Transcript Erih From “ Zdravo društvo”

Erih From “ Zdravo društvo”
U poglavlju koje obrađujemo autor se bavi savremenim socijalnim
fenomenima kao i uporednim analizama raznih teorijskih pristupa kako
bi utvrdio uzročnosti kao i posledice naše zdrave odnosno bolesne
pojavnosti.
U kojoj meri je naše savremeno društvo zaista nezdravo, otuđeno,
potrošački orjentisano, analiziraćemo kroz neke primarne socijalne
elemente.
Anonimni autoritet
• - Konformizam, kao mehanizam pomoću koga deluje anonimni
autoritet.
• - Prilagođavanje grupi, pripadanje, prihvatanje – karakteristično
osećanje za otuđenu osobu.
• - E.From kritikuje političku i filozofsku tradiciju u kojoj ČOVEK
OSTVARUJE SEBE NE U USAMLJENOSTI I SEBIČNOJ KONTEMPLACIJI,
VEĆ ČINEĆI ONO ŠTO RADE I OSTALI LJUDI - Napustiti sebe, postati
deo gomile i voleti taj osećaj.
Princip neosujećivanja
- Nov životni princip MUST HAVE
Konformizam kao i slepa poslušnost nevidljivih autoriteta rezultat su
proizvodnih procesa, poslušnosti bez sile, discipline.
Neurotično gomilanje stvari, kupovina na kredit – kupuje se na
otplatu, a potom prodaja istog zarad kupovine najnovijeg modela.
Ovaj princip se odgleda i u seksualnom ponašanju.
• Oldous Haksli u delu “ Hrabri novi svet “ iznosi životni princip
vaspitavanja odraslih: “ Nikad ne odlaži za sutra, zadovoljstvo, koje
možeš imati danas “.
• “ Ja sam sistem zadovoljenja želja, moram da radim da bih zadovoljio
te želje””.
• Neposredna potrošnja robe u svakom smislu te reči pa i u smislu
potrošnje seksualnih želja.
• Sve te želje ekonomski sistem stalno stimuliše, podhranjuje i njima
upravlja.
• U ovom društvu sve je konzumentsko.
• Upravo se zbog tog osećaja pasivnog stalnog uzimanja, ljudi osećaju
krivima, inferiornima, pa se kontradiktorno opet bore pasivnom
borbom – pričanjem i neplodnim ćaskanjem.
Slobodna asocijacija i slobodan razgovor
• Frojd je otkrio princip Slobodne asocijacije.
• Psihio analitičar može da čita između redova i da razume
sagovornika nego što on može sam sebe.
• Funkcija psihologije je da spozna čovekovo “JA” kako bi ga shvatila i
učinila slobodnim. A danas, svrha je upravljati ljudima i načiniti ih
podložnim kontroli.
• Po savremenim definicijama normalan je onaj koji se u najvećoj meri
prilagodio.
Razum, savest i religija
• Ako posmatramo ove fenomene iz podnaslova u savremenom
društvu, u prvi mah ćemo zaključiti kako su prisutni čak i u većoj ili
manjoj meri visoko kotirani – Visok je procenat obrazovanih,
informisanih ljudi, dosta je savesnih u individualnom smislu, dok
istraživanja pokazuju veliki broj pristalica crkve.
• Međutim, kada analitički analiziramo ove pojave shvatićemo koliko
je bitno precizno utvrditi šta je ustvari njihova suština.
• Razum nije isto što i inteligencija. Inteligencija je prihvatanje stanja
stvari i iznalaženja kombinacija za što lakše upravljanje stvarima i
snalaženje u prostoru. Razum znači shvatanje a ne apriori
prihvatanje. Razum traži utvrđivanje veza, determinizama.
• Za otuđenu osobu, karakterističan je nedostatak svesti o realnosti.
Kod njega se razvila inteligencija a izopačio razum.
• Etika je neodvojiva od razuma. Etičko ponašanje odlikuje
sposobnost da se stvaraju vrednosni sudovi na osnovu razuma.
• Savest se nemože razviti u konformizmu, jer je po svojoj prirodi
nekonformistička.
• Čovek mora da bude u stanju da kaže Ne, kada svi drugi kažu Da, ali
da to odricanje bude utemeljeno u ispravan sud na kome počiva.
• Religija postaje “ roba u izlogu”.
• Bog je pretvoren u dalekog, autoritativnog generalnog direktora
svetske korporacije Univerzuma.
Smisao rada u otuđenom društvu
• Umesto da bude samo po sebi zadovoljstvo i prijatnost, rad je postao
opsesija i dužnost.
• Navodi primer Pitera Drukera, koji opisuje rad u automobilskoj
industriji,a gde se odnos radnika prema tome svodi na puko
otaljavanje posla zarad jednog, znanog nam, cilja: ’’Jedini smisao
rada, sastoji se u novčanom čeku, a ne u nečemu što je povezano
samo sa radom, ili proizvodom. Rad se javlja kao nešto neprirodno,
zaglupljujući uslov za sticanje novca, te se ne treba čuditi što radnici
otaljavaju posao, služe se trikovima da sa što manje učinka steknu
istu svotu novca. Odatle proizilazi nesrećan i nezadovoljni radnik, jer
novčani ček nije dovoljan kao osnova samopoštovanja’’ (A šta je sa
situacijama, kada je izvesnost tog novčanog čeka, dovedena u
pitanje?)
• Dve su reakcije otuđenog karaktera rada:
- Lenjost kao ideal.
- Nesvesno neprijateljstvo prema radu i svemu što je u vezi sa
radom.
• Iz analize raklama se vidi primamljivost nerada-’’sve radi umesto
vas’’, ’’lakše je’’, ’’bez muke’’. Ideja pritiska na dugme - da bi se
pokrenula moćna mašina, radio, tv... Svakome je poznata slika starog
bračnog para na oglasu osiguravajuće kompanije, koji su
penzionisani u 60. godini, koji provode sad život u potpunom
blaženstvu, ne radeći ništa, i jedino putujući. Ali, još mnogo ozbiljnija
posledica od lenjosti je mržnja prema radu, poslodavci se osećaju
kao zatočenici svoga posla, mrze svoje kupce, mrze službenike, i
usled neprestane konkurentske borbe, mrze sebe.
Demokratija
• Otuđen je rad, ali je otuđena i volja birača u modernoj demokratiji.
• Princip demokratije se sastoji u tome da ne odlučuje vladalac, ili
manja grupa, već narod, kao celina, donosi odluke, koje se odnose
na stvari od zajedničkog interesa. Birajući svoje predstavnike, koji u
parlamentu odlučuju o zakonima zemlje, svaki građanin odgovorno
učestvuje u upravljanju zajednicom.
• From podvlači-Postalo je jasno da se problem demokratije ne sastoji
više u ograničenju prava glasa, već u tome-na koji način se pravo
glasa koristi.
• Na osnovu sveobuhvatne analize prirode savremenih demokratskih
sistema, Sumpeter dolazi do realistične definicije demokratije:
“Demokratski metod je organizovana institucija, kojom se dolazi do
političkih odluka , u kojoj pojedinci stiču moć da odlučuju uz pomoć
konkretne borbe za glasove birača. Navodi još jedan analogni primer
sličnosti između procesa formiranja političkog mišljenja i mišljenja na
robnom tržištu.”
• Vlasništvo u velikim korporacijama se nalazi u iznosu stotine hiljada
pojedinaca, a svaki poseduje vrlo mali deo od ukupnih akcija.Pravno
gledano, akcionari poseduju preduzeća i stoga imaju pravo da
određuju njegovu politiku i upravu. Ali, u praksi, oni osećaju malo
odgovornosti prema svom vlasništvu i prihvataju ono što čini uprava,
zadovoljavajući se stalnošću prihoda. Velika većina akcionara nije
zainteresovana da ide na sastanke. Upravo je situacija otudjenog
izražavanja volje građana –da on glasa (a nakon izbora prestaje veza
sa glasačima) i živi u iluziji da donosi odluke koje prihvata, kao da su
njegove , dok u stavrnosti te odluke su van njegove kontrole i
saznanja.
• Čovek mora da misli pre n’o što dela, ali čovekovo mišljenje se
osiromašuje, ukoliko on nema prilike da dela, tj. ako čovek ne može
uspešno da dela, ne može ni da misli produktivno.
Otuđenje i mentalno zdravlje
• Otuđeni psihijatri će definisati mentalno zdravlje u smislu otuđene
ličnosti, te prema tome, smatrati zdravim, ono što bi se inače moglo
smatrati bolesnim, sa stanovišta normativnog humanizma.
• Ljubav, sigurnost, seksualno zadovoljenje, su sastavni ravnotežni
elementi ali i ciljevi mentalnog zdravlja.
• Osećaj sigurnosti, predstavlja suštinski pojam mentalnog zdravlja.
Međutim u savremenom društvu, pretnja ratom, krize..sve više
razaraju ovaj osećaj. Usled automatizacije i prekomernog
konformizma, ljudi se sve više osećaju nesigurno.
• Jedan od načina podnošenja nesigurnosti je vezanost za grupu,
porodicu, klan ..Osecaj pripadnosti grupi - rađa taj identitet ’’mi’’.
Međutim , razvoj savremenog društva doveo je do sve većeg kidanja
ovih spona. Savremeni čovek je neminovno usamljen, od njega se
očekuje da stoji čvrsto na svojim nogama. On može da stekne
osećanje identiteta isključivo razvijanjem jedinstvenog bica, koje je
’’on’’, sve dok ne bude istinski mogao da oseti ’’ja sam ja’’
• Čovek može otkriti tržišno značenje ljubavi u diskusijama o bračnoj
ljubavi i o potrebi za decom zbog ljubavi i naklonosti. Sve je u
uzajamnosti-razumevanje potreba partnera. Čovek pothranjuje
ljubav, kao što pothranjuje znanje, sigurnost..i tada imamo srećnu
osobu.
• Sreća je drugi i popularniji pojam, kada se definiše mentalno
zdravlje.
• Suprotnost sreći-nije tuga i žalost, već depresija.
• Depresija je nesposobnost da se oseća, osećanje da je čovek mrtav,
dok mu je telo živo. To je nesposobnost da se doživi sreća, ali ni tuga.
• To je ono stanje pojačane vitalnosti, koja sjedinjuje u jednu celinu
sve naše napore da razumemo bližnje i da budemo jedno sa njima.
Sreća proizilazi iz življenja jednog produktivnog života i iz korišćenja
snage razuma i ljubavi, koja nas sjedinjuje sa svetom, autom navodi
Spinozinu definiciju sreće i radosti.
• Dosada je pojam najbliži depresiji.
• Mentalno zdravlje se definiše kao sposobnost da se voli i stvara, da
se izlazi iz rodoskrvnih veza sa porodicom i prirodom, kao osećanje
identiteta koje počiva na doživljavanju svoga ja, kao subjekta i
nosioca sopstvenih moći, kao poimanje realnosti u nama i van nas, tj.
kao razvijanje razuma i objektivnosti.
HVALA NA PAŽNJI !