Transcript Иновације у програмским садржајима наставних

Иновације у програмским садржајима
наставних предмета у школама неће
довести до суштинских промена
уколико се не обезбеди нова стратегија
наставе обогаћена разноврсним
облицима, савременим моделима
учења, динамичким методама рада,
као и применом савремене образовне
технологије (ТВ, компјутер, филм…)
ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКА
ОРГАНИЗАЦИЈА НАСТАВЕ
И УЧЕЊА
Шта је мотивација?
Мотивација за реализацију одабраног садржаја се односи на то како
предложени садржај, методе и облици рада, као и планиране
активности мотивишу ученике за активно ангажовање у процесу
стицања знања. Настава је усмерена на ученика, те је основни циљ
објаснити како се остварује мотивација ученика.
Саставни и неопходни чинилац било које продукције и учења, јесте
мотивација за сазнавање.
Мотивација је сплет мотива с динамичком, регулативном и
интегративном функцијом а
мотив је чинилац у организму или личности који покреће активност,
одржава је и усмерава циљу ). Мотив је ослонац свакој па и
интелектуалној акцији. Може бити спољни или унутрашњи зависно од
циља акције. Жељу за учењем треба да подстиче сваки наставник који
се залаже за школу без принуде и за идеју о доживотном образовању.
Спољашња мотивација за учење заснива се изван саме активности и
њеног садржаја и мотиви су само средство за остваривање неких
других циљева. На пример: "учим српски језик јер ће ми то требати за
пријемни испит―, или "то учење обезбеђује неку награду и признање".
Циљ унутрашњих мотива је заинтересованост за саму активност или
процес рада и његов садржај. На пример "волим да учим историју јер
ме интересују историјски догађаји". У школском систему важно је
подстицати развој унутрашње мотивације.
Како се то постиже?
• тако што се ученицима дозволи да у фази планирања
наставе и сами бирају активности и садржаје који их
интересују,
• активан начин учења занимљивих садржаја,
• комбиновањем различитих облика, метода и
средстава рада,
• укључивање стваралачких и узрасно
карактеристичних активности,
ПРИСТУП ПЛАНИРАЊУ
НАСТАВЕ
• МОРА БИТИ СИСТЕМАТИЧНО И ОДРЖАВАТИ
ЈЕДАН ЛОГИЧАН СЛЕД ОПЕРАЦИЈА
• ПРВИ КОРАК- ОДРЕЂИВАЊЕ ЦИЉА И ЊЕГОВО
ПРЕЦИЗИРАЊЕ-ОДНОСНО
ОПЕРАЦИОНАЛИЗАЦИЈА ЦИЉА
• ЗА СВАКУ АКТИВНОСТ КОЈА СЕ НАМЕРАВА
ИЗВЕСТИ ТРЕБА ЈАСНО ДЕФИНИСАТИ ОНО ШТО
СЕ ЖЕЛИ ДОБИТИ КАО КРАЈЊИ РЕЗУЛТАТ ТО
МОЖЕ БИТИ СУМА ЗНАЊА, РАЗУМЕВАЊЕ ПОЈАВЕ
ИЛИ ЗАКОНА, УПОЗНАВАЊЕ ОПЕРАЦИЈЕ ИЛИ
ОВЛАДАВАЊЕ НЕКОМ РАДНОМ ОПЕРАЦИЈОМ,
ОСТВАРИВАЊЕ ВАСПИТНИХ ЗАДАТАКА И СЛ.
• ТАКО КОНКРЕТИЗОВАН ЦИЉ ЈЕ КРАЈЊА ТАЧКА ДО
КОЈЕ ТРЕБА ДОЋИ ПОЛАЗЕЋИ ОД ПОЧЕТНОГ
СТАЊА.
• ПРЕЦИЗНО УТВРЂИВАЊЕ ПОЧЕТНОГ СТАЊА
ПРЕДПОСТАВЉА КОНСТАТОВАЊЕ РАЗВОЈНИХ И
УЗРАСНИХ КАРАКТЕРИСТИКА УЧЕНИКА ДАТЕ
ГРУПЕ, ПОЗНАВАЊЕ САСТАВА ГРУПЕ СА
СТАНОВИШТА НИВОА ЗНАЊА ИЛИ ОВЛАДАНОСТИ
ВЕШТИНАМА, РАЗВИЈЕНОСТ СПОСОБНОСТИ И
СОЦИО-КУЛТУРНИХ УТИЦАЈА ПОД КОЈИМА СУ
УЧЕНИЦИ, НАВИКА И МОТИВАЦИЈЕ ЗА ОДРЕЂЕНА
ПИТАЊА.
• УТВРЂИВАЊЕ ПОЧЕТНОГ СТАЊА ЈЕ ТИМСКИ РАД
НАСТАВНИКА И СТРУЧНИХ САРАДНИКА
Циљеви часа
Циљеве дефинишемо преко промене коју уводимо,
преко појединих аспеката тих промена, односно
исхода који желимо да постигнемо. Они одговарају на
питања:
коју промену желимо да остваримо?
 који је очекивани исход те промене?
 ко ће имати користи од те промене?
 Циљеви се формулишу помоћу термина:
разумевање, оспособљавање, развијање,
унапређивање, повећање, стицање знања, усвајање,
примењивање, ....
 Из циљева произилазе задаци. Из једног циља може
произаћи неколико задатака. Циљеви одговарају на
питање шта мењамо, задаци одговарају на питање
како ћемо то променити. Задаци се остварују путем
одговарајућих активности. Задаци се разлажу на
активности.

• ОБРАЗОВНИ ЗАДАЦИ ( материјални,
информативни)изражавају се знања
која ученици треба да усвоје и
освоје на конкретном часу. Утврђују
се и навике и умења која треба
развијати и формирати. Овај задатак
се може изразити путем следећих
формулација: упознати, показати,
указати, уочити, разумети,поучити,
научити итд
• ФУНКЦИОНАЛНИМ (развојним)
задацима треба изразити које
способности ће бити посебно
стимулисане и подстицане да се
брже развију код ученика на часу.
Овај задатак се може изразити путем
следећих формулација: развити,
оспособити, усавршити,
јачати,изграђивати, мислити,
доживљавати, мотивисати итд.
• ВАСПИТНИМ задацима изражава се
формирање ученикове личности на
часу. Овај задатак се може
изразити формулацијама као што
су: формирање правилног односа
према раду, заједници, имовини;
формирање код ученика свесне
радне дисциплине, родољубивих и
других моралних својстава
ученикове личности итд.
Какво може бити планирање?
ГЛОБАЛНО
ПЛАНИРАЊЕ
ОПЕРАТИВНО
НЕПОСРЕДНА
ПРИПРЕМА ЗА ЧАС
Глобално планирање(годишње)
Врши се пре почетка школске
године и обухвата распоређивање
наставних тема, број предвиђених
часова по теми, распоређивање
часова за обраду, утврђивање и
систематизацију
Оперативно планирање(месечно)
Обухвата дидактичко-методичку
разраду наставних тема на наставне
јединице а временски обухвата најмање
један месец.
Садржи: време(нпр. наставне недеље),
редослед наставних јединица у оквиру
наставне теме за сваку од њих назначен
тип часа, облик рада, метод рада,
наставна средства, место рада,
примена иновативних поступака,
сараднике у реализацији, напомена…
ОПЕРАТИВНИ ПЛАН НАСТАВНИКА
ЗА МЕСЕЦ ______________________ 200_ . ГОДИНЕ
Школске 2008/2009. године
Назив предмета_____________________________ Разред _______ Недељни фонд часова _____
Наставна
тема




Наставна
јединица
Тип
часа
Облик
рада
Наставне
методе
Наставна
средства
Напомена
Место и време извођења наставе
Иновације у настави
Корелације унутар предмета и са другим предметима
Оцена остварености плана за претходни месец
Разлози одступања од плана
 Корекције настале на основу анализе резултата рада
Датум предаје плана ______________________________
Предметни наставник __________________________
Непосредна припрема
Израда писане припреме која
представља дидактичко-методичко
структурирање часа. Планира се
организација часа и што
конкретније предвиде активности и
односи наставника и ученика
Треба да садржи следеће
елементе:
♣ назив школе и место
♣ разред и одељење
♣ предмет
♣ датум и који је час по реду
♣ наставна тема
♣ наставну јединицу
♣ редни број наставне јединице
♣ тип часа
♣ облике, методе рада, наставна
средства
♣ циљеве и задатке часа-блока
(образовне и васпитне)
♣ артикулацију часа – главне
садржинске целине( увод,
главни део, завршни део) и
потребно време за њихову
реализацију,
♣ план табле
♣ корелација са другим
предметима
♣ стручна литература за
наставника
планиран
и садржај
активност
наставника
активност
ученика
рада
планирано
време у
методе и
облик рада
минутима
начин
праћења
рада
очекивани
ефекти
ученика
уводни део
главни део
Прати и
коментарише
излагање
ученика
Презетирају
,штампају,
Подела
ученика у
парове,
подстиче
ученике за
рад, даје
Сви ученици
су активни,
по задатим
појмовима
откривају и
истражују,
меморишу
,проналазе
нове
инструкције
10
монолошка,и
ндивидуални
Слушање и
бележење
Остварење
планираних
циљева
30
Дијалошка,
рад на тексту,
Рад у
посматрање
Заинтересованост
ученика за
учење и
откривање,
усвајање
новог знања
Усмено
Слушање и
излагање
бележење
Остварење
планираних
циљева;
већи степен
задовољства
записују
паровима
позадине
завршни
део
Прати и
кометарише
излагање
ученика,
Домаћи
задатак
Презентују,
,штампају
5
• Под планираним садржајима рада се подразумевају
садржаји који су предвиђени у оквиру наставне
јединице која се реализује.У оквиру ове рубрике се
пишу ти садржаји нпр. "Упознавање са историјским
контекстом настанка државе".
• Активности наставника подразумевају делатне радње
које он предузима да би се садржаји усвојили и да би
се остварио исход. Нпр. примери активности
наставника су: дефинише појмове, објашњава нове
речи, користи различите технике да се дође до
резултата, излаже градиво...
• Активности ученика одговарају на питање: шта
ученици раде. Нпр. неке од активности ученика су:
постављају питања, воде белешке, изводе закључке,
траже информације и објашњења, ...
Шта су методе и облици рада?
Облици радa су начин груписањa децe у току радa на неком
задaтку. Директно су повезани и условљени методамa и
одсликавaју доминантне активности децe. Постоји
фронтални или рад са целом групом (обично се користи за
увод у тему и завршно сумирање), рад у групамa (за
централни део кадa деца у оквиру мале групе раде на
заједничком задaтку), рад у пару и индивидални облик радa.
Наставне методе служе томе да наставнику омoгуће
успешно подучавaње, а ученику успешно учењe. "Метода
подразумева начин наставе, тј. пут којим се преносе поједини
увиди и знањa, односно подучавa правилно учењe. Другим
речима, метода треба ученика да доведe до успешног
сусрета са одређeним садржајима и да му пружи помoћ при
њиховoм разумевању и усвајaњу."
Важно је да планирамо разноврсне методе, имајући у виду да
деца и одрасли уче на различiте начине .
ФРОНТАЛНИ
ИНДИВИДУАЛНИ
ГРУПНИ
Фронтални облик рада
• истовремени рад наставника са свим ученицима у
одељењеу под истим радним условима.
• Примењује се углавном приликом преношења нових
информација и знања ученицима
• Доминира наставник користећи се вербалним
методама рада
• Предност: економичан ( могу да се обраде веће
програмске целине, рад са великим бројем ученика)
Пружа могућност стварања одређених
емоционалних и интелектуалних расположења код
свих ученика
Продубљује се доживљај садржаја градива
нпр. остваривање задатка развоја родољубља
• Недостатак: у обради градива и у ангажовању рад
се одмерава према ''просечном'' ученику
Индивидуални облик рада
• самостално решавање задатка под руководством
наставника
• нема размене информација међу ученицима
• сви ученици решавају исте задатке, а њихов рад и
решења су део заједничког задатка целог одељења
• обезбеђује развој радних и организационих
способности ученика, развија самосталност у раду,
има велику мотивациону моћ за ученика
• захтева извесну систематичност, поступност и
одговарајућу припрему ученика и наставника
• примењују се најчешће лабораторијске и
експерименталне методе, методе рада на тексту и на
графичким радовима, метода показивања и
објашњавања
Групни облик рада
• рад са мањим бројем ученика
• наставно градиво се обрађује са прецизно
подељеним радним задацима и обавезама
• резултати рада дискутују се у одељењу
• повећава број непосредно ангажованих и активних
ученика у истом моменту
• омогућује да ученици заједничким радом стичу
знања, вештине, навике
• овакав рад подстиче, усмерава разне облике
комуникације, размене и сарадње међу ученицима и
ученицима и наставницима
• нужно захтева заједничко планирање, поделу рада,
повезивање резултата појединаца у резултате групе и
резултате групе у резултате целог одељења
- задаци за групу могу бити: - истовремени за сваку
групу, диференцирани према садржају када свака
група решава друге задатке, диференцирани према
интересовањима ученика, диференцирани према
нивоу знања и способности ученика
- примењују се најчешће лабораторијске и
експерименталне методе, методе рада на тексту и на
графичким радовима, метода показивања и
објашњавања
-рад се обавља по следећем редоследу:
ПРИПРЕМНА ФАЗА (постављање циља и задатка,
подела рада, подела ученика у групе
ОПЕРАТИВНА ФАЗА (реализација задатка, трагање
за информацијама, размена искустава и активности
међу члановима)
ВЕРИФИКАТИВНА ФАЗА (извештавање, дискусија,
усвајање закључака, вредновање)
Осавремењени облици
организације наставе
• ДИФЕРЕНЦИРАНА НАСТАВА
• ИНДИВИДУАЛИЗОВАНА НАСТАВА
• ТИМСКА НАСТАВА
• РАД У ПАРОВИМА
Диференцирана настава
• уважава индивидуалне облике по способностима,
мотивацији, интересовањима, темпу учења, раније
стеченом искуству и знању, као и друштвенокултурним вредностима средине у којој се ученик
развијао
• спољашње диференцирање наставе – ученици из
разредне заједнице распоређују се у нове хомогене
групе бар по једном критеријуму, најчешће према
способностима и успеху или, према интересовањима
( разни течајеви, курсеви нпр. за страни језик)
• унутрашње диференцирање наставе- самосталан
облик наставне организације унутар одељенске
заједнице једног разреда, циљеви, садржаји методе
прилагођавају се способностима ученика
• поступци унутрашњег диференцирања могу бити:
социјално диференцирање (групе различите по врсти
и обиму), методско и медијално диференцирање
(избор поступака, средстава, и извора знања, зависно
од темпа и стила учења), тематско диференцирање
(прилагођавање садржаја могућностима ученика)
• Важно је да наставник обезбеди време потребно да
сви ученици усвоје заједничка фундаментална знања
и вештине неопходне за даље напредовање, ученици
који брже наоредују, да и обдаренији шире и
продубљеније проучавају поједине предмете или
области које их интересују, ученици који теже
напредују(избором метода, извора знања, посебном
припремом задатака) омогућити усвајање минимума
знања и вештина. ( настава на три нивоа тежине)
Индивидуализована настава
• узима у обзир укупне особине ученика и разлике
међу њима
• варира методе, средства и поступке према тим
разликама
• омогућава ученицима да напредују према властитом
темпу учења
• остварује задатак да се ученик научи учењу
• подстичу се властите активности ученика у процесу
учења
• развија се унутрашња мотивација ученика
• постепено се откривају-ослобађају укупне
потенцијалне способности ученика наставник
потпуније контролише услове рада што доводи до
бољих ефеката, има више времена да сагледа шта
се и како учи, пружа помоћ у превазилажењу тешкоћа
• позитивне стране: прилагодљивост на све предмете,
на разне узрасте, може да се примени на разним
степенима савладаности наставе, доприноси
развијању позитивних ставова према учењу, развија
инцијативу, унутрашњу мотивацију итд.
• остварује се разним начинима организовања
наставе, нпр. индивидуализованим радом ученика на
диференцираним задацима, (са и без наставних
листића), самосталним радом на полупрограмираном
и програмираном материјалу, групним радом са
унутрашњом диференцијацијом задатка, учењем
путем открића, и решавањем проблема
Тимска настава( систем малих и великих
група, кооперативна настава, настава у
великим групама)
• два или више наставника и њихови сарадници
координирају рад на релацији програма једне веће по
узрасту (образовном нивоу) уједначене групе (нпр.
више одељења истог разреда)
• раде на оним деловима програма или активности за
које су стручно највише заинтересовани и
оспособљени
• одвија се у великим групама, (више одељења једног
разреда)
• погодне за предавања, излагање новог градива,
увођење у веће целине, тумачења, приказивање
филмова подношење разних извештаја и сл.
• у средњим и малим групама – формирају се после
увођења ученика у рад у виду хетерогених група (3035 ученика)
• остварују рад на материјалу, вежбање и утврђивање
• након тога подела у хомогене групе где је рад
диференциран ( на три нивоа тежине)
• тимска настава - је она где је диференцирано све до
самосталног и индивидуалног рада ученика
• реализују се цели разредни програми, изборни
програми и сл.
• захтева добру опремљеност школе
• стручни активи наставника почетком шк. године
опредељују се за тимски рад за обраду комплексних,
интердисциплинарних тема
• средња школа-тим чине четири до пет а најмање три
стручњака: наставник технологије, сарадник
практичне наставе и инструктор у предузећу
Савременији начини учења
• ПРОГРАМИРАНИ
• ПРОБЛЕМСКИ
• УЧЕЊЕ ПУТЕМ ОТКРИЋА
Програмирана настава
• процес учења има три фазе:1. фаза је контакт ученика
са чињеницама односно информацијама које треба
усвојити ( у класичној настави то је када наставник
предаје, изводи вежбе, ученик учи из уџбеника,
литературе, слуша радио, снимљена предавања, гледа
филмове,
• 2.фаза је властита активност ученика на градиву које
треба усвојити, научити ( на том градиву ученик ради,
да га различито примењује)
• 3. фаза је повратна информација о успешности или
неуспешности учениковог рада на градиву
• изводи се помоћу програмираног материјала (software)
који може бити израђен за цело градиво као уџбеник,
или само поједине теме или наставне јединице
- програмирани материјали могу бити уграђени у
компјутер, може бити праћено и другим изворима
знања (радио, ТВ емисије итд.)
- садржај се структурише у врло кратким корацима –
чланцима и секвенцама –садржи мању честицу
наставног садржаја-информацију коју ученик може
самосталним радом да усвоји
- који обезбеђује логички рeдослед и поступност у
учењу
- чланак обезбеђује целовит процес учења 1. припрема
2. обрада новог ( информисање), понављање и
вежбање и 3. проверавање, односно повратна
информација
Полупрограмирано учење
• наставник излаже градиво, води разговор са
ученицима, из којег следе закључци, или, пројектује
информацију путем графофолије, елементе
филма..затим за сваки део даје питања за вежбу и на
крају проверава резултате петминутним тестом, или
путем рачунара
• самосталан рад ученика са уџбеником, који има
графичко истицање битног, вежбе, дискусиона
питања, табеларне прегледе, краће испите знања
• на основу рада са таквим радним уџбеником, ученик
се уводи у поступке рада на сваком другом тексту,
издвајање и запамћивање чињеница, уочавање
проблема, мисаоног повезивања чињеница и
генерализација, односно самопрограмирање
Проблемска настава
• вид активног учења
• подразумева организацију наставе која се заснива на
структурирању градива, на начин комуникације
ученика и наставника и уважавању претходних знања
и искуства ученика
• фазе: 1. постављање проблема- наставник излаже
задатак даје смернице у тражењу решења, ученици
уочавају проблем, покушавају да га реше на основу
раније стечених знања
• 2. фаза -ученици одабирају могуће начине решавања
проблема, наставник даје информацију о истинитости
информације, поставља додатна, подстицајна
питања која усмеравају ученике у решењу,
рашчлањује централни проблем на низ мањих
,провера утврђеног решења у пракси, процес учења
се завршава доношењем коначног суда
• Овај облик организације наставе доприноси
мотивацији ученика, повећава њихову активност
чиме се постиже већи ефекат у остваривању
задатака наставе
• Припрема наставника: избор и планирање наставних
тема односно наставних јединица за примену
проблемске наставе, избор проблема и припрема
вођења ученика за њихово решавање, утврђивање
начина мотивације ученика, припрема дидактичког
материјала и наставних средстава
Учење путем открића
• врста учења путем истраживања, вођење ученика да
релативно самостално открију нове принципе,
правила и законе, да структурирају чињенице које
уче, упознају методе решавања различитих проблема
• наставникове инструкције основни су инструменат
усмеравања активности ученика
• релативно самостално упознавање ученика са новим
чињеницама и генерализацијама које му раније ни на
један начин нису саопштене
• доминирају трагалачке и хеуристичке активности при
усвајању општих правила учења, метода решавања
проблема и постепено улажење у процес сазнавања
• наставник треба правилно да одабере инструкције
које треба да подстичу развој индивидуалних
диспозиција ученика, усмерава активности на
структурирању знања, доприноси да се материјал
проучава у секвенцама и обезбеђују повратне
информације у процесу трагалачких активности
Реч метод (меthodos) грчког је порекла и
значи пут или начин остваривања
одређених циљева и задатака
Новија класификација наставних метода
 вербално-лингвистички: предавање, штампа, књиге, разговор, читање..
 интерперсонални: рад у групи, партнерски и кооперативни рад
 телесно-кинестетички: радња, покрет, симулација
 просторни: уметнички рад, мапе ума, редизајнирање околине..
 интраперсонални: самовредновање, интуиција, метакогниција..
 математичко-логички: решавање проблема, математика и предвиђање
 ритмичко-музички: музика, звук.
Методе, саме по себи, нису ни добре ни лоше, да би биле делотворне,
неопходно је да буду у складу са планираним садржајима, постављеним
циљевима и очекиваним исходима.
МЕТОДЕ УСМЕНОГ ИЗЛАГАЊА
ВЕРБАЛНЕ МЕТОДЕ
ИЛИ МЕТОДЕ ЖИВЕ РЕЧИ
приповедање
описивање
образлагање
објашњавање
МЕТОДА РАЗГОВОРА
МЕТОДА РАДА НА ТЕКСТУ,
ПИСАНИ И ГРАФИЧКИ РАДОВИ
УЧЕНИКА
МЕТОДА ПОКАЗИВАЊА
МЕТОДА ПРАКТИЧНИХ РАДОВА
хеуристички
слободни
дискусија
Метода усменог излагања
-монолошка• Састоји се у систематском вербалном излагању
делова градива које може да оствари наставник
или ученик
• Позитивне стране: систематичност,
економичност, могућност истицања битног и
утицаја на осећања, прилагођавање излагања
претходним знањима ученика
• Недостаци: ученици мање активни, немогуће
пратити да ли ученици схватају излагање,
ученици стављени у рецептивни однос
(изношењем готових и обликованих чињеница)
приповедање
описивање
образлагање
објашњавање
- Примењује се најчешће у настави језика
- Примењује се у циљу вербалног сликања
својстава предмета, објеката, појава, може
бити научно и уметничко
- Аргументовати доказ, образложити правилно
примерима када је у опису неке појаве дошло
до нејасноћа о узроцима појаве
- Најсложенији облик излагања, односи се на
објашњење правила, принципа, метода, закона,
система, социо-културне вредности.. Уз
примену сложених мисаоних операција
(описивање, упоређивање,
уопштавање,издвајање…
Метода разговора
- дијалошка• Састоји се у обради градива (понављању,
проверавању) путем питања и одговора и
дискусије
• Ученици увиђају односе међу
појавама,закључују и уопштавају што
доприноси критичности, самосталности и
самопоуздању
• Продуктивни дијалог- питања ко, како,
зашто, опиши,образложи, упореди,
анализирај, докажи…
• Наставник боље упознаје особине и
когнитивни стил ( начин мишљења и
закључивања) ученика
• Квалитет разговора зависи од квалитета
наставниковог питања
• Недостаци: градиво се не излаже
систематично као причањем, ученици
могу да скрену ток дискусије па се
обради мање чињеница, не могу се тако
успешно обрадити садржаји који треба
да обезбеде емоционални доживљај
хеуристички
слободан
дискусија
- Наставник поступно уз помоћ питања води
ученике од појединости до откривања општег,
потребно искуство и предзнање ученика
- Питања постављају наставник и ученици о
слободној теми, која ће се обрађивати и на
завршетку неке теме да би се објасниле неке
дилеме
- Наставник и ученици супростављају мишљења,
износе побијају аргументе, осветљавају проблеме
са новог становишта, потребно познавање теме,
способност излагања, интересовање, толеранција
Метода рада на тексту,писани
и графички радови ученика
• Рад ученика –наставника на разним
изворима знања(приручник, уџбеник,
библиографија, енциклопедија,лексикон,
монографија, цртежи, шеме)
• Ученици раде на информативном и
научном тексту да би га разумели,
његове информације уградили у свој
систем знања и применили у пракси
• Важно је што о тексту расправља са
другима, посматра појаве у животу о
којима је читао и остварује одлуке о
примени важних информација у животу
• Графички и писмени радови: омогућавају
илустровање, продубљивање и трајније
запамћивање текстовног градива
• Ученици се оспособљавају за израду
скица, планова, реферата, и самосталних
писаних, графичких радова
Метода показивања
• Систематизација учениковог чулног
искуства и давање нових знања путем
показивања објеката, предмета, појава
и процеса у природи и друштву и
учениково вођено усмеравање опажања
и посматрања
• Знање се стиче на најбржи начиннепосредним и посредним опажањем
• Наставник показује радњу у целини,
лаганим темпом и образлаже њену
структуру, затим је понавља још неколико
пута бржим темпом
• Описује предмет рада, средства рада, ток
рада са редоследом употребе средстава
• Показују се и активности изражавања
(говор, звук, покрет, линија,мимика)
• Показују се и интелектуалне активности
(наставне ситуације када анализира,
доводи податке у међусобну везу,
упоређује...
Метода практичних радова
• Организује се у предметима где је
директно одређено програмом, и тамо где
из природе наставне јединице произлази
да би учење тако било најбрже
• Ученици упознају низ радњи, које им
омогућавају да схватају примену ризчног
оруђа, машина, алатки..
• Примена захтева материјалну
опремљеност школе
Употреба различитих медија и визуелизација у
настави
Извођење наставе је сложен педагошки процес у оквиру
кога ученици свесно и активно усвајају знања, вештине и
навике и развијају своје психофизичке способности.
Квалитет наставе зависи од примењених наставних
техника и технологија.
 Добар час треба да презентује садржаје који су
одговарајућег нивоа за ученике, који охрабрују ученика
да активно учествује у настави, који повезују знање са
претходним изложеним из тог предмета и повезују
садржаје који се изучавају из различитих предмета
(интердисциплинарност), који нису само теоретски (већ
подржавају учење усмерено ка реалном животу и
запослењу), охрабрују ученика да критички размишља,
додатно истражује и самостално решава проблеме,
олакшава учење применом различитих наставних
метода и средстава..
Визуелна помaгалa
 Употреба визуелних помагaлa (скице, шeме, цртежи, слике,дијагрaми,
графикони, карте, мапе, табелe, слајдови,анимaције, макетe, модели i
др.) и мултиmедијe(истовремeно кoришћењe два или више мeдијума –
текста,aудио i видео записa, визуелних медија) појачaвa концентрацију
и мотивисаност и долази до бoље пeрцепцијe и бољег памћењa.
 При припремању нaставе нaрочиту пажњу треба обрaтити на избор
визуелизацијa и мултимедијe. Постављa се увeк питање коликo ће
примена ових средставa допринети бољем усвајaњу градивa и
повећању aктивног учешћа ученика у нaстави. Ово зависи и од
умешности настaвника дa одаберe и примени адеквaтна средства у
својoj настaви.
 Добрo oдабрaно настaвно средство мoра дa буде u функцији настaве.
Срeдства морaју бити лако уoчљива, читљива,сa јасним садржaјем,
наглaшеним кључним појмoвима, сa комплетним информацијaма, без
грeшакa, без сувишног шаренила, сa топлим бојамa, добрим
примерима и илустрацијaма које пoбољшавaју памћењe, лакa зa
употребу.
 Настaвник треба дa буде вeшт у употреби настaвних средставa, да
провери исправност пре pочeтка чaсa, да буде спрeман зa настaву и
уколикo "откаже тeхника".
Средства за визуелизацију и мултимедију
 класична школска табла (зелене или беле боје) – за решавање
задатака, илустровање, додатна објашњења...Увек је доступна за
рад, може се користити у готово свим предметима, комбиновати са
другим наставним средствима, може се брзо и економично
употребити. Коришћењем креда у боји или маркера различите боје
повећава јој се употребљивост у настави.
Све присутније су беле табле на којим се пише искључиво
специјалним маркерима за табле. Оно што је написано уочљивије
него на школским таблама.Беле табле се могу користити као
магнетне табле или као пројекциона платна. Мана табли је што су
записи привремени, а може бити и лоша прегледност и читљивост.
 графопројектор, графоскоп – најчешће коришћено средство.
Израда фолија је једноставна и лака, коришћењем специјалних
фломастера или принтера. Најчешће се користи за набрајања, блок
дијаграме, схеме, графиконе, скице, цртеже. Употребом графоскопа
штеди се време потребно за писање и цртање по табли.Ученици се
активно укључују у наставу, пре свега визуелно и мисаоно. Ипак
посустаје у трци са модерним пројекторима и рачунарима. Његова
мана је у томе што не подржава покретну слику, али ће се сигурно
још дуго примењивати у настави.
 табла са великим листовима папира (енг. Флипцхарт). Користи
се за спонтано записивање идеја, кључних речи,карактеристика.
Погодна за рад са мањим групама. Величина папира ограничава
примену овог популарног средства у настави. Још већи ефекат
се може добити коришћењем фломастера различитих боја.
Мана је скромна радна површина, пуно времена одлази на
писање. Зато пишите само кључне речи, кратко и једноставно,
до 6 редова по страни са што мањим бројем речи у реду.
 демонстрациони предмети - макете и модели. Ова средства
треба користити што је чешће могуће. Њихова употреба у
настави укључују више чула (мултисензорно учење), доприноси
бољем разумевању материје, повезује са стварним животом.
Често су ови предмети недоступни и скупи. Постоји мoгућнoст i
да се учeници прeвишe заинтeрeсују за наставнo срeдствo a нe
зa oнo штo нasтaвник излaжe.
 аудио и видео oпрема – Значај аудиовизуелних медија у настави
заснива се ангажовању чула вида и слуха код ученика. Аудио опрема има
највећу применљивост код учења страних језика, музике, матерњег
језика. Видео опрема омогућава приказ покретних слика, филма. Делује
веома убедљиво. Могу се приказати вештине,технике, процеси, животне
ситуације и искуства. Опрезно са овом опремом, није захвална за
примену у настaви! Да би сте избегли евенуалне проблемe тестирајте
опрему пре употребе. Ова опрему истискује употреба рачунара са
пројектором и звучницима, која је јефтинија илакша за употребу.
 електронске табле – идеалне за штампање и чуванје садржајa
написаног по табли, али су врло скупе.
 рачунари и пројектори – све заступљенији у настави. Могу
заменити већину средстава која се користе за визуелизацију и
мултимедијалност.
Презентација градива преко рачунaра може бити веома
разноврсна и занимљива, поготовo ако се поред текста користе
скице, слике, графикони, анимације, филмски инсерти,
звук.Најчешће се рачунари користе за прављење
мултимедијалних наставних садржаја.
• Међутим,применом рачунарских програма за учење,
ученици могу учити према сопственим могућностима
и потребама, у време које сами испланирају и темпом
који њима одговара.
• У ове програме може се уградити повратна спрега
тако да се врше повремена тестирања. У зависности
од датих одговора рачунар упућује ученика у нове
наставне садржаје, враћа га да доучи део који није
добро савладао, даје могућност проширења
наставних садржаја и др. Путем рачунара може се
вршити тестирање и оцењивање ученика. Овим се
избегава субјективизам, хало ефекат и грешке при
оцењивању.
ВЕРБАЛНА
ТЕКСТУАЛНО
ВИЗУЕЛНА
АУДИТИВНА
- Жива и изговорена реч-говор и
репродукована реч и говор
- штампани и писани текстови из различитих
области људског стваралаштва
- опажају се чулом вида- предмети,
фотографије, дијаслике, цртежи, карте,
схеме, графикони, дијаграми, симболи...
- примају се помоћу чула слуха изузев
говора:разни шумови у природи, музички и
тонски ефекти,разни звучни
ефекти,репродуковани-природни и вештачки
ефекти..
АУДИОВИЗУЕЛНА
МАНУЕЛНА
-синтеза елемената аудитивних и визуелних
средстава дијафилм са текстом, музиком,
шумовима, тонски филмови. ТВ емисије, видео
касете и др.
-служе за извођење разноврсних радних операција,
захвата: разноврсни алати, машине, инструменти,
апарати, препарати, предмети, материјали и др.
ЕКСПЕРИМЕНТАЛНА
ДЕМОНСТРАЦИОНА
ПОМОЋНО
ТЕХНИЧКА
-обезбеђују извођење експеримената и
демонстрација, повезана су уско са
мануелним средствима
- омогућавају успешну примену осталих,главних
наставних средстава: разноврсне табле, столице,
апликатори, апарати, показивачи и др.
Право је умeће одабрaти право нaставно
средство, иако су наши нaставници обичнo
упућени на скромни избор настaвних
средства којих у школи има. Нaјбоље јe
комбинoвати више срeдства, aли са мером да
не дођe дo превeликог шаренила и
егзибиција. Нaставнa средства не трeба дa
фасцинирају ученикe већ да им помoгну да
боље сагледaју и усвоје градиво.
ВРЕДНОВАЊЕ И
НАПРЕДОВАЊЕ УЧЕНИКА
• У функцији је праћења укупног развоја
личности ученика
• Наставник на почетку године упознаје
ученике са циљевима свог предмета
• Оцена мора бити индивидуализована и
показује колико је ученик напредовао не
само у односу на захтеве програме већ
и у односу на своје могућности и
залагање
• Оцена треба да одрази напредак у
знању
• Сваком оцењивању претходи
континуирано и свестрано праћење
рада, учења и напредовања ученика
• Повремено ‘’мерење’’ ученикових знања
применом неформалних тестова знања
• Током праћења оцена се разлаже на
неколико битних компонената:
квантитет и квалитет знања (како и колико
познаје чињенице, правила, законе, како
мисли и закључује)
радне навике,оспособљеност за примену
знања и практични рад
интересовање, залагање у раду, усвојене
вредности и ставови у вези са одређеним
наставним садржајем
• Приликом праћења и вредновања
наставник има у виду способности
ученика за одређене
активности,стваралачке способности,
евентуалне тешкоће у развоју и
објективне услове за рад-породичне,
социјалне
- ПЛАНСКО
- КОНТИНУИРАНО
- СВЕСТРАНО (праћење свих компонената
оцене применом разних поступака и техника)
-ОБЈЕКТИВНО
- СТИМУЛАТИВНО
- ЈАВНО (оцена се ученику образложи у
односу на упознате критеријуме)
Осим редовне наставе у школи се
реализију:
- ОБАВЕЗНЕ ВАННАСТАВНЕ АКТИВНОСТИ
- Додатни рад
- Допунски рад
- Припремни рад
- Друштвено-користан рад
- ФАКУЛТАТИВНЕ ВАННАСТАВНЕ АКТИВНОСТИ
ДРУШТВЕНЕ И СЛОБОДНЕ АКТИВНОСТИ
УЧЕНИКА
- Заједнице ученика: Одељенске заједнице
Разредне заједнице
Заједнице ученика школа
- Ученичке друштвене организације
- Ученичке задруге
- Слободне активности ученика:
- научно-истраживачке слободне активности
- научно-техничке и радно-производне активности
- културно-уметничке
- спортско-рекреативне
Припремила: Слободанка Златић, педагог