Transcript RIZIK, UPRAVLJANJE RIZIKOM I PREVENCIJA NEŽELJENIH

RIZIK, UPRAVLJANJE RIZIKOM I
PREVENCIJA NEŽELJENIH ISHODA PRI
SUDSKOMEDICINSKOM VEŠTAČENJU
Autori: Vladimir Popović1, Jelena Milić2, Jadranka
Radić3, Nela Milenković4, Goran Bjelojević5
1
- Jugoinspekt Beograd,
2 - Institut za javno zdravlje Beograd
3 - “Sana”, Služba medicine rada Beograd
4 - Dom zdravlja, Vlasotince
5 – Medicinski fakultet, BU
OSNOVNI POJMOVI
Rizik: Agens za koga se realno očekuje da,
ukoliko se ne kontroliše, prouzrokuje bolest ili
povredu;
Kritična kontrolna tačka: Korak (tačka, mesto)
gde se može vršiti kontrola, odnosno
sprečavanje ili eliminacija opasnosti ili
redukcija na prihvatljivom nivou;
Nepovoljni (neželjeni) ishod: događaj tj.
incident u kojem je došlo do štete po pacijenta
(korisnik usluge);
Upravljanje rizikom: proces (postupak) koji
omogućava identifikaciju, analizu ili kontrolu
onih rizika koji predstavljaju pretnju resursima,
ugledu ili mogućnosti zarade u nekom
sistemu;
CILJ RADA
Da se ukaže:
- Na postojanje rizika u postupku
sudskomedicinskog veštačenja;
- Na kontrolne tačke u ovom procesu gde se može
vršiti kontrola, odnosno sprečavanje ili eliminacija
opasnosti od nastajanja greške i nepovoljnog
ishoda po oštećenog;
- Na mogućnost upravljanja rizikom u cilju
identifikacije, analize ili kontrole onih rizika koji
mogu dovesti do nepovoljnog ishoda po
oštećenog.
METOD RADA
U identifikaciji kritičnih kontrolnih tačaka i
potencijalnih rizika kod sudskomedinskog
veštačenja i upravljanja rizikom korišćeni su
principi međunarodnih standarda:
- Standard menadžmenta kvalitetom (QMS);
- Standard menadžmenta bezbednošću i zdravljem
na radu (OHSAS);
- Koncept HACCP (analiza rizika i određivanje
kritičnih kontrolnih tačaka);
- Standard A.L. 2003:2010 (procena rizika u zaštiti
lica, imovine i poslovanja).
Zadatak specijaliste medicine rada kao
sudskog veštaka je:
a) Procena mogućeg uticaja profesionalnih štetnosti na
zdravlje radnika (nastajanje profesionalnih oboljenja i
oboljenja u vezi sa radom);
b) Povrede na radu;
c) Procena stanja funkcije organa i sistema posle nastalih
oboljenja i povreda;
d) Utvrđivanje radne sposobnosti i životne aktivnosti
posle oboljevanja i povreda;
e) Procena ostalih oblika naknade nematerijalne štete
kao posledice oboljenja i povreda (fizički bol, strah,
naruženost).
NAŠA SAZNANJA I PREPORUKE
1. Identifikacija rizika, upravljanje
rizikom i mere prevencije u
nastajanju nepovoljnih ishoda po
pacijenta pri veštačenju mogućeg
uticaja profesionalnih štetnosti na
zdravlje radnika.
1.1. Analiza medicinske dokumetacije
Kritična kontrolna tačka: identifikacija
celokupne priložene medicinske
dokumentacije po formi i sadržaju i procena
njene valjanosti i upotrebljivosti.
Prevencija nepovoljnog ishoda:
- Tačna identifikacija identiteta ustanove koja je
izdala nalaz, lekara i stranke (pacijenta,
korisnika usluge);
- U slučaju sumnje u valjanost medicinske
dokumentacije veštak ukazuje sudu na tu
okolnost posle čega sud donosi odluku da li se
veštačenje nastavlja;
- Svi dokumenti moraju biti u pisanoj formi
(“lekarsko pisano”).
1.2. Lekarski pregled
Kritična kontrolna tačka: lekarski pregled veštaka
koji je obavezan u parničnom postupku
Prevencija nepovoljnog ishoda:
- Detaljna anamneza bolesti;
- Fizikalni lekarski pregled;
- Po završenom lekarskom pregledu daje se kratak
opšti status izgleda i telesnog i duševnog stanja
oštećenog ili okrivljenog, gde se opisuju aktuelne
posledice oštećenja zdravlja u anatomskom i
funkcionalnom smislu.
1.3. Utvrđivanje uzročno-posledičnog odnosa
između obavljanja poslova i nastanka
patološkog stanja
Kritična kontrolna tačka: utvrđivanje
povezanosti ekspozicije profesionalnim
štetnostima i nastanka oboljenja.
Prevencija nepovoljnog ishoda:
- Posedovanje pisanog nalaza o registrovanim
štetnostima na mestima gde je oštećeni
boravio u toku radnog veka:
a) Detaljna radna anamneza
b) Akt o proceni rizika
c) Rezultai ispitivanja radne anamneze
d) Dijagnoza o postojanju oboljenja (klinička
slika, funkcionalni testovi, specifični biološki
testovi, itd)
2. Identifikacija rizika, upravljanje
rizikom i mere prevencije u
nastajanju nepovoljnog ishoda po
pacijenta pri veštačenju povreda na
radu.
2.1. Utvrđivanje postojanja povreda na radu.
Kritična kontrolna tačka:
- Identifikacija povrede;
- Verifikacija povrede na radu;
Prevencija nepovoljnog ishoda
Tačno utvrditi:
- Postojanje prijave o povredi na radu;
- Postojanje priznate povrede na radu od strane
organa zdravstvenog osiguranja (PIO).
2.2. Razmatranje povrede na radu
Kritična kontrolna tačka: detaljno razmatranje
povrede na radu sa medikolegalnog
stanovišta;
Prevencija nepovoljnog ishoda:
Neophodno je utvrditi:
- Uzroke povređivanja;
- Izvore povređivanja;
- Način nastanka povrede;
- Prirodu povrede;
- Posledice povređivanja.
3. Procena stanja funkcije organa i
sistema posle povrede ili oboljenja
Kritična kontrolna tačka: realna procena
postojećih rezultata ispitivanja funkcije organa
ili sistema posle oboljenja ili povrede i
eventualna dopuna;
Prevencija nepovoljnog ishoda:
- Primena kriterijuma za morfološke i
funkcionlne promene na organima ili
sistemima izazvane profesionalnim
štetnostima;
- Procena primenjenih funkcionalnih testova
koji moraju biti dovoljno osetljivi da otkriju
poremećaje.
4. Utvrđivanje radne sposobnosti i
životne aktivnosti kao posledice
povrede ili oboljenja
Kritična kontrolna tačka: realna procena
umanjenja radne sposobnosti i životne
aktivnosti.
Prevencija nepovoljnog ishoda
a) Procena životne aktivnosti: u okviru
veštačenja proceniti uticaj poremećaja
organizma nastalih isključivo kao posledica
povređivanja ili oboljenja na fizičku i
psihofizičku sposobnost oštećenog za
obavljanje svakodnevnih, uobičajenih životnih
aktivnosti i razmatranje pojave duševnih
bolova koje oštećeni s tim u vezi trpi.
Kao instrument za objektivizaciju poremećaja
organizma primenjuje se “Tabela za orijentacionu
procenu anatomskih i funkcionalnih poremećaja
organizma kao posledica povreda ili bolesti”,
odnosno umanjenja fizičkih i psiholoških
sposobnosti organizma.
Kao kriterijum za utvrđivanje poremećaja za životnu
aktivnost, odnosno veličinu štete, primenjuje se
“Skala za procenu stepena umanjenja određenih
pojedinačnih životnih aktivnosti”.
b) Procena radne sposobnosti
Prevencija nepovoljnog ishoda:
- Radnu sposobnost ocenjivati na osnovu konsultativnih
pregleda koje obavljaju specijalisti različitih profila;
- Kod ocenjivanja radne sposobnosti veštak mora striktno da
odgovori na zahtev suda;
- U potpunosti objasniti u nalazu:
a) integritet radne sposobnosti (njena očuvanost,
umanjenje ili gubitak),
b) vremensku dimenziju radne sposobnosti (prognoza ili
trajnost i privremenost gubitka ili umanjenja),
c) prostorni i socijalni kontekst radne sposobnosti
(sposobnost za privređivanje, obavljanje poslova,
zanimanja).
5. Ostali oblici naknade nematerijalne
štete
5.1. Fizički bolovi
Kritična kontrolna tačka: određivanje
karakteristike bola.
Prevencija nepovoljnog ishoda
Veštak mora da se izjasni o:
- Karakteru bola (mukli, tup, u obliku pritiska, oštar,
kao da bode, buši, čupa, seče, pali, grčevit, itd);
- Intenzitetu bola (slab, srednje jak, naročito jak);
- Dužini trajanja bola (akutan, epizodičan, hroničan,
kontinuiran, ritmičan, periodičan) i
- posledicama bola u sklopu poremećaja opštih
životnih aktivnosti.
5.2. Strah
Kritična kontrolna tačka: određivanje vrste, jačine i
trajanja straha.
Prevencija nepovoljnog ishoda:
- Naknada se dodeljuje kada je strah naročito
intenzivan i kada je praćen poremećajem psihičke
ravnoteže (primaran i sekundarni strah);
5.3. Naruženost
Kritična kontrolna tačka: određivanje intenziteta
pretrpljenih duševnih bolova zbog naruženosti.
Osnov za naknadu je neophodnost da je naruženost
posledica povrede na radu ili profesionalnog
oboljenja i da se zbog toga javljaju duševni bolovi;
6. Davanje mišljenja
Kritična kontrolna tačka: nalaz i mišljenje
moraju biti jasni, kratki, potpuni, logični, bez
protivrečnosti i nedostataka;
Prevencija nepovoljnog ishoda
Nalaz i mišljenje veštaka mora da sadrži:
a) Uvodni deo: doslovno prenošenje naredbe suda;
b) Podaci iz spisa: podaci o oštećenom (celovita
slika o zbivanjima od momenta događaja do
dana veštačenja);
c) Medicinska dokumentacija:
- dokumenti se navode hronološkim redom
(najstariji dokument se obeležava brojem 1, a
zatim slede drugi dokumenti);
- sve postojeće dijagnoze se prevode sa latinskog u
duhu našeg jezika;
- navode se i pomoćni dijagnostički nalazi
(laboratorija, rentgen nalaz, itd)
d) Lekarski pregled – opisati nađeno stanje pri
pregledu
e) Dijagnostička specifikacija oštećenja zdravlja:
unose se dijagnoze oštećenja zdravlja na
latinskom i prevod u duhu srpskog jezika;
f) Sudskomedicinska kvalifikacija povreda: prema
kriterijumima za kvalifikaciju tj. određivanje
težine povrede;
g) Mišljenje: odgovor veštaka se isključivo odnosi na
okolnosti koje su određene u naredbi za
veštačenje.
ZAKLJUČAK (I)
Prepoznavanje potencijalnih grešaka u dizajnu
sistema veštačenja u zdravstvenim
organizacijama, korekciju i prevenciju
nepovoljnog ishoda za korisnike usluga
veštačenja putem upravljanja rizikom moguće
je najefikasnije ostvariti primenom
integrisanog menadžment sistema (QMS,
OHSAS i HACCP koncept, A.L. 2003:2010) u
zdravstvenim ustanovama koje se bave
sudskomedicinskim veštačenjima.
ZAKLJUČAK (II)
Uvođenje upravljanja rizikom u zdravstveni sistem
Srbije obezbedilo bi i ispunjenje preporuke za
razvoj sistema nacionalne zaštite te bi ova
disciplina značajno unapredila i regionalnu
saranju u oblasti zdravstvene zaštite.
Rizik u procesu sudskomedicinskog veštačenja nikad
nećemo u potpunosti eliminisati, ali ga možemo
smanjiti na minimum i njime upravljati.