Transcript 5. Operativni sistemi

ОСНОВИ ИНФОРМАЦИОНИХ ТЕХНОЛОГИЈА
Оперативни системи
Висока школа електротехнике и рачунарства у Београду
ОСНОВИ ИНФОРМАЦИОНИХ ТЕХНОЛОГИЈА
 Данас на предавањима :
 Појам и структура оперативног система
 Основне функције оперативног система
 Управљање основним ресурсима рачунарa
Висока школа електротехнике и рачунарства у Београду
ПОЈАМ ОПЕРАТИВНОГ СИСТЕМА
 Сам хардвер:
 "сирова снага рачунара“
 без оперативног система – неупотребљив
 Оперативни систем (системски софтвер):
 ослања се на хардвер
 хардвер чини доступним
 Апликативни софтвер – треба да
на што ефикаснији начин искористи
 помоћу оперативног системa
 "снагу" рачунара
Висока школа електротехнике и рачунарства у Београду
ПОЈАМ ОПЕРАТИВНОГ СИСТЕМА
 Рад оперативног система:
 инициран је од Bios Setup програма, по укључењу рачунара и
након тестирања рада хардвера
 почиње учитавањем у оперативну меморију, за почетак само
обавезног (резидентног) дела оперативног система
 омогућава развој и коришћење апликативног софтвера
 утиче на представу корисника о могућностима рачунара
Висока школа електротехнике и рачунарства у Београду
ПОЈАМ ОПЕРАТИВНОГ СИСТЕМА
 Оперативни систем (ОS) – скуп системских програма
који омогућавају и контролишу:
 рад хардвера:
- процесора
- меморије
- улазно-излазних уређаја
 рад софтвера
 радно окружење за
развој и коришћење:
- хардвера
- софтвера
ПРУЖА
ПОДРШКУ
ХАРДВЕРУ И
СОФТВЕРУ
РАЧУНАРА
ПРУЖА
ПОДРШКУ
КОРИСНИКУ
Висока школа електротехнике и рачунарства у Београду
ПОЈАМ ОПЕРАТИВНОГ СИСТЕМА
 Сваки програм оперативног система:
 има исте фазе развоја, као и апликативни програм
 заједно са осталим програмима оперативног система чини
базу за развој одговарајућих апликативних програма
 Сваки апликативни програм:
 развија се за одређени оперативни систем
Висока школа електротехнике и рачунарства у Београду
РАЗВОЈ ОПЕРАТИВНИХ СИСТЕМА
Висока школа електротехнике и рачунарства у Београду
ВРСТЕ ОПЕРАТИВНИХ СИСТЕМА
- у зависности од режима рада  Оперативни систем у пакетном режиму - најстарији:
 пакети програма и података преузимају се од корисника и
смештају у ред чекања
 програми се извршавају над подацима, када се за то стекну
услови
 присуство корисника није потребно у току извршавања пакета
 Оперативни систем у интерактивном режиму - сваки савремени:
 корисник користи терминал (тастатуру и монитор) да покрене
сваки програм
 током извршавања програма, корисник може задати команде и
податке, кад год их програм затражи
Висока школа електротехнике и рачунарства у Београду
ВРСТЕ ОПЕРАТИВНИХ СИСТЕМА
- у зависности од структуре -
 Оперативни системи монолитне структуре:
 нема груписања програма оперативног система по
слојевима, ни хијерархије - ово је било довољно код
првобитних једноставних оперативних система
 Оперативни системи слојевите хијерархијске структуре – сви
обимнији савремени оперативни системи:
 језгро (kernel) - 1. слој
 остали слојеви - од 2. до n-тог
- БРОЈ СЛОЈЕВА – ЗАВИСИ ОД ОПЕРАТИВНОГ СИСТЕМА -
Висока школа електротехнике и рачунарства у Београду
СТРУКТУРА ОПЕРАТИВНИХ СИСТЕМА
 Структура оперативног система у ужем смислу садржи:
 језгро (кernel)
 управљачке слојеве (control layers)
 Језгро (кernel)
 обавезан "резидентни" део (срце) оперативног система
 у оперативној меморији је, од укључења до искључења
рачунара
 Управљачки слојеви (control layers)
 садрже функције за управљање ресурсима
 по потреби налазе место у меморији
Висока школа електротехнике и рачунарства у Београду
СТРУКТУРА ОПЕРАТИВНИХ СИСТЕМА
 Структура оперативног система у ширем смислу
 језгро (кernel)
 управљачки слојеви (control layers)
+
 шкољка (shell) – може бити уграђена
или не у сам оперативни систем
Oперативни систем
у ужем смислу
 Шкољка оперативног система (shell)
 представља графичко корисничко окружење Graphical
User Interface (GUI) између функција оперативног система
и корисника
Висока школа електротехнике и рачунарства у Београду
СТРУКТУРА ОПЕРАТИВНИХ СИСТЕМА
Оперативни систем
у ужем смислу
Оперативни систем
у ширем смислу
Висока школа електротехнике и рачунарства у Београду
СТРУКТУРА ОПЕРАТИВНИХ СИСТЕМА
 Језгро је 1. слој оперативног система:
 најближи слој хардверу
 повезује хардвер и софтвер
оперативног система
 садржи функције за управљање
процесором (када и на које време
инструкције од покренутих
програма добијају процесор)
 ради у привилегованом режиму
(без могућности прекида)
Висока школа електротехнике и рачунарства у Београду
СТРУКТУРА ОПЕРАТИВНИХ СИСТЕМА
 Управљачки слојеви (од 2. слоја) садрже функције за:
 управљање оперативном
меморијом
 управљање улазом / излазом
 управљање подацима
 управљање секундарном
меморијом
 умрежавање
 сигурност и заштиту
.....
Висока школа електротехнике и рачунарства у Београду
СТРУКТУРА ОПЕРАТИВНИХ СИСТЕМА
 Шкољка (додатни слој) садржи непосредно графичко
окружење зa корисника:
 командни језик са
одговарајућом синтаксом
(DOS, Unix, Linux…)
 визуелне контроле
(Windows)
 и тако омогућава комуникацију
са корисником у оба смера
Висока школа електротехнике и рачунарства у Београду
СТРУКТУРА ОПЕРАТИВНИХ СИСТЕМА
 Шкољка (shell) – омогућава задавање команди оперативном
систему од корисника
 Да би задао команду, корисник треба да добије знак да му
је оперативни систем на располагању:
 DOS има командни промпт >
 Unix и Linux имају командни промпт $
 Код већине оперативних система – командни промпт је
променљив
 Windows има визуелне контроле: курсоре, иконе, прозоре,
меније, листе, поља... (User Friendly Interface)
Висока школа електротехнике и рачунарства у Београду
ВРСТЕ ОПЕРАТИВНИХ СИСТЕМА
- у зависности од броја програма и корисника  Врсте (развијене генерације) оперативних система:
 Монопрограмски и монокориснички (најстарији и MS-DOS)
- док се један програм извршава, један корисник користи
његове услуге, а остали програми чекају  Монопрограмски и мултикориснички (неки специјализовани)
- више корисника користи услуге једног програма  Мултипрограмски и мултикориснички (Unix, Linux, Windows)
- више програма је истовремено у оперативној меморији и
извршавају се: конкурентно / наизменично / квазипаралелно
Висока школа електротехнике и рачунарства у Београду
КАРАКТЕРИСТИКЕ
САВРЕМЕНИХ ОПЕРАТИВНИХ СИСТЕМА
 Конкурентност
 Наизменично извршавање више програма у систему
 Дељивост ресурса
 Заједничко коришћење ресурса
 Поузданост
 Што мања учесталост грешака и застоја у раду система
 Сигурност
 Заштита система од неовлашћеног приступа
 Употребљивост
 Једноставна употреба од стране корисника
Висока школа електротехнике и рачунарства у Београду
КОНКУРЕНТНОСТ
ОПЕРАТИВНИХ СИСТЕМА
 Конкурентност омогућава наизменично (квазипаралелно)
извршавање више програма у једном рачунарском систему, са
једним процесором:
 Један процесор у једном тренутку – може извршавати само
једну инструкцију једног програма
 Да не би сваки програм чекао крај извршавања претходно
покренутог програма, уведена је техника multi-tasking:
- сваки програм дели се на процесе
- процеси од свих редом покренутих програма извршавају
се наизменично (постају конкурентни)
- корисник има привид паралелног извршавања
Висока школа електротехнике и рачунарства у Београду
ДЕЉИВОСТ РЕСУРСА
ОПЕРАТИВНИХ СИСТЕМА
 Дељење појединих ресурса - заједничко коришћење ресурса резултат је конкурентности у рачунарском систему:
 Дељива је оперативна меморија:
- процеси од више програма, могу истовремено бити
у њој и чекати на извршавање
- развијене су технике преклапања блокова меморије за
наредбе и податке (који су опционо потребни током
извршавања програма)
Висока школа електротехнике и рачунарства у Београду
ПОУЗДАНОСТ
ОПЕРАТИВНИХ СИСТЕМА
 Поузданост карактеришу: учесталост грешака и застоја у раду
система
 зависи од самог оперативног система али и од спољних
догађаја
 фактори који утичу на поузданост:
- конфигурација система
- организација система
- захтеви корисника.....
Висока школа електротехнике и рачунарства у Београду
СИГУРНОСТ И УПОТРЕБЉИВОСТ
ОПЕРАТИВНИХ СИСТЕМА
 Сигурност
 заштита програма и припадајућих података у систему
 заштита једног програма од било ког другог
 заштита групе програма од осталих.....
 Употребљивост
 подржавање разних режима рада
 разне могућности .....
Висока школа електротехнике и рачунарства у Београду
КАРАКТЕРИСТИКЕ
САВРЕМЕНИХ ОПЕРАТИВНИХ СИСТЕМА
 Карактеристике оперативних система Linux, Windows NT,
Windows 2000, Windows XP, Windows Vista, Windows 7:
 омогућен “multi-tasking" – наизменично (квазипаралелно)
извршавање више програма
 уграђен “GUI" - графички кориснички интерфејс
 уграђена "Plug and Play" технологија - могућност
препознавања инсталираног хардвера
 подршка за рад у мрежи
 добар систем заштите
 постојање сервер и клијент варијанте
Висока школа електротехнике и рачунарства у Београду
ФУНКЦИЈЕ ОПЕРАТИВНИХ СИСТЕМА
 Управљање свим рачунарским ресурсима:
 хардверским (уређајима)
 софтверским (апликацијама)
 Организација и надгледање свих
активности у рачунарском систему
 Сав кориснички интерфејс:
 помоћу командне синтаксе
 или визуелних контрола
Висока школа електротехнике и рачунарства у Београду
ФУНКЦИЈЕ ОПЕРАТИВНИХ СИСТЕМА
 За управљањем било којим ресурсом (хардверским или
софтверским), заједничко је:
 Доношење одлуке о додели ресурса
 Додела ресурса
 Контрола коришћења ресурса
 Ослобађање ресурса
 Вођење евиденције о ресурсу
Висока школа електротехнике и рачунарства у Београду
ФУНКЦИЈЕ ОПЕРАТИВНИХ СИСТЕМА

Основне функције сваког оперативног система:

управљање процесором (процесима)

управљање меморијом

управљање улазом / излазом

управљање подацима
Висока школа електротехнике и рачунарства у Београду
УПРАВЉАЊЕ ПРОЦЕСИМА
 Код мултипрограмских оперативних система – управљање
процесима је веома сложена функција
 Процес је логички сегмент програма у фази извршавања
(као синоним за процес користи се термин – посао)
 У својој статичкој фази – програм нема процесе
(онда је то скуп инструкција у датотеци на диску)
 Покретањем - програм добија динамику и извршава се кроз
своје процесе (логичке сегменте – групе инструкција)
Висока школа електротехнике и рачунарства у Београду
УПРАВЉАЊЕ ПРОЦЕСИМА
 Процеси могу бити сегменти системских и апликативних
програма, у фази њиховог извршавања
 Сваки пут када се исти сегмент програма активира,
представља нови процес
 Процес, од активирања до укидања, пролази кроз више
могућих стања
Висока школа електротехнике и рачунарства у Београду
ОСНОВНА СТАЊА ПРОЦЕСА
 Сваки процес у систему може се
налазити у једном од ових стања:
 START – сваки нов процес долази у
ово стање по формирању
 READY – процес је спреман за
извршавање (чека доделу процесора)
 RUN – процес се извршава (процесор
извршава његове инструкције)
 WAIT – процес чека на извршавање
 STOP – процес долази у ово стање
кад се заврши његово извршавање
Висока школа електротехнике и рачунарства у Београду
УПРАВЉАЊЕ ПРОЦЕСИМА
 Оперативни систем води рачуна о томе:
 колико процеса може конкурисати за извршавање (доћи у
стање READY)
 који процес ће добити контролу над процесором (прећи у
стање RUN) и на који начин
 колико дуго процес може имати контролу над процесором
(евентуални прелазак у стање WAIT)
Висока школа електротехнике и рачунарства у Београду
УПРАВЉАЊЕ ПРОЦЕСИМА
 Могући токови - прелаза процеса из једног у друго стање
 у стањима START и STOP – сваки процес може бити само
по једном
 у стањима READY, RUN и WАIT – сваки процес може бити
произвољан број пута
Висока школа електротехнике и рачунарства у Београду
УПРАВЉАЊЕ ПРОЦЕСИМА
 Савремени оперативни системи - системи са расподељеним
временом - Тime-sharing оперативни системи:
 програм се у фази извршавања дели на процесе
 сваком процесу (сегменту програма) додељује се
одређени временски интервал,
 када овај интервал истекне, процесор се додељује
другом процесу
 Постоји више алгоритама за распоређивање процеса
Висока школа електротехнике и рачунарства у Београду
АЛГОРИТМИ ЗА РАСПОРЕЂИВАЊЕ ПРОЦЕСА
 Алгоритам FIFO (First In First Out) – процесор се додељује
процесима како пристижу
 Време чекања може бити
велико ако процесор прво
затраже дужи процеси
 Aко стижу прво краћи
процеси, много je бољи случај
Једноставан алгоритам,
али није погодан код интерактивних система
Висока школа електротехнике и рачунарства у Београду
АЛГОРИТМИ ЗА РАСПОРЕЂИВАЊЕ ПРОЦЕСА
 Алгоритам SJR (Shortest Job First) – најкраћи процес је следећи
 И без прекидања процеса,
време чекања може бити
мање него с претходним
алгоритмом
 Ако се дозволи прекидање
процеса, време чекања може
бити још мање
Погодан код интерактивних система
Да се не би десило да процеси с ниским приоритетом (великим
трајањем) никада не дођу на ред,
током чекања њима се повећава приоритет
Висока школа електротехнике и рачунарства у Београду
АЛГОРИТМИ ЗА РАСПОРЕЂИВАЊЕ ПРОЦЕСА
 Алгоритам RR (Round Robin) – сваки процес добија део времена
 Сви процеси су равноправни
јер сваки од њих редом
добија фиксно време
 Што се веће време додели
сваком од њих, време чекања
се повећава, али смањује се
учесталост промене процеса
у стању извршавања
Погодан код интерактивних система
Потребно је наћи компромис између времена чекања и
учесталости промене процеса
Висока школа електротехнике и рачунарства у Београду
УПРАВЉАЊЕ ПРОЦЕСИМА
 Оперативни систем
 формира редове приоритета процеса
 убацује процесе програма у одговарајуће редове
 бира алгоритам за управљање - у зависности од потребе
за појединим ресурсима
 ради по изабраним алгоритмима распоређивања процеса
- најчешће користи комбинацију -
Висока школа електротехнике и рачунарства у Београду
УПРАВЉАЊЕ ПРОЦЕСИМА
 Оперативни систем креира две табеле у оперативној меморији,
у којима води евиденцију о свим процесима у систему:
 PCB (Process Control Block) – контролни блок процеса
креира се за сваки процес у систему и чува информације
само о том процесу, све док процес постоји
 SCB (System Control Block) – контролни блок система
креира се сa првим процесом у систему и чува
информације о свим даље процесима, док их има
Висока школа електротехнике и рачунарства у Београду
КОНТРОЛНИ БЛОК ПРОЦЕСА
PCB (Process Control Block)
 PCB садржи информације само о процесу за који је креиран:
• јединствени идентификатор (Id број)
• стање у коме је тренутно процес
• приоритет процеса у односу на све остале
• бројач инструкције – који садржи адресу
следеће инструкције процеса
• адресу меморије додељене процесу
• садржаје регистара у тренутку прекида
процеса
• листу отворених датотека од процеса
• информације о утрошеним ресурсима.....
Висока школа електротехнике и рачунарства у Београду
КОНТРОЛНИ БЛОК СИСТЕМА
SCB (System Control Block)
 SCB садржи информације о свим процесима:
• адресу реда свих процеса
• адресу реда спремних процеса
• адресу процеса који се извршава
• адресу реда процеса који чекају
• адресу табеле меморије
• адресу табеле улазно / излазних
уређаја
.....
Висока школа електротехнике и рачунарства у Београду
ФУНКЦИЈЕ ОПЕРАТИВНИХ СИСТЕМА

Основне функције сваког оперативног система:

управљање процесором (процесима)

управљање меморијом

управљање улазом / излазом

управљање подацима
Висока школа електротехнике и рачунарства у Београду
УПРАВЉАЊЕ МЕМОРИЈОМ
 Оперативни систем – у сваком тренутку има све информације
о оперативној меморији
 Код савремених оперативних система – све ефикасније
коришћење меморије
 Развијене су технике преклапања оперативне меморије
Висока школа електротехнике и рачунарства у Београду
УПРАВЉАЊЕ МЕМОРИЈОМ
 Оперативни систем контролише:
 доделу меморије процесима
 начин коришћења меморије од процеса
 ослобађање меморије
Висока школа електротехнике и рачунарства у Београду
УПРАВЉАЊЕ МЕМОРИЈОМ
 Додела меморије може бити изведена као:
 Континуална додела меморије
 Додела меморије у партицијама
 Додела меморије у страницама
 Додела меморије у сегментима
Висока школа електротехнике и рачунарства у Београду
КОНТИНУАЛНА ДОДЕЛА МЕМОРИЈЕ
 Континуална додела меморије:
 Најједноставнија могућа додела меморије, за све
процесе редом, како је који процес затражи
 Коришћена код ранијих оперативних система
 Код савремених система није заступљена, јер не
омогућава ефикасно коришћење меморије – не
подржава конкурентност оперативних система
Висока школа електротехнике и рачунарства у Београду
ДОДЕЛА МЕМОРИЈЕ У ПАРТИЦИЈАМА
 Додела меморије у партицијама:
 Партиције – делови оперативне меморије који се користе
наизменично за различите процесе програма
 Код статичке доделе меморије у партицијама - величина
партиција одређена је на почетку извршавања програма
 Код динамичке доделе меморије у партицијама партиције потребних величина резервишу се током
извршавања програма
Висока школа електротехнике и рачунарства у Београду
ДОДЕЛА МЕМОРИЈЕ У ПАРТИЦИЈАМА
 Додела меморије у партицијама
 Једноставна је
 Бржа је од континуалне
 Дозвољава конкурентност процеса
 Да би било што ефикасније коришћење меморије,
уведена је додела меморије у страницама
Висока школа електротехнике и рачунарства у Београду
ДОДЕЛА МЕМОРИЈЕ У СТРАНИЦАМА
 Додела меморије у страницама
 Процеси програма деле се на "странице процеса" (делове
програма фиксне величине)
 Меморија се дели на "странице меморије" (блокове фиксне
величине)
 Програм чека - док се не ослободи "страница меморије"
потребне величине за сваку "страницу процеса"
 Кад се створе услови - "странице процеса" смештају се у
"странице меморије"
Висока школа електротехнике и рачунарства у Београду
ДОДЕЛА МЕМОРИЈЕ У СТРАНИЦАМА
 Додела меморије у страницама
 Комплекснија од претходних начина доделе меморије
 Дозвољава конкурентност процеса
 Меморијски простор може бити веома ефикасно
искоришћен
 Странице нису логичке целине и да би се поштовала
логичка структура програма, уводена је додела меморије
у сегментима
Висока школа електротехнике и рачунарства у Београду
ДОДЕЛА МЕМОРИЈЕ У СЕГМЕНТИМА
 Додела меморије у сегментима:
 Подразумева поделу програма по логичким целинама
(логички повезаним групама процеса)
 Дозвољава динамичку промену величине сваке од
ових логичких целина
 Најзаступљенија:
 Комбинација "страничења" и “сегментације" меморије
Висока школа електротехнике и рачунарства у Београду
УПРАВЉАЊЕ МЕМОРИЈОМ
 Пример доделе меморије процесима
Висока школа електротехнике и рачунарства у Београду
ФУНКЦИЈЕ ОПЕРАТИВНИХ СИСТЕМА

Основне функције сваког оперативног система:

управљање процесором (процесима)

управљање меморијом

управљање улазом / излазом

управљање подацима
Висока школа електротехнике и рачунарства у Београду
УПРАВЉАЊЕ УЛАЗОМ-ИЗЛАЗОМ
 За управљање улазом излазом, користи се
комбинација хардверских и
софтверских техника
 За управљање улазноизлазним уређајума –
хардверски механизам
 За управљање улазноизлазним процесимасофтверски механизам
Висока школа електротехнике и рачунарства у Београду
УПРАВЉАЊЕ УЛАЗОМ-ИЗЛАЗОМ
 Постоје 4 основна типа улазно-излазних уређаја:
 Главни (тастатура, монитор)
 За чување података (дискови)
 За комуникације (модеми, мрежне картице)
 Остали - специјализовани уређаји
 Без обзира на тип улазно-излазног уређаја, у рачунарском
систему придружени су му:
 Контролер улаза / излаза (Input / Output Controller)
 Драјвер улаза / излаза (Input / Output Driver)
Висока школа електротехнике и рачунарства у Београду
УПРАВЉАЊЕ УЛАЗОМ-ИЗЛАЗОМ
 Контролер улаза / излаза (Input / Output Controller)
 Хардвер за повезивање с улазно-излазним уређајима
 Драјвер улаза / излаза (Input / Output Driver)
 Софтвер за остваривање комуникације са улазноизлазним уређајем
 Сваки оперативни систем има своје контролере и драјвере за
стандардне улазно-излазне уређаје
Висока школа електротехнике и рачунарства у Београду
УПРАВЉАЊЕ УЛАЗОМ-ИЗЛАЗОМ
 Оперативни систем:
 остварује селекцију и распоређивање У / И процеса
 баферује податке које размењује са У / И уређајима
 обрађује У / И захтеве
 открива и пријављује евентуалне грешке
Висока школа електротехнике и рачунарства у Београду
ФУНКЦИЈЕ ОПЕРАТИВНИХ СИСТЕМА

Основне функције сваког оперативног система:

управљање процесором (процесима)

управљање меморијом

управљање улазом / излазом

управљање подацима
Висока школа електротехнике и рачунарства у Београду
УПРАВЉАЊЕ ПОДАЦИМА
 Основни облици чувања података у рачунару:
 податак у бинарном облику
- бит – најмања могућа количина податка
- бајт – податак од 8 битова – јединица за чување податка
 запис (слог)
- колекција међусобно логички повезаних података
 датотека
- колекција међусобно повезаних записа
 база података
- колекција међусобно повезаних датотека
Висока школа електротехнике и рачунарства у Београду
УПРАВЉАЊЕ ПОДАЦИМА
 Организација података на
диску је хијерархијска:
 најнижи ниво:
- бајт
 највиши ниво:
- база података
Висока школа електротехнике и рачунарства у Београду
УПРАВЉАЊЕ ПОДАЦИМА
 Да би се подаци могли ефикасно обрадити у рачунарском
систему, потребно је да буду организовани на секундарној
меморији (диску)
 Подаци се организују у датотекама и директоријумима
 Датотека – именовани логички скуп података који је на
одређени начин сачуван у секундарној меморији (на диску)
 Директоријум – табела која служи за пресликавање
симболичких имена датотека у физичке адресе
Висока школа електротехнике и рачунарства у Београду
УПРАВЉАЊЕ ПОДАЦИМА
 Сваки директоријум, поред списка имена свих својих датотека,
за сваку ову датотеку чува информације:
 идентификационог типа (име датотеке)
 о физичким карактеристикама датотеке (почетну адресу,
број бајтова...)
 о логичким карактеристикама (тип, формат...)
 о начину приступа датотеци (за упис, за читање, за упис и
читање...)
 административног типа (датум креирања, датум последње
измене...)
Висока школа електротехнике и рачунарства у Београду
УПРАВЉАЊЕ ПОДАЦИМА
 Хијерархија права приступа датотекама (од највишег до
најнижег нивоа права приступа):
Брисање
Ажурирање
Додавање записа
Читање датотеке
Извршавање датотеке
Обавештеност о постојању датотеке
Висока школа електротехнике и рачунарства у Београду
УПРАВЉАЊЕ ПОДАЦИМА
 Подразумевана права приступа датотекама (од најнижег):
 Обавештеност о постојању датотеке (може бити дозвољен
само овај ниво приступа)
 Извршавање датотеке (подразумева право на обавештеност)
 Читање датотеке (подразумева права на обавештеност и
извршавање)
 Додавање записа (подразумева права на обавештеност,
извршавање и читање)
 Ажурирање (подразумева права на обавештеност,
извршавање, читање и додавање записа)
 Брисање (подразумева и сва остала права, јер је највишег
нивоа)
Висока школа електротехнике и рачунарства у Београду
УПРАВЉАЊЕ ПОДАЦИМА
 Основне врсте записа у датотекама:
 бинарни
 текстуални
 Основне врсте приступа датотекама:
 секвенцијалан – записи се уписују / читају редом
 директан – приступа се директно одређеном запису за
упис / читање
 индексни – приступа се помоћу индекса са адресом
записа (индекси су у датотеци с директним приступом,
а записи у датотеци са секвенцијалним приступом)
Висока школа електротехнике и рачунарства у Београду
УПРАВЉАЊЕ ПОДАЦИМА
 Оперативни систем контролише:
 креирање, брисање, премештање, копирање и друге
манипулативне операције са датотекама
 отварање и затварање датотека
 начин уписа и читања садржаја датотека
 .....
Висока школа електротехнике и рачунарства у Београду
ОПЕРАТИВНИ СИСТЕМИ
РАЧУНАРА ПОВЕЗАНИХ У МРЕЖУ
 Уобичајено код рачунара повезаних у мрежу:
 сваки рачунар има свој оперативни систем
 сваки од актуелних оперативних система подржава
заједнички мрежни протокол, за комуникацију између
рачунара
Висока школа електротехнике и рачунарства у Београду
ОСНОВИ ИНФОРМАЦИОНИХ ТЕХНОЛОГИЈА
Оперативни системи
Висока школа електротехнике и рачунарства у Београду