Transcript TEHPRO d.o.o.

TEHPRO d.o.o.
Ergonomija u prevenciji bezbednosti i
zdravlja na radu
Prim dr sci Jelena Paunović-Pfaf
specijalista medicine rada
Zašto ova tema?
U članu 7 Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu ( sl. glasnik RS br
101/05) insistira se na primeni savremenih preventivnih, pored
ostalih i ergonomskih mera, kako bi se otklonio ili sveo na
najmanju moguću meru rizik od povređivanja i/ili oštećenja zdravlja
zaposlenih.
U stavu 4 člana 9 ovog Zakona stoji „ poslodavac je dužan da
obezbedi da radni proces bude prilagođen telesnim i psihičkim
mogućnostima zaposlenog, a radna okolina, sredstva za rad i
sredstva i oprema za ličnu zaštitu na radu budu uređeni odnosno
proizvedeni i obezbeđeni da ne ugrožavaju bezbednost i zdravlje
zaposlenog“.
U Strategiji bezbednosti i zdravlja na radu u Republici Srbiji za
period 2009-2012 godine ( Sl. glasnik RS br 32/09) je predviđeno
preduzimanje preventivnih mera na svim nivoima rada
Procena rizika i njihovo otklanjanje vrši se prilikom
organizovanja rada i radnog procesa
sa ciljem ostvarivanja uslova za puno fizičko, psihičko i socijalno
blagostanje zaposlenih.
Šta je to ergonomija?
Ergonomija je nauka koja ima za cilj da prilagodi proces rada,
uslove rada, sredstva rada i proizvode anatomskim, fiziološkim
i psihološki karakteristikama čoveka.
Ona se bavi sistemom
čovek -mašina –okolina
To znači da
Ergonomija uzima u obzir čoveka odnosno
- njegove mogućnosti
- njegove sposobnost, ali i
- granice u kojima se neki zahtev može postaviti čoveku.
Dva osnovna cilja su:
bolje zdravlje i bezbednost ljudi
veća produktivnost.
i
Primenom ergonomije se
- samnjuje stres
- smanjuje naprezanje
- povećava bezbednost a
- uređaji i mašine se koriste efikasnije i pouzdanije.
Ergonomija i radni proces
Svrha primene ergonomije u radnom procesu je:
- očuvanje zdravlja zaposlenih
- povećanje bezbednost na radu
- povećanje zadovoljstva u radu
- povećanje uspešnosti u radu
- povećanje kvantitativne i kvalitativne efikasnosti u radu
- povećanje produktivnosti
Kada se primenjuju ergonomski principi?
• Ergonomija mora biti najuže operativno povezana sa
konstrukcijom i tehničkim projektovanjem proizvoda
Ergonomski program
Iskustvo je pokazalo da ergonomski program mora da nađe
svoje mesto već u fazi projektovanja, a taj program obuhvata četiri
faze i to:
- dijagnozu problema,
- eksperimentalno traženje rešenja,
- primenu rešenja i
- vrednovanje efikasnosti rešenja.
• Ergonomsko rešenje projekta jeste samo ono rešenje
koje pruža maksimalnu sigurnost pri radu i
optimalnu efikasnost
• Svaki projekt treba započeti od čoveka –operatera.
U praksi se često
• prvo uradi projekt pa tek onda
dodaje čovek koji sada
mora da radi u neprilagođenim uslovima
Posledice neergonomskih radnih uslova
Posledice su oštećenje zdravlja radnika i to
prvenstveno oštećenja mišićnog i koštano-zglobnog sistema
pojave povrede, profesionalnog oboljenja i bolesti u vezi sa radom
Najčešći uzročnici koji doprinose oštećenju organizma su
- delovanje sile
- ponavljani pokreti
- prinudan položaj tela
- loše držanje tela
- vibracija
- hladnoća
Ergonomski principi kreiranja radnog mesta
Kreiranje obuhvata:
• radnu sredinu,
• sredstva rada,
• procese rada
• materijale
• organizaciju itd
Koliko ergonomsko uskladjivanje košta?
Osim tradicionalnog gledišta da rezultati primene ergonomije
utiču
- na povećanje komfora radnika u toku rada i
- na očuvanje zdravlja i bezbednost kako radnika tako i korisnika
proizvoda,
ne sme se zanemariti ni značajan uticaj ergonomije na ekonomiju.
Ekonomske koristi mogu da budu ocenjene na mnogo načina
Jedan od njih je kroz troškove koji nastaju kao posledica povreda,
profesionalnih oboljenja i bolesti u vezi sa radom, a koji su
zastrašujuće veliki.
Drugi je povećanje produktivnosti
To zajedno ima pozitivan finansijski efekat za poslodavca,
posebno kada se ergonomski principi primenjuju već u fazi
projektovanja.
• Monoga istraživanja su dokazala da troškovi
ergonomskih projekata nisu različiti u odnosu na
druge (neergonomske) a njihove prednosti su
značajne.
Naša realnost
Da u većini slučajeva ne postoji multidisciplinarni timski pristup
projektantskim aktivnostima.
Da delimično postoje norme koje se odnose i na ergonomiju, ali one
nisu potpune i uopštene su.
Da svaki projekat ima svoje specifičnosti koje treba da sagleda
multidisciplinarni tim .
Zadatak ovog tima je
da unapred ( već pri projektovanju) prepozna opasnosti,
štetnotnosti I opterećenja, proceni rizik u odnosu na njih i
predloži mere da se on eliminiše ili smanji, što znači urade potrebne
izmene i dopune već na nivou projektovanja.
---------
Primeri smanjenja rizika primenom ergonomskih mera
Fordova fabrika u Belgiji- poslovi montaže auspuha
. Radnici su se žalili na bolove
u leđima,
vratu,
ramenima i
šakama.
Analiza bolovanja za period 2003-2004
Radno mesto 1 ukupno radi 14 operatera
ukupno dana bolovanja 627 ( po slučaju 24 dana)
slučajeva bolovanja 26
Radno mesto 2 ukupno radi 9 operatera
ukupno dana bolovanja 391 ( po slučaju 23 dana)
slučajeva bolovanja 17
Posle analize radnog mesta konstatovano je da se radi o
•
ponavljanim aktivnostima:
dizanja,
držanja i
učvršćivanja auspuha.
Fordova fabrika u Belgiji- poslovi montaže auspuha
Multidisciplinarni tim
stručnjak za bezbednost,
finansijski servis,
sindikat,
pogonski inžinjer,
lekar,
ergonom
Ovaj tim je identifikovao i ublažio ovaj problem,
tako što je redizajnirao radno mesto
izradio je poluautomatske dizalica (manipulatore)
i uveo ih na radno mesto
Manipulator prenosi aspuh
Operator podiže aspuh uz pomoć manipulatora
Operator fiksira auspuh za kola
Operator vraća manipulator po drugi auspuh
• Ovaj proces rada se ponavlja svake 42 sekunde
Analiza bolovanja za period 2004-2006
( posle upotrebe manipulatora)
Radno mesto 1 radi ukupno radi 8 operatera
ukupno dana bolovanja 0
slučajeva bolovanja 0
Radno mesto 2 radi ukupno radi 3 operatera
ukupno dana bolovanja 36 ( po slučaju 12 dana)
slučajeva bolovanja 3
Redizajniranjem procesa rada se ne samo smanjio napor
i tegobe radnika, već se smanjio i broj radnika i troškovi
rada na ovom radnom mestu.
Neergonomska ručuca
Ergonomska ručica
Pod pojmom mašina podrazumeva se svaki materijalni predmet sa
kojim čovek dolazi u dodir prilikom obavljanja nekog posla,
Tako da je mašina
:
- tastatura računara,
- obična olovka,
- strug,
- lokomitiva,
- automobil,
- avion itd.
.
Pojam sredine u kojoj se odvija poces rada podrazumeva
- fizičku sredinu i
- socijalnu sredinu, uključujući radnu grupu i medjuljudske odnose
u
njoj
Jedan od značajnih problema čoveka u automatizovanom radu je
odsustvo socilane sredine.
Predmet proučavanja ergonomije je
čovek i to:
- čovek u radnoj sredini,
- čovek pri radu,
- ponašanje čoveka
- odnos čoveka prema radu ali i
- uticaj koji rad ima na čoveka.
Predmet proučavanja ergonomije je
čovek i to:
- čovek u radnoj sredini,
- čovek pri radu,
- ponašanje čoveka
- odnos čoveka prema radu ali i
- uticaj koji rad ima na čoveka.
Gde se koristi ergonomija?
Danas se ergonomija koristi svakodnevno i u velikom broju
područja ali je jednostavno ne primećujemo.
Primećujemo više odsustavo ergonomije, kada koristimo prozvod
koji nam nije ergonomski prilagođen bilo na poslu, kod kuće, ili van
kuće
Zbog toga ergonomski principi treba da se poštuju u svim područjima
ljudske aktivnosti bilo da je to:
- radni proces,
- sport,
- odmor,
- zabava itd
Ergonomski principi kreiranja radnog mesta
1. Radno mesto i sredstva za rad moraju biti prilagodjeni dimenzijama
tela radnika.
2. Mora se izbegavati nepotrebno naprezanje mišića, zglobova,
tetiva, respiratornog i kardiovaskularnog sistema.
3. Signali i indikatori i komandni uredjaje se moraju birati,
konstruisati i rasporedjivati u skladu sa karakteristikama
percepcije radnika.
4. Radna sredina mora biti tako oblikovana da fizički, hemijski i
biološki ne utiče štetno na radnika
5. Radni procesi moraju biti tako oblikovani da obezbedjuju zdravlje i
sigurnost radnika, stimulišu njihovu radnu sposobnost i zadovoljstvo.
Osnovne preventivne mere su:
1. promena u dizajnu i organizaciji radnog mesta (raspored mašina,
opreme i sredstava za rad da se izbegne uvijanja, istezanje,
savijanja i slični pokreti tela pri radu i oblikovanje alata
radne okoline (osvetljenje; buku; mikroklima idr)
2. promena u načinu organizovanja i realizaciji radnih aktivnosti
(rotacija radnika, upotreba dizalica, i sl)
3. odmor i fizičke vežbe (razgibavanje)
4. obuka za rad na ergonomski ispravan način rada