Transcript Национална листа индикатора заштите животне средине

NACIONALNA LISTA INDIKATORA ZAŠTITE
ŽIVOTNE SREDINE SRBIJE I OCENJIVANJE
PRIVLAČNOSTI PROSTORA
– KONCEPT I PRIMERI –
Dr Nebojša Veljković, dipl.inž.građ.
Indikator je nešto što nam pomaže da shvatimo gde se
nalazimo, kojim putem treba da idemo i koliko smo
udaljeni od onoga gde želimo da stignemo.
Сваки индикатор је користан само ако можете
да верујете у оно што вам показује.
Merač nivoa benzina koji
nam pokazuje da je
rezervoar prazan kada je on
dopunjen do polovine
zavaraće nas da dopunimo
benzin pre nego što je to
stvarno potrebno.
Merač nivoa benzina koji
nam pokazuje da je
rezervoar dopunjen do pola
kada je on u stvari prazan
prouzrokovaće da benzin
nestane kada kilometrima
unaokolo nema pomoći.
Svaki indikator je koristan samo ako možete da
verujete u ono što vam pokazuje.
INDIKATORI EKOSOCIALNOG SISTEMA
Socijalni
indikatori
Ekonomski
indikatori
Klasifikacija indikatora
Institucionalni
indikatori
Indikatori
životne sredine
Informaciona piramida
Korišćenje
Odluke
Tumačenje
Informacije
Analiza
Standardizacija
i agregacija
Prikupljanje
Merenja
Indikatori
Statistički podaci
Parametri, podaci
Monitoring ekosocijalnog sistema
Parametri životne
sredine mere
dužinu skoka
Indikatori životne
sredine određuju
mesto doskoka
Međuodnos ljudskih aktivnosti i životne sredine
Stanovništvo
Industrija
Saobraćaj
- % recikliranog otpada;
- % GDP za zaštitu
životne sredine;
- % stanovništva
priključen na
Reakcije
PPOV;
- Strategije, Planovi,
Programi, Regulativa
Pokretački
faktori
Emisije zagađujućih
materija u vodu, vazduh
i zemljište;
Komunalni
otpad
Pritisci
Uticaji
Kvalitativni i kvantitativni
indikatori fizičkih i hemijskih
pojava u životnoj sredini, npr:
Stanje
Izloženost riziku od poplava i erozije
Snižavanje nivoa podzemnih voda
- kvalitet vode za piće
- kvalitet vazduha u urbanoj sredini
Izvor: DPSIR framework (EEA)
Kriterijumi za izbor
indikatora zaštite životne
sredine –
Nacionalna lista indikatora i
opštinsko planiranje
 Značaj na opštinskom i nacionalnom nivou
 Relevantnost
 Merljivost i statistička ispravnost
 Jednostavnost i lakoća razumevanja
 Ekonomska opravdanost

Značaj na nacionalnom i
međunarodnom nivou


Indikator pruža informacije ili opisuje pojave
u oblasti životne sredine na nacionalnom
nivou.
Široka saglasnost o značaju indikatora na
nacionalnom nivou.
Ukoliko je moguće, indikator je usklađen sa
međunarodno prihvaćenim indikatorima radi
poređenja na tom nivou.
Relevantnost !

Relevantnost


Indikator obezbeđuje informacije na nivou pogodnom za
kreiranje nacionalne politike, strategija, zakona i
podzakonskih akata.
Indikator predstavlja najbolje merilo uzroka, stanja,
posledica i efekata programa upravljanja životnom
sredinom.
Agencija za zaštitu životne sredine je relevantna za
izveštavanje korišćenjem datog indikatora.

Merljivost i
statistička
ispravnost


Indikator se meri i prati sistematski i dosledno tokom
vremena radi izveštavanja o odgovarajućim
trendovima.
Indikator je izveden iz podataka visokog nivoa
pouzdanosti uz odgovarajuću statističku i
metodološku ispravnost.
Ukoliko je moguće, indikator može biti razložen radi
detaljnijeg prikaza informacija koje sadrže parametri
od kojih je kreiran.

Jednostavnost i
lakoća razumevanja

Indikator je lako shvatljiv za javnost.
Indikator je lak za interpretaciju tako da se promene
vrednosti indikatora mogu jednostavno povezati sa
poboljšanjem, odnosno pogoršanjem posmatrane
pojave u životnoj sredini.
Ekonomska
opravdanost


Ukoliko je moguće, indikator je baziran na već
postojećim podacima i informacijama.
Monitoring i izrada indikatora ne dovodi do
neopravdanih troškova.
Set indikatora životne sredine za ocenu atraktivnosti prostora
Квалитет површинских вода – Serbian Water Quality Index
100%
90%
80%
70%
60%
50%
40%
30%
20%
10%
0%
6
44
401
973
932
260
3
149
2238
3261
342
0
106
1545
Лош
Добар
952
2198
2186
996
слив Велике
Мораве
398
1020
1285
слив Саве
Веома лош
677
193
Воде
Војводине
Врло добар
Одличан
246
169
Притоке
Ђердапа
река Дунав
Проценат квалитета свих узорака воде по сливовима (са одговарајућим бројем узорака)
за период 1998 - 2012. године одређених методом SWQI
Kvalitet vode Zapadne Morave na teritoriji grada Čačka za period 2009 - 2013.
Upravljanje otpadnim vodama
Urban
wastewater
treatment
EEA - CSI 024
Sever: Norveška, Švetska, Finska, Irska;
Centar: Austrija, Danska, Engleska i Vels, Holandija, Nemačka, Švajcarska;
Jug: Grčka, Španija, Portugalija, Malta, Kipar;
Istok: Češka, Estonija, Litvanija, Slovačka, Slovenija, Mađarska, Poljska;
Jugoistok: Bugarska, Rumunija, Turska.
Izvor: http://www.eea.europa.eu/data-and-maps/indicators/urban-waste-water-treatment/urban-waste-water-treatment-assessment-1
Управљање отпадним водама
Kвалитет ваздуха
Суспендоване честице РМ10 имају
доминантан утицај на квалитет
ваздуха 2012. године и у другим
урбаним агломерацијама.
Прекорачења дневних ГВ азот
диоксида у агломерацијама осим у
Београду, детектована су само у
Нишу са учесталости од свега 1%.
У агломерацији Бор доминантна
загађујућа материја је сумпор
диоксид са учесталошћу
прекорачења дневних ГВ у 44%
случајева. Она је током 2012.
године условљавала појаву
загађеног ваздуха у 8% случајева и
појаву јако загађеног ваздуха у
36% случајева. У агломерацији
Бор су током 2012. године
забележена и прекорачења дневних
ГВ суспендованих честица РМ10 са
учесталошћу од 23%.
Критеријуми за оцењивање квалитета ваздуха на основу дневних вредности
концентрација загађујућих материја; прекорачења су садржана у класама
„загађен” и „јако загађен”
Учесталост, изражена у %, класа квалитета ваздуха, у агломерацијама Београд,
Нови Сад, Ниш и Бор на основу дневних вредности концентрација загађујућих
материја током 2012. године; Прекорачења су садржана у класама „загађен” и
„јако загађен”
Београд
Нови Сад
Ниш
Бор
1
2
3
4
5
1
2
3
4
5
1
2
3
4
5
1
2
3
4
5
CO
93
4
2
1
0
99
0
1
0
0
86
5
5
4
0
98
2
0
0
0
SO2
90
7
3
0
0
96
4
0
0
0
99
1
0
0
0
44
5
7
8
36
O3
70
21
9
0
0
43
33
24
0
0
63
23
14
0
0
73
24
3
0
0
NO2
24
28
29
17
2
99
1
0
0
0
53
37
9
1
0
90
10
0
0
0
PM10
5
16
26
23
30
37
19
21
18
5
Заштита природе – проценат површине општине под заштитом
28,5% заштићеног подручја општине Бајина Башта
Управљање чврстим отпадом
Година
Индикатор
2006
2007
2008
2009
2010
2011
2012
Укупна количина
генерисаног отпада (мил. t)
1,73
2,07
2,55
2,63
2,65
2,71
2,62
Количина прикупљеног и
депонованог отпада од
стране општинских ЈКП
(мил. t)
1,04
1,24
1,52
1,58
1,89
2,09
1,83
Просечни обухват
прикупљања отпада (%)
~ 60
~ 60
~ 60
~ 60
72 *
77,3 *
~ 70 **
Средња дневна количина
комуналног отпада по
становнику (kg)
0,62
0,77
0,95
0,98
0,99
1,01
0,99
Средња годишња количина
по становнику (t)
0,23
0,28
0,35
0,36
0,36
0,37
0,36
У 2012. је пала вредност генерисања средње дневне количине комуналног
отпада по становнику у односу на претходни период за око 2 %, што је у складу
са подацима Европске Агенције за животну средину где је велики број земаља
пријавио пад количине комуналног отпада у 2012. години. То показује, пре свега,
смањење куповне моћи становништва као последице економске кризе, али и
успешност система прикупљања појединих фракција комуналног отпада у
локалним заједницама, као што је нпр. амбалажни отпад, али и друге врсте
отпада које су обично завршавале у контејнерима.
Индикатори заштите животне средине Србије су нешто
што нам помаже да схватимо где се налазимо, којим
путем треба да идемо и колико смо удаљени од онога где
желимо да стигнемо.