Transcript Imobilizacija preloma donjeg ekstremiteta

PRELOMI
pripremio i obradio:
Dr Sekula Vujović spec. urgentne medicine
Definicija
prekid kontinuiteta koštanog tkiva, često
udružen sa oštećenjem mišića, krvnih
sudova i nerava.
Znaci preloma
1. nesigurni znaci (bol, otok i gubitak
funkcije)
2. sigurni znaci (deformacija, patološka
pokretljivost i krepitacija-škripanje kostiju)
Mogu biti prisutni:
a. gubitak senzibiliteta,
b. gubitak distalnog pulsa
c. bledilo ili cijanoza ekstremiteta.
Podela i karakteristike preloma
Prekid kontinuiteta koštanog tkiva može biti:
1.
potpun
2.
nepotpun – fisura (kod dece prelom tipa “zelene grančice”).
Prema stanju kože i mekih tkiva prelomi mogu biti:
1.
zatvoreni i
2.
otvoreni prelomi.
Prema načinu nastanka (etiologiji):
1.
traumatski,
2.
patološki i
3.
prelomi usled zamora.
U odnosu na položaj prelomljenih fragmenata prelom može biti:
1.
nedislociran i
2.
dislociran (poremećena anatomija kostiju).
Prelom žbice na tipičnom mestu
Otvoren prelom golenjače
Otvoren prelom golenjače
Prelom skočnog zgloba
Kompresivni prelom drugog slabinskog
pršljena
Prelom vrata butne kosti
Najčešći oblik preloma kod starijih osoba. Nastaje pri padu na
ravnu podlogu.
Prelom ramenjače
Vrste preloma
prema izgledu
prelomne linije
Dislokacija
Može biti:
1. ad latus (po širini u stranu),
2. ad longitudinem (po dužini),
3. ad peripheriam (prema periferiji),
4. ad axim (prema osovini).
Lečenje preloma
1. Prehospitalno i
2. definitivno lečenje.
Prehospitalno lečenje podrazumeva imobilizaciju
na mestu povređivanja i transportnu
imobilizaciju priručnim i standardnim
sredstvima.
Definitivno lečenje može biti neoperativno
(imobilizacija gipsom, trakcija-osalna i kutana) i
operativno (spoljna fiksacija i unutrašnja
fiksacija-klinovi, zavrtnji, ploče, endoproteze)
Zarastanje preloma
Proces zarastanja prolazi kroz tri faze:
1. inflamatorna faza,
2. reparativna faza i
3. faza remodeliranja.
KALUS
Prehospitalni postupak
• Pružanje prve pomoći kod povreda ekstremiteta,
karlice i kičme na mestu povređivanja
• Transportna imobilizacija
• Kontrola krvarenja (otvoreni prelom)
• Sterilni zavoj na ranu (otvoreni prelom)
Transportna imobilizacija podrazumeva dovođenje
povređenog dela tela u stanje mirovanja u toku
transporta.
IMOBI LIZACI JA
Imobilizaciona sredstva
pripremio i obradio:
Dr Sekula Vujović spec. urgentne medicine
Definicija
skup mera kojima se, koristeći
imobilizaciona sredstva, povređeni
deo tela za određeno vreme
postavlja u prinudni položaj
mirovanja.
Ciljevi imobilizacije
 Onemogućava naknadno povređivanje
mekih tkiva, nerava, krvnih sudova,
visceralnih organa
 Smanjuje bol i mogućnost nastanka
traumatskog šoka
 Smanjuje rizik od nastanka embolije
 Održava hemostazu (pomaže kod
privremenog zaustavljanja krvarenja)
 Sprečava širenje infekcije
 Obezbeđuje lakši transport povređenog
Indikacije za imobilizaciju
 Zatvoreni i/ili otvoreni prelom kosti i
sumnja na prelom
 Povrede zgloba (iščašenje, uganuće,
uvrnuće, istezanje…)
 Rana koja obilno krvari ili prostrana
opekotina
 Smrzotine
 Opsežna nagnječenja mekih tkiva-kraš
povrede
Vrste imobilizacije (podela prema
nameni i vremenu upotrebe)
Transportna (privremena)
imobilizacija – štiti povređenog
neposredno nakon povređivanja i za
vreme transporta. Vremenski je
ograničena. Obavlja se sredstvima
kojima se trenutno raspolaže.
2. Terapijska (definitivna) imobilizacija primenjuje se u zdravstvenim
ustanovama i podrazumeva
neoperativno i operativno lečenje.
1.
Opšta pravila za imobilizaciju
 <<Pravilo dvojke>> (dva lica pružaju pomoć,





imobilišu se dva susedna zgloba,
imobilizaciono sredstvo se pričvršćuje na dva
mesta-iznad i ispod mesta preloma)
Ne pomerati povređenog dok prelomi nisu
imobilisani
Imobilisati ekstremitet u fiziološkom položaju
(smotuljak u šaku, lakat pod uglom oštrijim od
900, rame pod uglom od 900, koleno
polusavijeno, stopalo pod uglom od 900 u odnosu
na potkolenicu) ili u zatečenom položaju kada
postoji jak bol (iščašenja i zglobni prelomi)
Zabranjena je repozicija (nameštanje) preloma
i/ili iščašenja
Pre i nakon imobilizacije proveriti puls i
senzibilitet (provera pulsa na 10 minuta)
Transport do najbliže zdravstvene ustanove
Fiziološki položaj ekstremiteta
Imobilisati u ovom položaju ukoliko stanje povrede to dozvoljava!!!
Imobilizacija u zatečenom položaju
Iščašenja i/ili zglobni prelomi = JAK BOL
Vrste transportne imobilizacije
1
2
3
Imobilizacija
priručnim
sredstvima.
Imobilizacija
standardnim
sredstvima.
Imobilizacija
šinama od
gipsa i
plastičnih
masa.
Priručna sredstva
Daščice
Trougla marama
sredstva
na mestu
povrede
Štap
Skije
Čvrst karton
Ćebe, veslo, puška…
Imobilizacija trouglom maramom
Standardna sredstva
Vakum udlage, pneumatske
udlage, vakum madrac, MAST
pneumatska odeća, cervikalna
kragna, kratka i duga spinalna
daska
Ditrihsova udlaga
Volkmanova udlaga
Kramerova šina
određenog
oblika,
veličine i
namene
Tomasova udlaga
Nisenova šina
Standardna sredstva
Vakum udlaga za potkolenicu i stopalo
Vakum madrac
Cervikalna kragna
Vakum udlage različitih veličina (ruka, noga)
Cervikalne kragne
Vakum udlaga za lakatni zglob
KED-Kendrick Extrication Device (za
izvlačenje povređenog iz auta i
imobilizaciju glave, vratne kičme i torzoa)
Imobilizator za glavu
Pneumatske udlage
Duga spinalna daska
Kramerova šina
Torba za nošenje Kramerove šine
Tomasova udlaga
Sredstva od plastičnih masa i
aluminijuma-ortoze
Različite vrste ortoza za
tačno određene delove tela
kao i od aluminijuma koji
se modelira prema
ekstremitetu
Imobilizacija preloma gornjeg
ekstremiteta
Rame i nadlaktica
Ruka priljubljena uz telo
Lakat u fleksiji od 90
Podlaktica u neutralnoj poziciji
Šaka okrenutog dlana prema grudnom košu
Palac šake naviše
Imobilizacija preloma gornjeg
ekstremiteta
Podlaktica
Imobiliše se zglob lakta i ručni zglob
Standardna udlaga postavlja se sa strane preloma, a
priručna obostrano-sa palmarne i dorzalne strane podlaktice
U marami ruka je u poziciji kao i kod preloma nadlaktice
Postavlja se mitela (okovratnik)
Imobilizacija vakum udlagom
Imobilizacija preloma gornjeg
ekstremiteta
Šaka
Imobiliše se u tzv. <<funkcionalnom položaju>>
Ručni zglob i šaka u položaju držanja smotuljka od mekog
materijala, zavoja ili mekane loptice.
Postavlja se mitela (okovratnik)
Imobilizacija daščicom
Imobilizacija preloma donjeg
ekstremiteta
Kuk i butna kost
Povređeni je u ležećem položaju sa ispruženim nogama
Standardne udlage se postavljaju sa donje strane
ekstremiteta a priručne obostrano-sa spoljašnje i
unutrašnje strane ekstremiteta
Spoljašnja udlaga je duža i dopire do nivoa lakta
istostrane ruke, a unutrašnja je kraća-do prepone
Udlaga se fiksira trakama u pet tačaka: skočni zglob,
koleno, kuk, karlica i kraj spoljne udlage
Imobilizacija priručnim sredstvima-fiksacija u pet tačaka
Imobilizacija preloma donjeg
ekstremiteta
Potkolenica
Imobiliše se koleni i skočni zglob
Važe svi principi kao kod preloma natkolenice samo što
su udlage kraće
Obavezno proveravati puls arterije dorzalis pedis i arterije
tibijalis posterior
Imobilizacija priručnim sredstvima-fiksacija u pet tačaka
Imobilizacija preloma donjeg
ekstremiteta
Skočni zglob i stopalo
Imobilišu se u tzv. <<funkcionalnom položaju>>
Stopalo zaklapa pravi ugao u odnosu na potkolenicu.
Udlage se postavljaju ispod nivoa kolena i celom dužinom
se fiksiraju trakom ili zavojem.
Imobilizacija priručnim sredstvima-fiksacija celom dužinom
Imobilizacija preloma kičmenog
stuba
Vratni, grudni i slabinski
deo kičmenog stuba
Imobiliše se uvek kada postoji sumnja na povredu
Proveriti pulseve, senzibilitet i mogućnost pokreta gornjih
i donjih ekstremiteta
Glava se fiksira obostrano rukama (sumnja na povredu
vratnog dela kičme)
Ne dozvoliti rotaciju i fleksiju glave
Postaviti cervikalnu kragnu
Zabraniti pokrete povređenog
Imobilizacija cervikalnom kragnom
Obostrana fiksacija dlanovima
Fiksacija priručnim sredstvima
Prenos povređenog na spinalnu dasku
Za prenos povređenog na spinalnu dasku neophodno je prisustvo
tri ili četiri osobe
Pored povređenog se postavi duga spinalna daska
Prva osoba (kordinator) fiksira glavu i vrat u neutralnoj poziciji
Osobe broj dva i tri kleče pored povređenog sa suprotne strane u
odnosu na spinalnu dasku
Osoba broj dva obuhvata rukama povređenog za suprotno rame i
iznad predela karlice
Osoba broj tri obuhvata rukama povređenog za suprotno koleno (ili
skočni zglob) i predeo karlice
Na komandu kordinatora istovremeno rotiraju (povlače) telo
povređenog
Treća osoba zatim podupire spinalnu dasku ispod tela povređenog
Na ponovnu komandu kordinatora istovremeno spustaju telo
povređenog na spinalnu dasku
Glava se fiksira imobilizatorom
Telo povređenog se fiksira trakama u najmanje tri tačke (preko
ramena, karlice i potkolenica)
Na ovaj način povređeni se prenosi na transportna nosila i tako
dalje bezbedno transportuje do zdravstvene ustanove
Prenos povređenog na spinalnu dasku i nosila
Imobilizacija preloma karlice
Osnovni principi
Imobiliše se na tvrdoj podlozi
Ležeći stav na leđima
Noge i trup se mogu fiksirati kružnim trakama
Imobilizacija vakum madracom
Stabilizacija karlice
Imobilizacija preloma ključne kosti
Osnovni principi
Imobiliše se direktnom fiksacijom kosti ili fiksacijom
čitavog gornjeg ekstremiteta
Direktna fiksacija se postiže “osmicom”- traka od mekog
materijala koja sa prednje strane prelazi preko obe ključne
kosti, a sa zadnje se ukršta između lopatica ili se fiksira
gotovim-modeliranim osmicama
Zatezanjem zadnjih krajeva dozira se pritisak na
prelomljenu kost-fragmente
Imobilizacija ključne kosti
Imobilizacija ključne kosti
Imobilizacija uganuća
1.
2.
Fiksacija
zgloba u
fiziološki
položaj
Kompresija
zgloba
3.
Elevacija
ekstremiteta
4.
Lokalna
aplikacija
leda
Imobilizacija iščašenja
1
2
3
Poštovati sve principe imobilizacije kao kod preloma
Zabranjena repozicija
Imobilisati u zatečenom položaju
Imobilizacija otvorenih preloma
3.
2.
1.
Zaustaviti
krvarenje
Preko rane staviti
sterilnu gazu-zonu
rane zaštititi
mekim bandažom
Imobilisati u
zatečenom
položajufragmenti kosti se
ne reponiraju
Literatura
1. Grbić R., Tabaković D. Imobilizacija i imobilizaciona
sredstva In: Aleksandar Pavlović, Prva pomoć.
Beograd: Obeležja; 2007. p. 252-63.
2. Buždon P., Bumbaširević M. Povrede koštanozglobnog sistema In: Dragan Vučović, Urgentna
medicina. Beograd: Obeležja; 2002. p. 235-42.
3. Bumbaširević M., Povrede šake In: Dragan Vučović,
Urgentna medicina. Beograd: Obeležja; 2002. p. 258.
4. Campbell J.E. Log-Rolling the Supine Patient onto a
Long Backboard In: International trauma life support
for Prehospital Care Providers. Sixth Edition. New
Jersey: by Pearson Education Inc.; 2008. p. 194-97.
5. Simeunović S. Trauma koštano-zglobnog sistema In:
Vodič za prehospitalno zbrinjavanje povređenog
pacijenta. Beograd: Obeležja; 2007. p. 73-7.
Dr Sekula Vujović spec. urgentne medicine