Transcript Pojam emocija, komponente i funkcija
EMOCIJE
POJAM EMOCIJA
Emocije su subjektivan način doživljavanja okoline, ali i nas samih.
KOMPONENTE (STRUKTURA) EMOCIJA
Emocije su praćene: 1.
Fiziološkim promenama – promene pulsa, krvnog pritiska, disanja , pojačano lučenje hormona... 2. Promenama u ponašanju – promena izraza lica (facijalna ekspresija), mimika, gestovi, drhtanje, boja glasa...
3. Subjektivnim doživljajima emocija – doživljaji kao što su sreća, ljutnja, tuga, strah, ljubomora...
KAKO NASTAJU EMOCIJE?
Votson
UD zvuk BD hrana BR = UR l učenje pljuvačke
EMOCIONALNO USLOVLJAVANJE
je oblik klasi čnog uslovljavanja
Votson i Rajnerova → Nastanak fobija ( - ogled sa malim Albertom
klaustrofobija, agorafobija, sociofobija
)
Generalizacija – uslovljena emocija se lako širi
STRAH
Reakcija na opasnost Vrste: 1. realan strah – strah od opasnih situacija ili bića 2. neurotski strah – iracionalan ili preteran strah od nekih spoljašnjih objekata 3. anksioznost – strah koji nema izvor spoljašnjem svetu.
агирофобија од улица и раскрсница аграфобија од сексуалног злостављања агризофобија од дивљих животиња алгофобија бола алиумофобија од белог лука алодоксафобија од мишљења агорафобија простора аерофобија отворених летења аквафобија воде акрофобија висине алиурофобија мачака амаксофобија возила, вожње амбулофобија андрофобија од ходања мушкараца анкраофобија од ветра антофобија цвећа антропофобија – људи арахнофобија аритмофобија паукова од бројева астрафобија грмљавине аспидофобија од змија аурофобија од злата аутофобија монофобија од самог себе од самоће баизофобија од пада батрахофобија од жаба беломофобија од игле библиофобија бронтофобија од књига невремена, грмлљавине гамофобија од брака гелиофобија од смеха глософобија од јавног наступа (говора) гинекофобија – дементофобија жена лудила дендрофобија дрвећа дентофобија од зубара дикефобија од правде дипсофобија од пијења дистихофобија од несрећа дорафобија од крзна еисопрофобија од огледала екофобија од сопственог дома елеутерофобија од слободе еклесиофобија од цркава еметофобија – ентомофобија повраћања – инсеката ергофобија зелофобија од рада од љубоморе зоофобија животиња зеусофобија од Бога илингофобија од вртоглавице ихтиофобија од риба јатрофобија од лекара карцинофобија рака карнофобија од меса катопторофобија од огледала клаустрофобија затворених простора кенофобија од празног простора кинофобија паса кирофобија страх од руковања коиметрофобија од гробља лимнофобија од језера линонофобија лигрофобија канапа, гајтана и везивања од повишеног гласа лалофобија од говора локиофобија од рађања мастигофобија од кажњавања меланофобија од црне боје мелисофобија менофобија од пчела од менструације мизофобија прљавштине и заразе мурифобија некрофобија од мишева болести уопште никтофобија – нумерофобија – бројева онеирофобија мрака од снова орнитофобија офидиофобија птица змија олфактофобија од мириса омброфобија од кише ортофобија од власништава охлофобија од гужве (руље) партенофобија од лепих девојака пекатофобија педофобија греха деце педиофобија од лутака пагофобија од леда и смрзавања панфобија од свега пирофобија ватре плутофобија од богатства сајберфобија од компјутера сидеродромофобија – возова сколинофобија од школе социјална фобија друштва софофобија од учења ситофобија хране тафофобија тахофобија помисли да ће се бити жив сахрањен од брзине танатофобија смрти тетрафобија броја 4 токофобија од рађања тонзурофобија од шишања трихофобија трискаидекафобија трипанофобија косе броја 13 инјекције и других убода трихофобија од косе уранофобија фобије фотофобија – од раја фобатривофобија страх од тривијалности везане за светлости фазмофобија духова фагофобија од гутања хране, једења филофобија – заљубљивања фригофобија од хладноће хагиофобија светих предмета хадофобија од пакла хапетофобија од светаца и да особа буде додирнута хексакосиохекеконтахексафоб ија од броја 666 хемофобија крви херпетофобија гмизаваца хетерофобија од особа супротног пола хипофобија фобија ходофобија од коња хипотомностросесквипедалио од дугих речи од путовања хомиклофобија од магле хоплофобија од пиштоља хрематофобија од новца ксенофобија странаца хомофобија хомосексуалаца
ORGANSKA OSNOVA EMOCIJA Najčešće je ispitivana emocija straha – kao priprema organizma za opasnost.
Emocije imaju svoju osnovu u
autonomnom nervnom sistemu
. Nervni sistem reguli še rad pojedinih organa
.
draž
povećava se količina
šećera
u krvi
povećana je koncentracija i jačaju mišići Krv
brže struji kroz organizam
Srce
počinje brže da kuca FIZIOLOŠKE PROMENE – PROMENE U PONAŠANJU – SUBJEKTIVNI DOŽIVLJAJ
Улога нервног система > Улога нервног система > 1. улога
FUNKCIJE EMOCIJA
1. Adaptacija Emocija kao priprema organizma za adaptivnu aktivnost 2. Komunikacija Emocije kao pokazatelji potreba i vrednosti drugih osoba Mi saznajemo o drugima Emocije kao poruke drugim osobama Drugi saznaju o nama
Emocionalna inteligencija
VRSTE EMOCIJA
I podela 1. Osnovne gađenje.
– strah, gnev, tuga, radost, iznenađenje, 2. Složene – strahopoštovanje (strah + poštovanje), ljubav, zavist, mržnja, estetska osećanja...
II podela 1. Prijatne – sreća, ljubav...
2. Neprijatne – strah, ljutnja...
III podela - prema intenzitetu i trajanju: 1. Afekti – emocionalni doživljaji koji se naglo javljaju, imaju veliki intenzitet i buran tok. ( panični strah, neobuzdani bes, beskrajna radost i drugo) 2.
Raspoloženja – to su manje intenzivna, ali dugotrajna emocionalna stanja.
(depresivno 3. Sentimenti raspoloženje, vedro raspoloženje i drugo) – trajni emotivni odnos prema nekom objektu (ljubav prema majci, ljubav prema suprotnom polu, patriotizam)
Najčešće emocije:
sreća, žalost, strah, iznenađenje, ljutnja i gađenje OPAŽANJE EMOCIJA Za opažanje emocija koristimo
:
• privremeni izraz lica • glas • pokrete tela • saopštenje i postupke druge osobe
ljutnja strah ga đenje iznenađenje sreća tuga
LJUBAV
Može biti trenutno osećanje, ali i sentiment.
Vrste ljubavi:
1. roditeljska ljubav 2. prijateljska ljubav 3. romantična ljubav - podrazumeva ljubav prema nekoj osobi, po pravilu suprotnog pola, u koju je uključena i seksualna želja. Važna je uloga fizičke privlačnosti, stavova i vrednosti, osobine ličnosti i drugo.
OD ČEGA ZAVISI DUŽINA VEZE?
Postoje dve dimenzije koje velikim delom određuju dužinu veze: Emocionalna angažovanost i ekspresivna - instrumentalna dimenzija Em. angažovani Duge veze, Intenzivne, monogame su, Veza im služi samo za zabavu ali kratke veze Izuzetno kratke veze mogu da Veza im služi za sticanje prerastu u bračne veze Usputne veze, statusa i ostvarivanje određenih ciljeva u društvu osoba ih ima više istovremeno Em. neangažovani
TRAUMA, STRES I PSIHOSOMATSKE BOLESTI
TRAUMA
Trauma je reakcija na traumatski događaj, koji je po pravilu kratkotrajan, intenzivan, dramatičan događaj i opasan po život (svoj ili život najbližeg). Traumatski događaji su: smrt bližnjeg, zemljotres, požar, saobraćajne nesreće, kidnapovanje, silovanje, rat. Jedna od mogućih posledica PTSP (2 meseca nakon događaja) sa simptomima: • sećanje na nesreću • traumatski snovi • flash back –ovi – slike dramatičnih događaja (halucinacije) • teškoće koncentracije i nezaiteresovanost • opterećenost događajem Tretman: Psihološki debrifing (sistematsko prerađivanje traumatskog iskustva)
STRES
Stres je svaki
zahtev za novim prilagođavanjem
. Stres je reakcija na
stresor
promenama. stresnu situaciju. Praćen je psihičkim i fiziološkim
Vrste stresora:
1. organske prirode (bolest) 2. psihičke prirode – neprijatni događaji (razvod braka, gubitak posla, jedinica iz matematike), prijatni događaji (dobitak na lutriji)
Tri faze
adaptacije: 1. Faza alarma 2. Faza otpora narušavanje ravnoteže pokušaj da se se savlada stresor 3. Faza iscrpljenosti – ukoliko stresor nije otklonjen
PSIHOSOMATSKE BOLESTI
Postoje shvatanja po kojima je svaka organska bolest psihičkog porekla. Emocije kao što su depresivnost, odbačenost osećanje niže vrednosti utiču na smanjenje moći imunog sistema i na taj način doprinose javljanju organskih, ali i duševnih bolesti.
Emocije kao što su vedro raspoloženje, podrška bližnjih i osećanje lične vrednosti doprinose dobrom fizičkom funkcionisanju i zdravlju.
U emocionalnim stanjima dolazi do raznih promena emocije, u organizmu.
trajne Dugotrajne napregnutosti, veliko fizioloških neprijatne osećanje odgovornosti mogu vremenom izazvati organska oštećenja kao što su problemi sa srcem, povišeni pritisak, astma, čir na želucu, kancer i druge bolesti.