Univerzitet u Kragujevcu Fakultet pedagoških nauka u Jagodini

Struktura kurikuluma

Alternativni načini organizacije kurikuluma

Ima nekoliko glavnih načina za organizaciju znanja unutar kurikuluma predmeta. Gradivo se može organizovati u smislu: 1. Disciplinarnosti 2. Laminacije 3. Korelacije 4. Fuzije/sjedinjenja 5. Širokih oblasti Iako su ovi pristupi organizacije predmeta međusobno različiti, oni svi zadržavaju osnovne karakteristike kurikuluma predmeta.

Osnovne vrste kurikuluma Kor kurikulum Integrisani (problemski) kor Kurikulum aktivnosti Spiralini kurikulum

1.1. Kor kurikulum

Pri kraju 19. veka Vester Vard je imao viziju razvoja jedinstvenog kurikuluma, poznatog svima, koji će se pojaiti u XX veku. Vard je samo prepoznao da ideja jedinstvenog kora nauka zahteva strukturu kurikuluma koja je veoma različita od tradicionalnog kurikuluma odvojenih predmeta, ali on nikad nije ostvario predloženi dizajn.

Edukatori eksperimentalisti su tridesetih godina razvili sistematski pristup građenju kurikuluma opšteg obrazovanja, koji je uzet kao “kor” (jezgro), koji je usmeren na socijalne probleme i trendove. Danas se pod terminom “kor” podrazumevaju predmeti koji su obavezni za sve studente.

Metodologija kor kurikuluma je prihvatila rešavanje problema hipotetičkim ili kritičkim razmišljanjem, zajedničkim planiranjem učitelja i učenika, korišćenjem velike količine materijala van udžbenika i uključivanjem u širok opseg učeničkih projekata.

1.2. Kor kao izborni predmet

Pojam kora često koriste škole da naglase osnovne predmete koje svi studenti treba da pohađaju ili širi opseg oblasti od kojih se biraju predmeti da ispune osnovne zahteve kurikuluma za opšte obrazovanje, što je suprotno specijalističkom obrazovanju.

Učenici mogu da ispune zahteve opšteg obrazovanja tako što biraju listu predmeta iz šireg izbora kao što su prirodne i društvene nauke.

Fakulteti su prepoznali da studenti biraju predmete na osnovu prilagođavanja terminima ili ličnih afiniteta, pre nego da ispune funkciju opšteg obrazovanja. Glavni problem škola, fakulteta i društva u celini nije kako podeliti grupe po njihovim razlikama, već kako razviti osećaj jedinstva kroz različitosti.

1.3. Kor kao akademske discipline (disciplinarnost)

Disciplinarna konstrukcija je najčistiji oblik organizacije znanja u kurikulumu predmeta. Mnogi edukatori koji su se suprotstavljali tradicionalnom pogledu da znanje treba da bude statično i da njime treba ovladati memorizacijom, su prihvatili tezu „znanje kao potraga“ kao vrlo prijemčivu u disciplinarnom razmišljanju. Međutim, nije isto da li se ovaj pristip upotrebljabva za učenje prirodnih ili društvenih nauka, pa stoga i ne daje uvek zadovoljavajuće rezultate (ponekad rezultira ogromnim teškoćama koje se tiču opšteg obrazovanja učenika).

Zbog toga što se opšte obrazovanje u slobodnom društvu tiče prosvećenog građanina, koji je je sposoban da rešava probleme lično-društvene prirode i zato što takvo rešavanje problema zahteva inegrativnu obradu znanja, edukatori su bili primorani da traže druge načine rada umesto disciplinarnosti, da bi organizovali različite teme predmeta u kurikulumu.

1.4. Kor kao predmeti u korelaciji

Korelacija predstavlja trud da se razviju veze između dva ili više predmeta, uz zadržavanje karakteristika koje ih razlikuju.

Jedan od načina na koji se korelacija može izvesti je da isti nastavnik u svom radu poveže gradivo dva predmeta (npr. istorija i geografija). Drugi način bi bio da dva nastavnika koji imaju iste učenike unapred pripreme i povežu gradivo svog predmeta sa predmetom svog kolege. I treći način je da nastavnici povežu svoje časove u blok nastavu, u okviru koje će povezati gradivo. Ovo može da izvede i samo jedan nastavnik ukoliko je kompetentan za oba predmeta.

1.5. Kor kao laminacija predmeta

Laminacija predmeta podrazumeva povezivanje srodnih tema unutar široko orijentisanog opsega učenja. Srodne teme se ne obrađuju kao međusobno povezane, već se obrađuju svaka za sebe, kao posebni/samostalni entiteti.

1.6. Kor kao spojeni predmeti

Dok se kod korelacije dva predmeta povezuju uz zadržavanje karakteristika koje ih razlikuju, kod spajanja predmeta dolazi do povezivanja, odnosno stapanja dva predmeta u jedan – novi predmet. Primer za ovo bi bilo biologija, koja je novi predmet, nastao kao stapanje botanike i zoologije (krajem 18. veka)

1.7. Široko orijentisani predmeti

Kod pristupa koji koristi šitoko orijentisane predmete akcenat je bio na pokušaju da se dostigne određeni stepen sinteze ili jedinstva čitave grane znanja. Postoji velika raznovrsnost u imenovanju široko orijentisanih predmeta, kao što su društvene nauke, fizičko vaspitanje, likovna umetnost itd.

Međutim, široko orijentisani predmeti mogu da obuhvate i sintetizuju i čak dve ili više grana znanja. Primer za ovo bila bi ekologija, koja predstavlja sintezu znanja iz bilologije, društvenih nauka i poljoprivrede.

2.0. Integrisani (problemski) kor kurikulum Discip linarn ost Korelaci ja Spojeni predmeti Široko orijentisani predmeti Integrisani kor kurikulum Kurikulum aktivnosti

Disciplinarnost je na vrhu jer predstavlja začetak kurikuluma. U bazi piramide se nalaze integrisani kurikulum i kurikulum aktivnosti (otvoreni), koji se, kao sinteza znanja, rešavaju granica između tradicionalnih predmeta i teže da povežu kurikulum sa životom učenika. Funkcija opšteg obrazovanja zahteva sintezu znanja i primenjivanje istog u životu učenika kao građanina slobodnog društva.

2.1. Sprecifična struktura i postupak

Integrisani kor koji je fokusiran na probleme pokazao je napredak u odnosu na ranije pokušaje da se oforme objedinjene studije. On se, umesto korelacije i stapanja predmeta, bazira direktno na problemima mladih ljudi u modernom društvu. Učenici koji su pohađali osmogodišnje škole koje su uspešno koristile problemski kor kurikulum, pokazali su znatno bolje rezultate u daljem školovanju.

Problemski kor kurikulum može da ima 2 pristupa. Kod prvog, problemske oblasti i aktivnosti su unapred pripremljeni, dok se kod drugog do njih dolazi kroz kooperaciju studenata i nastavnika. Prvi se s toga može nazvati kao unapred isplanirani kor, a drugi otvoreni kor.

Unapred isplanirani kor Otvoreni kor

2.2. Unapred isplanirani kor

U ovom slučaju, sadržaj, sredstva i aktivnosti su unapred pripremljeni, a problamske oblasti koje se obrađuju, obuhvataju ono što se tiče mladih ljudi. Ipak, učenici često imaju prostora da predlažu različite promene programa, da nešto dodaju ili oduzmu. Teme mogu biti vezane za ekologiju, trošenje resursa, globalnu glad, cenzuru u medijima, narkotike, rat i mir, multikulturalni konflikt itd.

Studenti mogu da se podele u grupe za istraživanje specifičnih odeljaka u okviru problema koji se obrađuje, a svaka od grupa je odgovorna za pripremu pisanog izveštaja o svom radu. Ovi izveštaji se periodično prezentuju ostatku odeljenja, nakon čega se određuju smernice za dalje istraživanje.

Pošto spremne knjige iz kojih bi se učilo ne postoje u prodaji, pripremljene su smernice za učenike na osnovu kojih će oni dolaziti do rezltata. Smernice sadrže ciljeve i uputstva, opis obima problema (uljučujući srodne teme), preporuke koje se tiču izvora i literature, kao i uputstva za evaluaciju.

2.3. Otvoreni kor

Ovakva vrsta kora bazirana je na kooperaciji između učenika i nastavnika, bez unapred pripremljene strukture , problema i aktivnosti. Drugim rečima, unapred pripremljeni kurikulum ne postoji, već ga nastavnici i učenici zajednički stvaraju. Ovo omogućava učenicima izvesnu slobodu, ali i odgovornost. Biranje tema koje će se obrađivati vrši se na osnovu sledećih kriterijuma: - Da i je problem značajan za sve učenike?

- Da li postoji dovoljan broj izvora za uspešno istraživanje?

- Da li je moguće uspešno tretirati problem, u smislu sposobnosti učenika i obima vremena?

- Zašto je rad na ovom problemu prioritetniji u odnosu na druge probleme?

2.4. Procena uspešnosti problemskog kor kurikuluma

Postoje brojne teškoće koje se tiču implementacije ove vrste kurikuluma: Nastavnici su nenaviknuti na ovakav način rada Nedostatak didaktičkih materijala i izvora (udžbenici su usmereni na predmetni kurikulum) Uspešna implementacija zahteva da nastavnici poseduju značajnu širinu Nerealna očekivanja da će nastavnici sami proizvesti materijale u slučajevima nedostatka izvora Cenzura i nemogućnost pristupa informacijama koje se tiču kontroverznih tema Ipak, ideja o problemskom kurikulumu i dalje postoji, pa se s vremena na vreme ponovo javljaju težnje za implementacijom istog.

3.0. Kurikulum aktivnosti (otvoreni kurikulum)

Ova vrsta kurikuluma razvijena je kao pokušaj da se učenje tretira kao aktivan proces koji odgovara dečijim sklonostima da dele iskustva, da istražuju i da se umetnički izražavaju. Zato se može nazvati i iskustveni kurikulum. U Djuijevoj laboratorijskoj školi, kurikulum je bio baziran na 4 impulsa Socijalni impuls Konstruktivni impuls Impuls za istraživanjem i eksperimentisanjem Ekspresivni (umetnički) impuls Ovakav stav kulminirao je do toga da se otvaraju „otvorene škole“ u kojima bi deca bila slobodna da izaberu aktivnosti u koje će se uključiti, a na osnovu sopstvenih interesovanja, bez organizovanog kurikuluma. Zagovornici ovakvog sistema govorili su da „stvari najbolje funkcionišu ako su neplanirane i ako se dešavaju spontano“.

Po Holtu, planiranje kurikuluma je nepoželjna intervencija odraslih koja onemogućuje učenike da da razviju sopstvene načine za zadovoljavanje svojih potreba.

3.1. Predavanje i učenje po celinama

Početkom XX veka, edukatori su težili da pronađu jedinstven dizajn kurikuluma, pa su došli do organizovanja učenja u celine. Danas se celine često mogu naći u udžbenicima, ali ono što označavaju je izdeljeno gradivo (poglavlja), dok je prva zamisao bila da označe pravce rada, uz korišćenje dodatnih izvora.

• • • • • • Kriterijumi za određivanje celine rada: Mora biti izabrana iz stvarnog života i vredna truda od strane deteta Mora da pruža prilike za upotrebu u praksi Mora da promoviše različite vrste aktivnosti kako bi bila prijemčiva raličitim interesovanjima Mora omogućiti individualni rast učenika Mora da vodi u srodne celine, kao i da stimuliše dete na dalje interesovanje Mora da ispunjava zahteve društva i da objašnjava socijalna značenja

4.0. Spiralni kurikulum

Djui je 1938. ukazao na potrebu da se kurikulum svesno i postepeno artikuliše kako bi se učenje kontinuirano širilo i produbljivalo. Polazeći od iskustva, učenici dolaze do značenja , a ovakav koncept metaforički se povezuje sa „drvetom“. Ne počinje se od fotosinteze, drvo raste dok traje učenje, i ovom procesu nema kraja.

Po Bruneru, spiralni kurikulum označava ponavljanje ključnih pojmova, ali uz produbljivanje slojeva kompleksnosti i uz drugačiju primenu. Ovakva pojava omogućuje učenicima da ranije upoznaju pojmove koji bi inače bili „sačuvani“ za kasnije, nakon što su učenici savladali fundamentalne principe koji su često vrlo teoretski i koji mogu da obeshrabre učenike koji su nestrpljivi da primene primene ono što uče.

4.1. Opseg, redosled i ravnoteža: vertikalna i horizontalna artikulacija

Djuov koncept spiralnog kurikuluma odnosi se ne samo na vertikalnu integraciju produbljivanja znanja, već i na horizontalnu, odnosno proširivanja znanja. Kada edukatori žele da poboljšaju koherentnost učenja unutar date discipline, govori se o vertikalnoj artikulaciji, odnosno redosledu kurikuluma.

A kada žele da stvore vezu između različitih disciplina, tu je reč o horizontalnoj artikulaciji zajedno sa iznbalansiranošću i opsegom kurikuluma.

Rekonstrukcija kurikuluma

Pri pogledu na obrazovanje novog veka, obnavljaju se napori da se uspostavi sinteza kurikuluma. Značajno je to što težnja ne ide prema specijalizovanom, već prema civilnom znanju.

• • • • Američka asocijacija za unapređenje nauke je kreirala program poznat pod imenom „Projekat 2061“. Njime se odbacuje neophodnost usvajanja sve više i više znanja. Umesto toga, kurikulum bi trebalo da: Smanji količinu „čistog“ gradiva koje se obrađuje Da oslabi, ili eliminiše rigidne granice gradiva predmeta Da obrati više pažnje na vezu između nauke, matematike i tehnologije Da predstavi nastojanja nauke kao socijalni poduhvat koji snažno utiče i na koji utiču ljudske misli i aktivnosti.

Na žalost, kao cilj Projekta 2061, izabran je koncept naučne pismenosti, a ne opšte obrazovanje.

Zaključak

Ostaje da se vidi da li će problemski kor kurikulum biti ponovo pokrenut od strane vodećih edukatora, ali je jasno da ni jedan predmet, bilo da je to književnost, nauka, ili istorija, ne može da zanemari prožimajuće probleme društva, sve dok su demokratske mogućnosti održive.

Literatura:

• Tanner, D, Tanner, L. (2007): Curriculum development, Pearson