9. E-komunikacije

Download Report

Transcript 9. E-komunikacije

ОСНОВИ ИНФОРМАЦИОНИХ ТЕХНОЛОГИЈА
E-комуникације и е-учење
Висока школа електротехнике и рачунарства у Београду
Основи информационих технологија
 Данас на предавањима :
 Појам комуникација
 Комуникациони системи и мреже
 Електронске комуникације
 Појам учења
 Системи за учење
 Електронско учење
Висока школа електротехнике и рачунарства у Београду
КОМУНИКАЦИЈЕ
 Појам потиче од латинске речи communicare – учинити
заједничким... (communicatio – заједница)
 Комуникација - процес размене информација
 све што радимо повезано je са комуникацијама
 често комуникацију обављамо несвесно
Висока школа електротехнике и рачунарства у Београду
ЗНАЧАЈ КОМУНИКАЦИЈА
 Комуникација у разним облицима – сматра се једном од
основних људских потреба
Висока школа електротехнике и рачунарства у Београду
ВРСТЕ КОМУНИКАЦИЈА
у зависности од броја учесника
 Врсте комуникација у зависности од броја учесника:
 ИНТРАПЕРСОНАЛНА – један учесник
 ИНТЕРПЕРСОНАЛНА – два или више учесника
 ГРУПНА – две или више група учесника
 МАСОВНА – масовно учешће
Висока школа електротехнике и рачунарства у Београду
ВРСТЕ КОМУНИКАЦИЈА
у зависности од броја учесника
 ИНТРАПЕРСОНАЛНА – један учесник:
 размишљања,
 проучавања својих поступака,
 наговарања у себи на нове поступке,
 увежбавањa за преношење порука другима...
Висока школа електротехнике и рачунарства у Београду
ВРСТЕ КОМУНИКАЦИЈА
у зависности од броја учесника
 ИНТЕРПЕРСОНАЛНА – интеракција између два или више
учесника:
 разговори уживо,
 телефонски разговори,
 разговори преко Интернета...
Висока школа електротехнике и рачунарства у Београду
ВРСТЕ КОМУНИКАЦИЈА
у зависности од броја учесника
 ГРУПНА – између две или више група учесника:
 размена мишљења, знања и искустава између група,
 састанци,
 предавања
 телеконференције,
 видеоконференције...
Висока школа електротехнике и рачунарства у Београду
ВРСТЕ КОМУНИКАЦИЈА
у зависности од броја учесника
 МАСОВНА – преко медија - веома велики број учесника,
међусобно различитих карактеристика:
 користи средства масовне комуникације
 презентује информације масама
 утиче на начин размишљања
Висока школа електротехнике и рачунарства у Београду
ВРСТЕ КОМУНИКАЦИЈА
у зависности од језика комуникације
 Врсте комуникација у зависности од језика комуникације:
 ВЕРБАЛНА – речима
 НЕВЕРБАЛНА – знаковима,
илустрацијама, анимацијама,
који се могу користити као
замена или допуна за речи
Висока школа електротехнике и рачунарства у Београду
ВРСТЕ КОМУНИКАЦИЈА
у зависности од језика комуникације
 Заступљеност појединих типова учесника у комуникацијама
Вербални тип
Вокални тип
Визуелни тип
Висока школа електротехнике и рачунарства у Београду
ВРСТЕ КОМУНИКАЦИЈА
у зависности од форме комуникације
 Врсте комуникација у зависности од начина реализације:
 НЕПОСРЕДНА
- интеракција без посредника -
 ПОСРЕДНА
- помоћу медија (новине, радио, ТВ, Интернет...)
Висока школа електротехнике и рачунарства у Београду
ВРСТЕ КОМУНИКАЦИЈА
у зависности од врсте медија
 Врсте комуникација током развоја историје:
 усмене
 писмене
 телефонске
 електронске
 мобилне...
 Актуелна врста:
 Интернет
Висока школа електротехнике и рачунарства у Београду
ВРСТЕ КОМУНИКАЦИЈА
у зависности од врсте медија
 Интернет комуникације омогућавају
 коришћење свих медија
 комуникације међу људима широм света
 нову димензију – јер су то комуникације међу људима из
разних култура, са међусобно различитим обичајима и
међусобно различитим правилима живота
Висока школа електротехнике и рачунарства у Београду
ВРСТЕ КОМУНИКАЦИЈА
У КОЈОЈ ВРСТИ КОМУНИКАЦИЈЕ
ДАНАС УЧЕСТВУЈЕТЕ НА ОВИМ ПРЕДАВАЊИМА
?
Висока школа електротехнике и рачунарства у Београду
КОМУНИКАЦИОНИ СИСТЕМИ
 Основне компененте комуникационог система:
 Предајник
 Канал (медијум)
 Пријемник
Висока школа електротехнике и рачунарства у Београду
КОМУНИКАЦИОНИ СИСТЕМИ
 ИНФОРМАЦИЈА - смисао комуникације
 пролази пут од предајника до пријемника
 ШУМ - свака препрека на овом путу информације
 не може се потпуно уклонити, већ само свести на што
прихватљивији ниво
 ПОВРАТНА ИНФОРМАЦИЈА - веома значајна јер показује на
који начин је информација прихваћена на страни пријемника
 може бити непосредна и са кашњењем, позитивна или
негативна
Висока школа електротехнике и рачунарства у Београду
КОМУНИКАЦИОНИ СИСТЕМИ
 Основне карактеристике комуникационог система
(које одређују: ПРЕДАЈНИК + КАНАЛ + ПРИЈЕМНИК):
 Врста сигнала
 Технологија канала (медијума) за пренос
 Структура канала (медијума) за пренос
 Механизам преноса
 Пропусни опсег и брзина преноса
 Цена медијума за пренос.....
Висока школа електротехнике и рачунарства у Београду
КОМУНИКАЦИОНИ СИСТЕМИ
 Основне врсте сигнала, који преносe информацијe:
 АНАЛОГНИ – преносе информацију у континуитету
 ДИГИТАЛНИ – преносе информацију помоћу дискретних
вредности у бинарном систему: 1 / 0
(свакој од ових бинарних цифара
одговара један напонски ниво)
Висока школа електротехнике и рачунарства у Београду
КОМУНИКАЦИОНИ СИСТЕМИ
 Основне технологије канала (медијума):
 ЖИЧНИ КАНАЛИ – бакарне парице, коаксијални каблови,
оптички каблови...
 БЕЖИЧНИ КАНАЛИ – електромагнетни таласи кроз
ваздух, вакуум, течност...
Висока школа електротехнике и рачунарства у Београду
КОМУНИКАЦИОНИ СИСТЕМИ
 Предности и недостаци једне и друге технологије
 ЖИЧНИ ПРЕНОС СИГНАЛА
ПРЕДНОСТИ: отпорност на сметње, задовољавајуће
брзине, добра заштита, поуздан рад...
НЕДОСТАЦИ: минимална мобилност предајника и
пријемника, велики габарити, високе цене...
 БЕЖИЧНИ ПРЕНОС СИГНАЛА
ПРЕДНОСТИ: велика мобилност у комуникацији, решени
сви недостаци жичног преноса, ...
НЕДОСТАЦИ: све мање изражени...
Висока школа електротехнике и рачунарства у Београду
КОМУНИКАЦИОНЕ МРЕЖЕ
 Свака бежична комуникациона мрежа – користи резервисан
(додељен за њу) опсег електромагнетних таласа
Мрежа мобилне
телефоније
Wireless
Висока школа електротехнике и рачунарства у Београду
КОМУНИКАЦИОНИ СИСТЕМИ
 Основне структуре канала (медијума):
 point-to-point - директна веза између предајника и
пријемника
 multipoint – веза од више предајника ка више пријемника
Висока школа електротехнике и рачунарства у Београду
КОМУНИКАЦИОНИ СИСТЕМИ

Основне врсте веза:
а)
СИМПЛЕКС - једносмерни
(емитовање радио/ТВ сигнала)
b)
ПОЛУ-ДУПЛЕКС - пренос у оба
смера, али не у истом тренутку,
већ наизменично (радио-везе)
c)
ПУНИ-ДУПЛЕКС - двосмерни
истовремени / симултани
пренос (телефонска веза)
Висока школа електротехнике и рачунарства у Београду
КОМУНИКАЦИОНИ СИСТЕМИ
 Механизам преноса:
 СЕРИЈСКИ
- бит по бит, један канал
- једноставно откривање
прекида везе
 ПАРАЛЕЛНИ
- преко паралелних канала
- бржи од серијског, али и
скупљи
Висока школа електротехнике и рачунарства у Београду
КОМУНИКАЦИОНИ СИСТЕМИ
 Количина информације која се остварује:
 пропусни опсег – код аналогног сигнала
 битска брзина – код дигиталног сигнала
 Цена медијума за пренос:
 веома битан фактор при избору медијума
Висока школа електротехнике и рачунарства у Београду
КОМУНИКАЦИОНЕ МРЕЖЕ
 Комуникациона мрежа – обухвата медијуме, механизме и
методе који се користе у преносу информација у оквиру
комуникационог система
 Услуге комуникационе мреже – апликативни програми
које активирају корисници, тако што покрећу одговарајуће
процедуре на својим уређајима
Висока школа електротехнике и рачунарства у Београду
ТЕЛЕФОНСКЕ МРЕЖЕ
 Телефонске мреже – мреже по принципу методе комутације:
успостављања везе између позиваоца и позиваног у
телефонској централи
 Првобитне мреже – са преносом аналогног говорног сигнала
и ручном комутацијом (уз помоћ оператера)
Висока школа електротехнике и рачунарства у Београду
ТЕЛЕФОНСКЕ МРЕЖЕ
 Крајем прошлог века - аналогни говорни сигнал замењен је
дигиталним, а оператери електронским комутаторима
 Уведени су:
 А/D конвертор – за конверзију аналогног сигнала од
телефона у дигитални потребан комутатору
 D/A конвертор – за конверзију дигиталног сигнала у
аналогни
Висока школа електротехнике и рачунарства у Београду
ТЕЛЕФОНСКЕ МРЕЖЕ
 Даљи развој технологије условио је интегрисане дигиталне
мреже ISDN (Integrated Service Digital Network)
 ISDN – мреже у оквиру којих се преносе: подаци, сигнали
говора и видео сигнали – користе се код рачунарских мрежа
Висока школа електротехнике и рачунарства у Београду
МРЕЖЕ МОБИЛНЕ ТЕЛЕФОНИЈЕ
 Мреже мобилне телефоније
 за велике удаљености
 за пренос:
- говорних сигнала
- порука
- видео сигнала
- мултимедијалних
докумената
- електронске поште...
 свака мобилна станица
има свој фреквентни опсег
Висока школа електротехнике и рачунарства у Београду
КАБЛОВСКЕ ТВ МРЕЖЕ
 Кабловске ТВ мреже
 уведене су за
елиминисање
сметњи ТВ сигнала
 реализоване помоћу
коаксијалних
или оптичких каблова
Висока школа електротехнике и рачунарства у Београду
РАЧУНАРСКЕ МРЕЖЕ
 Првобитне мреже: преко серијске везе RS-232
 пренос података малим брзинама и на малим растојањима
 по серијском комуникационом протоколу: 7-битова
информације + 1 бит провере парности због детекције
грешке, са временским размацима на сваких 8 битова
Висока школа електротехнике и рачунарства у Београду
РАЧУНАРСКЕ МРЕЖЕ
 Мреже преко модема
 са блоковима међусобно компатибилних
МОдулатораДЕМодулатора на предајној и пријемној страни
 МОДЕМ на предајној страни конвертује битове у тонске
сигнале, а МОДЕМ на пријемној тонске сигнале у битове
 да би била повећана брзина и ефикасност преноса помоћу
МОДЕМА – уведени су стандарди
Висока школа електротехнике и рачунарства у Београду
БЕЖИЧНЕ РАЧУНАРСКЕ МРЕЖЕ
 Бежичне (Wireless) мреже
 нуде средњу брзину, не захтевају додатне каблове, али су
релативно скупље од осталих мрежа
 уз све постојеће карактеристике претходних мрежа,
омогућавају и мобилност својих корисника
Висока школа електротехнике и рачунарства у Београду
САВРЕМЕНЕ КОМУНИКАЦИОНЕ МРЕЖЕ
 Разлози због којих не постоји усвојена јединствена мрежна
комуникациона технологија:
 технолошки – свака следећа технологија не искључује већ
допуњује претходну
 економски – инвестирано је много новца у сваку до сада
развијену технологију
 Савремени, најзаступљенији облик - светска комуникациона
рачунарска мрежа:
Internet
Висока школа електротехнике и рачунарства у Београду
САВРЕМЕНЕ КОМУНИКАЦИОНЕ МРЕЖЕ
 Могућности светске Интернет комуникационе мреже и даље
се развијају и осавремењавају
" I am not sure that I know
what the Internet is "
" I am not sure that anyone does "
Висока школа електротехнике и рачунарства у Београду
ИНТЕРНЕТ
 Интернет се може дефинисати као:
 светска мрежа свих међусобно повезаних рачунарских
мрежа, базираних на коришћењу скупа TCP/IP протокола
(Transmission Control Protocol / Internet Protocol)
 по овом протоколу, сваком рачунару у мрежи додељена је
јединствена IP (Internet Protocol) адреса
Висока школа електротехнике и рачунарства у Београду
ИНТЕРНЕТ
 Рачунар може бити повезан на Интернет на један од следећих
начина - уз обавезан одговарајући модем:
 DialUp – преко телефонске мреже за говорни сигнал или за
приступ Интернету, наизменично (уз DialUp модем)
 ADSL(Asymmetric digital subscriber line) – преко телефонске
мреже за говорни сигнал и приступ Интернету (ADSL модем)
 3G (3rd Generation mobile) - коришћење мреже мобилне
телефоније (уз 3G модем)
 Cable TV – коришћење кабловске ТВ мреже (уз Cable модем)
 Wireless – коришћење резервисаног (прописаног) опсега
фреквенција електромагнетних таласа (уз Wireless модем)
 .....
Висока школа електротехнике и рачунарства у Београду
ИНТЕРНЕТ
 Примене Интернета:
 у домену приступа информацијама широм планете
Web documents
 у домену комуникација
Internet Communications
 у доменима приступа инфорацијама и комуникација
Internet based learning
 Тренутно:
ВЕЋИ ДЕО ИНТЕРНЕТА КОРИСТИ СЕ ЗА КОМУНИКАЦИЈЕ
НЕГО ЗА ИНФОРМАЦИЈЕ
Висока школа електротехнике и рачунарства у Београду
WEB
 Web се може дефинисати као:
 мрежа мултимедијалних докумената, подржаних од стране
сервера (који пружају услуге) и дистрибуираних преко
Интернета клијентима (корисницима тих услуга)
Висока школа електротехнике и рачунарства у Београду
WEB
 Web документа:
 у основи имају садржај урађен на хипертекстуалном
језику HTML (HyperTextMarkupLanguage)
 могу се идентификовати помоћу својих јединствених
локатора ресурса URL (Uniform Resource Location),
 Сваки URL означава - комплетну путању за приступ
одређеном мултимедијалном документу
Висока школа електротехнике и рачунарства у Београду
WEB
 Протокол за пренос Web докумената преко Интернета:
 Web документа преносе се преко Интернета под контролом
комуникационог протокола за пренос хипертекста:
HTTP (HyperTextTransferProtocol)
Висока школа електротехнике и рачунарства у Београду
WEB
 Web сервер: рачунар који има инсталиран Web документ на
свом диску
 Web клијент:
 рачунар који користи примерак Web документа у локалу
 Web претраживач (Browser) - апликативни програм на страни
клијента који:
 повезује клијента са одговарајућим Web сервером
 за именовање Web документа користи његов URL
 чини клијенту доступним примерак траженог Web
документа
Висока школа електротехнике и рачунарства у Београду
WEB
 Типичан URL локатор је облика:
 http://www.abcd.com/product.html
 Типичан URL локатор састоји се из 3 дела:
 име протокола (http)
 симболичко име рачунара на коме је
документ лоциран (www.abcd.com)
 име документа (product.html)
 Разни Web алати омогућавају претраживање Web докумената
 помоћу потпуне адресе
 без потпуне адресе, помоћу кључних речи
Висока школа електротехнике и рачунарства у Београду
WEB
 Пример
 Након избора адресе школског сајта, странице предмета
http://www.viser.edu.rs/predmeti.php апликација Web
претраживача обавља следеће:
1. обраћање серверу помоћу његовог симболичког имена
www.viser.edu.rs
2. по добијеном одговору успостављање конекције
3. слање захтева серверу за приступ документу траженог
имена predmeti.php
4. по добијеном одговору, приступа документу, креирање
примерка документа и затварање конекције
5. приказ клијенту примерка траженог документа
Висока школа електротехнике и рачунарства у Београду
БАЗЕ ЗНАЊА НА ИНТЕРНЕТУ
 google
 Web апликација која омогућава претраживање:
- Web докумената разних врста,
- Web база знања и апликација,
- Интернет виртуелних мрежа.....
 wikipedia
 Web енциклопедија (скуп Web докумената)
- заједничка база знања, отворена свима
за уређивање
 blog
 тип мултимедијалног Web документа
(Web каталога) који уређује његов аутор
Висока школа електротехнике и рачунарства у Београду
БАЗЕ ЗНАЊА НА ИНТЕРНЕТУ
 Google, Wikipedia, Blog – стално доступни и општеприхваћени
 под знаком питања:
ВАЛИДНОСТ ИНФОРМАЦИЈА
ДО КОЈИХ СЕ ДОЛАЗИ НА ОВАЈ НАЧИН
?
ДАЉА САРАДЊА ИЗМЕЂУ BLOGERA НОВИНАРА
И BLOGERA НЕПРОФЕСИОНАЛАЦА
НЕПОСТОЈАЊЕ УСЛОВЉЕНОСТИ ЗА
ПРИСТУП ПОСТАВЉЕНИМ ИНФОРМАЦИЈАМА
Висока школа електротехнике и рачунарства у Београду
?
?
Е-КОМУНИКАЦИЈЕ
 Е-комуникације – уобичајен назив за електронске
комуникације
 Е-комуникацијама називају се
комуникације које се остварују:
 помоћу свих врста
рачунарских уређаја
 и преко свих врста
комуникационих мрежа
Висока школа електротехнике и рачунарства у Београду
КОМУНИКАЦИЈЕ ПРЕКО ИНТЕРНЕТА
 Интернет апликације омогућавају преко Интернета комуникацију:
 aсинхрону комуникацију (одложену):
e-mail, Internet discussion forums
(електронска пошта, Интернет дискусиони форуми)
…
 синхрону комуникацију (у реалном времену):
chat, web conferencing, video conferencing
(дискусије у реалном времену,
Web конференције, видео конференције)
…
Висока школа електротехнике и рачунарства у Београду
КОМУНИКАЦИЈЕ ПРЕКО ИНТЕРНЕТА
 On-line social networking
 Интернет као најзаступљенија комуникациона мрежа, пружа
веома велику понуду разних облика глобалне комуникације
 Најзаступљеније Интернет друштвене мреже (Social Networks)
 Myspace
 Twiter
 Facebook
 …
Висока школа електротехнике и рачунарства у Београду
КОМУНИКАЦИЈЕ ПРЕКО ИНТЕРНЕТА
 Постојећи недостатаци комуникације унутар Интернет
друштвених мрежа у односу на е-mail комуникацију:
 још увек недостатак стандардизације протокола, што је
заступљено и код е-mail комуникације (између учесника
различитих Интернет услуга: yahoo, gmail…)
 могуће скривање идентитета у комуникацијама (пол,
године, ниво образовања...)
Висока школа електротехнике и рачунарства у Београду
КОМУНИКАЦИЈЕ ПРЕКО ИНТЕРНЕТА
 Предности комуникације преко форума, коинференција и
друштвених мрежа у односу на е-mail комуникацију:
 уместо е-mail комуникације "ЈЕДАН НА ЈЕДАН" сада је
заступљена комуникација: "ЈЕДАН СВИМА"
 сваки учесник у комуникацији има могућност селекције
њему значајних информација од свих доступних
Висока школа електротехнике и рачунарства у Београду
КОМУНИКАЦИЈЕ ПРЕКО ИНТЕРНЕТА
 Већ се "Интернет друштвена заједница "
назива Интернет цивилизација
 У савременом свету неопходни су:
 адаптирање овој заједници
 сталан приступ информацијама
доступним преко Интернета
 стицање знање на основу ових
информација, јер је знање увек
и критеријум моћи
e-volution
e-society
Висока школа електротехнике и рачунарства у Београду
УЧЕЊЕ

Учење је процес који обухвата:

дизајн и планирање
процеса наставе

припрему и израду
наставних материјала

држање наставе и пружање помоћи
у савладавању градива

проверу резултата наставе и учења

и стално унапређивање наставе
За термине НАСТАВА+УЧЕЊЕ
користи се један термин: УЧЕЊЕ
Висока школа електротехнике и рачунарства у Београду
СИСТЕМИ ЗА УЧЕЊЕ


Систем за учење – систем у коме се настава организује по
утврђеним принципима и правилима тако да омогући учење
Обавезне улоге у сваком систему за учење:
1. ученик –
усваја знања
УЧИ
и стиче вештине
ПОМАЖЕ
2. предавач – помаже у савладавању
У УЧЕЊУ
знања и вештина
 При избору система за учење, неопходно се узимају у обзир:
област изучавања, врста програма, аудиторијум..
Висока школа електротехнике и рачунарства у Београду
СИСТЕМИ ЗА УЧЕЊЕ
 Неки традиционални принципи и правила система за учење
утврђени су још од доба Древне Грчке и Старог Рима:
Platon: "Садржај система за учење треба да буде веома
пажљиво одабран јер утиче на развој младих“
Aristotel: "Оптерећеност младих учењем треба да буде
пажљиво одмерена с обзиром на године живота“
Sokrat: "Разговор је веома је битан у процесу учења"
Kvintilijan: "Учење треба прилагодити разликама између
ученика"
Висока школа електротехнике и рачунарства у Београду
СИСТЕМИ ЗА УЧЕЊЕ
 Систем за учење може дати добре резултате само ако свом
аудиторијуму обезбеди право окружење за учење
Albert Einstein:
"Никада нисам покушавао да научим своје студенте било
чему…Само сам радио на креирању окружења
које ће им бити одговарајуће за учење“
Висока школа електротехнике и рачунарства у Београду
РАЗВОЈ СИСТЕМА ЗА УЧЕЊЕ
УЧЕЊЕ
НАДАЉЕ
ЕЛЕКТРОНСКО
УЧЕЊЕ
крај
XX века
средина
крај XX и
XX века
почетак
УЧЕЊЕ
УЧЕЊЕ
XXI века
ПРЕКО
ДО ПОЈАВЕ
ИНТЕРНЕТА
ЕЛЕКТРОНСКОГ
?
Висока школа електротехнике и рачунарства у Београду
РАЗВОЈ СИСТЕМА ЗА УЧЕЊЕ
Традиционално учење (у учионици)
Traditional (Face-To-Face) learning
Учење на даљину
Distance Learning
E-учење (коришћењем рачунара)
E-learning (Computer Based Learning)
Учење коришћењем Интернета
Internet Based Learning
Учење на даљину преко Интернета
Internet Based Distance Learning
Висока школа електротехнике и рачунарства у Београду
Е-УЧЕЊЕ
Ознаке:
 e-learning
 elearning
Три Е:
 Electronic
 Enhanced
 Evolution
 Општеприхваћена дефиниција:
 Учење уз примену рачунара,
с циљем унапређења
квалитета и циљева учења
Bologna, Italy (1999)
Висока школа електротехнике и рачунарства у Београду
61
61
Е-УЧЕЊЕ
 У иницијалној верзији
 Учење помоћу рачунара
(Computer based learning)
 У напреднијој верзији
 & Учење помоћу Интернета
(& Internet based learning)
 У још напреднијој верзији
 & Учење преко Интернета
(& On-line learning)
 У верзијама тренутно у развоју
 & Мобилно
& Сарадничко
(& Mobile & Collaborative &
& ??? учење
??? learning)
Висока школа електротехнике и рачунарства у Београду
62
62
КАТЕГОРИЈЕ Е-УЧЕЊА
 Учење подржано информационо комуникационим
технологијама (ICT based)
 часови у учионици
 коришћење рачунара у настави
 коришћење рачунара у учењу
 Хибридно (Blended) учење
 часови у учионици и преко Интернета
(комбинација традиционалног
и учења преко Интернета)
 Учење преко Интернета (Fully online)
 часови искључиво преко Интернета
Висока школа електротехнике и рачунарства у Београду
63
63
ГЛАВНИ СЕГМЕНТИ Е-УЧЕЊА
 Технологије су све доступније али не гарантују успех у учењу
 Успех код електронског учења
зависи од мотивације:
 ученика
 наставника
 Комбинација три врсте приступа:
 технолошког
 педагошког
 организационог
Bologna, Italy (1999)
Висока школа електротехнике и рачунарства у Београду
64
64
ГЛАВНИ СЕГМЕНТИ Е-УЧЕЊА
 Примена нових технологија
 Мултимедија
 Комуникационих алата
 Других програмских алата
 Инструкцијски дизајн
 Развој окружења за е-учење
 Развој механизма за е-учење
 Е-туторинг
 Вођење кроз процес учења
 Сарадња између наставника
и ученика у процесу учења
 Сталан надзор рада ученика
Bologna, Italy (1999)
Висока школа електротехнике и рачунарства у Београду
65
65
Е-УЏБЕНИЦИ
 Садржај електронских уџбеника (е-материјала за учење)
 у облику
 текстова
 илустрација
 анимација
 аудио и видео садржаја...
 дистрибуиран преко
 Интернета
 сателитске ТВ
 CD-а или DVD-а...
 осмишљен за
 самостално учење
 учење уз помоћ наставника...
Bologna, Italy (1999)
Висока школа електротехнике и рачунарства у Београду
66
66
Е-УЏБЕНИЦИ
 Главне карактеристике електронских уџбеника
 Базираност на теорији
у одређеној области
 Пружање могућности
персонализованог садржаја
 Интерактивност
 Савременост дизајна
 Развој од стручних тимова,
због разних стручних аспеката
 Стално иновирање садржаја
и изгледа уџбеника
Bologna, Italy (1999)
Висока школа електротехнике и рачунарства у Београду
67
67
ОКРУЖЕЊЕ ЗА Е-УЧЕЊЕ
 Савремена окружења за е-учење
 Read only Web
 Web 1.0 (since 1993.)
 Read & Write Social Web
 Web 2.0 (since 2004.)
 Semantic (Intelligent) Web
 Web 3.0 (in progress)
Bologna, Italy (1999)
Висока школа електротехнике и рачунарства у Београду
68
68
ОКРУЖЕЊЕ ЗА Е-УЧЕЊЕ
 Учење у свету Web 1.0
 Једносмерни ток информација
у процесу учења
 Комуникациони алат: e-mail
 У центру Web 1.0 процеса учења:
 наставник
Bologna, Italy (1999)
Висока школа електротехнике и рачунарства у Београду
69
69
ОКРУЖЕЊЕ ЗА Е-УЧЕЊЕ
 Учење у свету Web 2.0
 Двосмерни ток информација
у процесу учења
 Комуникациони алати: e-mail,
forums, chats, conference calls,
videoconferences, WebEx...
 Web 2.0 алати:
 LMS (Learning Management Systems)
 YouTubе
 Wikis, Blogs
 Online quizzes
 Social networks...
 У центру Web 2.0 процеса учења:
 Све више је студент
Bologna, Italy (1999)
Висока школа електротехнике и рачунарства у Београду
70
70
ОКРУЖЕЊЕ ЗА Е-УЧЕЊЕ
 Учење у свету Web 3.0
 Двосмерни ток информација
у процесу наставе и учења
 Интезивирање комуникације
наставник <-> студент и
студент <-> студент
 Web 3.0 алати:
 PLE (Personal Learning Environment)
 Развој интелигентних алата
за сарадничко учење
 Индивидуализација садржаја
 У центру Web 3.0 процеса учења:
 студент
Bologna, Italy (1999)
Висока школа електротехнике и рачунарства у Београду
71
71
ОКРУЖЕЊЕ ЗА Е-УЧЕЊЕ
 Актуелно окружење за е-учење у високом образовању:
 LMS (Learning Management Systems) – систем за
управљање процесом учења
 Поред комерцијалних оваквих система (WebCT,
Blackboard, Аngel, IBM Lotus, Learn2Learn...) развијени су и
бесплатно доступни с Интернета (Illias, ATutor, Caroline,
Moodle...)
Висока школа електротехнике и рачунарства у Београду
72
72
ОКРУЖЕЊЕ ЗА Е-УЧЕЊЕ
 LMS обухвата следеће компоненте:
 Базу података (о наставницима, ученицима, ресурсима,
активностима…)
 Мултимедијалне садржаје (формата: html, swf, pdf, jpg…)
 Web портал (меније, листе, теме…)
 LMS уводи нове улоге:
 за наставника: менаџер, пројектант, тутор...
 за ученика: активан учесник у процесу учења
Висока школа електротехнике и рачунарства у Београду
73
73
УЛОГЕ У ОКРУЖЕЊУ ЗА Е-УЧЕЊЕ
 Мења се структура система за учење, али и улоге људи у њима.
Број улога у савременим системима за учење све је више
 Једном учеснику може бити додељено више улога
Висока школа електротехнике и рачунарства у Београду
ОКРУЖЕЊЕ ЗА Е-УЧЕЊЕ
 Сваки систем за управљањем учењем преко Интернета (LMS)
има следеће функције, уобичајено реализоване овим редом:
 Креирање курса и његове базе знања
 Постављање и дистрибуирање креиране базе знања
 Управљање садржајима курса
 Праћење напретка полазника у савладавању градива
 Комуникација – по мишљењу свих учесника од веома
великог значаја
 Оцењивање полазника
 Оцењивање квалитета курса
Висока школа електротехнике и рачунарства у Београду
ОКРУЖЕЊЕ ЗА Е-УЧЕЊЕ
 LMS Moodle (Modular Object Oriented Dynamic Learning
Environment) има веома добре карактеристике:




бесплатна инсталација са Интернета и локализација
рад под разним оперативним системима
једноставно: администрирање и коришћење,
удобно радно окружење и прилагођеност студентима
 Само на Moodle систему регистровано је тренутно:
 десетине хиљада сајтова на више десетина језика и
милиони отворених курсева са више милиона корисника
Висока школа електротехнике и рачунарства у Београду
УЧЕЊЕ ПРЕКО ИНТЕРНЕТА
 С развојем Интернета и учење добија нове димензије
 Традиционални облици наставе и учења – допуњују се
мултимедијалном наставом и учењем преко Интернета
 Учење преко Интернета - значи генералну промену:
 простор за учење добија глобалне димензије (ван учионице)
 време за учење губи ограничења (24 часа)
 динамика учења адаптира се према сваком појединцу
(постаје индивидуална и флексибилна)
Висока школа електротехнике и рачунарства у Београду
УЧЕЊЕ ПРЕКО ИНТЕРНЕТА
 Основне карактеристике учења преко Интернета:
 Коришћење обиља савремених ресурса
 Подстицање самосталног и активног стицања знања
 Могућност редовне комуникације о градиву
 Учење прилагођено предзнању и стилу ученика
 Могућност редовне контроле напредовања у учењу...
 Флексибилни простор, време и динамика учења
Висока школа електротехнике и рачунарства у Београду
ДАЉИ РАЗВОЈ Е-УЏБЕНИКА?
Bologna, Italy (1999)
Висока школа електротехнике и рачунарства у Београду
79
79
ДАЉИ РАЗВОЈ ОКРУЖЕЊА ЗА Е-УЧЕЊЕ?
http://www.youtube.com/watch?v=NtPVGn04sDk&fe
ature=youtu.be
Bologna, Italy (1999)
Висока школа електротехнике и рачунарства у Београду
80
80
ДАЉИ РАЗВОЈ УЛОГА НАСТАВНИКА?
http://www.youtube.com/watch?v=_A-ZVCjfWf8&feature=player_embedded
Bologna, Italy (1999)
Висока школа електротехнике и рачунарства у Београду
81
81
ДАЉИ РАЗВОЈ УЧЕЊА
РАЗВОЈ НОВИХ СИСТЕМА ЗА УЧЕЊЕ
Web 1.0 -> Web 2.0 -> Web 3.0
LMS -> PLE
(Learning Management Systems) -> (Personal Learning Environments)
E-learning 1.0 -> E-learning 2.0 -> E-learning 3.0
РАЗВОЈ МОБИЛНИХ ТЕХНОЛОГИЈА И УРЕЂАЈА
РАЗВОЈ НОВИХ УЛОГА УЧЕНИКА И НАСТАВНИКА
ПРИСТУП ИНТЕРНЕТУ ЗА СВЕ
СВЕ ВЕЋА ЗАИНТЕРЕСОВАНОСТ
НАСТАВНИКА И СТУДЕНАТА
Висока школа електротехнике и рачунарства у Београду
УЧЕЊЕ У БУДУЋНОСТИ
 Очекивања без обзира на интезиван развој учења преко
Интернета:
БУДУЋНОСТ У
КОМБИНОВАЊУ СА ТРАДИЦИОНАЛНИМ УЧЕЊЕМ У УЧИОНИЦИ
Висока школа електротехнике и рачунарства у Београду
КОМУНИКАЦИЈЕ У БУДУЋНОСТИ
 Очекивања
 без обзира на интезиван развој
досадашњих и проналажење
нових облика комуникација
 без обзира на заступљеност
Интернет комуникација:
БУДУЋНОСТ У
КОМБИНОВАЊУ СА КОМУНИКАЦИЈАМА УЖИВО
Висока школа електротехнике и рачунарства у Београду
КОМУНИКАЦИОНИ СИСТЕМИ
Е-КОМУНИКАЦИЈЕ И Е-УЧЕЊЕ
КАКВУ ПОВРАТНУ ИНФОРМАЦИЈУ ДАЈЕТЕ
ЗА УЧЕЊЕ, А КАКВУ ЗА KOMУНИКАЦИЈУ
НА ДАНАШЊЕМ ПРЕДАВАЊУ?
Висока школа електротехнике и рачунарства у Београду