Transcript Ergonomija
ERGONOMIJANASTANAK I RAZVOJ DEFINICIJE ERGONOMIJE ergon – koren reči dolazi iz grčkog jezika i znači ljudski rad nomos – koren reči dolazi iz grčkog jezika i znači zakon ili pravilo Ergonomija predstavlja oblikovanje i proučavanje ljudskog rada. Ergonomija se bavi proučavanjem rada i odnosa pri radu u skladu s mentalnim i telesnim sposobnostima ljudi. Njena suština je prilagođavanje posla (alata, radnih zadataka, radne okoline) radniku i njegovim potrebama, umesto prilagođavanja radnika potrebama posla. Ergonomija je nauka koja se bavi dizajnom proizvoda tako da oni najbolje budu prilagođeni ljudskom telu. Ergonomija je naučna disciplina (nauka o radu) kojoj je zadatak da istražuje ljudski organizam i ponašanje i da pruža podatke o prilagođenosti predmeta s kojima čovek dolazi u kontakt. Dakle, ergonomija proučava anatomske, fiziološke i druge parametre ljudskog tela. Ergonomija je u suštini, ali i sadržajno multi i interdisciplinarna sistemska nauka koja se bavi sistemom čovek-mašina kako bi se mašina prilagodila čovekovim bio-psiho-socijalnim ograničenjima i zahtevima da bi upotreba mašine bila efikasnija, bezbednija i pouzdanija. Pod pojmom mašina podrazumeva se svaki materijalni predmet sa kojim čovek dolazi u dodir prilikom obavljanja nekog posla, tako da je mašina tastatura računara, obična olovka, ali i lokomitiva, automobil, avion itd. NASTANAK ERGONOMIJE Odnos čoveka i oruđa datira još iz najranijeg doba ljudskog rada. Već u prvobitnoj zajednici čovek proučava kako napraviti oruđe da mu olakša rad tj. kako ga prilagoditi za rad. Do industrijske revolucije dolazi oko 1875. godine. kada se javlja pojava koncepta i metode masovne proizvodnje. Dolazi do povećanja produktivnosti pa iz tog razloga treba i više radne snage koje nema dovoljno. Zbog toga dolaze priučeni radnici koji ne poznaju sistem, što dovodi do povreda na radu. Zbog toga je bilo potrebno uskladiti čoveka i radni proces. Tendencija je bila da se poveća produktivnost, a time i profit, a ne iz razloga humanosti. Nastanak ergonomije se vezuje za brzi razvoj tehnike i tehničkih sredstava koja su bila sve savršenija i efikasnija, ali se onda javio čovek kao onaj koji svojim ograničenjima postaje limitirajući faktor njegovog razvoja. Na primer, tehnički uzevši, neko najsavršenije sredstvo nije "ergonomsko" ako ga čovek sa svojim bio-psiho-socijalnim karakteristikama ne može efikasno koristiti i to je danas limitirajući faktor tehničkog i tehnološkog razvoja. Na početku nastanka ove nauke, neposredno posle Drugog svetskog rata, akcenat je bio na prilagođavanju mašine ljudskom telu i njegovim ograničenjima. Ipak, danas se ne može zanemariti da čovekova psihička i socijalna ograničenja, potrebe i zahtevi mogu biti takođe limit u korišćenju nekog sredstva i da i njih treba uzeti u obzir prilikom projektovanja tehničkog sredstva ili tehničkog sistema. ISTORIJAT BERNARDINO RAMAZINI (1633 – 1714) - prvi uspostavio vezu između rada i bolesti mišićno-skeletnog sistema u knjizi „Bolesti radnika“ koja je i prvi pisani trag o ergonomiji. WOJCIECH JASTRZĘBOWSKI (1857, Poljska) TAYLOR (1856 – 1915) - studija vremena - američki inženjer, počinje proučavanje čoveka i čovekovog rada i na osnovu potrebnih i nepotrebnih pokreta pri radu utvrdio je potrebno vreme za svaku radnu operaciju. FRANK (tehničar) i LILLIAN GILBRETH (psiholog) oko 1900. - proučili su rad sa invalidima, uticaj monotonije na čoveka, zamor, studija mikropokreta - sa ciljem zamene teških i zamornih pokrete za jednostavnije i manje zamorne MAJERS, Engleska,1920. – Nacionalni institut za industrijsku psihologiju TANAKA, Japan, 1921.- Institut za proučavanje rada SAD, 1938. – Laboratorija za izučavanje ljudskih faktora MURRELL (Oxford) 1949. – Društvo za ergonomska istraživanja. LOMOV, SSSR, 1959. - Univerzitetska ergonomska laboratorija Međunarodna ergonomska asocijacija, IEA, 1961. Jugoslovensko društvo za ergonomiju, 1973. Društvo za egonomiju SR Srbije, 1974. PERIODI U RAZVOJU ERGONOMIJE Era Moray, 2008 Hedge, 2008 Archeoloergonomija Pre-1910 Pre-1918 Paleoergonomija 1910-1930te 1918-1948 Mesoergonomija 1930te-1960 1949-1980 Neoergonomija 1960-do danas 1980-do danas Na početku svog razvoja kao nauke, ergonomija se uglavnom bavila parcijalnim istraživanjima odnosa čovekmašina. Doprinos ovih istraživanja je bio u stvaranju solidne baze podataka za analizu radne aktivnosti. Ova faza u razvoju ergonomije se naziva korektivnom/klasičnom ergonomijom. Suština korektivne ergonomije se sastoji u utvrđivanju nedostataka ili neusklađenosti u cilju poboljšanja već postojećih sistema. Nakon pojave sistemskih nauka, u ergonomska istraživanja se uvodi sistemski metodološki postupak, (Singlton i Munipov) koji dovodi do razvoja sistemske/preventivne /projektivne ergonomije. IEA – INTERNACIONALNA ERGONOMSKA ASOCIJACIJA Sastoji se od 26 tehnickih komiteta: Activity Theories for Work Analysis and Design Aerospace HFE Affective Product Design Aging Agriculture Anthropometry Auditory Ergonomics Building and Construction Ergonomics for Children and Educational Environments Ergonomics in Design Ergonomics in Manufacturing Gender and Work Healthcare Ergonomics Human Factors and Sustainable Development Human Simulation and Virtual Environments Mining Musculoskeletal Disorders Online Communities Organizational Design and Management Process Control Psychophysiology in Ergonomics Safety & Health Slips, Trips and Falls Transport Visual Ergonomics Work With Computing Systems - WWCS