Transcript MJ Deveto predavanje
ИСТРАЖИВАЊЕ ЈАВНОГ МНЕЊА
МАРКЕТИНГ И ЈАВНОСТ 9. ПРЕДАВАЊЕ
ПОСТУПАК ИСТРАЖИВАЊА ЈАВНОГ МНЕЊА
ПРОЈЕКТОВАЊЕ ИСТРАЖИВАЊА НЕПОСРЕДНА РЕАЛИЗАЦИЈА ИСТРАЖИВАЊА ОБРАДА РЕЗУЛТАТА ИСТРАЖИВАЊА ИНТЕРПРЕТАЦИЈА РЕЗУЛТАТА ИСТРАЖИВАЊА ЕВАЛУАЦИЈА РЕЗУЛТАТА ИСТРАЖИВАЊА ОБЈАВЉИВАЊЕ И ПРОМОЦИЈА РЕЗУЛТАТА ИСТРАЖИВАЊА
МЕТОДОЛОШКИ ПОСТУПАК ИСТРАЖИВАЊА ЈАВНОГ МНЕЊА Утврђивање предмета истраживања Формулисање проблема истраживања Дефинисање циља и задатака истраживања Постављање опште и посебних хипотеза истраживања Избор метода и техника истраживања Одређивање узор(а)ка истраживања Израда инструмената истраживања
ПРЕДМЕТ ИСТРАЖИВАЊА
Одређивање друштвеног оквира у којем ће се кретати истраживање из угла објекта истраживања.
Пример: ГОДИНА .
ПРЕДМЕТ ОВОГ ИСТРАЖИВАЊА БИЋЕ ОДНОС ГРАЂАНА БЕОГРАДА ПРЕМА УЧЕСТАЛИМ ПРОМЕНАМА НАЗИВА УЛИЦА У ПОСЛЕДЊИХ ДВАДЕСЕТ
ФОРМУЛИСАЊЕ ПРОБЛЕМА
Сужавање предмета истраживања на конкретно питање.
Пример: У ОВОМ ИСТРАЖИВАЊУ ИСПИТИВАЋЕ СЕ КАКАВ ОДНОС ГРАЂАНИ БЕОГРАДА ИМАЈУ О УЧЕСТАЛОЈ ПРОМЕНИ НАЗИВА УЛИЦА У ПОСЛЕДЊИХ ДВАДЕСЕТ ГОДИНА, КАО И РАЗЛОЗИ ЊИХОВОГ ПОЗИТИВНОГ ИЛИ НЕГАТИВНОГ ОДНОСА ПРЕМА ТОМ ПИТАЊУ .
ЦИЉ И ЗАДАЦИ ИСТРАЖИВАЊА
Циљ је најважније исходиште истраживања.
Пример: ЦИЉ ИСТРАЖИВАЊА ЈЕСТЕ УТВРЂИВАЊЕ ДА ЛИ ГРАЂАНИ БЕОГРАДА ВЕЋИНСКИ ПОДРЖАВАЈУ ИЛИ ВЕЋИНСКИ НЕ ПОДРЖАВАЈУ УЧЕСТАЛУ ПРОМЕНУ НАЗИВА УЛИЦА .
ЦИЉ И ЗАДАЦИ ИСТРАЖИВАЊА
1.
2.
3.
4.
5.
6.
Задацима истраживања разрађују се методолошки путеви остваривања циља истраживања.
ПРИМЕР Задаци овог истраживања јесу: утврдити колико су грађани Београда упознати са променама назива улица у граду, утврдити да ли су консултовани о променама назива улица и на који начин, утврдити да ли је су њихова мишљења уважавана приликом доношења одлука, утврдити да ли су задовољни или незадовољни и у ком степену извршеним променама, утврдити разлоге њиховог задовољства или незадовољства.
…
ОПШТА И ПОСЕБНЕ ХИПОТЕЗЕ
Постављају се на основу претходних истраживања или посматрања као једне од технике истраживања.
ОПШТА ХИПОТЕЗА ЈЕ У КОРЕЛАЦИЈИ СА ЦИЉЕМ ИСТРАЖИВАЊА, А ПОСЕБНЕ ХИПОТЕЗЕ СА ЗАДАЦИМА ИСТРАЖИВАЊА .
Могу бити ПОЗИТИВНЕ или НЕГАТИВНЕ.
1.
2.
1.
2.
МЕТОД И ТЕХНИКЕ ИСТРАЖИВАЊА
МЕТОД ЈЕ НАУЧНО ЗАСНОВАН НАЧИН ИСТРАЖИВАЊА ОДРЕЂЕНОГ ПРОБЛЕМА .
У науци РАЗЛИЧИТИ ПРИСТУПИ НАУЧНИМ МЕТОДИМА у погледу: Односа ОПШТЕГ И ПОСЕБНОГ и Разликовања: МЕТОДОЛОШКОГ ПОСТУПКА, МЕТОДА, ТЕХНИКА и ИНСТРУМЕНАТА ИСТРАЖИВАЊА Постоје: ОПШТИ ПОСЕБНИ методи.
1.
2.
МЕТОД И ТЕХНИКЕ ИСТРАЖИВАЊА
ПРИМЕНА ПОСЕБНИХ МЕТОДА ЗАВИСИ ОД ПРЕДМЕТА ИСТРАЖИВАЊА У ИСТРАЖИВАЊУ ЈАВНОГ МНЕЊА (СТАВОВА ГРАЂАНА) ПО ПРАВИЛУ СЕ КОРИСТЕ: АНАЛИТИЧКО-СИНТЕТИЧКИ и КОМПАРАТИВНИ МЕТОД .
1.
2.
3.
4.
5.
МЕТОД И ТЕХНИКЕ ИСТРАЖИВАЊА
ТЕХНИКАМА ИСТРАЖИВАЊА ОПЕРАЦИОНАЛИЗУЈУ СЕ ПОСЕБНИ МЕТОДИ.
Технике које се најчешће користе у истраживању јавног мнења јесу: АНКЕТА , ДУБИНСКИ ИНТЕРВЈУИ и ФОКУС ГРУПЕ , АНАЛИЗА САДРЖАЈА , као и ЊИХОВЕ КОМБИНАЦИЈЕ .
МЕТОД И ТЕХНИКЕ ИСТРАЖИВАЊА
Анкета се најчешће користи у квантитативним истраживањима.
Дубински интервју и фокус групе користе се у квалитативним истраживањима.
Анализа садржаја користи се у квантитативним и квалитативним истраживањима.
УЗОРАК ИСТРАЖИВАЊА
1.
2.
УЗОРАК ЈЕ СМАЊЕНИ РЕПРЕЗЕНТ ОСНОВНОГ СКУПА СА СВИМ ЊЕГОВИМ КАРАКТЕРИСТИКАМА .
Основни скуп може бити: ХОМОГЕН (без подскупова), ХЕТЕРОГЕН (са подскуповима/стратумима).
УЗОРАК ИСТРАЖИВАЊА
1.
2.
Критеријуми дефинисања узорка: РЕПРЕЗЕНТАТИВНОСТ и ПРЕЦИЗНОСТ : величина основног скупа – величина узорка, број варијабли, пондерисање, ...
УЗОРАК ИСТРАЖИВАЊА
Вличина узорка код анкетирања зависи од СТАНДАРДНЕ МОГУЋЕ ГРЕШКЕ Стандардна грешка: број анкетираних 100 – 4,9% ….
Број анкетираних 10.000 – 0,5% ОБИЧНО СЕ УЗИМА УЗОРАК ОД 1.000 ДО 2.ООО ИСПИТАНИКА (1,6% - 1,1%)
УЗОРАК ИСТРАЖИВАЊА
Код ДУБИНСКИХ ИНТЕРВЈУА и ФОКУС ГРУПА инсистира се на СТРУКТУРНОЈ КОНВЕРГЕНТНОСТИ ОСНОВНОГ СКУПА И УЗОРКА ИСПИТАНИКА .
ОВИ УЗОРЦИ СУ МАЛОБРОЈНИЈИ (до 100 испитаника) него код анкетирања.
ИНСТРУМЕНТИ ИСТРАЖИВАЊА
Анакета: УПИТНИК Дубински интервју: ПРОТОКОЛ ИНТЕРВЈУА Фокус група: УПИТНИЦИ, ПРОТОКОЛИ ИНТЕРВЈУА, ДНЕВНИК ПОСМАТРАЊА
УПИТНИК
1.
2.
УВОДНИ ДЕО БАТЕРИЈЕ ПИТАЊА КОЈЕ ОДГОВАРАЈУ БРОЈУ ПОСТАВЉЕНИХ ЗАДАТАКА ИСТРАЖИВАЊА ВРСТЕ ПИТАЊА: отворена и затворена.
РЕАЛИЗАЦИЈА ИСТРАЖИВАЊА
1.
2.
3.
ОДРЕЂИВАЊЕ ВРЕМЕНА ТРАЈАЊА ИСТРАЖИВАЊА КРАТКОРОЧНА (до месец дана) СРЕДЊОРОЧНА (до једне године) ЛОНГИТУДИНАЛНА (вишегодишња) СТВАРАЊЕ ТЕХНИЧКИХ УСЛОВА ЗА ИСТРАЖИВАЊЕ ИЗБОР РЕАЛИЗАТОРА (АНКЕТАРА, ИНТЕРВЈУИСТА) И КОНТРОЛОРА (РЕАЛИЗАТОРА И ПОСМАТРАЧА)
1.
2.
ОБРАДА РЕЗУЛТАТА ИСТРАЖИВАЊА
СТАТИСТИЧКА ОБРАДА ПОДАТАКА (слојевитост узорка, број варијабли, пондерисање): посебни компјутерски програми.
ВИЗУЕЛНО ПРЕДСТАВЉАЊЕ РЕЗУЛТАТА ИСТРАЖИВАЊА : табеле, графикони.
ИНТЕРПРЕТАЦИЈА РЕЗУЛТАТА ИСТРАЖИВАЊА 1.
2.
3.
Вербална дескрипција нумерички и графички датих резултата истраживања: експликација , појашњења , напомене .
1.
2.
1.
2.
ЕВАЛУАЦИЈА РЕЗУЛТАТА ИСТРАЖИВАЊА
Процењивање добијених резултата кроз упоређивање са: постављеним општом и посебним хипотезама , резултатаима истих или сличних претходно урађених истраживања .
ЗАКЉУЧЦИ: да ли су и како остварени циљ и задаци истраживања , да ли су потврђене или демантоване општа и посебне хипотезе .
ОБЈАВЉИВАЊЕ И ПРОМОЦИЈА РЕЗУЛТАТА ИСТРАЖИВАЊА 1.
2.
3.
ШТАМПАЊЕ ПУБЛИКАЦИЈЕ КОЈА САДРЖИ СВЕ ЕЛЕМЕНТЕ ИСТРАЖИВАЊА ПРОМОЦИЈА: конференција за новинаре , научни и стручни скупови , представљање у мас-медијима .
ПИТАЊА
?