Transcript INDUSTRIJSKI DIZAJN 6 CAS

FAKULTET TEHNIČKIH NAUKA –NOVI SAD – INDUSTRIJSKI DIZAJN
Kako poboljšati proizvod?
Ne udubljujući se u način praktične
realizacije, treba sagledati sve mogućnosti
poboljšanja postojećeg proizvoda (na
primer, postavljanje eksera na točkove
automobila da bi se poboljšala prohodnost
po snežnim i zaleđenim putevima).
6. ČAS
FAKULTET TEHNIČKIH NAUKA –NOVI SAD – INDUSTRIJSKI DIZAJN
6. ČAS
Mogućnost drugačije upotrebe.
Kakvu drugu primenu može imati proizvod u
postojećem obliku. Kakvu drugu primenu može
da ima proizvod ako se modifikuje. Može li
proizvod da izvršava neku funkciju koja
prvobitno nije bila predvi|ena (rezervni točak
kod vozila počeo je da se koristi na osnovu ideje
koja je prvobitno bila predviđena za avione).
FAKULTET TEHNIČKIH NAUKA –NOVI SAD – INDUSTRIJSKI DIZAJN
Modifikacija
Predvideti promenu spoljašnjeg izgleda, oblika,
konfiguracije, konture, mase, obrade, boje, zvuka i
sl. (neosporno je da redovna godišnja izmena
modela, na primer, automobila, mobilnih telefona i
sl. učestvuje u promeni ukusa i potreba širokog
kruga korisnika).
6. ČAS
FAKULTET TEHNIČKIH NAUKA –NOVI SAD – INDUSTRIJSKI DIZAJN
Povećanje
Napraviti (zamisliti) proizvod većim, višim, dužim,
širim, težim, čvršćim, itd.
6. ČAS
FAKULTET TEHNIČKIH NAUKA –NOVI SAD – INDUSTRIJSKI DIZAJN
Umanjenje
Napraviti proizvod kompaktinijim, kraćim, užim,
lakšim, izostaviti nešto i sagledati, na primer,
mogućnost njegove minijaturizacije (pojava
mikrošema dovela je do stvaranja nove oblasti
industrije - tehnike štampanih kola).
6. ČAS
FAKULTET TEHNIČKIH NAUKA –NOVI SAD – INDUSTRIJSKI DIZAJN
6. ČAS
Prilagođavanje
Da li postoji nešto slično šta može da zameni dotični
proizvod. Da li se može pronaći sličnost sa nečim
drugim. Da li među rezervama i suvišnostima ima
nečega što bi se moglo iskoristiti za nešto drugo
(presujući strugotinu, koja se do tada samo spaljivala,
drvoprerađivačke kompanije su počele da proizvode
ivericu).
FAKULTET TEHNIČKIH NAUKA –NOVI SAD – INDUSTRIJSKI DIZAJN
6. ČAS
Suprotan prilaz
Pokušati sa suprotnim prilazom, osmotriti proizvod sa
druge strane, obrnuti proizvod, vrh postaviti na dole,
osmotriti ga sa svih strana, primeniti drugu
konfiguraciju, koristiti se drugim principom rada (na
primer, vakum pumpa kao kompresor, reduktor kao
multiplikator, itd.).
FAKULTET TEHNIČKIH NAUKA –NOVI SAD – INDUSTRIJSKI DIZAJN
Promena spoljašnjeg izgleda
Izmeniti boju, oblik ili model, konturu, promeniti
ambalažu ili način pakovanja (na primer, telefoni u
boji ili ambalaža u boji nesumnjivo privlače veću
pažnju kupaca). Učinak ovih zahvata moguće je
odmah ustanoviti posredstvom postignute cene
proizvoda na tržištu. Međutim, treba imati u vidu da
takve "novine" veoma brzo gube svoju osnovnu
poruku, tj. gube "komunikacioni kvalitet".
6. ČAS
FAKULTET TEHNIČKIH NAUKA –NOVI SAD – INDUSTRIJSKI DIZAJN
6. ČAS
Napuštanje ustaljenih rešenja
Stvarati stilizovana konstrukciona rešenja proizvoda,
ponavljati na njima elemente konstrukcija, koje su bile
popularne u prošlosti: koristiti u konstrukciji tuđa
iskustva i sl. Stvaranje prepoznatljivog i originalnog
oblika, koji se može odmah uočiti i prepoznati, jednim
pogledom, je jedan od osnovnih ciljeva današnjih
kompanija i vodećih projektanata u njima.
FAKULTET TEHNIČKIH NAUKA –NOVI SAD – INDUSTRIJSKI DIZAJN
Premeštanje
Pokušati sa drugačijim rasporedom
komponenata, zameniti jednu komponentu sa
drugom, drugačije ih međusobno spojiti (kod
vozila se motor postavlja i napred i pozadi,
pogonski točkovi su danas najčešće prednji,
mada to ranije nije bio slučaj, itd.).
6. ČAS
FAKULTET TEHNIČKIH NAUKA –NOVI SAD – INDUSTRIJSKI DIZAJN
Zamena
Proanalizirati šta se sa čim može zameniti: metal
plastičnom masom, plastična masa metalom, svetlo
sa tamnim, krug kvadratom, itd. Kakvim drugim
procesom, principom, teorijom ili metodom se može
koristiti (primena plastičnih odbojnika kod
automobila omogućava jeftiniju proizvodnju,
omogućava smanjenje mase vozila, a i otklanja
probleme oko korozije).
6. ČAS
FAKULTET TEHNIČKIH NAUKA –NOVI SAD – INDUSTRIJSKI DIZAJN
6. ČAS
Povezivanje
Kombinovati različite ideje i principe, metode,
komponente, podsklopove, aparature, rezultate (dobar
primer povezivanja inženjerskih principa je primena
računara za regulaciju rada elektromotora kod tzv.
regulisanih pogona).
FAKULTET TEHNIČKIH NAUKA –NOVI SAD – INDUSTRIJSKI DIZAJN
6. ČAS
Izostavljanje
Razmotriti mogućnost izostavljanja nekih
komponenata posredstvom objedinjavanja različitih
funkcija u jednoj komponenti.
FAKULTET TEHNIČKIH NAUKA –NOVI SAD – INDUSTRIJSKI DIZAJN
6. ČAS
Udobnije korišćenje
Nastojati da proizvod bude što lakši kako bi
korisniku olakšali rad, da bi bio udobniji za
korišćenje, da, po mogućnosti, radi automatski i
sl. (fen za kosu, električna pegla, motorna testera,
itd.).
FAKULTET TEHNIČKIH NAUKA –NOVI SAD – INDUSTRIJSKI DIZAJN
6. ČAS
Bezbednost
Koje uređaje, kontrolne organe, davače ili, uopšte,
svojstva treba da ima proizvod da bi se izbegla
mogućnost nesretnih slučajeva, telesnih oštećenja,
eksplozije i sl. Stvarati netoksične proizvode, koji se
ne mogu upaliti, koji ne rđaju, koji se ne lome. Novi
proizvodi moraju biti pouzdaniji od konkurentskih
proizvoda, manje opasnim pri korišćenju, čvršći (na
primer, električni aparat za brijanje, plastične flaše
za tečne deterdžente, sapune, šampone, parfeme,
pića, itd.).
FAKULTET TEHNIČKIH NAUKA –NOVI SAD – INDUSTRIJSKI DIZAJN
Smanjenje troškova proizvodnje
Proanalizirati šta se treba uraditi da bi se smanjili
troškovi proizvodnje dotičnog proizvoda. Na primer,
može se postaviti zahtev da se smanje troškovi
proizvodnje za, na primer, 10%, 20% ili čak 50%.
6. ČAS
FAKULTET TEHNIČKIH NAUKA –NOVI SAD – INDUSTRIJSKI DIZAJN
Smanjenje mase
Mada je ovaj zadatak delimično povezan sa
prethodnim, može se tražiti smanjenje mase, bez
obzira na cenu, iz čisto eksploatacionih razloga
(na primer, kod ručnih motornih testera, mobilnih
telefona i sl.).
6. ČAS
FAKULTET TEHNIČKIH NAUKA –NOVI SAD – INDUSTRIJSKI DIZAJN
Smanjenje potrošnje energije
S obzirom na ograničenost energetskih izvora,
danas je izuzetno važno da proizvodi troše malo
energije, tako da se ovom faktoru mora posvetiti
izuzetno velika pažnja. To se može postići, pre
svega, povećanjem stepena iskorišćenja,
smanjenjem mase pokretnih delova,
izbegavanjem praznih hodova i sl.
6. ČAS
FAKULTET TEHNIČKIH NAUKA –NOVI SAD – INDUSTRIJSKI DIZAJN
6. ČAS
Povećanje stepena iskorišćenja
Imajući u vidu cenu i opštu nestašicu energije,
ovom faktoru se posvećuje velika pažnja, jer se
posredstvom njega najviše može uticati na uštedu
energije.
FAKULTET TEHNIČKIH NAUKA –NOVI SAD – INDUSTRIJSKI DIZAJN
6. ČAS
Smanjenje ili potpuno sprečavanje zagađenja
čovekove okoline
Danas mnogi međunarodni standardi postavljaju
izuzetno stroge zahteve pred sve proizvode, po
pitanju očuvanja čovekove okoline (izduvni gasovi iz
automobila, buka i sl.), tako da se tom faktoru mora
posvetiti velika pažnja pri osvajanju novih proizvoda.
FAKULTET TEHNIČKIH NAUKA –NOVI SAD – INDUSTRIJSKI DIZAJN
6. ČAS
Metoda uživljavanja u ulogu
Ova metoda za dobijanje ideja sastoji se u "uživljavanju
u ulogu". Pri korišćenju ove metode neophodno je da
čovek, zanet traženjem ideja, postavi sebe u ulogu
posmatranog proizvoda ili ideje i, odgovarajući na
sopstvena pitanja, predstavi sebi šta bi on radio u tom
slučaju. Ova metoda se takođe efikasno koristi za
proveru ostvarivost ideje: za to jedan od konstruktora
"postaje" ideja a drugi mu postavljaju sugestivna
pitanja, koja brane i kritikuju tu ideju.
FAKULTET TEHNIČKIH NAUKA –NOVI SAD – INDUSTRIJSKI DIZAJN
6. ČAS
Metoda očiglednog prikaza zadate funkcije
Pojava stvaralačkih rešenja može se postići i
pravilnom postavkom zadatka. Naime, inženjeri često
gube vreme na rešavanju nedovoljno formulisanih ili
nepotpuno definisanih problema. Metoda očiglednog
prikaza zadate funkcije ima za cilj da preko postavke
zadatka, u kojoj se posebna pažnja posvećuje nameni
proizvoda, obezbedi postepen i osmišljen prelaz sa
zadate funkcije na koncepciju rešenja, koje će u
potpunosti zadovoljiti postavljene zahteve.
FAKULTET TEHNIČKIH NAUKA –NOVI SAD – INDUSTRIJSKI DIZAJN
6. ČAS
Metoda dijagrama ideja
Metoda dijagrama ideja zasniva se na izradi dijagrama
mogućih rešenja postojećeg problema. Sastavljanje
dijagrama započinje pretraživanjem širokih oblasti,
koje mogu da posluže kao izvor ideja, zatim podoblasti,
užih oblasti, pa sve do konačnog rešenja. Što je
dijagram detaljniji, tim je veća verovatnoća iznalaženja
korisnih ideja. Očigledno predstavljanje nekih ideja
omogućava jasnije shvatanje problema, a to,
nesumnjivo, podstiče konstruktora na stvaralački
prilaz.
FAKULTET TEHNIČKIH NAUKA –NOVI SAD – INDUSTRIJSKI DIZAJN
Načini
transporta
Prirodni
Korišćenjem
pomoćnih
sredstava
Slika 5.2
Tipičan izgled
dijagrama ideja
(on nije potpun
i može se
dopunjavati)
Pomoću
transportnih
sredstava
6. ČAS
Samostalni
Peške
Plivanjem
Korišćenjem
životinja
Jahanjem
Zapregom
Po zemlji
Biciklom
Rolšulama
Po vodi
U čamcu
Po vazduhu
Zmajem
Po drumu
Automobilom
Autobusom
Po šinama
Vozom
Metroom
Tranvajem
Po vodi
Čamcem
Jahtom
Brodom
Na vazdušnom
jastuku
Po vazduhu
Avionom
Helikopterom
FAKULTET TEHNIČKIH NAUKA –NOVI SAD – INDUSTRIJSKI DIZAJN
6. ČAS
Metoda matrice ideja
Složenija metoda generisanja ideja se zasniva na
morfološkoj (morfologija - nauka o oblicima u opšte)
analizi nezavisnih promenljivih, povezanih sa postavljenim
problemom ili rešavanim zadatkom. Pri primeni ove
metode, vrši se dekomponovanje globalne funkcije
sistema, pri čemu se morfološki pristup zasniva na analizi
unutrašnje građe objekta. Za svaku promenljivu
posmatraju se različiti parametri, vrste sistema, svojstva
ili metode. Sveukupnost tih karakteristika obrazuje tablicu
ili matricu ideja. Različito sagledavanje ukazanih
karakteristika rada i alternativnih ideja obično navode na
rešenje postavljenog zadatka.
FAKULTET TEHNIČKIH NAUKA –NOVI SAD – INDUSTRIJSKI DIZAJN
6. ČAS
Vrsta transportnog sredstva:
Drumsko vozilo
Šinsko vozilo
Brod
Avion
Slika 5.3
Morfološka matrica ideja
Izvori energije:
Električna energija iz mreže
Električna energija iz akumulatora
Solarna energija
Atomska energija
Hemijska energija - čvrsta goriva
Hemijska energija - tečna goriva
Hemijska energija - gasovita goriva
FAKULTET TEHNIČKIH NAUKA –NOVI SAD – INDUSTRIJSKI DIZAJN
6. ČAS
Metoda "Bujice ideja" (Brainstorming)
"Bujica ideja" predstavlja metodu za dobijanje novih
ideja putem stvaralačke saradnje pojedinih članova
organizovane grupe ljudi (davalaca ideja). Ova metoda
se može uspešno koristiti u sledećim slučajevima:
- kada se pretraživanjem izvedenih rešenja ne nalazi ni
jedno zadovoljavajuše rešenje,
- kada preovlada mišljenje da sa poznatim rešenjima
ne treba ići dalje i
- kada se zahteva potpuno napuštanje uobičajenih
rešenja.
FAKULTET TEHNIČKIH NAUKA –NOVI SAD – INDUSTRIJSKI DIZAJN
6. ČAS
Ovom metodom podstiče se misaoni proces članova
grupe da iznesu svoje ideje iako izgledaju nepraktične
ili neobične. Kod tog procesa važno je pridržavati se
dva pravila:
"bez kritike!", "sve ide i sve je moguće!".
Na taj način članovi grupe mogu iznositi svoje ideje bez
bojazni da će im se drugi smejati. Primeri kritičkih
primedbi, koje bi bile u suprotnosti sa prvim pravilom,
su: "to ne bi nikad uspelo, jer ... “, "ovo smo već probali,
ali ... “, "niko se sa tim ne bi slagao", itd.
FAKULTET TEHNIČKIH NAUKA –NOVI SAD – INDUSTRIJSKI DIZAJN
6. ČAS
Izborom problema
Probleme je potrebno registrovati i rangirati po
određenom redosledu, po kojem se obično i rešavaju.
Po pravilu, za kriterijume za rangiranje, usvajaju se:
- troškovi, odnosno, uštede koje mogu nastati,
- nezadovoljstvo korisnika,
- mogućnost brzog rešavanja problema,
- visini ulaganja (troškova) za otklanjanje problema, itd.
FAKULTET TEHNIČKIH NAUKA –NOVI SAD – INDUSTRIJSKI DIZAJN
6. ČAS
Opis problema
Za opis problema, najčešće, je potrebno mnogo
podataka. Međutim, treba se ograničiti samo na one
pomoću kojih se problem može rešiti. Članovi grupe
iznose podatke koji se registruju. Podaci se skupljaju
postavljanjem pitanja: šta, ko, gde, kako, kada, otkud,
kome i sl. Ako se ne može dovoljno kvalitetno opisati
problem mogu se angažovati specijalisti sa strane da
to učine.
FAKULTET TEHNIČKIH NAUKA –NOVI SAD – INDUSTRIJSKI DIZAJN
6. ČAS
Analiza problema
Sve prikupljene činjenice se analiziraju postavljanjem
pitanja: Zašto? Ako nema dovoljno podataka za odgovor
na to pitanje, potrebno je, ponovo, vratiti se na
prethodnu fazu. Činjenice se razvrstavaju po redosledu
po kojem utiču na problem (sa A se označavaju one
činjenice koje imaju najznačajnije dejstvo, sa B one
manje značajne a sa C još manje značajne).
FAKULTET TEHNIČKIH NAUKA –NOVI SAD – INDUSTRIJSKI DIZAJN
6. ČAS
Predlog rešenja problema i odluka
Predložena rešenja se ispisuju na posebnom listu gde
se ujedno vrši njihovo ocenjivanje (sa A, B ili C) prema:
- mogućnostima realizacije,
- troškovima i potrebnom vremenu za realizaciju,
- radnim uslovima,
- kvalitetu rešenja i sl.
FAKULTET TEHNIČKIH NAUKA –NOVI SAD – INDUSTRIJSKI DIZAJN
6. ČAS
Uvođenje rešenja u proizvodnju
Za uvođenje usvojenog rešenja u proizvodnju
potrebno je napraviti plan, tj. redosled aktivnosti pri
uvođenju i njime zadužiti pojedine članove grupe.
FAKULTET TEHNIČKIH NAUKA –NOVI SAD – INDUSTRIJSKI DIZAJN
Održavanje rešenja
Nakon provere funkcionalnosti rešenja u praksi,
uklanjaju se eventualne poteškoće (opet ovom
metodom) i nastoji se da se proizvod što duže održi u
proizvodnji.
6. ČAS
FAKULTET TEHNIČKIH NAUKA –NOVI SAD – INDUSTRIJSKI DIZAJN
6. ČAS
Metoda 635
Ova metoda se razvila na osnovu metode "Bujica ideja" i u
osnovi je veoma slična njoj. Rad se obavlja u grupi od 6
eksperata, koji zajednički analiziraju problem, definišu
zadatke i ograničenja. Svaki od učesnika ispisuje na papiru
svoja 3 rešenja definisanog zadatka, sa odgovarajućim
obrazloženjima, i dodaje susednom učesniku. Svaki naredni
učesnik ih dopunjuje, kritikuje i dodaje sledećem učesniku.
Svaki papir obilazi 5 krugova. Prednosti ove metode su:
- sistematsko dopunjavanje osnovne ideje i
- mogućnost praćenja razvoja pojedinih rešenja,
dok se kao nedostatak može navesti izvesna izolovanost
pojedinih članova grupe.
FAKULTET TEHNIČKIH NAUKA –NOVI SAD – INDUSTRIJSKI DIZAJN
6. ČAS
Opšta metodologija pronalaženja novih ideja
Pod opštom metodologijom pronalaženja novih ideja
podrazumeva se tačno propisan redosled postupaka
dolaženja do novih rešenja, korak po korak. Takva
"tehnologija" omogućava da se nova ideja definiše
posredstvom apstraktnih struktura (funkcija), koje
treba da dovedu do rešenja, koja ne moraju biti slična
postojećim. Pri traženju novih rešenja ne treba bežati
od postojećih rešenja, ali ne treba se ni čvrsto vezati za
njih, jer se time ne omogućava dalji (intenzivniji) razvoj
tehnike.
FAKULTET TEHNIČKIH NAUKA –NOVI SAD – INDUSTRIJSKI DIZAJN
6. ČAS
U okviru ove metode rad se odvija po sledećim koracima:
1. Izbor problema sa liste problema (Registra ideja).
2. Prikupljanje i upoznavanje ~čnjenica o odabranom problemu,
nakon čega se pravi spisak podataka o problemu.
3. Vrednovanje i analiza podataka, tako što se svaka
karakteristika razmatra sa stanovićta:
- šta i zašto se radi,
- ko i zašto to radi,
- gde i zašto se radi,
- kako i zašto,
- kad i zašto,
- koliko i zašto,
- za koga i zašto.
FAKULTET TEHNIČKIH NAUKA –NOVI SAD – INDUSTRIJSKI DIZAJN
4. Izbor jednog od mogućih rešenja, kojeg, zatim, treba dalje
razvijati da bi se moglo koristiti. Međutim, pre toga ga treba
razmotriti sa stanovišta:
- ostvarivosti,
- troškova,
- potrebnog vremena za osvajanje i
- spojivosti sa drugim idejama.
5. Primena dotične ideje u praksi, što zahteva:
- izradu plana primene,
- testiranje ideje na nekom uzorku,
- uvođenje i osposobljavanje ljudi,
- izrada dokumentacije o odabranoj ideji,
- objavljivanje njenih karakteristika široj javnosti,
- odavanje priznanja autorima.
6. ČAS
FAKULTET TEHNIČKIH NAUKA –NOVI SAD – INDUSTRIJSKI DIZAJN
6. ČAS
6. Održavanje primenjene novine kako bi njena primena
postala uobičajena. To zahteva:
- neprestano (povremeno) proveravanje da li je dotična
novina (ideja) upotrebljiva i
- obnavljanje ovog postupka sa ciljem rešavanja
poteškoća na koje je eventualno naišla dotična ideja.
Ovakvim radom stvaralačko razmišljanje praktično
nikada ne prestaje.
FAKULTET TEHNIČKIH NAUKA –NOVI SAD – INDUSTRIJSKI DIZAJN
6. ČAS
Metoda propisivanja željenih karakteristika
Ova metoda se zasniva na definisanju željenih
karakteristika proizvoda, a zatim se svaka od
karakteristika analizira s ciljem da se iznađu načini za
njeno ostvarivanje. Od članova tima, koji rade na
usavršavanju proizvoda, traži se da predlože
modifikaciju karakteristika radi njihovog poboljšanja
ili povećanja privlačnosti proizvoda. Na primer, zahtev
da se omogući jače pritezanje zavrtnjeva i da se spreči
kotrljanje odvrtača po stolu, uticao je na pojavu
odrvrtača sa šestostranom ručkom, umesto do tada
korišćenih sa okruglom drškom.
FAKULTET TEHNIČKIH NAUKA –NOVI SAD – INDUSTRIJSKI DIZAJN
6. ČAS
Metoda ciljne cene
Metoda ciljne cene (Target Costing metoda) primenjuje
se pri razvoju novih i/ili usavršavanju već postojećih
proizvoda, kakvih već ima na tržištu, kako bi se novim
proizvodom postigla cena koja može da obezbedi
uspešno poslovanje kompanije. Naime, u većini
slučajeva unapred je definisana prodajna cena
proizvoda, pa se novim proizvodom kompanija mora
uklopiti u tu cenu. To znači da se od prodajne cene,
odbijanjem poreza i zarade, dobijaju dozvoljeni ukupni
troškovi proizvodnje i, na osnovu toga, definiše
konstrukcija proizvoda.
FAKULTET TEHNIČKIH NAUKA –NOVI SAD – INDUSTRIJSKI DIZAJN
6. ČAS
Pri tome je veoma važno znati:
- šta je kupac spreman da plati,
- kako stoje konkurentski proizvodi na tržištu,
- kako stoji postojeći (sopstveni) proizvod na tržištu,
- kakva je njegova tržišna pozicija u poređenju sa
konkurencijom,
- da li se očekuje pojava inovacija na proizvodu,
- kakve prednosti donose inovacije,
- kakve koristi od toga imaju kupci,
- kakve troškove treba očekivati od primene inovacija.
FAKULTET TEHNIČKIH NAUKA –NOVI SAD – INDUSTRIJSKI DIZAJN
6. ČAS
Metoda traženja greške
Metoda traženja greške se zasniva na iznalaženju
grešaka, kod postojećeg proizvoda, sa ciljem njihovog
otklanjanja i time poboljšanja karakteristika proizvoda.
FAKULTET TEHNIČKIH NAUKA –NOVI SAD – INDUSTRIJSKI DIZAJN
6. ČAS
Metoda kataloga
Metoda kataloga, tj. metoda korišćenja zbirke poznatih
i proverenih rešenja, najviše se koristi pri
konstruisanju elemenata a manje pri projektovanju
sistema i procesa. Ti katalozi obično sadrže kompletan
pregled mogućih rešenja, čime je omogućen brz
pristup rešenjima koja zadovoljavaju definisanu
funkciju i ograničenja. Katalozi se obično formiraju
tako da predstavljaju delove jednog sistema
međusobno usaglašenih celina. Oni se danas koriste
posredstvom računara, čime je olakšano pretraživanje
postojećih rešenja i njihovo kombinovanje.
FAKULTET TEHNIČKIH NAUKA –NOVI SAD – INDUSTRIJSKI DIZAJN
6. ČAS
Proces odlučivanja
U pojedinim fazama stvaralačkog procesa potrebno je
izvršiti selekciju i izbor ideja, tj. sprovesti odlučivanje.
Odlučivanje se vrpi na osnovu:
- ciljeva,
- alternativa,
- metoda,
- kriterijuma i
- uslova okoline.
FAKULTET TEHNIČKIH NAUKA –NOVI SAD – INDUSTRIJSKI DIZAJN
6. ČAS
Odlike stvaralačkog procesa
Obično stvaralačke ideje ne nastaju trenutno, kako to
neki autori ponekad tvrde kako bi mistifikovali
stvaralaki proces. Često se može čuti kako je
pronalazač neku savršeno novu ideju dobio sasvim
slučajno "videvći" je u detalje uopšte ne razmišljajući
prethodno o tom problemu. Takvi događaji se dešavaju
zaista veoma retko i najčešće predstavljaju samo
preuveličavanje. Do nove ideje se obično dolazi nakon
dugotrajnog i mukotrpnog rada i razmišljanja, o nekom
problemu, mnogih eksperimenata i traganja za novom
idejom.
FAKULTET TEHNIČKIH NAUKA –NOVI SAD – INDUSTRIJSKI DIZAJN
6. ČAS
Da bi se postigao uspeh treba:
- pustiti da se razmišlja o svemu,
- obezbediti socijalnu sigurnost i korist inovatorima,
- preuzeti odgovornost i odati priznanje za postignute
rezultate,
- prikazati da rukovodstvu kompanije nije svejedno šta
i kako rade i razmišljaju njegovi projektanti i
konstruktori.
FAKULTET TEHNIČKIH NAUKA –NOVI SAD – INDUSTRIJSKI DIZAJN
6. ČAS
1. etapa: Zabrinutost i uviđanje zadatka
Stvaralaštvo najčešće započinje sa time što se u
određenoj situaciji čovek susreće sa nekim
problemom koji ga nervira i izaziva u njemu zabrinutost
i nemir. Takva situacija stavlja pred njega određeni
problem, primoravajući ga da se angažuje na njegovom
rešavanju, odnosno, da preduzme neke korake ka
njegovom uklanjanju. Smatra se da je potreba osnova
pronalazaštva i da samo aktivnost stvara pronalazača.
FAKULTET TEHNIČKIH NAUKA –NOVI SAD – INDUSTRIJSKI DIZAJN
6. ČAS
2. etapa: Priprema
Etapa pripreme predstavlja period saznavanja i
usmeravanja misli (umna delatnost). To je veoma važna
etapa i zahteva najveću disciplinu uma. Na ovoj etapi se
veoma detaljno ispituju sva moguća rešenja i različite
kombinacije, koje omogućavaju stvaranje
zadovoljavajućeg rešenja. Posebno treba istaći da
samo kvalitet stvara kvalitet. Često problem može biti
rešen već i na ovoj etapi. Međutim, ako se dovde i ne
dobije rešenje, koje zadovoljava projektanta, on se, u
svakom slučaju, detaljno upoznaje sa problemom i to u
najsitnije detalje, što će mu biti od velike koristi pri
narednim etapama razmišljanja.
FAKULTET TEHNIČKIH NAUKA –NOVI SAD – INDUSTRIJSKI DIZAJN
6. ČAS
3. etapa: Iznošenje ideja
Na ovoj etapi je projektant u potpunosti informisan sa
svim mogućim varijantama, no on još uvek nije
sposoban da predloži stvaralačku ideju i nastavlja da
traga za rešenjem, ili, ako je to potrebno, odustaje od
tog zadatka i prelazi na izvršavanje nekog drugog. Ovaj
period se karakteriše početkom smišljenog rada na
rešavanju problema. Problem stvaraju one ideje, koje
naknadno "dozrevaju" tokom vremena, kada projektant
nesvesno proverava različite "zaboravljene"
kombinacije.
FAKULTET TEHNIČKIH NAUKA –NOVI SAD – INDUSTRIJSKI DIZAJN
6. ČAS
4. etapa: Ozarenost
Do ozarenosti se dolazi kada stvaralačka ideja ili
originalno rešenje dolazi trenutno, obično u periodu
odmora ili za vreme obavljanja nekih drugih radova koji
najčešće nisu povezani sa rešavanim zadatkom, ali
obavezno nakon dugotrajnog razmišljanja o tom
problemu. Neki smatraju, da je moguće dublje
proniknuti u suštinu ideje tek kada mozak aktivno "ne
radi" (često za vreme sna ili odmora). Na primer,
sigurno vam se već desilo da bezuspešno pokušavate
da se setite nečijeg imena, naziva mesta ili broja
telefona a da se posle toga setite, kada razmišljate o
nečem sasvim drugom i kada vam ta informacija,
obično, i nije više potrebna. To je nešto slično
ozarenosti.
FAKULTET TEHNIČKIH NAUKA –NOVI SAD – INDUSTRIJSKI DIZAJN
6. ČAS
5. etapa: Provera
Kada se dođe do neke stvaralačke ideje treba je
proveriti i oceniti, da li je ona stvarno rešenje
postavljenog zadatka. Za takvu ocenu neophodni su
podaci, koji će potvrditi, da je dobijena ideja stvarno
vredna. To se obično može utvrditi analizom, ili pomoću
eksperimenta, a ponekad i na osnovu mišljenja
priznatih autoriteta. Taj proces se naziva proverom i
često zahteva veliki napor. To je poslednja i najvažnija
etapa stvaralačkog procesa.
FAKULTET TEHNIČKIH NAUKA –NOVI SAD – INDUSTRIJSKI DIZAJN
6. ČAS
Prepreke stvaralaštvu
Uporedo sa primenom metode generisanja ideja i
stimulisanja stvaralačkog procesa, neophodno je
ukloniti mnoge jednostavne prepreke, koje ometaju
stvaralački prilaz projektovanju. Te prepreke mogu biti
lične i organizacione prirode, mada su one najčešće
međusobno povezane i prepliću se.
FAKULTET TEHNIČKIH NAUKA –NOVI SAD – INDUSTRIJSKI DIZAJN
6. ČAS
Prepreke lične prirode:
Odsustvo elastičnosti. Poznavanje određenih
predmeta, ili koncepcija, stvara određene neizmenljive
predrasude o njihovoj funkciji, čime se ograničava
njihova vrednost. Na primer, smatra se da bušilica služi
samo za bušenje, međutim, dodavanjem određenih
priključaka ona se može koristiti i kao testera,
brusilica, šmirgla, pumpa i sl.
FAKULTET TEHNIČKIH NAUKA –NOVI SAD – INDUSTRIJSKI DIZAJN
6. ČAS
Navike. Ovde se misli na korišćenje ranijeg načina
razmišljanja i ranijih metoda analize i prilaza rešavanju
problema. Kada se određuje način prilaza rešavanju
nekog problema, često se polazi od toga da se novi
problemi rešavaju starim metodama. Ne sme da vas
obeshrabri to što vi ne znate kako se to radilo ranije,
nemojte se truditi da prilagođavate rešenje onom
ranijem. Pronalazite sopstvene metode koje su u stanju
da obezbede zadovoljavajuće rešenje. To je posebno
važno u naučnoistraživačkom radu.
FAKULTET TEHNIČKIH NAUKA –NOVI SAD – INDUSTRIJSKI DIZAJN
6. ČAS
Usko praktičan prilaz. Pravolinijski prilaz je
karakterističan po tome, što umesto da se svestrano
analizira problem, njemu se direktno prilazi, i to odmah
na činjenice, čime se veoma brzo vrši opredeljenje za
konačno rešenje. Prevremeno definisanje detalja guši
svaku mogućnost stvaralaštva. Pri rešavanju nekog
novog problema, ili pri razradi novog proizvoda,
najbolje je na početku razmisliti o svim varijantama,
čak i o onim koje se nisu pokazale kao korisne, a zatim
se razmišljanje usmerava na najrealnije rešenje.
FAKULTET TEHNIČKIH NAUKA –NOVI SAD – INDUSTRIJSKI DIZAJN
6. ČAS
Preterana specijalizacija. Specijalizacija može jako da
ograničava vidokrug, tako da tehničko znanje inženjera
i njegovo shvatanje realnog sveta bude plitko, što može
da bude prepreka iznalaženju novih ideja, koje se
obično nalaze na spoju različitih disciplina. Nikada ne
treba odustati od neke ideje samo zato što se ona
nalazi izvan granica naučne discipline koju pokriva
projektant. Uvek treba nastojati da se, po mogućnosti
što više, prošire znanja o različitim oblastima: o
psihologiji, medicini, umetnosti, ekonomiji. Treba gajiti
u sebi radoznalost. Ne treba "sedeti u ćeliji" i ne treba
ići samo po "utabanim stazama".
FAKULTET TEHNIČKIH NAUKA –NOVI SAD – INDUSTRIJSKI DIZAJN
6. ČAS
Uticaj autoriteta. Često se inženjeri (a naročito
studenti) u velikom stepenu nalaze pod uticajem
mišljenja i metoda priznatih autoriteta, tako da oni
odmah priznaju njihovu vodeću ulogu u toj oblasti i ne
mogu u sebi da skupe kvalitete koji su potrebni
pronalazaču. Što se čovek brže ubedi u to, da njega
okružuju isti takvi ljudi kao što je i on sam, tim je on pre
sposobniji za stvaralački rad. Stvaralačke ideje ne
zahtevaju podršku autoriteta, ako su to originalne ideje
one mogu nastati samo kao rezultat samoizražavanja.
FAKULTET TEHNIČKIH NAUKA –NOVI SAD – INDUSTRIJSKI DIZAJN
6. ČAS
Strah od kritike. Ljudi sa stvaralačkim sposobnostima
rađaju neobične ideje. Što je veća ta sposobnost to su i
neobičnije ideje. Ako projektanta stalno zanima pitanje
da li je njegova ideja prihvatljiva za druge, to samo
može da guši stvaralačke ideje u njemu. Ako se čovek
"zagleda" daleko, to se lako može "logički" pokazati da
je skoro svaka predložena ideja loša ili neostvariva,
zbog toga se mnogi boje kritike. Ne dozvolite da vas
obeshrabre reči "to sam ja već negde video", "to neće
raditi", "nemoguće je da se toga neko (obično nemac)
već nije setio", "to neće moći da se proda" i tome
slične.
FAKULTET TEHNIČKIH NAUKA –NOVI SAD – INDUSTRIJSKI DIZAJN
6. ČAS
Nedovoljna istrajnost. Ozbiljne projekte moraju da vode
vredni, ozbiljni, odlučni, odgovorni, moralni, uporni,
hrabri i istrajni ljudi, koji će, uz odgovarajuću motivciju,
biti u stanju da reše svaki problem na koji naiđu.
Samosvest, samopouzdanje, samopoštovanje i
unutrašnja sigurnost, važne su osobine projektanta,
koje u najvećoj meri zavise od načina njegovog
vaspitanja, kao ličnosti, u porodici i školi.
FAKULTET TEHNIČKIH NAUKA –NOVI SAD – INDUSTRIJSKI DIZAJN
6. ČAS
Prepreke organizacionog karaktera:
Težnja ka brzom korišćenju ideja. Pritisak koji se vrši
na projektante, u cilju ubrzanja razvoja, obično dovodi
do žurbe i nepotrebne nervoze, pošto je potrebno
skratiti rokove koje je rukovodstvo pre toga predvidelo
za razvoj.
FAKULTET TEHNIČKIH NAUKA –NOVI SAD – INDUSTRIJSKI DIZAJN
6. ČAS
Ako rukovodioci kompanije ne žele da rizikuju. Posebno
treba imati u vidu da samo principijelno novi proizvodi
mogu da obezbede veliku dobit kompaniji. Izrada onih
proizvoda koje već proizvode neki drugi proizvođači
zahteva samo na izgled manje angažovanje i rizik.
Naime, kod njih je potrebno obezbediti izuzetno visok
kvalitet i veoma racionalnu (ekonomičnu) proizvodnju,
kako bi se obezbedio plasman na tržištu gde su drugi
proizvođači već prisutni sa istim ili veoma sličnim
proizvodima. Ovakav pristup je donekle opravdan samo
u slučajevima kad kompanija nema dovoljno kreativnih
ljudi, a to je najčešće posledica loše kadrovske
politike dotične kompanije.
FAKULTET TEHNIČKIH NAUKA –NOVI SAD – INDUSTRIJSKI DIZAJN
6. ČAS
Nedovoljna informisanost. Nedovoljna
informisanost projektanata o problemu koji
treba da reše, kao i o mogućnostima njegovog
rešavanja, mogu značajno da utiču na kvalitet
rešenja. Zbog toga je potrebno da projektanti
obavezno budu prisutni kada se preuzima svaki
novi posao, kao i da redovno posećuju sajmove,
izložbe, simpozijume i druge kompanije gde
mogu da vide nova i korisna rešenja.
FAKULTET TEHNIČKIH NAUKA –NOVI SAD – INDUSTRIJSKI DIZAJN
6. ČAS
Nedovoljna obučenost. Svakog novoprimljenog
dizajnera prvo treba uvesti u posao (detaljno ga
upoznati sa svim proizvodima, zadacima i načinima
rada), a zatim ga treba stalno i sistematski obučavati i
usavršavati (inovacija znanja), jer znanje veoma brzo
zastareva.
FAKULTET TEHNIČKIH NAUKA –NOVI SAD – INDUSTRIJSKI DIZAJN
6. ČAS
Nedovoljna ubeđenost u ispravnost rešenja. Prilikom
definisanja nekog rešenja treba nastojati da se svi
stavovi usaglase. Ako se dizajneru naloži da reši neki
problem na jedan način, a on nije ubeđen da je to i
najboolji način, ne može se očekivati kvalitetno
rešenje.
FAKULTET TEHNIČKIH NAUKA –NOVI SAD – INDUSTRIJSKI DIZAJN
Preokupiranost drugim problemima. Da bi se dobila
vrhunska rešenja ne sme se dizajner istovremeno
optereti sa mnogo problema, koji će ga okupirati i
ometati u rešavanju postavljenog zadatka.
6. ČAS
FAKULTET TEHNIČKIH NAUKA –NOVI SAD – INDUSTRIJSKI DIZAJN
6. ČAS
Preokupiranost poslovima. Pri definisanju radnih
zadataka mora se voditi računa o onome šta dizajner
realno može kvalitetno da uradi. Ne treba mu
postavljati oštre rokove jer se tada najverovatnije neće
dobiti dovoljno kvalitetno rešenje.
FAKULTET TEHNIČKIH NAUKA –NOVI SAD – INDUSTRIJSKI DIZAJN
6. ČAS
Nepravilno korišćenje ili nepravilna raspodela
sredstava. Nenamensko korišćenje ili loša raspodela
sredstava značajno može da utiče na razvojne
aktivnosti, kako na njihovu dinamiku tako i na njihov
obim, zbog čega se ovom faktoru mora posvetiti
posebna pažnja.
FAKULTET TEHNIČKIH NAUKA –NOVI SAD – INDUSTRIJSKI DIZAJN
6. ČAS
Zadovoljenje sa postojećim stanjem. Neambicioznost i
zadovoljenje sa postojećim stanjem su siguran znak
brzog propadanja kompanije, zbog toga se izboru, pre
svega rukovodećih kadrova, mora prići krajnje
odgovorno, a zatim i svih vodećih projektanata i
konstruktora.
FAKULTET TEHNIČKIH NAUKA –NOVI SAD – INDUSTRIJSKI DIZAJN
6. ČAS
Težnja da se održi postojeći sistem organizacije i rada.
Ako je poslovanje dobro sigurno da nema razloga da se
nešto menja, međutim, to ne znači da ne treba
neprestano tragati za mogućnostima još uspešnijeg
poslovanja.
FAKULTET TEHNIČKIH NAUKA –NOVI SAD – INDUSTRIJSKI DIZAJN
6. ČAS
Neangažovanje dizajnera koji stvaralački misle iz
razloga što se njima navodno "ne dopada sadašnji
način rada". U okviru svake kompanije postoji jedan uži
krug ljudi koji se posebno odlikuju sklonošću ka
stvaralaštvu. Oni su obično nezadovoljni sa postojećim
tehničkim i dizajnerskim rešenjima i nastoje da ih
izmene. To često može da ih dovede u sukob sa
rukovodstvom kompanije. Zbog tih sukoba, oni ih ne
angažuju na kvalitetnim poslovima, zbog čega svakako
trpe i ti ljudi i te kompanije. Takve ljude, bez obzira na
međuljudske odnose, treba uvek angažovati na
kvalitetnim poslovima, jer su oni sigurno u stanju da
pruže puno i kompaniji i društvu u celini.
FAKULTET TEHNIČKIH NAUKA –NOVI SAD – INDUSTRIJSKI DIZAJN
6. ČAS
Loša stimulacija. Loša stimulacija u razvojnoj službi
uzrokuje negativnu selekciju kadrova, tj. odlazak onih
najsposobnijih i najkreativnijih, a zatim i mali učinak
onih preostalih. Zbog toga se pravilnoj stimulaciji mora
posvetiti velika pažnja. Ona se nikada ne može rešiti na
sasvim zadovoljavajući način, iz čisto subjektivnih
razloga, pa je, pored materijalne stimulacije, često
potrebno: jednostavno reći: "Hvala vam!", javno istaći
projektanta, dati prigodan poklon, izreći reči
ohrabrenja i podrške, izvršiti ličnu prezentaciju
postignutih rezultata.
FAKULTET TEHNIČKIH NAUKA –NOVI SAD – INDUSTRIJSKI DIZAJN
6. ČAS
Niska kultura rada. Ne osećanje obaveze da se tokom
rada i nešto uradi a posebno da se napravi nešto novo.
Ovo je u velikoj meri izraženo i u našim uslovima,
poznata je krilatica "Imam dobar posao - ništa ne
radim", protiv koje se organizovano mora boriti celo
društvo.
FAKULTET TEHNIČKIH NAUKA –NOVI SAD – INDUSTRIJSKI DIZAJN
6. ČAS
Loša radna atmosfera. Ne odgovarajuća struktura
kadrova, ili loša raspodela poslova, može da stvori
takvu situaciju da su neki ljudi nezaposleni, odnosno
nedovoljno angažovani, tj. da ne rade. Oni se šetaju,
pričaju i smetaju onim drugima koji rade, u kojima se
postepeno rađa bunt i težnja da i oni ne rade. Zbog toga
se ovom faktoru mora posvetiti velika pažnja.
FAKULTET TEHNIČKIH NAUKA –NOVI SAD – INDUSTRIJSKI DIZAJN
6. ČAS
Oštra kritika dobrih ideja je najbolji način za njihovo
gubljenje ("to neće raditi", "ta ideja mi se ne sviđa", "to
niko neće kupiti", "to je jako skupo", "to sam već negde
video", "sa tim ništa nećemo postići", "to smo već
probali", "niko se ne bi upustio u to", "to je protiv
politike kompanije", "već su nam rekli da se to ne može
uraditi", "to nije praktično", "svi bi nam se smejali" i
sl.).
FAKULTET TEHNIČKIH NAUKA –NOVI SAD – INDUSTRIJSKI DIZAJN
6. ČAS
Loši radni uslovi. Niska, ili visoka, temperatura u
prostoriji može značajno da smanji učinak
projektanata. Veći su troškovi kada se projektanti ne
iskorišćavaju u potpunosti nego koliko iznose troškovi,
na primer, jednog klima uređaja.
FAKULTET TEHNIČKIH NAUKA –NOVI SAD – INDUSTRIJSKI DIZAJN
Hvala na pažnji!
6. ČAS