Transcript 2. Pojam, sadržina i zadaci bilansa

II
POJAM, SADRŽINA I ZADACI
BILANSA
5. POJAM BILANSA – POREKLO
POJMA, FORMALNA OBELEŽJA,
FORME PRIKAZIVANJA
Poreklo pojma: spoj latinskih reči bilanx libra
(vaga sa dva tasa) – bis (dvostruki, dupli), lanx
(tas, šolja), libra (vaga, ravnoteža)
Formalna obeležja:
– dve strane (dvostrani pregled)
– računska jednakost dveju strana
Forme prikazivanja:
• forma konta – međusobno sučeljavanje dveju
strana
• štafelna forma – pozicije dveju strana su
poređane jedna ispod druge
Principi za utvrđivanje redosleda bilansnih
pozicija:
– princip likvidnosti (rastuće ili opadajuće) –
aktiva
– princip dospelosti (rastuće ili opadajuće) –
pasiva
– princip rastuće likvidnosti: od najmanje
likvidnih do najlikvidnijih pozicija (fiksna
sredstva, zalihe, potraživanja, gotovina)
– princip opadajuće likvidnosti: od najlikvidnijih
do najmanje likvidnih pozicija (gotovina,
potraživanja, zalihe, fiksna sredstva)
– princip rastuće dospelosti: od pozicija koje
najkasnije dospevaju do pozicija koje
najranije dospevaju (sopstveni kapital,
dugoročni zajmovi, kratkoročne obaveze)
– princip opadajuće dospelosti: od pozicija
koje najranije dospevaju do pozicija koje
najkasnije dospevaju (kratkoročne obaveze,
dugoročni zajmovi, sopstveni kapital)
– princip rastuće likvidnosti u aktivi ↔
princip rastuće dospelosti u pasivi
– princip opadajuće likvidnosti u aktivi ↔
princip opadajuće dospelosti u pasivi
Bilans stanja u formi konta (principi rastuće
likvidnosti i dospelosti)
Bilans stanja preduzeća
Aktiva
"A" na dan 31.12.2014.
I Fiksna sredstva ............ I Sopstveni kapital
II Zalihe
............ II Dugoročni
III Potraživanja
............
zajmovi
IV Gotovina
............ III Kratkoročne
obaveze
Svega
............
Svega
Pasiva
............
............
............
............
Bilans stanja u štafelnoj formi (principi rastuće
likvidnosti i dospelosti)
Bilans stanja preduzeća "A" na dan 31.12.2014.
Aktiva
I
Fiksna sredstva
...........
II Zalihe
...........
III Potraživanja
...........
IV Gotovina
...........
Svega
...........
Pasiva
I
Sopstveni kapital
...........
II Dugoročni zajmovi
...........
III Kratkoročne obaveze
...........
Svega
...........
Zalihe, potraživanja i gotovina čine obrtna
sredstva.
Dugoročni zajmovi i kratkoročne obaveze čine
pozajmljeni (tuđi) kapital.
Sopstveni kapital i dugoročni zajmovi čine
dugoročni kapital.
6. SUŠTINA I SADRŽINA
(MATERIJALNA OBELEŽJA)
BILANSA
značenje bilansa u opštem ili tekućem govoru
značenje bilansa u trgovačkom (poslovnom)
govoru – računsko upoređivanje ili sučeljavanje
aktive i pasive
aktiva – upotreba kapitala (konkretne forme
ulaganja) – fiksna i obrtna sredstva
pasiva – poreklo sredstava sa kojima preduzeće
raspolaže – sopstveni i pozajmljeni kapital
Aktiva
Bilans
Upotreba kapitala
(konkretne forme
ulaganja:
fiksna i obrtna sredstva)
Pasiva
Kapital po svome poreklu
(sopstveni i pozajmljeni)
fundamentalna računovodstvena jednakost:
sredstva (imovina) = sopstveni kapital +
pozajmljeni kapital (obaveze)
Po pravilu, ne postoji direktna veza između
pojedinačnih prava na kapital (iskazanih u
pasivi) i pojedinačnih imovinskih delova
(iskazanih u aktivi), već ukupan zbir imovine
pokriva ukupan zbir kapitala.
Svojstva bilansa:
– prikazuje stanje na određeni dan,
– usmeren je na prošlost i
– predstavlja sučeljavanje imovine (upotreba
kapitala) i kapitala (izvori sredstava) u
određenom trenutku.
7. ODNOS IZMEĐU POJMOVA:
IMOVINA I AKTIVA; KAPITAL I
PASIVA
1. bruto imovina
2. čista (neto) imovina
3. bilansna imovina
4. imovina preduzeća
bruto imovina: ukupnost imovinskih vrednosti
iskazanih na levoj strani bilansa (u aktivi)
bruto imovina ≤ zbir aktive
Razlozi nepodudarnosti bruto imovine i zbira
aktive:
– pozicije aktive koje predstavljaju korekturu
kapitala – gubitak
– pozicije pasive koje predstavljaju korekturu
imovine – ispravke vrednosti fiksnih
sredstava
Gubitak ne predstavlja nikakvu imovinu, već
označava smanjenje imovine i kapitala.
Ako je gubitak iskazan u aktivi (što
predstavlja jednu od varijanti), bruto imovina
je manja od zbira aktive za iznos gubitka.
(bruto imovina = zbir aktive – gubitak
iskazan u aktivi)
Unošenje gubitka u aktivu je povezano sa
načinom iskazivanja sopstvenog kapitala, koje
je uslovljeno pravnom formom preduzeća.
inokosna preduzeća i društva lica: dobitak
se pripisuje sopstvenom kapitalu, a gubitak
odbija od njega – gubitak se ne
pojavljuje u bilansu kao posebna
pozicija (ni u aktivi, ni u pasivi)
A
Bilans
P
Pozajmljeni
kapital
Bruto
imovina
Sopstveni
kapital
društva kapitala: obaveza iskazivanja
nominalne visine tzv. garantnog kapitala
– dobitak se ne pripisuje računu
sopstvenog kapitala, već se unosi u
pasivu (kao rezerve i neraspodeljeni
dobitak), a gubitak se iskazuje kao
posebna pozicija u pasivi (sa negativnim
predznakom) ili u aktivi
A
Bilans
P
Pozajmljeni
kapital
Imovina
Nominalni
kapital
Bruto
imovina
Prirast
imovine
Prirast
sopstvenog
kapitala
(dobitak ili
rezerve)
Sopstveni
kapital
A
Bilans
P
Pozajmljeni
kapital
Bruto
imovina
Nominalni
kapital
Gubitak
Sopstveni
kapital
Otpisivanje fiksnih sredstava:
– direktno
– indirektno (princip jasnosti)
Indirektno otpisivanje – posebno prikazivanje
nabavne vrednosti (u aktivi) i ispravki
vrednosti (u aktivi sa negativnim predznakom
ili u pasivi)
Ako su ispravke vrednosti prikazane u pasivi,
dolazi do veštačkog uvećanja zbira aktive.
(bruto imovina = zbir aktive – ispravke vrednosti
prikazane u pasivi)
Da bi se izbeglo veštačko uvećanje
zbira bilansa (aktive i pasive), ispravke
vrednosti se unose u aktivu kao odbitne
pozicije (bruto imovina = zbir aktive).
neto (čista) imovina = bruto imovina – obaveze
neto (čista) imovina = sopstveni kapital
A
Bruto
imovina
Neto
imovina
Bilans
P
Fiksna
sredstva
Sopstveni
kapital
Obrtna
sredstva
Pozajmljeni kapital
(dugovi)
Garantna
supstanca
bilansna imovina – po pravilu se razlikuje od
vrednosti preduzeća kao celine, zbog
postojanja latentnih rezervi i skrivenih
gubitaka
Latentne rezerve čine da vrednost celine
preduzeća bude veća od bilansne imovine.
Skriveni gubici čine da vrednost celine
preduzeća bude manja od bilansne imovine.
bilansna imovina ili kapital: u bilansu iskazane
vrednosti imovine ili kapitala
bilansna imovina = bruto imovina
imovina preduzeća = neto (čista) imovina
Bilans predstavlja u izravnatim
novčanim iznosima sažeti, dvostrani
pregled bilansne imovine (aktiva) i
bilansnog kapitala (pasiva).
8. RAZDVAJANJE POJMOVA
BILANS I GODIŠNJI
ZAKLJUČAK
Bilans predstavlja uži pojam od godišnjeg
zaključka.
Godišnji zaključak, pored (1) bilansa (stanja),
obuhvata i (2) bilans uspeha, (3) izveštaj o
promenama na (sopstvenom) kapitalu, (4)
izveštaj o novčanim tokovima i (5) napomene
uz finansijske izveštaje.
Godišnji zaključak nastaje zaključivanjem
poslovnih knjiga preduzeća koje ne prestaje sa
radom, koje je sračunato na utvrđivanje
izveštaja o imovinskom položaju i ostvarenom
uspehu u proteklom obračunskom periodu, u
cilju zadovoljenja informacionih potreba
korisnika.
Ako gubitak u bilansu nije pokriven rezervama
i neraspodeljenim dobitkom, postoji gubitak
(sopstvenog) kapitala.
Ako gubitak prelazi ceo sopstveni kapital (tj.
zbir osnovnog kapitala, rezervi i
neraspodeljenog dobitka), u kom slučaju bruto
imovina nije dovoljna da pokrije ukupne
obaveze, govori se o prezaduženosti.
A
Bilans
P
Imovina
Pozajmljeni kapital
Visina
prezaduženosti
Gubitak
Sopstveni
kapital
Rezultat jednog obračunskog perioda izražava
se kao promena neto imovine.
Ipak, on se ne utvrđuje preko upoređenja neto
imovine na kraju i početku perioda, nego
putem bilansa uspeha, u kome su prikazani svi
prihodi i rashodi, što daje mogućnost kontrole
rezultata i što povećava njegove informacione
mogućnosti.
9. TUMAČENJE SADRŽINE
BILANSA U STRUČNOJ
LITERATURI
Razlozi za nejedinstveno definisanje pojma i
tumačenje sadržine bilansa:
– različito shvatanje primarne svrhe bilansa i
– suženi način posmatranja privredne prakse.
starije statičko shvatanje:
 glavna svrha bilansa: prikazivanje
imovinskog položaja
 težište posmatranja: aktiva bilansa stanja
novije statičko shvatanje:
 glavna svrha bilansa: prikazivanje
finansijske konstitucije i situacije
 bilans kao račun raspolaganja kapitalom
 težište posmatranja: pasiva bilansa stanja
dinamičko shvatanje
 bilans stanja kao pomoćni instrument
prilikom periodiziranja rezultata
 Bilans stanja sadrži, pored likvidnih
sredstava u aktivi i kapitala u pasivi, sve
tzv. lebdeće pozicije koje još nisu dospele
za bilans uspeha.
Batardon: bilans je rezime jednog
inventara prikazanog u metodološkoj
formi koja olakšava čitanje
Nikliš: bilans je odraz privrednog života u
brojevima, koji izražavaju vrednosti
L'Kutr
• bilans u užem (bilans stanja) i bilans u širem
smislu (bilans stanja, bilans uspeha i izveštaj
o poslovanju)
• zadaci bilansa: (1) kontrola održavanja stanja
(finansijskog statusa), (2) utvrđivanje uspeha,
(3) nadzor kretanja ostvarenog poslovanjem
(nadzor poslovnog procesa), (4) dispozicija i
(5) polaganje računa
L'Kutr
• definicija bilansa: sažeti i pregledni obračuni
o stanju i kretanju poslovne supstance
preduzeća, sa ciljem da se učini jasnim
njegov poslovni položaj, uspeh i životne
prilike u svakom pogledu
Šmalenbah
• bilans – "koš" ili "rezervoar" za lebdeće pozicije
i, time, instrument periodiziranja rezultata
• lebdeće pozicije:
 primanja i izdavanja koja u obračunskom
periodu nisu postala prihodi i rashodi, ali će to
biti u nekom budućem periodu;
 rashodi i prihodi obračunskog perioda koji još
nisu postali primanja i izdavanja, ali će to biti
u nekom budućem periodu;
 primanja koja će kasnije prouzrokovati
izdavanja (dobijeni zajam) i izdavanja koja će
kasnije usloviti primanja (odobreni kredit)
10. USLOVLJENOST ZADATAKA
BILANSA INTERESIMA
ADRESATA (KORISNIKA
BILANSNIH INFORMACIJA)
Bilans treba da ispuni određene zahteve i potrebe
različitih korisnika, koji se međusobno razlikuju.
Dve grupe korisnika bilansnih informacija:
– interni i
– eksterni.
Interni korisnici bilansnih informacija:
vlasnici (ako samostalno upravljaju
preduzećem) ili menadžment preduzeća.
Njima bilansne informacije služe za kontrolu
i nadzor poslovnog procesa, utvrđivanje
rezultata i kao podloga za donošenje odluka.
Eksterni adresati:
1. korisnici informacija sa zahtevima
plaćanja:
korisnici informacija koji imaju zahteve
plaćanja zasnovane na ugovoru –
poverioci (kreditori, dobavljači) ili
korisnici informacija koji imaju zahteve
plaćanja zavisne od periodičnog rezultata
(država)
2. korisnici informacija bez zahteva plaćanja
Interes poverilaca: pouzdano iskazivanje
finansijske strukture, rezultata i položaja
likvidnosti
Instrumenti za sprečavanje emitovanja pogrešnih
informacija:
1. obaveza obezbeđenja dokumentacije
poslovnih događaja (obaveza vođenja
poslovnih knjiga),
2. obaveza periodičnog izveštavanja o
ekonomskom položaju preduzeća,
3. zakonsko propisivanje raščlanjavanja i
procenjivanja (fiksiranje gornjih granica
vrednosti je usmereno ka sprečavanju
obmana o suviše povoljnom imovinskom
položaju, dok je fiksiranje donjih granica
usmereno ka sprečavanju premetanja
dobitka iz godine u godinu),
4. unošenje napomene o pravu plenidbe
određenih imovinskih delova od strane
pojedinih poverilaca,
5. unošenje napomene o postojanju
odgovornosti po osnovu jemstva,
6. unošenje napomene o eventualnim
obavezama, koje se ne mogu dokučiti iz
bilansa,
7. pružanje informacija o visini dobitka za
raspodelu i obrazovanju slobodnih rezervi i
8. obaveza objavljivanja godišnjeg zaključka.
Interes poreskih organa: utvrđivanje
osnove oporezivanja
Poreski propisi treba da spreče
izbegavanje i odlaganje plaćanja poreza.
Interesenti informacija bez zahteva plaćanja:
– konkurenti – otkrivanje glavnih uzroka razlika
u rentabilnosti i finansijskom položaju
– sindikat – pitanja zarada, osiguranja radnih
mesta i izgledi otvaranja novih radnih mesta
– statistika – izračunavanje bruto domaćeg
proizvoda i nacionalnog dohotka
– privredne komore, ekonomski instituti i
privredna publicistika
– javnost – stanje i razvoj nacionalne ekonomije,
ocena i priprema mera ekonomske politike
11. RANGIRANJE ZADATAKA
BILANSA
• veliki broj zadataka bilansa
• nejedinstveno shvatanje prioriteta zadataka
bilansa
• Statičko shvatanje – utvrđivanje imovine je
primarni zadatak bilansa, što odgovara
zahtevima poverilaca.
•
Jačanje korporativnih oblika preduzeća
ističe u prvi plan interes akcionara za
utvrđivanje rezultata poslovanja i
polaganje računa od strane profesionalne
uprave preduzeća. Najznačajniji problem
postaje periodiziranje rezultata.
•
•
Primarna svrha bilansa prema Šmalenbahu:
učestvovanje u izračunavanju uspeha, time što
preuzima sve tzv. leteće pozicije (one za koje
nema mesta u bilansu uspeha).
Sekundarni zadaci bilansa prema Šmalenbahu:
1. kontrola upravljanja preduzećem,
2. polaganje računa,
3. izračunavanje učešća u rezultatu i
4. upoređenje između preduzeća.
•
Shvatanje da je glavni zadatak bilansa
učestvovanje kod izračunavanja rezultata
odgovara preduzeću koje zaključkom
knjiga ne prestaje sa radom (goingconcern princip).
• Funkciju obračunavanja rezultata prate:
– informaciona funkcija,
– funkcija polaganja računa (internog ili
eksternog),
– sigurnosna funkcija (dokazi o održavanju
kapitala i mogućnosti vraćanja pozajmljenog
kapitala),
– dokumentaciona funkcija.