Завод за унапређивање образовања и васпитања Аутор рада:

Слађана Дамњановић, Гимназија, Крушевац

Наставни предмет:

српски језик и књижевност

Тема:

поетика хуманизма и ренесансе

Узраст:

први разред

Потребна технологија:

рачунар,видео бим Кликните овде за унос приказа часа у Word документу!

Poetika humanizma i renesanse

• ime • karakteristike • vreme • mesto • kulturno-istorijski uslovi • književnost • ostale umetnosti

Ime

Humanizam :kulturno istorijska pojava, dobila ime po srednjevekovnoj praksi da se profane, naučne discipline nazivaju ljudskim, humanim (lat. Humanus), nasuprot božanskim (teologija).

Renesansa :ime potiče od francuske reči renaissance, što znači ponovno rađanje; ako humanizam označimo kao bazu, naučno - duhovni sadržaj, onda je renesansa celokupna kultura .

Karakteristike:

• raskid sa srednjim vekom, • obnova klasične starine i čoveka

.

Vreme

• Preteče se javljaju još u XIII veku. Pod humanizmom se podrazumeva period koji traje od XIV i u XV veku, dok se renesansom nazivaju duhovne i umetničke pojave XVI veka.

Mesto

• Italija • Najznačajniji centri okupljanja bile su akademije .Zamenile su sr. univerzitete koji su bili pod kontrolom crkve.Nastajale su u velikim kulturnim središtima: Rim, Firenca, Napulj.

FIRENCA

RIM

Kulturno - istorijski uslovi :

• razbijanje zatvorenog feudalnog ekonomskog sistema; • procvat trgovine; • slabljenje autoriteta crkve; • odbacivanje do tada neprikosnovenog sholastičkog poimanja sveta; • traženje neposrednog dodira između čoveka i Boga;.

• rađanje prvih pojmova o naciji.

Književnost

• Antička književnost postaje uzor; • latinski jezik potiskuje narodni (italijanski); paradoks: zatvaranje knj. u okviru elite; • oživljavanje Platonove ideje o lepom.

• Humanistički i renesansni knj. oblici: • traktat, • epistola, • rasprava, • satira, • epigram, • sonet, • novela.

Predstavnici

• Humanistički predstavnici: Dante Aligijeri, Frančesko Petrarka, Đovani Bokačo.

•Renesansni predstavnici: Italija - Lodoviko Ariosto I Torkvato Taso; Španija - Miguel de Servantes Savedra Engleska - Viljem Šekspir Francuska - Fransoa Rable, Mišel Montenj

SLIKARSTVO VAJARSTVO

• interesovanje za prirodu • rad po živim modelima • portret • otkrivanje perspektive i trodimenzionalnog prostora • proučavanje anatomije lj. tela; proporcija • rad u bronzi • spomenici po trgovima • naga figura • briga o anatomiji tela

TEME I PREDSTAVNICI

• U slikarstvu su osim crkvenih slika prisutni: • istorijske, mitološke kompozicije i portreti; • tehnika: platno i uljane boje; • događaji i ljudi savremenog života; • priroda.

XV: Botičeli, Leonardo da Vinči XVI: Rafael, Mikelanđelo,Ticijan

Leonardo: Mona Liza

Sikstinska kapela

Ticijan

Boticeli : Venera

Rafaelo: Papa Lav X

MUZIKA

• Pojava renesanse u muzici vezuje se za XVI vek; • višeglasje;razvoj m. teorije; • najznačajniji oblik sv. m. madrigal,pisan na stihove Petrarke, Ariosta, Tasa; • duhovna muzika: misa, motet, himna; • instrumentalna m. dobija samostalnost; usavršava se tehnička strana instrumenta; lauta,orgulje,klavičembalo, viola.

PREDSTAVNICI

• U Italiji su poznati kompozitori tzv. rimske i venecijanske škole.

• U prvoj se stvaraju dela pretežno duhovnog, u drugoj svetovnog karaktera.

• ĐOVANI PJERLUIĐI DA PALESTRINA- r.

• Flamanski kompozitori (Belgija, Holandija, Luksembur):ŽOKSE N DE PREU, ORLANDO DI LASO .

Sineopticka tabela POLITIČKA ISTORIJA RELIGIJA, KNJIŽEVNOST NAUKA, TEHNOLOGIJA Kraj stogodišnjeg rata 1453; Jovanka Orleanka



Kolumbo otkriva Ameriku 1492.god.



Vasko Da Gama dopire do Indije



Gutenberg otkriva štamparsku mašinu

Sineopticka tabela- II POLITIČKA ISTORIJA RELIGIJA, KNJIŽEVNOST NAUKA, TEHNOLOGIJA



Tomas Mor, Utopija 1516.god



Martin Luter objavljuje teze



Freansoa Rable(1491 1553)



Magelan je prvi put oplovio zemlju (1520-1522 )



Kopernik pobija geocentričnu teoriju univerzuma (1530-1543)

Sineopticka tabela- III POLITIČKA ISTORIJA RELIGIJA, KNJIŽEVNOST



Ivan Grozni, car Rusije (vl.1547 1584)



Elizabeta I, engleska kraljica (vl.1558 1603)



Servantes (1547-1616)



Djordano Bruno(1548 1600), spaljen na lomači zbog jeresi



Fransis Bekon (1561-1626)



Vilijem Šekspir (1564-1616 ) NAUKA, TEHNOLOGIJA

• “ Ljudi renesanse nalazili su se tada u položaju legendarnog đavoljeg učenika koji je rešio da se takmiči sa dostignućima svog učitelja pa je u toku toga oslobodio mnogo veće sile nego što je nameravao. Ali, kako je njihov učitelj bio mrtav, a ne samo odsutan, oni su morali da se uhvate u koštac s tim nepoznatim silama kako su znali i umeli, dok nisu sami postali učitelji. Taj proces prisilnog napretka bio je pun kriza i napetosti. Živeti u doba renesanse moralo je biti neudobno, mada krajnje uzbudljivo. Međutim, upravo te napetosti - bar tako se čini gledajući unatrag - izazvale su bujicu stvaralačke energije kakvu svet dotada nije doživeo.” • H. W. Janson: Istorija umetnosti, str.284