Kategorizacija otpada

Download Report

Transcript Kategorizacija otpada

КАТЕГОРИЗАЦИЈА
ОТПАДА
ЕКОЛОШКЕ ОЗНАКЕ
Одсек за привреду и заштиту животне средине
Љиљана Марковић Луковић
ДЕФИНИЦИЈА


ОТПАД је супстанца или
предмет који власник одлаже,
намерава да одложи или се
захтева да одложи у складу са
законом.
Није сав отпад смеће, већ
само онај који се неможе
поново употребити.
КАТЕГОРИЗАЦИЈА
ОТПАДА
Према месту настанка разликују се 2
основне врсте отпада:
 КОМУНАЛНИ ОТПАД (настаје у
домаћинствима, уредима и др.
местима)
 ТЕХНОЛОШКИ ОТПАД (настаје у
индустријским и разним услужним
делатностима)
 - Опасан отпад настаје у
индустрији и услужним
делатностима а малим делом и у
домаћинствима
ГЕНЕРАЛНА ПОДЕЛА
КОНТРОЛИСАНИ:
 Комунални – кућни (отпад из домаћинства),
 Комерцијални (трговина, бизнис, спорт, рекреација или
забава),
 Индустријски (из било које фабрике или индустријског
предузећа),
 Медицински
ОВИ ОТПАДИ МОГУ БИТИ:
 ИНЕРТНИ
 НЕОПАСНИ
 ОПАСНИ
 НЕКОНТРОЛИСАНИ:
 Пољопривредни
 Отпад из рударства и каменолома







ИНЕРТНИ ОТПАД је отпад код којег, када је
одложен на депонију, не долази до значајних
физичких, хемијских или биолошких
трансформација
НЕОПАСАН ОТПАД је било који, који није
дефинисан као опасан
ОПАСАН ОТПАД се према својим особинама дели
на:
ТОКСИЧАН који може узроковати оштећења
здравља или смрт живих бића
ОПАСАН/специјалан – са различитим особинама:
експлозивност, реактивност, запаљивост,
нагризање, надражљивост, штетност, инфективност,
канцерогеност, екотоксичност,
тератогеност,мутагеност;
МЕДИЦИНСКИ/болнички – који може изазвати
инфекцију јер је на разне начине загађен
Токови отпада у складу са
законима ЕУ










Кућни, комерцијални и неопасни индустријски
отпад
Отпад од амбалаже
Коришћени акумулатори и батерије
Неупотребљива возила
Старе гуме
Отпадна уља
ПЦБ отпад
Опасан отпад
Електронска опрема
Муљ из постројења за третман отпадних вода
КЉУЧНИ ПРИНЦИПИ
УПРАВЉАЊА ОТПАДОМ
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
ОДРЖИВОГ РАЗВОЈА
БЛИЗИНЕ И РЕГИОНАЛНИ ПРИСТУП
ПРЕДОСТРОЖНОСТИ
ЗАГАЂИВАЧ ПЛАЋА
ХИЈЕРАРХИЈЕ
ПРИМЕНЕ НАЈПРАКТИЧНИЈИХ ОПЦИЈА
ЗА ЖИВОТНУ СРЕДИНУ
ОДГОВОРНОСТИ ПРОИЗВОЂАЧА
«Oдрживи развој је развој који задовољава
потребе садашњости, без да се угрожавају
могућности будућих генерација да задовоље своје
потребе» Jeдно од кључних питања одрживог
развоја је свест да су природни и материјални
ресурси ограничени.
2.
Отпад треба третирати или одложити што ближе
месту његовог настанка (у региону). Циљ је
избећи нежељени утицај транспорта на животну
средину. Успоставити равнотежу између принципа
близине и економичности.
3.
Одговорност произвођача се огледа у:
- минимизацији стварања отпада
- развоју рециклабилних производа
- развоју тржишта за поновно коришћење и рециклажу
таквих производа
1.
ПРИНЦИП ХИЈЕРАРХИЈЕ
УПРАВЉАЊА ОТПАДОМ

1.
2.
3.
4.
5.
Дефинише редослед приоритета:
ПРЕВЕНЦИЈА СТВАРАЊА И МИНИМИЗАЦИЈА
ПОНОВНА УПОТРЕБА
РЕЦИКЛАЖА
ИСКОРИШЋЕЊЕ ВРЕДНОСТИ (компост, енергија)
ОДЛАГАЊЕ ИЛИ СПАЉИВАЊЕ
Kомунални чврсти отпад
чине следеће категорије:





Биолошки или биоразградљиви отпад
Просечан састав отпада (% ) у већим
Папир и картон
градовима у Србији
папирни
остало 21%
Стакло
отпад 26%
гума 1%
пластика
Пластика
5%
стакло 7%
Fe метали
4%
Метали
органски
обојени
отпад 30%



текстил 4%
метали 2%
папирни отпад
пластика
Fe метали
обојени метали
текстил
органски отпад
стакло
гума
остало
Разни предмети од коже, текстила- остали
Опасни отпад
Крупни отпад-повременог карактера
Биолошки отпад – биоотпад
састоји се од:
остатака хране и различитог баштенског отпада, као што су:
 остаци од поврћа и воћа
 остаци од чишћења рибе и меса
 хлеб, остаци хране
 лишће, цвеће, грање
 откос траве, пиљевина
 такође је дозвољено ставити:
 папирнату амбалажу запрљану храном
 папирнате марамице
 пепео од ложења дрвета.
У ову категорију не смеју се стављати материје које би загадиле
будући компост:
 штампани папир
 средства за чишћење
 боје и лакови
 батерије и сл.

Папир и картон Ту спадају:
новине и часописи
 проспекти, каталози, свеске
 књиге и сликовнице
 папирнате врећице, картонске фасцикле и кутије
 валовити картон
 остали папирни и картонски предмети без пластичних или
других материјала
У ову категорију не ставља се:
 вишеслојна, композитна амбалажа (неке врсте млека, јогурта
и сокова)
 фото-папир
 зауљени папири
 остали непапирни материјали
Опасни отпад – ако се ради о амбалажи опасних материја:
 лепак
 смоле за чишћење
 разређивачи
 лекови

Стакло

у широкој примени су 2 главне групе
стаклених предмета:
стаклене посуде – боце (флаше), балони, чаше
 прозорско стакло – сломљено стакло - на
посебна места (ПОСАМ)
Не треба мешати различите врсте стакла јер се у
зависности од врсте разликује температура
њиховог топљења.



чеп и етикете се посебно одлажу јер загађују
боцу
Пластика
96% пластичних предмета начињено је од укупно 6 врста
полимерних материјала:
 PET – поли(етилен-терефталат)
 PE-LD – полиетилен ниске густоће
 PE-HD - полиетилен високе густоће
 PVC – поли(винил-хлорид)
 PP - полипропилен
 PS – полистирен
Полимерни или пластични материјали прикупљају се као 2 основна
сегмента:




PET – амбалажа, која се сврстава у 2 групе
остала пластика
1. ПЕТ амбалажа – лако периве посуде и боце:




боце од паковања воде и минералне воде
боце од газираних пића
боце од разних сокова и напитака
Остала пластика – празна полимерна амбалажа од:



свих прехрамбених артикала
течних сапуна и шампона
детерџената и сличних средстава за чишћење без обзира на врсту
полимерне амбалаже
Метали

металне компоненте отпада се могу поделити на:




ферозне метале – челик, лим, лив
обојене метале – алуминијум, бакар, цинк, олово
алуминијумска амбалажа за паковање пива и газираних
пића – лименке, највећи техноекономски ефекат, па се
посебно категорише и посебно се организује
прикупљање ове врсте отпадног материјала
Сав остали метални отпад прикупља се или на
посебним сабирним местима ПОСАМ или у
организованим акцијама прикупљања крупног
металног отпада.
Остали отпад
Ту спадају сви остаци материја који не припадају категоријама чије се
одвојено прикупљање организује, тј. оно што није:
 биоотпад
 папир и картон
 стакло
 пластика
 метали
 опасни отпад
У ову категорију спадају следеће групе предмета (мањих и средњих
димензија):
 тканина и кожа (одећа, обућа, торбе)
 пелене
 неспецифична пластична амбалажа
 различити ситни композитни предмети (истрошени упаљачи,
играчке...)
 керамика, порцулан...
једино се за ову групу отпада начин одлагања суштински не мења,
одлаже се на депоније, постепено компактира. Због његове
инертности проблем загађења процедним водама и стварање
депонијских гасова изразито су редуковани.
Опасни отпад из домаћинства
чине све материје и остаци материја, односно амбалажа загађена тим
материјама, који директно угрожавају здравље људи и животиња и
смањују квалитет животне средине. Овде спадају:
 отрови – пестициди, хербициди, фунгициди, ПЦБ и др.
 тешки метали – производи који садрже живу-Hg, Ni-Cd батерије,
оловни акумулатори идр.
 запаљиве материје – разни растварачи, горива, уљне боје и сл
 нагризајуће материје – киселине, базе, оксидативна средства
 Моторна уља, уљни филтри и антифриз (етилен-гликол са
додатком инхибитора корозије, иако не спадају у наведене групе,
такође су опасан отпад посебно штетан за водне ресурсе
 истрошени акумулатори
 амбалаже од хемикалија, пестицида, боја, уља, средстава за
чишћење, лепак и сл.
 флуоресцентне цеви и живине светиљке свих врста
 батерије
 посуде под притиском, спрејеви
 моторна уља, амбалаже и филтри за моторно уље
 остаци лекова, козметичких препарата, стари живини термометри
 разни други предмети који садрже опасне елементе и једињења.
Опасни отпад прикупља се на посебним сабирним
местима (ПОСАМ) и за поједине врсте на
специфичним локацијама као што су
 батерије у продавницама
 старо уље у механичарским радионицама...
Осим наведених категорија опасног отпада постоје
и материјали неприхватљиви за одлагање на
посебна сабирна места, као што су:
 експлозиви и разно оружје
 компримирани гасови (осим аеросола)
 инфективни материјал
 биомедицински материјал
 радиоактивни материјал
 остали непознати материјали
За то су надлежне посебне државне службе.
Крупни отпад
чине:
 бела техника – дотрајали фрижидери, рерне,
бојлери и сл.
 намештај
 аутомобили
 аутомобилске гуме
 дотрајала електронска опрема – рачунари,
монитори, телевизори, радио-апарати...
Прикупљање овог отпада одвија се кроз сезонске
позивне акције прикупљања и одлагања на
ПОСАМ у свако доба године.
Многи од ових предмета садрже материје које могу
битно загадити околину, као што су уља, тешки
метали, фреони, па је важно поједине сегменте
ове групе отпада ваљано збрињавати.
Грађевински отпад
обухвата отпадне материје који настају при
грађевинским радовима, углавном инертне
материје као:
 грађевински шут – цигле, цреп, фасадни
материјал
 ископи разне земље
 отпад при радовима на путевима
Уситњен грађевински отпад може се користити као
инертни материјал за насипање или као
сировина за производњу грађевинског
материјала.
ЕКО ОЗНАКЕ У ЕУ




Еко ознака за производ са мање штетним утицајем
на околину
Међународно стандардизовани знак за производ
направљен од рециклираног материјала и за онај
који се може рециклирати
Знак за производ намењен вишекратној употреби,
нпр. Вишекратним повратним боцама
Међународно стандардизовани знак за производ
који је могуће рециклирати. У и испод знака могу
бити бројеви а испод су слова која означавају врсту
материјала (различите врсте пластичног
материјала)
ОЗНАКЕ ПРОИЗВОДА СА ОТРОВНИМ И
ОПАСНИМ МАТЕРИЈАМА




Запаљивост је особина опасних материја које се при
нормалном притиску и температури могу лако или теже
запалити, узроковати отпад или потпомоћи горење; МЕРЕ
ОПРЕЗА: предмете држати даље од отвореног пламена,
искрења и извора топлоте
Експлозивне су опасне материје које експлодирају под
утицајем пламена или др. извора топлоте, или услед промене
притиска и при удару; МЕРЕ: избегавати ударе, трења, искрења,
ватре, топлоте
Јаки отрови или отрови – опасне материје које могу
узроковати смрт или озбиљна оштећења здравља. Пажњу
усмерити на мутагеност и сл. Променама –
канцерогеност...МЕРЕ: избегавати додир са људским телом и
удисање паре.
Опасне материје са тренутним или трајним штетним
деловањем на здравље које могу узроковати трајне штетне
последице. Пажњу усмерити на алергијске реакције и сличне
појаве опасним по здравље – канцерогеност...
UPRAVLJANJE ČVRSTIM
OTPADOM



Još šezdesetih godina XX veka upravljanje
čvrstim otpadom (UČO) postalo je predmet
pojačanog interesovanja u čitavom svetu.
Industrijalizovane zemlje su svoj čvrsti otpad
odlagale na deponijama sa nasipanjem ili su ga
sagorevale, iako je bilo i izvesnog recikliranja
Manje industrijalizovane zemlje oslobađale su
se svog čvrstog otpada spaljivanjem na
otvorenom prostoru ili bacanjem na smetlišta,
bilo je i skromne reciklaže.
RECIKLIRANJE
Recikliranjem se:
 Smanjuje količina otpada za odlaganje,
 Štede prirodni resursi, (600 miliona tona sekundarnih
sirovina se proda u svetu godišnje)

Štedi se i energija, (74% Čelik, 95% Al, 85% Cu, 65%
Pb, 64% papir, 80% plastika)

Zapošljava veliki broj ljudi, (1,5 mil. ljudi u više od 50
zemalja)

Smanjuje zagađenje i (reciklaža papira: 35% vode i
74% vazduh)

Povećava profit. (U SAD 20 biliona US$ - godišnje
investicije, 160 biliona US$ - godišnji promet)
СТАЊЕ У СРБИЈИ!



Садашња ситуација када је у питању сакупљање и
управљање депонијама чврстог комуналног отпада
носи много ризика по здравље људи и по животну
средину. Главни проблеми при том су загађење вода,
ваздуха и појава болести.
Сакупљање комуналног отпада врше ЈКП која су
основала општине. Сакупљени отпад се директно
транспорује на депоније-сметлишта, и баца без
поштовања минималних мера заштите здравља
становништва и животне средине.
Једини метод третмана отпада који се примењује је
депоновање. Постоје занемарљиви случајеви
рециклаже, углавном базирани на приватној
иницијативи.
А У БОРУ?




У напуштеном делу копа у Бору налази се
градска депонија која је у ствари једно
опасно сметлиште које угрожава и ваздух
и воде и земљиште
Отпад се ту само сипа без икаквог
предтретмана или насипавања земљом
Неопходно је извршити њену санацију и
затварање.
У свим околним селима поред званичне
постоје многобројне дивље депоније.
Њихов садржај се разликује од градског
из разлога што се већи део папира и
дрвета користи за потпалу и сл.



Према подацима обрађеним за 160 општина
са подручја Централне Србије и Војводине,
процењује се да је сакупљањем отпада од
стране комуналних предузећа обухваћено око
60 – 70% становништва, тј. око 5.000.000
становника.
Отпад који производи око 2,5 милиона
становника није обухваћен системом
сакупљања.
У 160 општина Србије има 170 депонија где
се отпад одлаже организовано од стране
комуналних предузећа. Око 80 депонија
требало би одмах затворити и рекултивисати.
Мало је њих које задовољавају макар
минималне услове за рад.
Бележи се почетак изградње
регионалних депонија у Србији које
опслужују по неколико општина.
 Врло је важно извршити санацију
постојећих дивљих одлагалишта као и
постојећих легалних депонија чији је
капацитет већ попуњен.

Gde smo mi sa reciklažom?











Formirana je Agencija za reciklažu.
Usvojena je Nacionalna strategija za upravljanje otpadom.
Izgrađeno Postrojenje za reciklažu u Novom Sadu
Nabavljeno Mobilno postrojenje za reciklažu guma
Pojedinačna i skromna postrojenja za reciklažu kablova
Pojedinačna i skromna postrojenja za reciklažu akumulatora
Neorganizovana i neplanska reciklaža sekundarnih metaličnih
sirovina
Neorganizovana i neplanska reciklaža papira, plastike i stakla
Neorganizovana i neplanska reciklaža otpadnih ulja i maziva
Pilot projekti sortiranja otpada na mestu nastajanja
Pojedinačna reciklaža GOM-a
“Mi nismo zemlju nasledili od naših predaka
već smo je pozajmili od naših potomaka”
Indijanski poglavica Bik koji sedi