od lucerke i crvene deteline.
Takođe, značajno može biti i livadsko seno, naročito ako je sastavljeno
od više vrsta trava i ako potiče sa brdsko-planinskog područja. Mešana sena,
sastavljena od različitog udela vlatastih trava i leptirnjača su takođe, značajna u
ishrani koza. Ova sena se dobijaju sa sejanih livada, ili su to smeše useva koje se
gaje na oranicama (smeša grahorice i graška sa ječmom, ovsem i dr.)
Silaža. Silaža se u našim uslovima znatno ređe upotrebljava u ishrani
koza. Ukoliko je neko domaćinstvo koristi u ishrani, onda je veoma važno da se
uz nju daje i određena količina sena. Silaža se za ishranu koza može pripremati
od različitih biljaka kao što su kukuruz, ječam , ovas, raž, zatim različite vrste
leptirnjača i trava, suncokret, repa, suvi repini rezanci i dr.
Silaža trava ne prouzrokuje neke značajnije probleme, dok ishrana
silažom a naročito kukuruznom, može kod koza prouzrokovati gubljenje apetita,
smanjenje proizvodnje mleka i utovljenost koza, naročito tokom poslednjih
nedelja bremenitosti. Smanjenje konzumiranja nastaje usled odbijanja hrane.
Imajući to u vidu, preporučuje se da se ona koristi u ishrani u prvoj polovini
laktacije i da se, kao i ostale silaže, u obrocima kombinuje sa 0,4-0,5 kg sena.
Naročito treba paziti da se u ishrani ne koristi loše spremljena silaža,
zatim plesniva i pokvarena, kao i jako kisela. Silaža se u obroku koza postepeno
uključuje i to u manjim količinama 2-3 puta u toku dana. Koze se mogu hraniti
silažom čija se količina u dnevnom obroku kreće od 2 do 4 kg, dok se
bremenitim grlima daje u manjim količinama od 1 do 2 kg. Pojedini autori
navode maksimalno konzumiranje kukuruzne silaže u količini od 5,4 kg dnevno.
5. mesec
bremenitosti
Hranivo
2. mesec laktacije,
proizvodnja 5 kg
mleka
3. mesec laktacije
proizvodnja 3 kg mleka
Sveža supstanca hrane, kg/dan
Osrednje seno-otava
Vrlo dobra travna silaža
Ječam
Proizvodni
dodatakkoncentrat
0,5
1,7
0,3
0,5
3,1
0,3
0,8
0,5
3,4
0,5
Tabela 4. Primer zimskog obroka za mlečne koze sa upotrebom travne silaže
Korenasto-krtolasta hraniva. Ova hraniva uključuju sve biljne vrste
čiji podzemni delovi mogu koristiti za ishranu koza. Od korenasto-krtolastih hraniva
u zimskoj ishrani koza može se koristiti stočna repa, stočna mrkva, krompir i dr.
Ova hraniva su veoma sočna i sadrže 80-90% vode. U ishrani koza koriste se u
količini od 1-2 kg dnevno na dan po grlu.
Koncentrovana hraniva. U koncentrovana hraniva spadaju sva zrnasta
hraniva (žitarice) kao i sporedni proizvodi koji se dobijaju u industriji preradom
pojedinih biljnih kultura. Koncentrovana hraniva su znatno bogatija u hranljivoj
vrednosti u odnosu na kabasta, pa se ova hraniva međusobno kombinuju u ishrani
koza.
Od ovih hraniva najviše se koristi zrnevlje žitarica i to: kukuruz, pšenica,
ječam, ovas i dr. Od sporednih proizvoda mlinske industrije u ishrani koza najčešće
se koriste pšenične mekinje, koje koze vrlo radu jedu. Uljane sačme (suncokretova
i sojina) koje nastaju kao sporedni proizvodi u industriji ulja, takođe, su vrlo
značajne u ishrani koza kao izvori proteina u smešama koncentrata.
Kozama je najbolje davati grubo prekrupljeni koncentrat, nego fino
samljeveno zrno žitarica. Koze su mnogo osetljivije na kvalitet koncentrata od
ovaca i krava. One vrlo brzo smanjuju ishranu i prestaju jesti ukoliko je koncentrat
lošeg kvaliteta (buđav, pokvaren itd.)
Tabela 5. Smeše koncentrata za ishranu koza
Hranivo
Ječam
Ovas
Kukuruz
Pšenica
Arašidov Sojine Mineraln
e pogača pogače
e
ili sačma ili sačma materije
Smeše od zrnastih hraniva, %
65
35
40
30
30
50
-
40
10
Smeše od zrnastih hraniva i uljanih sačmi, %
40
30
-
-
25
-
5
40
-
30
-
25
-
5
35
25
10
-
20
5
5
ISHRANA BREMENITIH KOZA
Da bi se dobio zdrav i vitalan podmladak koze treba dobro hraniti u toku
perioda bremenitosti. Period bremenitosti koza se prema njihovim potrebama u
ishrani može podeliti na dva perioda:

Prvi period obuhvata prvih 15 nedelja skoznosti i koze u ovom periodu,
nemaju nekih posebnih potreba u pojaćanoj ishrani. Zbog toga ukoliko koze imaju
na raspolaganju kvalitetnu ispašu, onda ona zadovoljava sve njihove potrebe.

Drugi period bremenitosti obuhvata zadnjih mesec i po dana pre jarenja
koza. Potrebe koza u svim hranljivim materijama značajno se povećavaju u ovom
periodu.

Za ishranu koza u poslednjoj fazi skoznosti najpodesniji su seno dobrog
kvaliteta i određena količina koncentrata. Ishrana sa koncentratom može započeti
na 6-8 nedelja pre jarenja sa količinom od 200 gr po kozi na dan. Količina sena
treba da se kreće do 2,5 kg na dan.

U drugoj polovini bremenitosti obrok kod visokoproduktivnih koza
mogao bi se sastojati od 2,5 kg sena i oko 300 gr koncentrata. Ukoliko je kvalitet
sena slabiji onda se količina koncentrata u obroku povećava. Takođe, u smešu se
uvode i hraniva koja su bogata proteinima (najčešće suncokretova i sojina
sačma). Na nekoliko dana pre jarenja obrok se smanjuje za jednu četvrtinu ili čak
za polovinu, kako bi se koza lakše ojarila. Poželjno je da obrok bude sastavljen od
kvalitetnijeg kabastog hraniva (sena), kako bi se na taj način umanjila mogućnost
preranog nalivanja mleka u vimenu.
Odgajivačima koza se u zavisnosti od mlečnosti koza preporučuju orijentaciono
sledeći obroci:
Za proizvodnju 1 kg mleka
Zimska ishrana
Letnja ishrana
Za proizvodnju 2 kg mleka
Zimska ishrana
Letnja ishrana
1,5 kg sena (livadsko ili lucrkino)
0,4 kg smeše koncentrata (žitarice)
6,0 kg zelene mase
0,2 kg smeše koncentrata
2,0 kg sena (livadsko ili lucerkino)
2,0 kg silaža
0,4 kg smeše koncentrata
8,0 kg zelena masa
0,4 kg koncentrata
ISHRANA KOZA U LAKTACIJI

Odmah posle jarenja kozi treba dati mlak napoj od pšeničnih mekinja. U
toku prvih 24 časova koza na raspolaganju treba da ima manje količine
kvalitetnijeg sena (obično lucerkino ili livadsko).

Prva dva tri dana posle jarenja, obrok se i dalje sastoji od manjih količina
sena uz dodatak koncentrata u količini od 100 gr po grlu dnevno. Dnevna količina
koncentrata postepeno se povećava kako bi 5 – 7-og dana posle jarenja, dostigla
količinu od 400 – 500 gr dnevno.

Količina i sastav koncentrata zavise od količine i kvaliteta kabastih
hraniva, kao i broja jaradi koja sisaju kozu. Kozama manje mlečnosti i koje doje
jedno jare, pored kvalitetnog sena deteline ili lucerke, treba obezbediti prekrupu
sastavljenu od smeša žitarica (kukuruz, ječam, ovas, pšenica i dr.)

Za koze koje luče veće količine mleka i pri tome doje 2 – 3 jareta pored
kvalitetnog sena potrebno je obezbediti smešu koncentrata sa dodatkom nekog
proteinskog hraniva.

U prvih mesec i po dana laktacije postoji potreba za prihranjivanjem koza
sa smešama koncentrata. Nakon toga, količinu koncentrata treba postepeno
smanjivati, tako da sa 2 – 2,5 meseca posle jarenja, više nema potrebe za
njihovim korišćenjem, ukoliko je seno dobrog kvaliteta. Ovo je naročito slučaj
ukoliko se koze drže i hrane na kvalitetnim pašnjacima. U toku zimskog perioda,
posle 10-tak nedelja laktacije, obrok se može sastojati od kvalitetnog sena i
određenih količina (1 – 2 kg) korenasto-krtolastih hraniva.
Tabela 6. Obroci za koze prosečne težine od 50-55 kg i za proizvodnju mleka od 3,5 kg dnevno
Dnevna količina hrane, kg
H RANIVO
I
1.Seno
2.Stočna repa
3.Smeša cerealija
4.Smeša koncentrata
5.Kukuruzna biljka
6.Silaža trave
(dobrog kvaliteta)
1.Trava (ispaša)
2.Premiks (vit + min)
Obroci
II
III
IV
1,4
3,5
0,15
0,35
-
1,3
0,4
0,3
0,6
0,5
0,7
-
0,35
-
0,03
-
3,4
0,03
12,0
0,02
0,03
U narednim tabelama prikazani su nivoi potreba koza u proteinu u smeši
koncentrata u zavisnosti od faze proizvodnje kao i preporučena dnevna količina
koncentrata po grlu.
Tabela 8. Predloženi nivoi za tovne rase koza
Faza
% proteina
Dnevna količina
(po grlu)
Pre zalučenja/prihranjivanje
18%
115-150 gr
U zalučenju
16%
225-340 gr
Rast
14%
450 gr
Pojačana ishrana (1 mesec pre i 1 nakon
pripusta)
14-16%
Bremenitost (2. – 3. mesec)
14-16%
225-450 gr
Bremenitost (poslednjih 6 nedelja)
14-16%
340-900 gr
Laktacija (prosečna, jedno jare)
14-16%
340-560 gr
Laktacija (jaka, blizanci)
14-16%
900 gr
450-1300 gr
Ženke za zamenu
16%
225-450 gr
Jarci (odrasli, koji nisu za pripust)
14%
< 225 gr
Kozama treba obezbediti slobodan pristup kabastim hranivima i neograničen pristup
čistoj, svežoj vodi. Obezbediti mineralni dodatak po slobodnom izboru.
Tabela 9. Predloženi nivoi za mlečne rase koza
Faza
Pre zalučenja/ishrana starterom (2 do 4
meseca)
% proteina
Dnevna količina
(po grlu)
18%
Slobodan izbor
Koze u rastu (4 meseca do 6-8 nedelja pre
jarenja)
14-16%
450-670 gr
Zasužene ženke (6-8 nedelja pre jarenja)
14-16%
450-900 gr
Koze u laktaciji
14-16%
450 gr na svakih
1,5 kg
proizvedenog
mleka
Jarci (odrasli, u radu)
14-16%
450-900 gr
* Kozama treba obezbediti slobodan pristup kabastim hranivima i neograničen
pristup čistoj, svežoj vodi. Obezbediti mineralni dodatak po slobodnom izboru.
ISHRANA JARČEVA
Ishrana jarčeva u toku godine je takva da se u periodu mirovanja
odnosno, kada se ne pripuštaju na koze, dobijaju obrok koji je jednak onome koji
dobijaju koze u toku prvog perioda bremenitosti.

U sezoni mrkanja obrok je povećan i sličan je onom koji dobijaju koze u
toku druge polovine bremenitosti. U periodu mirovanja koji obično traje oko 10
meseci jarčevi se mogu hraniti senom koje može biti i osrednjeg kvaliteta.

Količina sena zavisi od njihove telesne mase i obično se kreće od 2 – 3 kg
po grlu na dan. Dodavanje koncentrata u tom periodu u obroku nije potrebno.
Ishranu jarčeva treba pojaćati na 6 – 8 nedelja pre početka parenja. U tom
periodu kvalitetu hrane treba posvetiti posebnu pažnju.

Smešu koncentrata treba uvesti u ishrani jarčeva na mesec i po dana pre
početka parenja u količini od 400 – 500 gr, što u mnogome zavisi od njihove
kondicije. U periodu mrkanja prosečan obrok za priplodne jarčeve može se
sastojati od 2,5 kg sena i 400 gr koncentrata.

Takođe, da bi bili sposobni za uspešnu oplodnju koza, jarčevi nesmeju biti
iznureni i mršavi kao ni utovljeni tj. gojazni.
IX. TEHNIKA I ORGANIZACIJA ISHRANE KOZA
U samoj organizaciji ishrane i celokupne proizvodnje koza od velikog je
značaja tehnološki postupak, koji predviđa redosled u davanju pojedinih hraniva,
broj kao i vreme hranjenja koza.
Redosled hranjenja. U principu prvo treba davati ona hraniva koja se
brzo i u potpunosti pojedu od strane koza, a to su koncentrovana i sočna hraniva,
pa tek onda kabasta (seno). Pri ishrani koza hranu treba davati u kontinuitetu i
bez zastoja, kako bi koze imale dovoljno vremena za odmor i mirno preživanje.
Silažu i ostala hraniva sa specifičnim mirisima koji lako prelaze na mleko,
treba davati posle muže. U toku zimske ishrane kabasta hrana se kozama daje 3
puta dnevno, a koncentrat 2 puta (sem kod koza sa većom mlečnošću kada se
koncentrat daje i 3 puta dnevno). Tako se, koncentrat i seno daju u zavisnosti od
proizvodnje, ujutru i uveče, a sočna hraniva (repa i dr) kao i silaža, u podnevnim
časovima.
Ukoliko u obroku nema sočnih hraniva onda se u tom periodu umesto
njih daje jedna trečina dnevnog obroka sena. Letnja ishrana koza uglavnom se
zasniva na kombinovanju paše i dodatku koncentrata.
Broj hranjenja. Koze se obično hrane 2 –3 puta dnevno što u mnogome
zavisi od faze njihove proizvodnje. Kozama koje se nalaze u mesecima najveće
mlečnosti, hranu treba davati češće (3 –4 puta dnevno), zato što na taj način bolje
iskorišćavaju hranu. U odnosu na svoju telesnu masu, koza može da pojede veću
količinu hrane u odnosu na ovce i goveda, ali na ishranu troši više vremena.
Vreme hranjenja treba odrediti prema redosledu i broju hranjenja i treba
ga se redovno pridržavati. Koze se jako uznemiravaju kada hranu dobijaju sa
zakašnjenjem. U toku zimskog perioda ishrana obično počinje u 6 časova ujutru,
kada koze dobijaju prvu količinu dnevnog obroka, dok zadnje hranjenje pada oko
18 časova uveče. U toku letnje ishrane, pre izgona na pašu koze takođe prvu
količinu koncentrata dobijaju u ranim jutarnjim satima (5-6 čas.).
Pri štalskoj ishrani, kada se kabasta hrana daje 3 puta dnevno a koncentrati
2 puta, kod mlečnih koza koje se mašinski muzu, raspored u davanju pojedinih
hraniva bi bio sledeći:
U 5 sati ujutru se daje 1/3 od ukupne dnevne količine koncentrata (može se
davati za vreme muže koza,
U 7 sati se daje 1/3 dnevnog obroka sena
Oko 13 časova daje se druga trećina od ukupne količine koncentrata
U 17 sati se kozama daje poslednja 1/3 koncentrata (pri većernjoj muži)
U vremenskom periodu od 18 do 20 časova daju se 2/3 obroka u senu
U periodu kada su koze zasušene tehnika ishrane je slična predhodnoj,
stim što se koncentrat u ovom slučaju daje samo 2 puta u toku dana (isključuje se
davanje dela koncentrata u podnevnim časovima). Kada se koze napasaju ishrana
se prvenstveno bazira na korišćenju paše uz dodatak manjih količina koncentrata.
U 5 sati ujutru se daje 1/3 od ukupne dnevne količine koncentrata (može se
davati za vreme muže koza)
Koze se isteruju na ispašu posle jutarnje rose
U 14 časova daje se druga 1/3 dela koncentrata
Posle 15 časova koze se isteruju na popodnevnu ispašu, gde u većini slučajeva
ostaju do 17 sati
U 18 sati se kozama daje poslednja 1/3 koncentrata (pri većernjoj muži)
X. ISHRANA JARADI
Odgovarajuća ishrana i odgoj jaradi predstavlja osnovu za kasniju
visoku proizvodnju kod koza. Proizvodna vrednost svakog grla u velikoj meri
zavisi od njegove ishrane u najranijem uzrastu.
U vezi sa tim, pri dobroj ishrani bremenitih koza u poslednjem periodu
skoznosti, dobijaju se krupnija i vitalnija jarad, što kasnije omogućava njihov
intenzivan porast i uspešan razvoj.
Ishrana jaradi u prvim danima života od izuzetnog je značaja.
Lučenje prvog majčinog mleka – kolostruma, počinje nekoliko časova pre
jarenja ili neposredno iza toga. Zbog toga je od posebnog značaja da jarad
posle rođenja što pre posisaju kolostrum.
Većina jaradi već u toku prvih pola sata počinju da sisaju svoju majku.
Ako to nije slučaj onda jarad treba zadojiti. Ako jarad ne posišu dovoljne količine
kolostruma u prvih 10-tak časova života, dolazi do smanjenja prirasta i povećava
se njihova smrtnost. Pored toga, što predstavlja izuzetno bogat izvor hranljivih
materija, kolostrum ima i ulogu da zaštiti jarad od različitih oboljenja i infekcija u
prvim danima života.
Fermentacija kolostruma. Višak kolostruma predstavlja veoma
vredno hranivo, koje može biti upotrebljeno nakon prvih 24 časa života. Zamrznut
i lagerovan, kolostrum se mora otopiti pre ishrane jaradi. Međutim, višak
kolostruma se može zakiseliti (fermentisati) i tako lagerovati. Kolostrum treba
staviti u čistu posudu kao što je plastična kanta i treba ga držati na hladnom
mestu. Posuda bi trebalo da ima otvor na vrhu kako bi kolostrum mogao da ‘diše’.
Za prevenciju kontaminacije iz spoljašne sredine, posudu treba prekriti čistom
gazom.
Kolostrum treba svakodnevno promešati, tako da će doći do njegove
fermentacije. Ovako spremljen kolostrum može se čuvati oko 3 meseca. Pre
upotrebe tri delova kolostruma treba promešati sa jednim delom tople vode, i
njime hraniti jarad prema preporučenim količinama.
Zamrzavanje kolostruma. Višak kolostruma može biti lagerovan u
zamrzivaču do 12 meseci. Zbog pogodnosti, poželjno je zamrzavati količinu od
200 ml kolostruma u plastične kese od 1 litre. Sakupljanje kolostruma za
zamrzavanje treba uzeti od odraslih grla prvog ili drugog dana nakon jarenja ili
telenja (ukoliko ima u višku kravljeg kolostruma). Kod otkravljenja kolostruma, ne
treba koristiti direktne izvore toplote, da ne bi došlo do uništavanja
imunoglobulina.
Skica 6. Privikavanje jaradi na napajanje mlekom iz posude
Kako najbolje otkraviti kolostrum? Osnovno je otopiti led a da pri
tome ne dođe do degradacije zaštitnih proteina antitela. Ovo se najbolje postiže
stavljanjem kolostruma u toplu (ne vrelu) vodu (<120°F, 50°C) i puštanjem da se
otopi. Alternativa je da se kolostrum otopi i u mikrotalasnoj pećnici uz malo
oštećenja antitela ako se zagreva u kratkim periodima sa malim naponom.
Povremeno treba otakati otopljenu tečnost kako bi se preterano zagrevanje svelo
na minimum. Takođe je značajno izbeći "vrele tačke" unutar zamrznutog
kolostruma. Primena obrtne ploče u mikrotalasnoj može na minimum svesti
ovakav tip oštećenja.
Koju količinu kolostruma treba dati jaradima nakon rođenja?
Prema savremenim preporukama jaradima treba davati količinu koja iznosi od 8
do 10% od porođajne mase jareta, međutim najbolje je jarad hraniti prema
apetitu. Na primer ako je porodna težina jareta 2,5 kg, to znači da bi za njegovo
napajanje okvirno trebalo oko 200 do 250 gr kolostruma (2,5 kg X 10%).
PRIHRANJIVANJE JARADI
Za pravilno razvijanje organa za varenje, značajno je prihranjivanje jaradi
suvom hranom. Ovo prihranjivanje obično počinje između 7 i 14 dana posle
rođenja, dok sa starošću od oko 3 nedelje jarad počinje i da preživa. U ovom
periodu jarad uz majčino mleko dobija i kvalitetno seno kao i smešu koncentrata
sa 18% proteina.
Veoma je značajno da od trenutka kada počnu da dobijaju suvu hranu,
jarad na raspolaganju ima dovoljnu količinu vode za piće.
Seno se u ishrani jaradi kasnije može zameniti i sveže pokošenom
zelenom masom. Najbolje je u ishrani jaradi koristiti kvalitetno seno lucerke ili
deteline, kao i livadsko seno.
Koncentrat se može u početku porihranjivanja daje u manjoj količini od
oko 20 – 40 gr, ali se kasnije njegova količina postepeno povećava, tako da pri
odlučenju ona može iznositi i oko 200 gr.
Od koncentrovanih hraniva najčešće se daju kukuruz, ječam, ovas,
pšenične mekinje, kao i sojina ili suncokretova sačma. Jarad uspešno mogu
koristiti u ishrani celo zrno žitarica, ali je bolje kada se ona daju prekrupljena.
Danas se na tržištu mogu nabaviti gotove smeše koncentrata, koje u sebi sadrže
sve neophodne hranljive materije koje su potrebne jaradima za nesmetan razvoj
(tabela 12).
Tabela 12. Sastav smeše koncentrata za ishranu jaradi (%)
Komponenta
- Kukuruz (prekrupa)
- Pšenične mekinje
- Lucerkino brašno
- Sojina sačma
- Riblje brašno
- Stočni kvasac
- Premiks
- So jodirana
Energetska vrednost NEL/kg
Svarljivih proteina %
Početna smeša
Smeša za porast
50
15
10
15
8
1
1
68
20
20
1
1
6,74
18
7,50
15
Ukoliko su jarad pravilno hranjena u uzrastu sa mesec i po dana treba
da dostignu telesnu masu od 12 – 15 kg, a pri odlučenju sa tri meseca oko
20 kg.
XI. EKONOMSKA OPRAVDANOST UZGOJA KOZA
Ekonomičnost neke proizvodnje pa i zasnivanje kozarske proizvodnje, u
mnogome zavisi od mnogobrojnih faktora i problema sa kojima je zainteresovano
domaćinstvo suočeno pri njenom zasnivanju.
To se pre svega odnosi na:

određivanje veličine stada,

izgradnju objekata ili adaptaciju već postojećih,

izbora i sistema gajenja koza,

smera proizvodnje (mleko-meso ili drugi), kao i
 mogućnosti plasmana i prodaje kozjih proizvoda (mleko, sir, jarad, koža,
stajnjak i dr).
Najznačajniji uslov pri opredeljenju nekog domaćinstva za gajenje koza,
jeste mogućnost obezebeđenja hrane u toku cele proizvodne godine. Na osnovu
ovoga određuje se i broj koza koje će se odgajati.
Ukoliko domaćinstvo može da za potrebe ishrane koza, obezbedi dovoljnu
količinu kabaste hrane sa sopstvenih površina zemljišta (naročito za zimski period),
to u mnogome utiče na rentabilnost ove proizvodnje. Pogotovu, ukoliko budući
odgajivač poseduje i zemljište za proizvodnju žitarica, za koncentrovanu hranu.

U toku letnjeg perioda ishrane, treba voditi računa tj planirati (u zavisnosti
od sistema gajenja) mogućnost ispaše koza na okolnim terenima (štalsko-pašni
sistem uzgoja).

Drugi bitni činilac koji utiče na zasnivanje ove proizvodnje jeste i izgradnja
objekata, kao i njihovo opremanje. Kakav će objekat biti, zavisi u mnogome od
rasnog sastava koza kao i od sistema uzgoja (intenzivni sistem zahteva
odgovarajuće uslove i opremanje objekata).

Domaćinstvo koje već poseduje stariji objekat, može u sopstvenoj režiji izvršiti
njegovu adaptaciju. Odnosno uz manja ulaganja i uz učešće ličnog rada, treba da
ga prilagodi potrebama pravilnog uzgoja koza. To znači, da u njemu treba da
obezbedi ugradnju opreme za ishranu kao i napajanje koza.

Što se tiče ekonomske dobiti od kozarske proizvodnje, u mnogome zavisi od
smera proizvodnje i rasnog sastava koza. Ukoliko domaćinstvo poseduje sve napred
navedene uslove, a želi da se opredeli za smer proizvodnje mleko-meso, onda treba
da se opredeli za uzgoj naše domaće bele koze, kao mlečnog tipa. Na taj način
proizvodnjom, odnosno dobijanjem većih količina mleka i njegovom direktnom
prodajom (mlekarama) ili preradom u pojedine proizvode (u sir koji je tražen na
tržištu), odgajivači mogu ostvariti značajna sredstva.
 Ako se u obzir uzme i mogućnost prodaje jaradi (s obzirom da je plodnost ove
koze u proseku 1,8 jaradi po kozi), onda se i putem njihove prodaje, bilo kao jarad
do 3 meseci uzrasta ili kao priplodni materijal, može ostvariti ekonomičnost ove
proizvodnje.

Dobit od zasnivanja kozarske proizvodnje, u većoj meri može se povećati
poboljšanjem rasnog sastava koza (mogućnost nabavke alpino koza), proširenjem
farme kao i boljom organizacijom proizvodnje.
XII. MERE ZA UNAPREĐENJE KOZARSKE PROIZVODNJE
Poslednjih godina u odnosu na raniji period uzgoju koza se prilazi puno
organizovanije, i to u cilju zasnivanja novog tipa kozarske proizvodnje sa
tendencijom robne proizvodnje i izraženije ekonomske opravdanosti uzgoja koza.
Danas se u našoj zemlji povećava broj domaćinstava koja bi se bavila
uzgojem koza kao isključivom delatnošću, a još je veći broj onih koja se opredeljuju
za uzgoj manjeg broja grla i to većinom kao dopunu nekoj drugoj stočarskoj
proizvodnji.
U cilju pravilne organizacije i uspešnog razvoja kozarstva, na imanjima
poljoprivrednih domaćinstava a posebno onih usmerenih na robnu proizvodnju,
programi razvoja kozarstva treba da predvide zasnivanje kozarske proizvodnje na
društvenim gazdinstvima.
Treba definisati tipove kozarskih farmi, određujući pri tome cilj i stepen
njihovog značaja. Farme koza bi prema nameni trebalo grupisati u:

reprodukcione,
 priplodne i

proizvodne.
Reprodukcione farme treba da predstavljaju centre za gajenje
visokoproizvodne rase ili ustaljenog visokoproizvodnog tipa domaćih rasa koza.

Osnovni cilj ovakvih reprodukcionih farmi je proizvodnja odabranog vrlo
kvalitetnog priplodnog materijala oba pola, koji će se koristiti, pre svega, za
zasnivanje društvenih i udruženih priplodnih farmi koza određene visokoprozvodne
rase ili tipa, kao i za obezbeđivanje muškog priplodnog materijala za rad na rasnoj
izmeni na onim farmama priplodnog tipa koje se budu prihvatile takvog rada.

S obzirom da je rad ovakvih reprodukcionih centara vezan sa određenim
troškovima predlaže se da na početku bude samo jedan ovakav centar na nivou
države.

Kada se radi o širenju proizvodnijeg kozarstva, za naše uslove mnogo veći
značaj ima oplemenjena domaća bela koza, koja je nastala kao proizvod
tridesetogodišnjeg, nesistematskog ukrštanja domaće bele koze sa sanskom rasom.

Ova koza predstavlja proizvodno i rasno ustaljen kvalitetan materijal, koji
je uz to i prilagođen našim klimatskim uslovima, kome samo nedostaje primena
pravilne selekcije na mlečnost, kao i obezbeđenje odgovarajućih uslova ishrane i
nege, pa da ona može da ispolji svoj proizvodni potencijal u potpunosti.
Priplodne farme imaju za cilj, da za potrebe svakog područja proizvodi
kvalitetan muški i ženski priplodni materijal za potrebe proizvodnih farmi i to onog
rasnog sastava koji dugoročnim programom bude predviđen za to područje.
Proizvodne farme bi imale kao osnovni cilj robnu proizvodnju mleka i
mesa, i to bilo u okviru sopstvene proizvodnje bilo uz udruživanje robnih
proizvođača kozjeg mleka i mesa na svojim područjima.

Ovaj drugi tip bi se zasnivao na organizovanju otkupa mleka radi
zajedničke prerade u sir, otkupa jaradi, plasmana jarećih i kozjih koža, kozjeg
mesa ili prerađevina. Ovim bi stekli znatno veći značaj za svoje područje i imali
vrlo korisnu ulogu u razvoju organizovane proizvodnje kozjih proizvoda.

Ovakve farme treba da se zasnivaju u regionima gde već postoji
zainteresovanost poljoprivrednih gazdinstava za ovu proizvodnju, ili tamo gde bi
ona mogla da se podstakne.

Prednost treba dati onim gazdinstvima koza koja imaju uslove i žele da
se odluče na robnu proizvodnju i udruživanje. Ta gazdinstva u zavisnosti od uslova
treba usmeravati na zasnivanje priplodnih farmi koza, koje bi proizvodile dobar
priplodni materijal za lokalne potrebe (posebno zbog velikog nedostatka
priplodnih grla na tržištu), ili na zsnivanje proizvodnih farmi u cilju robne
proizvodnje.

U plodnijim područjima zainteresovana gazdinstva treba usmeriti na
držanje proizvodnijih koza, uz primenu umereno intenzivnog tipa gajenja.
Međutim, u tim krajevima kozarstvo će svakako biti dopunska proizvodnja ostalim
vrstama domaćih životinja, što je i realno. Uslovi gajenja, rasna pripadnost i broj
koza usmeravaće ova gazdinstva na opredeljenje za priplodne ili proizvodne farme
koza.

Odgajivače koji samoinicijativno žele da se bave intenzivnom kozarskom
proizvodnjom ne treba sputavati, već sagledati njihove mogućnosti i ukoliko
ispunjavaju određene uslove, nastojati da im se pruži sva potrebna pomoć.

Oni, često, mogu da budu i uzor drugima za gajenje ove domaće
životinje. Za početnike je najbolje da počnu sa manjim stadom koza, jer će tako
najuspešnije savladati potrebni stepen tehnologije gajenja.

Pri njihovom zasnivanju, pored ostalog, treba uzeti u obzir i geografske
osobine pojedinih regiona, strukturu gazdinstva i mogućnost dopremanja kozjeg
mleka u sabirne centre. Stvaranje robne proizvodnje intenzivnijeg tipa, primenom
savremenije tehnologije gajenja i postizanjem ekonomskog uspeha, gajenje koza
će prihvatiti i mlađa populacija, što do sada nije bila praksa.

Kada se radi o starijim domaćinstvima, treba sagledati i mogućnost
zamene krava proizvodnijim rasama koza, polazeći pri tome i od toga da je
potreban manji smeštajni prostor, tj., jeftiniji i brži za izgradnju, manje radne
snage oko nege i čuvanja koza, manje hrane i lakši rad oko ishrane, nije potrebno
svakodnevno čišćenje stajnjaka, lakša i potpunija je muža.
Da bi se postavili osnovni principi i osiguralo pravilno usmeravanje razvoja
kozarstva u našoj zemlji, neophodna je primena sledečih mera:
 Izraditi poseban program razvoja kozarstva
 Razraditi organizaciju o masovnom prilazu poboljšanju rasnog sastava i
proizvodnih osobina domaćih populacija koza
 Uvesti zakonske odredbe u vezi kozjeg mleka, s time da mu se određuju
cene prema njegovim specifičnostima i da se izjednači u zaštitnim merama sa
ostalim vrstama mleka
 Nastojati da se uvoz radi unapređenja našeg kozarstva svede na sansku i
alpsku rasu koza
 Odrediti organ ili organizaciju s posebnim ovlašćenjima, koja bi imala
zadataka da koordinira razvoj kozarstva u zemlji
 Formirati tim stručnjaka koji će usmeravati nivo izmene rasnog sastava
koza za pojedina područja i određivati stepen selekcijiskih mera u masovnom
zahvatu unapređenja kozarske proizvodnje, uključujući tu i potrebe uvoza
 Angažovati naučne i stručne službe da od početka organizuju, prate i
usmeravaju programe unapređenja kozarske proizvodnje
 Organizovati stalne kurseve ili škole za zainteresovane stručnjake i
individualne odgajivače radi bržeg obučavanja za rad u kozarstvu
Na osnovu svega napred izvetog, sve navedene strukture od proizvođača
pa do odgovornih organa i službi, treba da imaju na umu da je kozarstvo grana
koja ima neke svoje specifičnosti i da ono još uvek ima nedovoljno organizovan
prilaz u njegovom pravilnom usmeravanju i razvoju.
HVALA NA PAŽNJI!