Transcript Sistem komplementa (C’) Prošla nedelja Putevi aktivacije Biološke posledice aktivacije

Prošla nedelja
Sistem komplementa (C’)
Putevi aktivacije
Biološke posledice aktivacije
Regulacija aktivacije
ANTIGEN-ANTITELO
REAKCIJE
Imunoaglutinacija
Imunoprecipitacija
Ag-At reakcije (opšte osobine)
Antigen-antitelo (Ag-At) reakcije čine osnovu mnogih in vitro
metoda koje se obavljaju u laboratorijskim uslovima u
dijagnostičke ili istraživačke svrhe.
Ispituje se prisustvo antigena ili antitela u odgovarajućem uzorku
(serumu, likvoru, ćelijskoj kulturi...).
- infektivni agens ili njegov deo (npr. HbsAg, p24 HIV...)
- drugi molekuli (npr. citokini, hormoni, komponente C’,
tumor markeri, proteini akutne faze , Ig...)
- ukupni Ig (pojedine klase) ili specifična At za određeni Ag
Tradicionalno se zovu i serološke reakcije
Ag-At reakcije (opšte osobine)
Mogu da budu:
Rezultat:
1. Kvalitativne
POZITIVAN
NEGATIVAN
2. Kvantitativne
Ag - KONCENTRACIJA (npr. 2 mg/ml ili IU)
Ukupna At - KONCENTRACIJA (npr. IgG 13,5 mg/ml)
Specifična At - TITAR (npr. 1/64 ili 64)
TITAR je mera količine specifičnih antitela i predstavlja vrednost
(recipročnu) najvećeg razblaženja uzorka koji daje pozitivnu reakciju
Kontrole
- pozitivna
- negativna
Bez validnih kontrola test nema značaj
Primarni i sekundarni humoralni odgovor
Količina antitela u serumu
Prvi susret
sa patogenom
IgM,I IgG
Ponovni susret
sa patogenom
IgG
I
IgM
I
Vreme (nedelje)
Više IgG
I
eventualno IgM
eventualno IgA i IgE
viši aviditet
IMUNOAGLUTINACIJA
IMUNOAGLUTINACIJA je reakcija između korpuskularnog
(nerastvorljivog) antigena i odgovarajućih specifičnih antitela
Najčešće se koristi za identifikaciju bakterija i krvnih grupa
Rezultat reakcije je aglutinat, vidljiva struktura nastala
aglutinacijom (slepljivanjem, zgomilavanjem) čestica
Vidljivi aglutinat se javlja ako je odnos antitela i antigena približno
jednak (optimalan odnosno ekvivalentni odnos)
EKVIVALENTAN
(OPTIMALAN)
ODNOS
VIŠAK ANTIGENA
MALI
VELIKI
MALI
NE POSTOJI
POSTOJI
NE POSTOJI
NEPOUZDAN
(LAŽNO NEGATIVAN)
FENOMEN PROZONE
POUZDAN
(POZITIVAN)
NEPOUZDAN
(LAŽNO NEGATIVAN)
VIŠAK ANTITELA
Ag-At KOMPLEKSI:
AGLUTINACIJA:
REZULTAT:
DIREKTNA
(Ag je deo čestice)
IMUNOAGLUTINACIJA
INDIREKTNA
pasivna
(Ag je pasivno vezan
za česticu-nosač)
Primena (Primer)
DIREKTNA
Detekcija Ag
(Ag je deo čestice)
IMUNOAGLUTINACIJA
Identifikacija
bakterija
(enterobakterije)
Direktna aglutinacija
(identifikacija bakterija)
Primena (Primer)
DIREKTNA
(Ag je deo čestice)
Detekcija At
IMUNOAGLUTINACIJA
BAB test
(At na brucelu)
Primena (Primer)
IMUNOAGLUTINACIJA
Detekcija At
(Ag vezan za nosač)
INDIREKTNA
pasivna
(Ag ili At je pasivno vezano
za česticu-nosač)
Lateks RF test
(reumatoidni
faktor)
Indirektna aglutinacija
Detekcija At
(Ag vezan za nosač)
Primena (Primer)
IMUNOAGLUTINACIJA
INDIREKTNA
pasivna
(Ag ili At je pasivno
vezano
za česticu-nosač)
Detekcija Ag
(At vezano za nosač)
HBsAg test
(hepatitis B virus)
Indirektna aglutinacija
Detekcija Ag
(At vezano za nosač)
Primena (Primer)
DIREKTNA
Detekcija Ag
Identifikacija
bakterija
(enterobakterije)
Detekcija At
BAB test
(At na brucelu)
(Ag je deo čestice)
IMUNOAGLUTINACIJA
Detekcija At
(Ag vezan za nosač)
INDIREKTNA
pasivna
(Ag je pasivno vezan
za česticu-nosač)
Detekcija Ag
(At vezano za nosač)
Lateks RF test
(reumatoidni
faktor)
HBsAg test
(hepatitis B virus)
IMUNOPRECIPITACIJA
IMUNOPRECIPITACIJA je reakcija između solubilnog
(rastvorljivog) antigena i odgovarajućih specifičnih antitela
Najčešće se koristi za merenje količine proteina plazme i drugih
telesnih tečnosti (imunoglobulina, komponenti komplementa itd.)
Rezultat reakcije je precipitat (talog), tj. dolazi do izdvajanja
antigen-antitelo komkpleksa u vidu taloga
Do formiranja precipitata dolazi u zoni ostvarivanja ekvivalentnog
(optimalnog) odnosa koncentracija antitela i antigena.
Metodi imunoprecipitacije mogu da se odigravaju u:
tečnoj sredini
slobodnom difuzijom (talog se formira posle nekoliko minuta)
polučvrstoj sredini (gelu)
slobodnom difuzijom (talog se formira posle više dana)
pomoću električne struje (talog se formira posle nekoliko sati)
PRIMER
RING test
(Kvalitativna)
U TEČNOJ SREDINI
IMUNOPRECIPITACIJA
U POLUČVRSTOJ SREDINI
(GELU)
Askolijeva reakcija
(antraks)
Interfacijalni (interfazni) test prstena – RING test
(princip)
PRIMER
U TEČNOJ SREDINI
Nefelometrija
(Kvantitativna)
IMUNOPRECIPITACIJA
Određivanje
koncentracije
proteina u serumu
(Ig, komponente C’)
Nefelometrija
(princip)
PRIMER
IMUNOPRECIPITACIJA
Dvostruka
imunodifuzija
(Kvalitativna)
U POLUČVRSTOJ SREDINI
(GELU)
Elekova proba
(difterija)
Dvostruka imunodifuzija u gelu – Elekova proba
(princip)
PRIMER
IMUNOPRECIPITACIJA
U POLUČVRSTOJ SREDINI
(GELU)
RID test
(Kvantitativna)
Određivanje
koncentracije
proteina u serumu
(Ig, komponente C’)
Jednostruka radijalna imunodifuzija – RID test
(princip)
At u gelu
2
3
4
Ag u rupice:
1
1
standard poznate koncentracije
RID
2
standard poznate koncentracije
IgG
3
standard poznate koncentracije
4
uzorak pacijenta
5
uzorak pacijenta
5
Jednostruka radijalna imunodifuzija – RID test
(princip)
Standardna (kalibraciona) kriva
D2 (mm2)
3
2
1
4
5
Ag – koncentracija (mg/ml)
PRIMER
RING test
(Kvalitativna)
Askolijeva reakcija
(antraks)
U TEČNOJ SREDINI
Nefelometrija
(Kvantitativna)
IMUNOPRECIPITACIJA
određivanje
koncentracije
proteina u serumu
(Ig, komponente C’)
Dvostruka
imunodifuzija
Elekova proba
RID test
Određivanje
koncentracije
proteina u serumu
(Ig, komponente C’)
(Kvalitativna)
U POLUČVRSTOJ SREDINI
(GELU)
(Kvantitativna)
(difterija)
1. Aglutinacija je
a. nefelometrijski i RID testom
2. Fenomen prozone je
b. direktna aglutinacija
3. Za krajnju identifikaciju nekih bakterija iz
familije Entrobacteriaceae se koristi
c. lažno negativna aglutinacija u
prisustvu viška antitela
4. Lateks aglutinacija je
d. tečnoj sredini ili gelu
5. Solubilan antigen ne može da se meri
e. kvalitativna tehnika
6. Imunoprecipitacija može da se odigra u
f. u tečnom medijumu
7. Ring test je primer imunoprecipitacije
g. direktnom aglutinacijom
8. Nefelometrija je
h. kvantitativna tehnika
9. Elekova proba je primer
i. indirektna aglutinacija
10. C3 komponenta komplementa u krvi može da
se meri
j. imunoprecipitacije u gelu
1._____
3._____
4._____
5._____
6.____
7.____
e 2._____
c
b
i
g
d
f
8.____
h
9.____
j
10.____
a
Sledeća nedelja
Predavanje:
Odbrana od virusnih, gljivičnih i parazitskih infekcija
Seminar:
Enzimski imunotest - ELISA (praktična primena)
Imunofluorescencija (praktična primena)