Transcript 4. Osnove teorijskog mišljenja o bilansu

IV
OSNOVE TEORIJSKOG
MIŠLJENJA O BILANSU
22. SHVATANJA (TEORIJE)
BILANSA – USLOVLJENOST
TEORIJA CILJEVIMA BILANSA
• razvoj bilansa pod uticajem zahteva i potreba
prakse
• stalni porast broja korisnika i stalno povećanje
njihovih potreba
• prvobitna funkcija – utvrđivanje garantne
supstance (odgovarala je nerazvijenim oblicima
preduzeća i inokosnom vlasništvu)
• sa razvojem korporativnih preduzeća:
zahtevi uprave (u bilansu vidi instrument
upravljanja), akcionara (utvrđivanje
raspodeljivog dobitka) i fiskusa
(izračunavanje oporezivog dobitka)
• nametanje obaveze sastavljanja bilansa od
strane države kao posledica širenja kruga
adresata bilansa
• odredba nemačkog zakona iz 1861. godine:
"kod utvrđivanja inventara i bilansa svi
imovinski predmeti i potraživanja treba da se
procene po vrednosti koja im je pripadala u
trenutku utvrđivanja"
• prvi pokušaj teorijskog objašnjenja bilansne
prakse preduzeća od strane pravnika, koji su
bilans tumačili kao pregled imovine, a u
godišnjem zaključku videli samo bilans stanja
– imovinska teorija ili starije statičko
shvatanje bilansa
• Šmalenbah – "Dinamički bilans" (1919.
godina) – dinamičko shvatanje bilansa
• primarna svrha bilansa prema Šmalenbahu:
periodiziranje rezultata
• i starije statičko i dinamičko shvatanje:
novčano (nominalno) definisanje dobitka
• organsko shvatanje bilansa – tvorac Šmit
("Organski bilans", 1921)
• organski bilans: ukazuje na organsku
povezanost preduzeća sa nacionalnom
privredom
• teorija eudinamičkog bilansa (Zomerfeld),
varijanta organskog shvatanja – zahteva ne
samo otklanjanje efekata inflacije, već i
eliminisanje svih rizika i obezbeđenje razvoja
preduzeća
• novije statičko shvatanje (L'Kutr i Nikliš) –
primarna svrha bilansa je maksimalno jasan
uvid u strukturu imovine i kapitala, što se
postiže svrsishodnim raščlanjavanjem
bilansnih pozicija
• finansijski orijentisano, pluralističko
shvatanje bilansa, koje nastoji da integriše
statičko i dinamičko shvatanje svrhe bilansa
23. GLAVNA OBELEŽJA
BILANSNIH TEORIJA
Bilansne teorije tangiraju:
– raščlanjavanje – forma bilansa (formalni
aspekt) ili
– procenjivanje – sadržina bilansa (materijalni
aspekt).
Svaka teorija bilansa je istovremeno i teorija
održavanja novčanog (nominalnog) kapitala ili
teorija održavanja supstance.
Starije statičko shvatanje – primarna svrha je
utvrđivanje imovine (neto imovine) kao
potencijala za pokriće dugova.
Utvrđivanje neto imovine može da se shvati na
dva načina:
• pod pretpostavkom likvidacije preduzeća i
unovčavanja svih imovinskih delova ili
• pod pretpostavkom nastavljanja
poslovanja.
Dinamičko shvatanje bilansa – godišnji
zaključak služi utvrđivanju uspeha. Bilans stanja
je pomoćno sredstvo koje preuzima rashode i
prihode koji se odnose na buduće periode.
I starije statičko i dinamičko shvatanje se bave
sadržinom bilansa (zahtev istinitosti), pa su to
teorije procenjivanja.
I starije statičko i dinamičko shvatanje
zastupaju održavanje nominalnog (novčanog)
kapitala.
Prema starijem statičkom shvatanju, svaka
promena neto imovine u odnosu na prethodni
period predstavlja dobitak (gubitak), a prema
dinamičkom shvatanju rezultat proizilazi iz
razlike prihoda i rashoda.
Organsko i eudinamičko shvatanje
 dominantnost računa periodičnog
rezultata
 zahtevaju naknadu potrošenih dobara
 procenjivanje rashoda po cenama
ponovne nabavke (reprodukcione cene)
 dobitak: višak prihoda preko rashoda
obračunatih po cenama na dan
bilansiranja
 zahtev za održavanje supstance
Novije statičko shvatanje:
 bavi se problemom raščlanjavanja
 svrha bilansa: obezbeđenje sigurnog
uvida u strukturu imovine i kapitala
 akcenat na jasnosti bilansa (formalni
aspekt)
 zastupa koncept održavanja nominalnog
kapitala
Učenje o:
Bilansne
teorije
1. Starije
statičko
shvatanje
2. Dinamičko
shvatanje
3. Organsko
shvatanje
4. Novije
statičko
shvatanje
procenjivanju
raščlanjavanju
Koncept održavanja:
nominalnog
(novčanog) supstance
kapitala
+
+
+
+
+
+
+
+