REZERVE U OSIGURANJU – PRAKTI ČNI ASPEKTI

Dr JELENA KO ČOVIĆ

Najvažnija pitanja za svaku osiguravajuću kompaniju: • Pitanje dovoljnosti tehničkih rezervi ? • Može li se pouzdano ustanoviti dovoljnost ili potcenjenost rezervacija za štete ?

• Posebno, može li se ustanoviti potcenjenost IBNR rezervacija ?

• Koji su uslovi neophodni za to? • Postoje li pouzdane metode? • Kako da se ponaša aktuar u situaciji kada različite metode daju potpuno različite rezultate?

• Ili kada isti metod za različite vremenske horizonte daje drastično različite rezultate?

• Moze li se iskustvom steći osećaj za prave, adekvatne iznose rezervacija? • Moze li kombinacija različitih metoda uz prilagodjavanje podataka ( isključenje ekstremnih vrednosti) dati dobre rezultate?

• Da li su visoke rezervacije šteta apriori dokaz solventnosti i finansijske stabilnosti osiguravača?

• Kalkulacija tehničkih rezervi, a naročito rezervi za štete u neživotnom osiguranju, je subjektivne prirode.

• Svaki metod određivanja rezervi za štete u neživotnom osiguranju zahteva veštinu i ekspertizu u primeni.

• Pouzdanost utvrđenog iznosa rezervi za štete značajno zavisi i od polaznih pretpostavki pri izboru metoda za njihovo utvrđivanje.

• Kad god je moguće, trebalo bi primeniti više metoda za utvrđivanje rezervi za štete, i zatim iznos rezervi iskazati prema onom metodu koji se u konkretnim okolnostima može smatrati najprikladnijim.

.

Problemi obračuna rezervi za štete su: • Nepodudaranje trenutka nastanka štete i trenutka isplate naknade, • vremenska kašnjenja u prijavljivanju i rešavanju šteta, • promene u načinu određivanja rezervi za prijavljene štete, • teškoće u pronalaženju podataka (kada nije dostupan istorijski razvoj šteta u kompaniji za datu vrstu osiguranja),

Problemi obračuna rezervi za štete su: • inflacija, • fluktuacije deviznog kursa, • sudske odluke koje mogu uticati na konačan iznos obaveza osiguravača, latentne štete (npr. povezane sa posledicama zagađenja), • katastrofalne ili neuobičajene štete, problem tretmana naknade iz reosiguranja, • problem tretmana troškova isplate šteta, diskontovanje i izbor odgovarajuće diskontne stope.

• Statistički i aktuarski metodi koji se koriste u svrhe utvrđivanja rezervi za štete su onoliko dobri koliko su dobri podaci na kojima njihova primena počiva.

• Stoga je veoma važno da se odgovarajući podaci obezbeđuju na konzistentnoj osnovi, uz njihovu detaljnu proveru i kontrolu.

• Podaci gotovo uvek sadrže slučajne varijacije, i često su pod uticajem krupnih, katastrofalnih šteta, ili pod uticajem greški u obračunu.

• Podaci iz prošlosti ne moraju nužno biti u skladu sa budućim razvojem događaja.

• Tačnost određivanja rezervi za štete iziskuje grupisanje šteta prema sličnim karakteristikama, pošto su obrasci nastajanja i razvoja šteta unutar jedne grupe međusobno slični.

• Sa formiranjem grupa šteta ne treba preterivati, jer veliki broj grupa znači mali broj podataka u njima, i povećanje uticaja slučajnih varijacija na nivo rezervi za štete.

• Krupne štete, katastrofalne štete, latentne štete treba da budu izdvojene u zasebnim grupama.

• Tretman reosiguranja je poseban problem pri pripremi podataka za primenu odgovarajuće metode. • Korišćenje podataka neto od reosiguranja može da prikrije neizvesnost koja je svojstvena rezervama.

TRETMAN ŠTETA U BILANSIMA

• Ključne računovodstvene transakcije povezane sa štetama su plaćanje šteta i smanjenje ili povećanje rezervi za štete. Oba tipa transakcija odražavaju se na rezultat poslovanja preko nastalih osiguranih (merodavnih) šteta: • nastale osigurane štete = plaćene štete + (rezerve za štete na kraju godine – rezerve za štete na početku godine) • Likvidirane štete se knjiže tako što se za utvrđeni iznos naknade štete zadužuje račun od

Likvidirane štete Obaveza po osnovu šteta i ugovorenih iznosa

(kao račun rashoda u bilansu uspeha-obračunate bruto štete naknade iz osiguranja) a odobrava se račun – obaveze za štete

• Isplata naknade štete podrazumeva zaduženje računa

Obaveze po osnovu naknade štete Tekućeg računa osiguravača

i odobravanje odgovarajućeg računa u aktivi bilansa stanja, tj. .(potrazuje) • Dve ključne stavke na strani obaveza osiguravajućih kompanija su rezerve za štete i nezarađene (prenosne) premije. • Rezerve za štete obuhvataju: rezerve za prijavljene ali neizmirene štete i rezerve za nastale neprijavljene štete sa uračunatim troškovima obrade šteta.

•

Prijavljene a nelikvidirane štete

se knjiže tako što se zadužuje račun

Rezervisane štete - povećanje

(račun rashoda u bilansu uspeha), • a odobrava se račun pasivnih vremenskih razgraničenja u pasivi bilansa stanja:

Rezervisane štete

. •

Nastale a neprijavljene štete

se knjiže tako što se za procenjeni iznos zadužuje račun troškova rezervisanja za naknadu nastalih a neprijavljenih šteta, tj. R

ezervisane štete – povećanje

, • a odobrava se račun pasivnih vremenskih razgraničenja u pasivi bilansa stanja:

Rezervisane štete.

• Protokom vremena nove informacije postaju poznate, usled čega procene šteta postaju tačnije. • Ponovna procena rezervi za štete iz godine u godinu odražava se kroz troškove rezervi za štete (

Loss adjustment Expensess

).

• U bilansu uspeha osiguravača u Srbiji to se knjiži kao

Povećanje rezervisanih šteta

ili kao

Smanjenje rezervisanih šteta

• (uz odgovarajuću promenu

Rezervisanih šteta

u pasivnim vremenskim razgraničenjima bilansa stanja).

IZAZOVI NOVIH STANDARDA FINANSIJSKOG IZVEŠTAVANJA SA ASPEKTA REZERVI ZA ŠTETE

:

• Evropska Komisija zahteva da sve osiguravajuće kompanije iz Evropske unije od 2005. godine primenjuju međunarodne računovodstvene i standarde finansijskog izveštavanja, što se odražava i u domenu rezervisanja za štete. • Međunarodni standard finansijskog izveštavanja IFRS 4 pruža smernice za računovodstvo ugovora o osiguranju.

• Generalna namera je bila da se kompanijama dozvoli da koriste postojeće računovodstvene politike, uz izvesne modifikacije.

Ključne promene u računovostvenoj praksi u domenu rezervisanja za štete obuhvataju sledeće: • rezerve za katastrofalne štete

(catastrophe provisions)

budućnosti izvan perioda koji je pokriven postojećim ugovorima o osiguranju nisu dozvoljene; u • rezerve za pokriće slučajnih fluktuacija šteta

(claim equalization provisions)

nisu dozvoljene; • zahteva se prepoznavanje i priznavanje budućih šteta, i njihovo uključivanje u analizu budućih novčanih tokova; • pozicije pasive moraju biti prikazane zajedno sa efektima iz reosiguranja, dok se pozicije aktive prikazuju odvojeno od efekata iz reosiguranja.

• Međunarodni odbor za računovodstvene standarde je nametnuo obavezu fer vrednovanja kako imovine, tako i obaveza osiguravajućih kompanija.

• Utvrđivanje fer vrednosti obaveza u neživotnom osiguranju podrazumeva diskontovanje očekivanih budućih neto novčanih tokova primenom bezrizične diskontne stope.

• LAT (Liability Adequacy Test) proverava da li je obaveza iz osiguranja na određeni dan vrednovanja dovoljna za pokriće očekivanih budućih isplata šteta. • Pri tome se pod obavezom iz osiguranja podrazumevaju rezerve za štete i nezarađene (prenosne) premije, odloženi akvizicioni troškovi (ako ih ima) i nematerijalna ulaganja.

• Pored izbora odgovarajuće diskontne stope, posebno pitanje predstavlja računovodstveni tretman diskontovanih rezervi za štete, koje se javljaju u skladu sa savremenim zahtevima regulatornih organa. • Konačno plaćene štete će biti priznate u finansijskim izveštajima po njihovoj nominalnoj vrednosti, koja je naravno veća od diskontovane vrednosti rezervi.

• Računovodstvenim sistemom mora biti rešeno pitanje porasta rezervi usled vremenske vrednosti novca.

KNJIŽENJE REZERVI ZA PRENOSNE PREMIJE • Rezerve za prenosne premije odnose se na premije koje su naplaćene ali još uvek nisu zarađene od strane osiguravača.

• Posmatrano sa računovodstvenog aspekta, uloga nezarađene (prenosne) premije ogleda se u odlaganju prihoda u cilju njihovog priznavanja u onim obračunskim periodima na koje se dati prihodi zaista odnose. • Prenosna premija ima svog odraza i u bilansu stanja i u bilansu uspeha osiguravača.

KNJIŽENJE REZERVI ZA PRENOSNE PREMIJE • Deo premije koji se prenosi u naredni obračunski period shodno vremenu trajanja ugovora u osiguranju predstavlja obavezu za osiguravača, tj. povećava pasivna vremenska razgraničenja u pasivi bilansa stanja (račun

Prenosne premije

), • i u istom iznosu se zadužuje račun prihoda od premije osiguranja (tačnije to su

Povećanja prenosnih premija osiguranja i saosiguranja

) u bilansu uspeha osiguravača. • Na početku narednog obračunskog perioda dolazi do oslobađanja odnosnog iznosa sredstava iz obaveza osiguravača i njihovog prihodovanja u bilansu uspeha (tj. odobrava se račun

Smanjenje prenosnih premija osiguranja i saosiguranja

).

• Pitanje adekvatnosti podataka? • Kako nam izgledaju knjige šteta?

• Da li su dovoljno pregledne i da li omogucuju sortiranje i uparivanje podataka za trougao i za runn off analize?

• Koliko je chain lader metoda pouzdana? • Da li se i u kojim situacijama možemo osloniti na LAT ?

ZNAČAJ TEHNIČKIH REZERVI SA ASPEKTA ADEKVATNOSTI KAPITALA • Tehničke rezerve predstavljaju pojedinačno najveću stavku na strani obaveza u bilansu stanja osiguravajućih kompanija. • Potreba za formiranjem tehničkih rezervi u osiguranju proizilazi iz vremenske nepodudarnosti između naplate premije i isplate naknade osiguranicima.

• Njihov značaj se može posmatrati kako sa spekta adekvatnosti kapitala, tako i sa aspekta finansijskog izveštavanja. Tačnost ocene potrebnog nivoa tehničkih rezervi u neživotnom osiguranju je od krucijalnog značaja u svrhe utvrđivanja solventnosti osiguravača i adekvatnosti njegovog kapitala (Solventnost II)

ZNAČAJ TEHNIČKIH REZERVI SA ASPEKTA ADEKVATNOSTI KAPITALA

• Brojne studije osnovnih uzroka propasti osiguravajućih kompanija pokazuju da se potcenjenost tehničkih rezervi po pravilu javlja kao jedan od glavnih faktora nesolventnosti neživotnih osiguravača. • Prepoznajući njihov značaj, koncept „Solventnosti II“ eksplicitno svrstava tehničke rezerve, zajedno sa zahtevima za kapitalom i pravilima investiranja sredstava, u stubove adekvatnosti kapitala osiguravajuće kompanije.

ZNAČAJ TEHNIČKIH REZERVI SA ASPEKTA ADEKVATNOSTI KAPITALA

• Aktuelna metodologija određivanja margine solventnosti u okviru koncepta „Solventnost I“ uopšte ne uzima tehničke rezerve kao kategoriju koja reprezentuje izloženost rizicima osiguravajućih kompanija za neživotna osiguranja. • Solventnost II, sa druge strane, tehničke rezerve koristi kao osnovu za obračunavanje zahtevanog kapitala za pokriće rizika nedovoljnosti rezervi (SCR), čime se uspostavlja direktna međuzavisnost između visine zahtevanog kapitala i tehničkih rezervi osiguravača.

ZNAČAJ TEHNIČKIH REZERVI SA ASPEKTA ADEKVATNOSTI KAPITALA

• Ukoliko tehničke rezerve nisu određene u adekvatnom iznosu, izostaje i adekvatnost kapitala osiguravajuće kompanije i javlja se potreba za preduzimanjem odgovarajućih mera od strane nadzornog organa kako bi se sprečila propast kompanije. • Ukoliko su tehničke rezerve nedovoljne, finansijski položaj kompanije prikazuje se u boljem svetlu nego što zaista jeste, što za sobom povlači pogrešne odluke menadžmenta u domenu poslova osiguranja ali i investiranja sredstava. • Uprkos njenom nesumnjivom značaju, margina solventnosti svakako ne može zameniti adekvatno formiranje i pokriće tehničkih rezervi osiguravajuće kompanije.

DETERMINISTIČKI NASUPROT STOHASTIČKIM PRISTUPIMA ODREĐIVANJA REZERVI: • Treba imati u vidu da tehničke rezerve nisu samo najveća stavka na strani pasive osiguravača, već i stavka sa najvećim varijabilitetom u toku vremena, što predstavlja izvor pritiska na kapital kompanije i njegovu adekvatnost. • U finansijskim izveštajima osiguravača, tehničke rezerve su predstavljene u vidu jedinstvenog broja.

• Međutim, stepen u kome one variraju oko date vrednosti, koji faktički determiniše rizik adekvatnosti rezervi, se najčešće ne identifikuje niti kvantifikuje u praksi.

DETERMINISTIČKI NASUPROT STOHASTIČKIM PRISTUPIMA ODREĐIVANJA REZERVI: • Sve češće se upućuju kritike determinističkim pristupima određivanju rezervi za štete, zbog njihove nesposobnosti da pruže realnu sliku neizvesnosti sadržane u rezervama, tj. da obezbede konkretnu informaciju o intervalu poverenja pri kome će utvrđena ocena rezervi biti dovoljna za pokriće šteta. • Stohastički pristupi, sa druge strane, uvažavaju slučajnu prirodu procesa šteta. Sa napretkom tehnologije, koja omogućuje simuliranje i manipulisanje ogromnim skupovima podataka, upotreba stohastičkih pristupa u svetu je zaista u porastu.

RENTNE ŠTETE

• Da li se na adekvatan nacin registruju rentne stete i da li je zakonska regulativa na pravi nacin regulisala problematiku rentnih steta?

• Da li su rentne stete samo nacin njihove isplate ili i isplatu njihove sadasnje vrednosti jednokratno treba tretirati kao rentnu stetu?

• Da li postoje procedure za obracun rentnih steta sa pravnim i aktuarskim osnovama?

• Da li podzakonska regulativa moze da resi mnoge nedoumice u vezi rentnih steta? Da li placene rente ulaze u trougao steta kod AO?

ZAKONOM PROPISANA STRUKTURA TEHNIČKIH REZERVI

Životna osiguranja

Prenosne premije Rezervisane štete Rezerve za učešće u dobiti Matematička rezerva

Neživotna osiguranja

Prenosne premije Rezervisane štete Rezerve za izravnanje rizika

GARANTNA REZERVA

•

Garantna rezerva

je zakonom uspostavljena kategorija u cilju obezbeđenja garancije trajnog izvršavanja preuzetih obaveza po osnovu osiguranja. • Prema Zakonu o osiguranju, garantnu rezervu čine: – Osnovni kapital, – Rezerve iz dobiti i rezerve utvrđene aktima društva, – Neraspoređena dobit iz ranijih godina (do 50%), – Deo neraspoređene dobiti tekuće godine (do 50%, ukoliko ne prelazi prosečnu neto dobit u poslenje 3 godine i 25% garantne rezerve) – Revalorizacione rezerve • Garantna rezerva se umanjuje za: otkupljene sopstvene akcije, gubitak iz ranijih godina i gubitak iz tekuće godine

Ulaganja sredstava za pokriće tehničkih i garantnih rezervi neživotnih osiguranja

• Sredstva za pokriće tehničkih i garantnih rezervi društva za osiguranje ulažu se u: – Oblike propisane članom 114. i 118. Zakona u osiguranju, – Druge oblike propisane odlukom Narodne banke Srbije.

• Pod drugim oblicima imovine podrazumevaju se potraživanja za nedospele premije neisteklih neživotnih osiguranja, saosiguranja i reosiguranja, do iznosa koji ne prelazi visinu obaveza po prenosnoj premiji (do 31. decembra 2009. godine).

– Od 1. januara do 31. decembra 2011. godine do 20% tehničkih rezervi – Od 1. januara do 31. decembra 2012. godine do 10% tehničkih rezervi

Ulaganja sredstava za pokriće tehničkih rezervi neživotnih osiguranja

Ukupna deponovanja i ulaganja

Dužničke HOV kojima se trguje na organizovanom tržištu ili čiji emitentni imaju sedište u državama članicama EU, odnosno OECD Akcije listirane na listingu A Beogradske berze Akcije kojima se trguje na organizovanom tržištu ali nisu na listingu A, ili čiji emitentni imaju sedište u državama članicama EU, odnosno OECD Dužničke HOV kojima se ne trguje na organizovanom tržištu Depoziti kod banaka sa sedištem u zemlji Nepokretnosti i druga stvarna prava na nepokretnostima u zemlji do 20% do 35% do 10% do 5% do 40% do 15%

Ulaganja sredstava za pokriće tehničkih rezervi neživotnih osiguranja

Pojedinačna deponovanja i ulaganja

Akcije jednog izdavaoca na listingu A Beogradske berze Dužničke HOV kojima se trguje na organizovanom tržištu, čiji su emitetni sa sedištem u članicama EU ili OECD, akcije kojima se trguje na organizovanom tržištu u zemlji ali nisu na listingu A, ili čiji emitentni imaju sedište u državama članicama EU, odnosno OECD, jednog izdavaoca Dužničke hartije od vrednosti i akcije jednog izdavaoca kojima se ne trguje na organizovanom tržištu Depoziti kod jedne banke Jedna nepokretnost i druga stvarna prava na nepokretnosti u zemlji do 10% do 5% do 1% do 10% do 10%

OSIGURANJE OD AUTOODGOVORNOSTI Run-off RBNS na 30.09.2011. za RBNS na 31.12.2010. za autoodgovornost

Rezerve RBNS š teta na 31.12.2010.

Plaćene š tete u 2011. samo za š tete koje su se dogodile i prijavljene su prije 1.1.2011.

Likvidirane (pozitivno rije š ene a neisplaćene) š tete u 2011. samo za š tete koje su se dogodile i prijavljene su prije 1.1.2011.

Rije š ene š tete (plaćene i likvidirane zajedno) u 2010. samo za š tete koje su se dogodile i prijavljene su prije 1.1.2010

Rezerve RBNS na 30.09.2011. za samo š tete koje su se dogodile i prijavljene su prije 1.1.2011.

Run-off RBNS sudskih š teta* na 30.09.2010. za RBNS sudskih š teta na 31.12.2010. za autoodgovornost

Rezerve RBNS sudskih š teta samo za sudske š tete na 31.12.2010.

Plaćene sudske š tete u 2011. samo za sudske š tete koje su se dogodile i prijavljene su prije 1.1.2011.

Rezerve RBNS sudskih š teta na 30.09.2011. za samo sudske š tete koje su se dogodile i prijavljene su prije 1.1.2011.

*RBNS sudskih š teta = rezerva za nastale i prijavljene sudske š tete

Run-off IBNR na 30.09.2011. za IBNR na 31.12.2010. za autoodgovornost

Rezerve IBNR š teta na 31.12.2010.

Plaćene š tete u 2011. samo za š tete koje su se dogodile prije 1.1.2011., a koje su prijavljene nakon 31.12.2010.

Likvidirane (pozitivno rije š ene a neisplaćene) š tete u 2011. samo za š tete koje su se dogodile prije 1.1.2011., a koje su prijavljene nakon 31.12.2010.

Rije š ene š tete (plaćene i likvidirane zajedno) š tete u 2010. samo za š tete koje su se dogodile prije 1.1.2010., a koje su prijavljene nakon 31.12.2009.

Rezerve RBNS na 30.09.2011. samo za š tete koje su se dogodile prije 1.1.2011., a koje su prijavljene nakon 31.12.2010.

Rezerve IBNR š teta na 31.12.2010. za š tete koje su se dogodile prije 1.1.2010.

IZNOS

Nema podatka 4331991.81

1025378 0 1025378 2473346.95

3573723.6

754903.85

2224342.43

3496376.21

383525.48

0 383525.18

261626.24