Transcript pravni aspekti sporazumnog finansijskog restrukturiranja

PRAVNI ASPEKTI SPORAZUMNOG FINANSIJSKOG
RESTRUKTURIRANJA
Luka Andrić
Sadržaj
1. Odgovornost za vodjenje pregovora
2. Obezbeđenja potraživanja – status, izmene i
3.
4.
5.
6.
posledice SFR
SFR za grupu preduzeća – problemi i mogućnosti
Drugi prinudni postupci i SFR, promena poverioca
Interna pravila banaka za odlučivanje
Obrtni kapital – problem obezbeđenja „novog
novca“
Odgovornost za vodjenje pregovora (1)
 SFR podrazumeva vođenje pregovora između dužnika i
poverilaca, ali i između samih poverilaca
 ZOO u članu 30. propisuje pravila o vođenju pregovora i
odgovornosti učesnika jednih prema drugim
 Svaka strana je slobodna da pregovore prekine kada želi i pregovori ne
obavezuju
 Strana koja ih vodi bez namere da zaključi ugovor odgovara za štetu nastalu
vođenjem pregovora
 Strana koja odustane od namere za zaključenje ugovora bez osnovanog
razloga takođe odgovara
 U odsustvu drugačijeg sporazuma, svaka strana snosi svoje troškove, a
zajedničke troškove na jednake delove
 Da li postoji propisan ili razuman rok za postizanje dogovora ?
 Načelno ne, ali svaka banka ima svoje interne rokove zbog dospelosti
obaveza, internih procedura, godišnjeg rezultata, klasifikacije NBS
 Protek vremena i drugi poverioci mogu uticati na rok za postizanje dogovora
Odgovornost za vodjenje pregovora (2)

ZSFR u članu 7. propisuje načelo postupanja u pregovorima, a u članu 8. obavezu
poverilaca na saradnju
 Učesnici u pregovorima su dužni da postupaju u dobroj veri, u skladu sa načelom
savesnosti i poštenja
 Standardi pažnje - pažnja dobrog privrednika (dužnik), dobrog stručnjaka (bankari)
 Zabrana preduzimanja radnji koje mogu drugome prouzrokovati štetu
 Poverioci su dužni da međusobno saradjuju (kako bi se dužniku omogućilo da
prikupi i pruži podatke)
 U praksi retke parnice za naknadu štete po osnovu ovih načelnih obaveza, ali to ne
znači da medijator ne treba da podseća učesnike na to
 Troškovi vođenja pregovora su relativno niski za banke, a dužnik obično nema snagu
da zahteva njihovu naknadu od banaka, pa se odredbe Tarife PKS o zajedničkim
troškovima ne primenjuju
 Ideja za eventualne izmene okvira da poverioci razumeju prednosti izbora
medijatora, koji povlači i veći trošak, ali da li je realno očekivati da ga banke snose
?
 Ali postoje parnice nezadovoljnih dužnika za naknadu štete od banaka koje su im
kredite proglasile prevremeno dospelim i blokirale račune (nema sudske prakse)
 Veliki broj (stranih) banaka u ugovore o kreditu stavlja odredbe po kojima imaju
pravo da proglase kredit dospelim ako se dužnik obrati poveriocima sa
predlogom za restrukturiranje obaveza
Obezbeđenja potraživanja –
status, izmene i posledice SFR (1)

Zaloga na pokretnim stvarima i hipoteka
 Konstitutivan upis u javne registre
 Akcesorna priroda i načelo specijaliteta
 Izmene u okviru SFR
 Izmena podataka upisane hipoteke
 Čest slučaj tzv. cross-colateralisation u restrukturiranju
 Problem povećanja maksimalnog iznosa hipoteke
 Problem novacije (čl. 348-350. ZOO)
 Ranija obaveza se gasi, a sa njom i sve zaloge i jemstva (osim ako se ne ugovore ponovo)
 Izuzetak izmene u pogledu roka ili naknadni sporazum o kamati (u praksi nije potpuno jasno)
 Dinamika postupanja APR i Katastra u praksi, pravni lekovi
 Problematika započetih postupaka vansudskog namirenja - nakon restrukturiranja banke ne
žele da daju saglasnost za brisanje zabeležbi prodaje
 Specifičnost zaloge na potraživanju
 Dužnikov dužnik nema pravo da obavezu izmiri dužniku nakon obaveštenja
 Poverilac ima obavezu da založeno potraživanje naplati
 Prihvatanjem isplate prema dužniku poverilac gubi zalogu u tom delu
 de facto zahteva drugačiji tretman takvih poverilaca
 Problematika stečaja i uticaja na nova ili izmenjena sredstva obezbeđenja
 Gubitak hipoteke i zaloge u okviru 60 dana
 Ponovo teku rokovi za pobijanje pravnih radnji
Obezbeđenja potraživanja –
status, izmene i posledice SFR (2)

Založno pravo u izvršnom postupku
 Član 87. i 88. Zakona o izvršenju i obezbeđenju (pokretne stvari)
 Član 107. ZIO (nepokretnosti)
 Obustava postupka povlačenjem predloga, ukidanje sprovedenih radnji (član
76. ZIO)
 Mogućnost odlaganja izvršenja po članu 12. ZSFR kao izuzetak u odnosu na
opšte pravilo
 Menice
 Uobičajeno izdavanje blanko menica sa ovlašćenjem za popunjavanje
 Dvostruka namena: instrumenti platnog prometa i verodostojna isprava u
izvršenju
 Struktura i redosled blokade pre i posle ugovora o mirovanju obaveza
 Posebno problematika blokade Poreske uprave
 Garancije i jemstva
 Dejstvo ugovora o mirovanju i ugovora o SFR na jemce, odnosno osnovnog
dužnika
 Banke kao garanti i drugi poverioci kao korisnici garancija (Fond za razvoj)
 Izmena garancija u skladu sa izmenama uslova potraživanja
SFR za grupu preduzeća – problemi i mogućnosti

Prednosti obuhvatanja više društava iz grupe u jednom postupku
 Iz ugla dužnika
 Iz ugla banaka (poverilaca)

ZSFR ne predviđa posebna pravila, ali ne zabranjuje
 Do sada jedan slučaj u praksi (još uvek neokončan)
 Uobičajeno suštinski povezana lica
 Nekada formalno nepovezani – nije uslov
 Ekonomska povezanost – međusobna jemstva
 Mogućnost zaključenja jednog ugovora o SFR
 Moguće zaključenje i posebnih aneksa pojedinačnih ugovora o kreditu
 Mogući različiti uslovi ugovora o kreditu sa različitim bankama (ako ostaju na snazi)
 Ako se zaključuju posebni ugovori - obratiti pažnju na uslove reprograma zbog
međusobnih jemstava
 Specifičnost zbog regresnih potraživanja po osnovu jemstva
 Neka otvorena pitanja:
 Uslov postojanja dve banke za grupu ili za svakog člana ?
 Ugovor o SFR mora da se odnosi na sve članove grupe ?
 Posledice kršenja ugovora od strane jednog društva ?
Drugi prinudni postupci i SFR,
promena poverioca

Mogućnost da postoje drugi postupci u toku prilikom pokretanja SFR
 Nemaju formalni uticaj na pokretanje SFR
 Prethodni stečajni postupak
 Blokada računa
 Izvršni postupak nad imovinom dužnika
 nemoguće odlaganje izvršenja bez ugovora o mirovanju dugova
 poverioci nisu spremni da povuku predlog (troškovi, vreme, pritisak na dužnika)
 Parnični postupci

Mogućnost da se nakon pokretanja SFR pokrenu drugi postupci
 Osim stečaja, nemaju formalni uticaj, ali utiču na mogućnost uspeha
 nekoliko slučajeva u praksi okončano zbog odustanka banaka usled pokretanja prethodnog
stečajnog postupka nad dužnikom
 Uobičajeno osnov za raskid ugovora o mirovanju dugova
 Uticaj na sredstva obezbeđenja i zaključene ugovore (pobijanje)
 Promena poverioca tokom postupka moguća (član 12. ZSFR)
 Odluka NBS o upravljanju rizicima banaka (izmene iz 2013. godine) omogućila
 Stav 8. predviđa kao mogućnost, osim ako je ugovorom o mirovanju dugova to
zabranjeno
 Stav 9. izričito propisuje proširenje važnosti ugovora o mirovanju dugova na sticaoca
 Nije propisano u pogledu prenosa nakon ugovora o SFR, ali važe opšti principi
Interna pravila banaka za odlučivanje

Svaka banka ima svoja pravila za odobravanje reprograma
 Uobičajeni uslov je nepostojanje blokade računa (problem Poreske
uprave)
 Relevantan je prethodni broj bilateralnih pokušaja reprograma

Odlučivanje na nivou filijale, centrale i matične banke
 Uobičajeno zavisi od iznosa plasmana
 U okviru lokalne banke različita odeljenja:




MSP ili korporativno odeljenje
Odeljenje za procenu rizika
Kreditni i drugi odbori
Odeljenje za problematične plasmane (restrukturiranje)
 Različita osposobljenost unutar odeljenja i različiti motivi
 Od izloženosti svake pojedine banke zavisi njena zainteresovanost
 Apsolutna izloženost
 Relativna izloženost
 Izloženost prema dužniku i prema grupi povezanih lica
 Obezbeđenja
Obrtni kapital – problem obezbeđenja „novog novca“
 Ključni element uspešnog restrukturiranja, ali u praksi banke nisu spremne
da dužniku odobre dodatna sredstva kao obrtni kapital:
 Regulatorni razlozi (izdvajanje rezervi na teret kapitala i rashodi na bilansu uspeha)
 Finansijski razlozi (procena mogućnosti stečaja dužnika – potencijalni dodatni gubitak)
 Nemogućnost pribavljanja obezbeđenja
 Odluka o klasifikaciji bilansne aktive i vanbilansnih stavki banke:
 Restrukturirano potraživanje mora predstavljati veći deo bilansnih potraživanja od konkretnog
dužnika (tačka 2.)
 Nalaže da obračunati iznos obezvređenja aktive (kreditnog plasmana) banka mora da uknjiži
kao vanredni rashod (odnosno kao ispravku vrednosti) u svojim knjigama (tačka 5.)
 Definiše da dolazi do obezvređivanja aktive banke, između ostalog, u slučaju da postane
izvesno da će biti pokrenuta bilo koja vrsta finansijske reorganizacije nad dužnikom (tačka 11.)
 Sva potraživanja od istog dužnika klasifikuju se u istu kategoriju prema potraživanju koje je
najnepovoljnije klasifikovano (tačka 22.)
 Neophodan određeni period redovnog plaćanja za svrstavanje u bolju kategoriju (tačka 23.)
 Izuzete hipoteke kod kojih kasnjenje nije duže od dve godine
 U međuvremenu svaki novi plasman odmah biva svrstan u lošu kategoriju
 Uobičajeno sva vredna imovina dužnika je već pod teretima
 Naše pravo ne poznaje superprioritet u obezbeđenju
 Ali moguće je ugovoriti prioritet u isplati
HVALA NA PAŽNJI !
Luka Andrić
advokat
Svetozara Markovića 19, Beograd
e-mail: [email protected]