Transcript Pešter - geološki uticaj

Uticaj geoloških faktora na
zdravlje ljudi na primeru područja
Pešter sa okolinom
[email protected]
Pešterska visoravan
Pešterska visoravan
 Pešterska visoravan zauzima prostor između Ljudske
reke na istoku , Bistrice na zapadu, Kladnice na severu
i Tutinske kotline na jugu.Pravac pružanja je JI- SZ i
ima oblik pravougaonika , čije se stranice kreću oko 50
km dužine i nešto više od 30 km širine.
 U administrativnom pogledu Pešterska visoravan
pripada opštinama :Sjenica , Tutin , Novi Pazar i
Prijepolje.
 Zapadni deo Pešteri pripada republici Crna Gora ,
opštinama Berane i Bijelo Polje i na tom delu se nalazi
reka Bistrica.
 Napomenućemo da se Đalovica pećina čiji se ulaz nalazi na
teritoriji Crne Gore a raspored njenih hodnika je takav da se
prostorno 90 % nalaze na teritoriji Srbije.
 Najveći deo Pešterske visoravni karakteriše tzv “boginjavi
karst” sa velikim brojem vrtača, koje su različite po obliku i
veličini .
 Ponori su takođe karateristika Pešterske visoravni, tako da
ispod polja postoji razgranata mreža podzemnih rezervoara.
 Posmatrano sa aspekta geomorfologije prostor Pešteri je u
odmaklom stadijumu kraške erozije izdvajaju se dve kraške
zone i to :
 1. Zapadna
 Od Žilindera pa do Sjeničke kotline
 2. Istočna
 Koja obuhvata veći deo Peštera pravac prostiranja SZ-JI
 Sama Pešterska visoravan prostire se na terenu koji je
blago zatalasan i čija je nadmorska visina oko 1100 m,
oko nje se izdižu 4 planine i to :
 -Jadovnik (1732 m) na zapadu
 -Giljeva (1444 m) i Ozren (1430 m) na jugu
 -Golija (1834 m )na severo istoku
 -Zlatibor (1625m ) na severozapadu
JADOVNIK
GOLIJA
GILJEVA
OZREN
ZLATIBOR
ZLATIBOR
 Na osnovu svega iznetog jasno možemo izdvojiti tri
morfološke celine :
 1.Pešterska kotlina
 2.Sjenička kotlina
 3.Koštam polje
Po dnu Koštam polja se nalaze ponori Točilovke, Likovske i Delimeđske
reke, čiji se tokovi na površini opet javljaju u vrelu Raške.
Reke koje čine mrežu na Pešterskoj visoravni













Kroz Peštersku visoravan protiču reke :
-Boroštica
-Bistrica
-Uvac
-Vapa
-Jablanica
-Grabovica
-Vidrenjak
-Ljudska reka
-Reka Raška
-Kladnica
-Moravica
-Studenica
Srednje temperature Pešteri
 U tabeli prikazacemo srednje godišnje temperature(t)
 količinu padavina(p) i broj sneznih dana na Pešterskoj
visoravni ( period 1946- 2000)
mes I
ec
II
III
IV
V
VI
VII
VIII IX
X
XI
XII
god
T
-4.5
-3.0
1.2
6.1
10.9
14.0
15.7
15.1
7.2
2.5
-2.3
6.3
P
43.1
41.2
40.7
50.1 73.7
79.9 64.9
60.0 61.1
61.8
72.6
56.9
710.1
SD
26.5
23.0
16.1
3.9
0.0
0.8
1.3
7.1
19.3
99.9
0.4
0.0
11.9
0.1
 Pešterska visoravan je poznata po
dugim i hladnim zimama i kratkim
letima. Hladne zime sa puno snega su
dobar preduslov za razvoj zimskog i
lovnog turizma.
 Treba napomenuti da su sva 4 godišnja
doba sa obiljem padavina .
 Morfološke prilike Pešterske visoravni
uslovili su da je ovo područje poznato
po relativno jakim i stalnim vetrovima
koji duvaju skoro preko cele godine , te
je tako ovo područje veoma
interesantno i kao potecionalno mesto
za postavljanje vetrenjača kao OIE za
proizvodu struje.
Uticaj geoloških faktora na zdravlje ljudi na Pešterskoj
visoravni
 Nesumljivo je dokazano da su stene i minerali jedan od
najznačajnijih geoloških faktora koji utiču na zdravlje
ljudi.
 Možda o ovom značaju najbolje govore reči J.Žujovića ,
oca srpske geologije , izgovorene 1921.godine “„Da vam
navedem najzad jedan interesantan primer
zavisnosti, i to sa terena sastavljenog od
najstarijih kristalastih škriljaca, od gnajsa. Ova
stena raspadanjem svojim daje malo i to nerodne
zemlje, u kojoj je neobično malo fosfata i kreča,
vrlo potrebnih za razviće organizama.
 Tu je ne samo ratarstvo slabo razvijeno, već su
kržljave i životinje. Primetilo se da su puževi retki
i da im je ljuštura vrlo tanka; da kokoške nose jaja
sa vrlo tankom ljuskom, da je kostur u stoke vrlo
slab i najzad da su čak i regruti vrlo mali”.
 Puno je ovakvih primera koji ilustruju značaj nekih
geohemijskih faktora za čoveka i njegovo zdravlje.
 Degradacija stena i minerala koja se dešava omogućava
oslobađanje štetnih metala koji potom prelaze u
litosveru, hidrosveru , biosveru i putem lanca ishrane
u kojem učestvuju biljke , životinje i čovek , ove
materije direktno utiču na zdravlje biljaka , životinja i
čoveka.
Hemijsko prenošenje zdravstvenog rizika koje potiče od
stena na Pešterskoj visoravni je svedeno na minimum
iz tog razloga jer je krečnjačka formacija bogata
kajcijumom i drugim bioesencijalnim elementima koji
se odlikuju pozitivnim uticajem na živi svet.
Takođe treba istaći da je u krečnjačkim formacijama
zapažen deficit toksičnih elemenata koji mogu doći u
lanac ishrane ( zemljište –biljka- životinja- čovek)
ZEMLJIŠTE
 ZEMLJIŠTE je rastresiti površinski sloj litosfere. Ono
se nalazi iznad čvrste stenske mase a gornja granica je
biosfera, hidrosfera i atmosfera.
Tlo nastaje procesom koji nazivamo pedogeneza,i
odvija se u dvije faѕe.
 Prva faza započinje raspadanjem stena a
 druga raspadanjem odumrlih ostataka biljnoga i
životinjskoga porekla i tako se stvara humus.
 Kada govorimo o uticaju zemljišta na zdravlje ljudi , na
prvom mestu treba sagledati uticaj mikroelemenata i
njihov pozitivan i negativan uticaj na ljudsko zdravlje
 Esencijalni makroelementi C, H, O,N, P,S,Ca,Na,K,Mg, Cl
 Esencijalni mikroelementi Co,Cu,Mn,Mo,Se,Zn,B,Fe,J,Fe
 Štetni elementi Cd,Hg,Pb,Ti,Be,Ba,Al,As,Sb,Bi,U,Th
 Sve elemente prema njihovom značaju delimo na
 -esencijalne makroelemente , bez kojih biljni i
životinski svet nebi opstao . To su C, H, O,N,
P,S,Ca,Na,K,Mg, Cl
-esencijalne
mikroelemente(Co,Cu,Mn,Mo,Se,Zn,B,Fe,J,Fe)
 Neesencijalni –štetni elementi
(Cd,Hg,Pb,Ti,Be,Ba,Al,As,Sb,Bi,U,Th)
 Svi ovi elementi i mikroelementi koji se nalaze u
zemljištu , prisutni su i u podzemnim i površinskim
vodama potom dospevaju u biljkama ,životinjama i
čoveku i evidentno je njihovo dejstvo na celokupni živi
svet.
Geomorfološki faktori
 Geomorfološki faktori zbog razvijenog karsnog
procesa i morfologije postaju bitani za Peštersku
oblast.
 Nadmorska visina od 1100 m , kao i pogodni klimatski
uslovi za razvoj šumske vegetacije , čine ambijent
prijatnim za boravak , odmor i rekreaciju.
 Dobri rezultati rehabilitacije su postignuti kod srčanih
bolesnika.Područje Peštera moze da bude poznato kao
i Područje Zlatara i da ima veći udeo u zdravstvenom
turizmu.
Kuća od kamena
katuni
Drvena kuća pokrivena šindrom
Tektonski pokreti i strukture
 Moze se pouzdano reći da na Pešterskoj visoravni ne
postoji rizik od rušilačke snage raseda , kao i pojave
zemljotresa intenziteta preko 7.5 MSK .
 Znaći isključuju se mogućnosti značajnih ugrožavanja
života i imovine ljudi i izazivanja masovnih oštećenja.
 Kada je reč o migraciji štetnih gasova (gasnog
disanja)usled opasnosti od radona, helijuma,
argona,žive i sl, koji su izazivači povećanog mortaliteta
raka pluća., u ovom trenutku nemožemo govoriti bez
preciznijih rezultata istraživanja.
Površinski tokovi reka P. visoravni
 Gustina rečne mreže zavisi od geološke građe. Peštersku
visoravan odlikuje karst sa karstnom hidrografijom, gde je
slabo prisustvo površinskih tokova, obilje vode u nižim
nivoima i snažna vrela u dolinama.
 U Pešterskom polju u oblasti karsta javljaju se i mnoge
ponornice od kojih je najpoznatija i najduža Boroštica.
 Posebno mesto odnosno glavno obeležje područja Pešteri je
reka Uvac.Izvire ispod padina Ozrena (1579m) i tok mu je
dug 115 km., u njega se ulivaju Vapa,Kladnička reka i
Veljušnica.Uvac sa svojim pritokama izgradio je prelepe
kanjone i klisure i proglašen je Parkom prirode.Na njemu je
formirano veštačko jezero Sjeničko j.dugačko 25 km. Značaj
jezera je za razvoj turizma , pre svega sporskog ribolova ,
kao i drugih sportova na vodi.Klisura Uvca je prirodno
stanište beloglavog supa.
 Treba napomenuti da na Pešteri postoji i termalni izvor
Čedovo , čija je izdašnpost izvora 22 l/ min.
uvac
Beloglavi sup u kanjonu uvca
Uloga prirodnih radionuklida
 Nažalost još ne postoje tačni podaci za područje
Pešterske visoravni na osnovu kojih bi se sagledala
uloga ovog faktora na ljudsko zdravlje.
 Znamo da radioaktivnost postoji od samog postanka
sveta i da je u samom nastajunju bila izuzetno velika.
 Ono što znamo to je da nemožemo sa sigurnošću
isključiti prisustvo radona , pošto je on veoma
migratoran , i tako koristeći rasede i podzemne vode .
Može iz velikih dubina doći i koncentrisati se u
stambenim prostorijama .
zaključci
 Pešter predstavlja dragocenost za odmor, turizam,
lečenje, i jedan od najprivlačnijih predela Srbije. Pošto
je bogat šumom, prelepim terenima pruža mogućnost
za organizovanje izleta, škola u prirodi , skijaških i
drugih sportskih staza, te visinskih priprema sportskih
klubova iz zemlje i okruženja. To je posledica, pre
svega, povoljne geološke građe i geomorfološkog
sklopa planine. Naime, osnovu masiva čine
karstifikovani krečnjaci, koji sa okolnim, manje
otpornim na eroziju, tvorevinama formiraju
markantnu geomorfološku celinu. Takvo srednjegorje
uslovilo je bujan razvoj vegetacionog pokrivača i za
čoveka vrlo povoljne klimatske uslove
 ”Odgovor na važno pitanje koliki je stepen povoljnosti
življenja (boravka) na nekom interesantnom prostoru
najčešće je teže dati. Da bi se definisale zakonitosti
uticaja geološke sredine i geoloških faktora ponaosob
na čoveka i njegovo zdravlje, potrebna su svakako
detaljnija geomedicinska istraživanja (M. Komatina,
2001).”
 Kad je reč o Pešteri data je opšta ocena takvog uticaja,
pretežno na bazi geoloških i geomorfoloških odlika
planine i literaturnih podataka o sličnim
geomedicinskim odnosima uopšte.
 Rešenje samog zadatka biće umnogome olakšano
ukoliko ga zasnujemo, kako na upoznavanje
geomedicinskih uslova šireg prostora, tako i na
preciznije izučavanje osobenosti svake geološke
formacije. Na taj način će se lakše izdvojiti rejoni (zone)
sa povišenim ili sniženim sadržajima interesantnih
hemijskih elemenata u zemljištu i podzemnoj vodi i
preciznije (konkretnije) utvrditi odnosi pojedinih
geohemijskih faktora (elemenata) i patoloških stanja.
Naravno, dužna pažnja se mora posvetiti i drugim
geološkim faktorima, između ostalog koncentraciji
radona, radioaktivnog gasa opasnog za čoveka i sličnih
gasova duž aktivnih razlomnih zona.
 Na Pešteru živi veliki broj ugroženih biljnih i
životinskih vrsta i stoga je uvršten na Ramsarsku
listu vodom bogatih područja od međunarodnog
značaja.Peštersku visoravan i okolne planine
karakterišu šumsko-travni pejzaži, specifični kraški
oblici reljefa, izvori hladne vode, svež vazduh,
bogatstvo divljači.