Transcript Moderna politicka filozofija

MODERNA POLITIČKA FILOZOFIJA
ANTIKA I SREDNJI VEK
Aristotel: određuje čoveka kao zoon politikon, tj. kao političku, društvenu životinjučovek je izvorno političko biće. Nema čoveka bez i nezavisno od polisa (države).
•Etika i politika neodvojivi.
•Država: ona "nastaje radi održanja ljudskog života, a postoji radi srećnog života".
Prema tome, država nije sama sebi svrha. Svrha država je u sreći svih njenih građana.
Sv. Avgustin: De civitate Dei- O državi božjoj- sukob božanske i zemaljske države
•Crkva stvara najbolju državu.
Makijaveli: preteča moderne političke misli.
•Obezbedio autonomiju sferi političkog u odnosu na etiku i metafiziku. Po tome se
razlikuje od grčkog i srednjevekovnog koncepta politike. U staroj Grčkoj, politika je
bila deo etike i polje realizacije dobrog života, a u srednjem veku, politika je bila
podređena teologiji.
•Menja definiciju politike, izmeštajući je iz konteksta praktične filozofije, u
aristotelovskom smislu, svodeći je na tehniku.
•Vladar može činiti sve, da bi zaštitio vlast i državu, a to da može činiti sve
predstavlja deo strategije ostanka na vlasti i uslov opstanka države.
•Načelo makijavelizma- cilj opravdava sredstvo.
TOMAS HOBS
1588-1679
Pitanje o poreklu i postanku države
Hobs je filozof koji je postavio pitanje o poreklu i postanku države (u modernom
smislu, nastanak liberalizma). Za razliku od srednjeg veka, koji je državu
objašnjavau kao božansku tvorevinu, Hobs pokušava da objasni državu polazeći od
čovekove racionalne i nagonske prirode. U poslednjoj liniji, on objašnjava poreklo i
postanak države društvenim ugovorom. Njegovo delo nosi naslov Levijatan- hladna
morska neman iz mitologije, simbolizuje državu.
Novi vek donosi shvatanja:
•O čoveku kao slobodnom pojedincu (ne više izvorno političkom biću (Aristotel))
•O državi kao veštačkoj tvorevini (čija je svrha u tome da osigura određene potrebe
pojedinca) i koja nastaje na osnovu društvenog ugovora.
•Čovek je po prirodi egoista, a njegova osnovna težnja je nagon za samoodržanjem
( a ne upotreba razuma) (Hobs).
Svi ljudi po prirodi:
• jesu jednaki i duhovno i telesno. Fizički najslabiji ima dovoljno snage da ubije
najjačeg. Ljudi na svet dolaze duhovno jednaki jer nema urođenih sposobnosti, već
se sve stiče učenjem i iskustvom.
•imaju jednako pravo na sve stvari
•teže ostvarenju svojih sebičnih interesa (nagon za stalnim gomilanjem moći) i zbog
toga se međusobno sukobljavaju
•Kako svako predstavlja potencijalnu opasnost za drugoga, prirodno se rađa
nepoverenje i strah, a iz straha rat.
Prirodno stanje, prirodno pravo i prirodni zakon (jus naturalis i lex
naturalis)
•Prirodno stanje čoveka je rat sviju protiv svih- bellum omnium contra omnes. Ne
postoji razlika između pravde i nepravde zbog toga što ne postoje zakoni koji bi
tu razliku utvrdili, pa je stoga sve dozvoljeno. Dok nema zakona ne zna se šta je
zabranjeno, tj. čovek na sve ima pravo. Izvan uređenih država postoji uvek ovo
stanje – Stanje rata nije samo u borbi, već i u spremnosti na borbu; a ljudi, dok
žive bez jedne zajedničke vlasti koja je sposobna da ih drži u strahu, žive u stanju
rata.
•Čovek je čoveku vuk-homo homini lupus est
•Prirodno pravo (jus naturalis) je „ograničeno“ samo limitiranom sposobnošću
pojedinca da ostvari sve što poželi
•Strah od smrti i želja za mirnim i udobnim životom podstiču čoveka da traži
izlaz iz toga. Izlaz čovek pronalazi razumom, otkrivajući prirodne zakone.
Prirodni zakon (lex naturalis) je takvo opšte pravilo koje propisuje šta čovek
mora, a šta ne sme činiti da bi se uspešnije održao u životu.
•Оsnovni zakon prirode:“Prema tome je propis ili opšte pravilo razuma da
svako treba da teži miru, dok ima nade da ga postigne, a kada ga ne može
postići, da sme potražiti i upotrebiti sva sredstva i sve prednosti rata“.
•Prirodni zakon i prirodno pravo se sukobljavaju; prirodni zakon
nastoji da ograniči prirodno pravo i da stvori državu
•Iz tog osnovnog zakona koji nalaže ljudima da teže za mirom izveden je
drugi prirodni zakon: da čovek bude voljan, ako su i drugi, da se odrekne
prava na sve stvari onoliko koliko nalazi za potrebno radi mira i
samoodbrane, te da bude zadovoljan s toliko slobode prema drugim ljudima
koliko će je on dopustiti drugima prema sebi.“
Država
•Država, prema Hobsu, nastaje upravo odricanjem od vlastitog prirodnog
prava, odnosno od vlastitog neograničenog, apsolutnog prava. Svrha
države sastoji se u tome da osigura mir i bezbednost (bezbednost
egzistencije, slobode i vlasništva) pojedinca, kako od drugih građana,
sunarodnika („uzajamnih pojedinačnih nepravdi“), tako i od spoljašnjeg
neprijatelja („najezde stranaca“). Država nastaje ugovorom, kojim se
prelazi iz prirodnog u građansko stanje, koji svaki pojedinac sklapa sa
svakim drugim pojedincem.
•Mnoštvo ličnosti, tim ugovorom biva ujedinjeno u jednoj ličnosti. Na tu
ličnost sve pojedinačne ličnosti prenose svoja prirodna prava, a ta ličnost
se naziva državom. Nosilac te ličnosti zove se suveren, a za suverena se
kaže da ima suverenu vlast. Sam nosilac može biti jedan čovek, ili grupa
ljudi. Ostali ljudi su podanici.
•Suveren predstavlja silu, zajedničku vlast koja ljude drži u strahu od
kršenja zakona. Jedino time što ima svu moć u svojim rukama, time što
ima apsolutnu vlast, suveren može osigurati vladavinu zakona
(“Sporazumi bez mača samo su reči”), tj. može obezbediti, putem straha,
poštovanje zakona od strane podanika. Međutim, da bi imao apsolutnu
vlast, suveren mora ostati u prirodnom stanju, i to je zaista tako, prema
Hobsu, budući da na njega podanici prenose sva prava. Prema tome, da bi
zakon vladao, suveren mora biti izuzet iz zakona.
Država može da ima poreklo u:
•Prirodi, nastaje prirodnom snagom (ratno pokoravanje-akvizicija)
• instituciji (dobrovoljno)
Suveren ima apsolutnu vlast (i despotija je manje zlo od prirodnog stanja)
koja je nepovrediva:
•odlučuje o ratu i o miru
• određuje zakone
• bira članove državnog aparata
•određuje religiju
Državu treba poštovati, barem dok štiti interese građana (Hobs negira pravo
na pobunu protiv suverena, sem u nekim specijalnim slučajevima ukoliko
suveren ugrožava direktno živote građana)
DŽON LOK
•Delo Dve rasprave o vladi napisano 1690. g. jedno je od najznačajnijih dela političke
filozofije
•Njegova politička filozofija izvršila odlučujući uticaj na političku filozofiju Žan-Žak
Rusoa.
• I kod njega imamo tezu o prirodnom stanju:
•U prirodnom stranju vladaju prirodni zakoni. Ti prirodni zakoni obrazuju tzv.
prirodno pravo. To prirodno pravo je racionalno, mora se priznati na osnovu samog
razuma. Direktni zakonodavac prirodnih zakona, odnosno prava je sam Bog. Prema
tome, ona postoje ili važe bez ikakvog ugovora među pojedincima. Prirodna prava,
prema Loku, su pravo na život, slobodu, vlasništvo, ali pravo na zaštitu navedenih
prirodnih prava.
(1) Prirodno stanje je stanje slobode radnji i raspolaganja svojinom, ličnošću. Ali
stanje slobode nije apsolutna sloboda (samovolja), nego je sloboda ograničena
zakonom – prirodnim zakonom (razumom).
(2) Prirodno stanje je stanje jednakosti u kojem niko nema više vlasti od drugog jer ne
postoji zajednički zakon koji bi regulisao ljudske odnose, niti postoji zajedničko
sredstvo koje bi rešavala sporove i kažnjavalo prekršioce.
•U prirodnom stanju svi ljudi su obavezni da se brinu za mir, da čuvaju čovečnost i da
se uzdržavaju od povređivanja drugih
•Prirodno stanje je savršeno – to nije stanje rata (nema sukoba, neprijatnosti), život
je u skladu sa umom, harmonično je, ali bez zajedničkog sudije koji bi presuđivao
među ljudima. Stoga je to potencijalno stanje rata (tj. može biti stanje rata), jer nema
nikog ko bi svima bio pretpostavljen, ko bi bio izvršilac prirodnog zakona.
•Sve neugodnosti proizilaze iz čovekovih slabosti i sklonosti da povređuje prava
drugih
•Onaj ko narušava ovaj zakon upušta se u rat sa drugima, koji zbog toga imaju sva
prava da ga kazne
• Lek za to je građanska vladavina, u kojoj ljudi sličnih uverenja:
a) sklapaju društveni ugovor
b) osnivaju jedinstveno političko telo
•To je ugovor između jednako slobodnih ljudi, a ne ugovor između vladara i podanika
•Cilj ugovora je da se sačuvaju život, sloboda i imovina, koji svakom pripadaju po
prirodnom zakonu.
Država, prema Loku, koja nastaje društvenim ugovorom, nastaje kako bi štitila
prirodna prava. Prema tome, tzv. pozitivno pravo, a to znači državno pravo (sistem
ustava, zakona i odredbi koji važe u jednoj državi) mora da bude u skladu sa
prirodnim pravom. Prema Loku, osim toga, centralna vlast nije neprikosnovena, a
podanici, ukoliko suveren ne štiti prirodna prava (ako se ponaša despotski), imaju
prirodno pravo pobune, kao posledicu prirodnog prava samoodbrane.
ŽAN ŽAK RUSO
1712-1778
•Dela: Rasprava o poreklu i osnovama nejednakosti među ljudima i Društveni ugovor
(izneo različite stavove po nekim pitanjima u ova dva dela)
•Društveni ugovor inspirisao autore Povelje prava čoveka i građana
•Filozofija srca-osećajnost i kritika apsolutnog razuma
•Kritikuje civilizaciju i kulturu (smatra da su izveštačene, rezultat jednostranosti i
intelektualizma) i zagovara povratak prirodi, čovekov povratak izvoru
•“Čovek se rađa slobodan, a posvuda je u okovima”.
Pravo porobljavanja je nezakonito. Reči rob i pravo su protivrečne. Čovek nije rob ni
po prirodi ni po ratu. ( kritikuje Loka gde ljudi postaju robovi ukoliko njihovu zemlju
pokori neka druga sila ili država)
Prirodno stanje i društveni ugovor
•U prirodnom stanju (pre nastanka civilizacije) čovek je bio apsolutno slobodan, jednak,
ravnopravan sa drugim ljudima i zato savršeno srećan (Robinzon koji liči na Petkadobroćudni divljak). Nejednakost i početak nesreće za čoveka nastaje sa pojavom
privatne svojine koju zatim prate nastanak građanskog društva i civilizacije uopšte.
•Ruso ne smatra da privatnu svojinu treba ukinuti, već da država treba da je ograniči
(ideja poreza-ljude oporezivati srazmerno svojini, niko ne sme biti izuzetak)
•Prirodno stanje se ne može povratiti, ali čovek ne može da živi kao neslobodno biće jer
je potreba za slobodom suštinska karakteristika svakog čoveka. Tu slobodu prirodnog
stanja moguće je ostvariti jedino ukoliko se svi ljudi (članovi društva) delimično odreknu
svoje pojedinačne volje u korist opšte volje. Opšta volja se izražava kroz zakon zbog
toga što je zakon anoniman, tretira ljude jednako. Ovaj zakon Ruso naziva društvenim
ugovorom (Definicija društvenog ugovora: "Pronaći takav oblik udruživanja, u kojem bi
svako ujedinjavajući se sa svima ipak pokoravao samom sebi, i tako ostao isto slobodan
kao i ranije.“), a sklapaju ga svi građani u cilju očuvanja sopstvene slobode. Po tome
ispada da je narod u celini jedino suveren (izbor vlasti je slobodno izražena volja naroda,
a upravna vlast je samo sluga naroda).
Rasprava o poreklu i osnovama nejednakosti među ljudima
-postojeće društvo je neprirodno, jer su ljudi po prirodi slobodni, jednaki i
ravnopravni
-poreklo nejednakosti je u privatnom vlasništvu
-privatno vlasništvo nastaje prevarom, pljačkom, kojom pojedinac prisvaja za
sebe ono što je zajedničko
Društveni ugovor
-država, građansko stanje koje nastaje društvenim ugovorom treba da afirimiše
prirodnu slobodu, ravnopravnost i jednakost
-narod u celini je suveren, a suverenitet naroda je nedeljiv i neotuđiv
-vlast je sluga naroda
-pravo na pobunu
-suverenitet naroda je nedeljiv i neotuđiv
-narod ima pravo na samoodređenje